MONTY PYTHON: ALMOST THE TRUTH - THE LAWYER'S CUT (2009)

****

4

            ovo sam gledo pre skoro godinu dana, ali tek sad, kad sam usred pravljenja godišnje liste najboljih dokumentaraca, reših da napišem par rečenica i o ovoj izvanrednoj seriji.

            6 epizoda u ukupno trajanju od skoro 6 sati: "The Not-So-Interesting Beginnings," "The Much Funnier Second Episode," "And Now, The Sordid Personal Bits," "The Ultimate Holy Grail Episode", "Lust for Glory," (on Life of Brian), i "Finally! The Last Episode (Ever) (For Now...)". 6 sati jeste poprilično vremena, ali zaista vredi izdvajanja i truda za sve koji su poštovaoci ove grupe – i vrhunskog humora uopšte. 

unutar ovog materijala nalazi se sve što bi (ne)normalan čovek mogo da poželi da sazna o tome kako su pajtoni počeli, gde su se i kako našli, kako je nastala najsmešnija+najpametnija tv serija ikada, šta je bilo sa filmovima, zašto su se raspali i gde su danas (preživeli)... 

sva četvorica živih (teri džons, majkl pelin, džon kliz, erik ajdl + teri gilijam kao animacijska zaleđina) prisutni su da iz današnje perspektive kažu šta se ima reći o svemu, od početaka do današnjih dana (ali bez kulina bana ili gnjavaže; uostalom, za to oni i nisu sposobni), dok je pokojni grejem čepmen (umro 1989) prisutan kroz arhivske snimke intervjua sa njim. 

nažalost, ova petorka nije se okupila čak ni za ovaj dokumentarac, ni u jednom trenu ih ne vidimo sve zajedno u istoj sobi ili kadru, nego svako govori svoje nasamo. šteta, jer lepo bi bilo videti i čuti ih kako spuštaju jedni drugima i u lajv fidbeku a ne samo u one-way modusu.

sve to je u seriji prikazano baš kako bi se od njih jedino i smelo očekivati: duhovito, otkačeno, otvoreno, cinično, samokritično i međusobno-zajebantski + savršeno dokumentovano starim fotkama, arhivskim insertima i sl. posebno za pohvalu: nema zaobilaženja 'pipavih' tema i problema, nego se otvoreno i bez uvijanja priča i o ego tripovima, i o (čepmenovim) alko-gej problemima, i o haosu na snimanju HOLY GRAILA itsl. 

uz sve to, uspeva da bude i smešno (ne samo kroz inserte iz serije i filmova, nego i kroz njihove sadašnje komentare, priče i anegdote) a povrh svega i vanredno dirljivo, ponajviše u duhovito-otkačenim eulogijama pokojnom čepmenu... ovo je, zaista, spomenik toj trupi, koji ona sebi podiže za života. 

            kvalitet donekle remeti gostovanje kojekavih 'komičarskih' drugopozivaca i jadnika koji nisu ni prismrdeti pajtonima (ne zaslužuju ni da ih imenujem, a za neke egotistične morone dosad nisam ni čuo!), a koji ovde kenjaju o tome koliko su ovi đeniji na njih, kao, uticali.  

ta minutaža sa njihovim trabunjanjem mogla se i pametnije upotrebiti, ili prosto skratiti. osim toga, za moj ukus ima previše bavljenja ajdlom i njegovim muziciranjem a nedovoljno pelinovim dokumetarcima i džonsovim non-pajtonovskim filmovima. 

            ipak, ovo ima moj nepodeljeni seal of approval i pravi je primer potpune, zaokružene i raznovrsne, polivalentne slike o jednom složenom fenomenu, jer pajtoni to jesu.

Ghoul's artwork: MONSTERS!

             u okviru akcije 'crtana autobiografija' predstavljam moje crteže kojekakvih monstruma – pretežno rađene hemijskom olovkom, na poleđinama listova od kalendara, pa čak i na papiru iz sveske, i gotovo isključivo radi ubijanja vremena na časovima u gimnaziji 'stevan sremac' – 4/5 ovoga rađeno je 1992. godine. nekolicina kasnijih je sa faxa.

            većina ovoga su moji proto-lavkraftovski monstrumi: one explicitno HPL-ovske predstaviću zasebno.

            pretežno su rađeni 'iz glave': rejk je iz barkerovog UTKANOG SVETA, a onaj ghoul dole je inspirisan košmarnim snom u kome sam ponovo sreo lešinu jednog velikog psa pregaženog autom kojeg sam video tokom jedne od vožnji biciklom kojima sam se odavao u to vreme...

            copyright za sve ovo dole je (c) Ghoul Inc, Ltd.

Žanr u novoj GRADINI

  GRADINA 38-39 IZAŠLA IZ ŠTAMPE – a u najnovijem broju nekoliko stvari koje bi pratioce Cult of Ghoula mogle zanimati.

Pre svega, tu je temat o žanrovskoj književnosti koji čine izlaganja sa KNjIŽEVNE KOLONIJE SIĆEVO 2009 – pri čemu je ovo 'žanrovska' bilo shvaćeno gotovo potpuno kao 'fantastična', budući da su i učesnici i teme govorancija pretežno vezani za SF i horor. Izlagači nisu teoretičari, pa ne očekujte tu vrstu ozbiljnosti u izlaganjima, ali jesu praktičari, pa je svakako vredno videti kako NJIMA izgleda rad u žanru. Izrazita kratkoća izlaganja – par stranica u proseku (10 izlaganja na 20ak stranica) – takođe ukazuje da ne treba očekivati otkrovenja. Ipak, svako koga ova oblast zanima svakako bi trebalo da baci pogled na to šta se pričalo u Sićevu leta 2009-og ere vulgaris.

Evo šta sadrži taj temat:

Žanrovska književnost (okrugli sto)...69

Goran Stanković:  (Neformalizovane) teme...70

Goran Skrobonja: Slipstrim književnost...72

Oto Oltvanji: Mešavina žanrova...74

Pavle Zelić: Usponi i padovi žanra...76

Ilija Bakić: Žanr: pogodbena kategorija...79

Stevan Bošnjak: Žanrovski paradoks...82

Ranko Risojević: Bibliotekarska klasifikacija žanra...85

Meri Ilić: Žanr i cenzura...87

Nenad Šaponja: Odnos marketinga i žanr.književnosti...88

Srđan Savić: I Turci provališe ravnje...92

Pored toga, u ovom broju mogu se naći i auto-čestitanja na jubileju (110 godina od 1. broja pra-GRADINE); Portret kritičara: Dejan Dabić (osnivač FILAŽA, itd.); nekoliko prikaza Skrobonjinog fanta-naslova iz pera fanta-kolega: Pavle Zelić 'Puste želje' i Ilija Bakić 'U multiverzumskim zamkama' (O knjizi Gorana Skrobonje Čovek koji je ubio Teslu)...

A ako ni to nije dovoljno, ljubiteljima pesmimistično nihilistične mračnjačke grobne poezije preporučujem i separat o Paulu Celanu:

PAUL CELAN: FUGA SMRTI

Paul Celan Fuga smrti i druge pesme...45 (Preveo Zvonimir Kostić Palanski)

Karin Maršal Alegorija za neizrecivi bol...59

Dobrivoje Jevtić Paul  Celan - mail  art...61

            Očigledno je, dakle, da se radi o jednom vanredno zanimljivom broju, pa poitajte da ga prisebite na vreme. U Beogradu: Stubovi Kulture, Aleksandar Belić i verovatno još ponegde – ili zovite redakciju i probajte da naručite direktno, na 018 536 200.

GRAPHIC SEXUAL HORROR (2009)

 ***   

 3 

= ovaj film, kao i ovaj post o njemu, ne preporučuju se mlađima od 18 godina, osetljivima, gadljivima, bogobojažljivima i njima sličnima =

 

            GRAPHIC SEXUAL HORROR je pompezan naslov, možda maaalkice presenzacionalistički, ali svojom extremnošću taman može da privuče one kojima je namenjen, a da istovremeno odbije neopredeljene i krotke koji bi se ovako nečim po difoltu zgrozili.

            u pitanju je dokumentarac posvećen pay-per-view sajtu INSEX na kome se pretplatnicima nude lajv-videla u kojima se volonterke vezuju, bese, dave, rastežu, gnjave, šamaraju, seckaju, bičuju, umaču u akvarijume s pijavicama, stiskaju u kaveze, gde im se utrljava ljuta paprika u vagine, gde se bese u štalama i vezuju za stubove na snežnim poljanama – i sve u tom smislu što vole mladi.

            to je sve inscenirano kao da je na delu pravo mučenje – odnosno, strogo gledano, nema tu baš mnogo glume – ljuta paprika u vulvi + crvenilo su pravi a ne mejkap efekat, što važi i za do bola rastegnute i izobličene pomodrele sise, ožiljke itd itd. naravno, i suze su prave.

            ideja je da to bude prljavo, a ne fensi i pozerski, maximalno uverljivo reenaktovanje toga kako bi izgledali home video nekih BTK serijskih ubica i njima sličnih psihopata (naročito ako bi ovi imali malo više mašte, para i mogućnosti da to rade u nekom prostranijem i sređenijem ambijentu od svog podruma ili šupe).

            logično pitanje br 1: ko to radi, i zašto?

            pa, ima onih koji se pale da to rade sebi i drugima. a ima i onih koji to vole da gledaju, i na to da drkaju u bezbednosti i samoći svog doma. pokretač ovog sajta se primio na SM kada ga je bebisiterka kad je imao 8-9 godina vezivala lisicama a on na to doživeo svoj prvi orgazam; a preporodio se kad je u tokiju (kao regrut za vijetnam) otkrio čitavu 'kulturu' vezivanja i teatralne japanske torture. 

onda je sredinom 1990ih iskoristio blagodeti nove tehnologije (internet), i rešio da od svoje privatne opsesije malko i zaradi – u čemu je i uspeo. mega-uspeh njegovog plati-pa-klati sajta doneo je prilično para i njemu samome a i njegovim 'glumicama' ili modelima ili žrtvama, kako već da ih nazovemo. 

uspeh rađa uspeh, gde su pare tu su i zgodne žene, i ubrzo je mogao sebi da priušti ne tamo neke kalašture i dronfulje sa železničke stanice, nego vrlo privlačne mlade žene. ove su pak privlačile još više onih sa parama za bacanje, i eto svima radosti – sve dok homeland security nije počeo da ih pritiska svojim 'veliki brat' štihovima (vršeći pritisak na banke preko kojih im idu plaćanja i sl)…

            logično pitanje br 2: dobro, i neko zapravo uživa u ovome?

            tako izgleda. istina, autori ovog filma razgovore su vodili isključivo sa gazdom sajta, njegovim 'zvezdama' i ponekim retkim juzerom koji je govorio anonimno. gazda se na jednom mestu uzgredno pozvao na bodrijara i tako neke palamude, ali nije elaborirao: ako očekujete da vam ovaj SM biznismen propagira neku desadovsku filozofiju prilagođenu 21. veku (a potonja je ionako besmrtna) – tough luck. ako ima neki mozak, zadržao ga je za sebe. (kasniji intervjui ga otkrivaju kao tipičnog srpskog šefa: 'ako nećeš da mi pušiš u privatno, neću da ti platim ono što si inače već zaradila!')

            još gore važi za njegove fufice očito skromnih intelektualnih i verbalnih potencijala: ako želite insajt o tome šta one osećaju, šta doživljavaju, dal je to nirvana, transcendencija, ili what the fuck – od njih ništa u tom pravcu nećete dobiti sem nekih prozaičnih, skromnih rečenica. isto tako i juzeri. (da se ne lažemo: primarna klijentela za ovo su closet-serial-killers, odnosno oni koji maštaju o ovakvim mučenjima ali nemaju smelosti ili imaju neki rudiment mozga da ih sami ne realizuju)

            šteta je što autori nisu razgovarali i sa nekim pametnijim od ovih likova, jer postoji čitava 'filozofija' oko ovoga koja promišlja telesne modifikacije, androide, SM, trans-sex, trans-gender, post-gender i ostale moderne fore.

no, oni skloni intelektualizaciji ove tematike upućuju se na Ghoul's seal of approval annointed knjižicu TORTURE GARDEN, VOL. 2 (dobar je i prvi, kao slikovnica, ali drugi ima beskrajno cerebralnije i podsticajnije textualne, a i raznovrsnije vizuelne momente). Contents include: David Cronenberg, Hermann Nitsch, Chapman Brothers, Orlan, Stelarc, Ron Athey, Della Grace, Nick Knight, Alex Binnie, plus alien abduction, sex in space, medical fetishism, robot art, mutation in fashion, self-made freaks, the cybernetic body and S/M art…

            moja umereno-suzdržana ocena – trojka – za ovaj dokumentarac potiče otud što, za moj groš, reditelji ne idu dovoljno duboko u tematiku, i sem solidnog prikaza tvoraca i zvezda ovog konkretnog sajta ne nude širu kontextualizaciju i exploraciju tema potaknutih svim tim – recimo, muzička scena koja ide uz tu ikonografiju i tematiku (EBM, industrial itsl); ilustracije, slike i stripovi; horor filmovi (SAW se ovde čak i ne pominje, kao ni čitav 'torture porn', iako gazda na sajt priznaje da je, svojevremeno, hitao da gleda ZADNJU KUĆU LEVO i TEXAŠKI MASAKR odmah čim su izašli, u drajv-inu), i sl. 

            ipak, inspirativna tematika je pokrenuta i –unutar svojih samonametnutih granica- solidno pokrivena, a talking-heads su u zadovoljavajućoj protivteži sa torturing-heads (snimci INSEX performans sesija i drugih relevantnih vizuelnih materijala).

            ako to iz ovdašnjih slika nije dovoljno jasno, sadržaj je prilično explicitan: iako nema sexa, pošto je ovde mučenje surogat toga, genitalije i ostalo je slikano 'na izvolte' (mada, bez porno-insistiranja na krupnim planovima) – znači, nema laži, nema prevare: koga zanima SM, to je to, biopro.

Književna istorija u Ulici Morg

 Početkom januara iz štampe su izašla dva moja nova, vrlo različita teksta o hororu – i to na ne mož' biti različitijim mestima.

1) Esej "Odnos prema horor žanru u književnoj i filmskoj teoriji na srpskom jeziku" objavljen je u jednom od najuglednijih (i najjače bodovanih) domaćih časopisa za nauku o književnosti:  Književna istorija, XLII, 142, str. 559-570.
(klikni na sliku da vidiš veću)

Apstrakt

Rad se bavi problemima izučavanja horor žanra u okvirima srpske književne teorije, koji se sastoje u negativnom i skrajnutom odnosu prema fantastičnoj i žanrovskoj književnosti uopšte, a posebno prema hororu. Kao posledica takvog pristupa, retki pokušaji definisanja ovog žanra u srpskoj teoriji uglavnom pate od netačnih, estetski sumnjivih i književno-istorijski netačnih tvrdnji u kojima se marksistička estetika ili neprikladni moralizatorski nazori projektuju na ovaj žanr, bez svesti o tekovinama inostranih proučavalaca motiva, tematike i poetike horor žanra. U radu se ističu relevantni radovi na srpskom jeziku u kojima se mogu pronaći tragovi ozbiljnog bavljenja hororom i ukazuje se na vredne, ali isto tako i na problematične sudove u njima.

Ključne reči:

Horor, žanr, fantastika, teorija, književnost, Srbija, gotski roman, vampir, motiv, film

2) U najnovijem, januarsko/februarskom broju jednog od vodećih svetskih horor magazina, u kanadsko-američkom RUE MORGUE, u okviru rubrike Classic Cut, objavljen je (dakako, na engleskom) moj kratki esej o značaju Poove priče "Maska Crvene smrti" (ovo je ustaljeni srpski prevod, iako bi tačnije "The Masque of the Red Death" trebalo prevesti kao "Maskenbal Crvene smrti"), kao i o njenim daljim uticajima, na filmu i drugde.

Ovo je, inače, moje drugo gostovanje u ovom magazinu – nakon spektakularno srbohororičnog broja iz novembra, sa SRPSKIM FILMOM na korici i sedam strana mojih textova – a to o čemu sam pisao je i ovog puta na naslovnoj strani (mada sitnim slovima, he he).

Ovaj broj je u svetu u prodaji sve do kraja februara.

U svetu, rekoh. Ne u Srbiji.