KNJIGA DA PUKNEŠ OD MONSTRUMA – Bob Živković i Zoran Penevski

             Ovoj knjizi ne treba prikaz: dovoljna je obznana da postoji. Ko zna šta valja – znaće, a ko ne zna – neznaće!

            Šta je ovo? Podnaslov kaže: "Prva duhovita zbirka strašnih viceva". Jeste. Vicevi o čudovištima i srodnim čudima, podeljeni u sledeće kategorije: Duhovi, Vampiri, Vukodlaci, Veštice i Monstrumi (razni, uključujući Ktulua). 

            Dakle, horor vicevi. Za decu. Ovo valja naglasiti, da ne očekujete ovde neke bezobrazne, gnusne, morbidne šale. Istina, neizbežno je, s ovim junacima, očekivati (i dobiti) crni humor, ali takav koji je prilagođen uzrastu 5-10 godina. (Npr. "Zašto su otpustili vampira iz bolnice? – Uhvatili su ga kako pije na poslu!" A na slici, vampir se naliva iz kese za transfuziju...)

            Da li to znači da je ovo knjiga samo za decu? U principu, ovo je knjiga za SVE, uključujući i tzv. odrasle – tj. za sve one koji nisu ubili, ugušili, zgnjavili dete u sebi. 

            Bob, očito, nije. Njegove komične horor ilustracije glavni su razlog da ovu knjigu u svoju biblioteku smesti SVAKA osoba od ukusa, nevezano za stepen odraslosti i horor-naklonosti. Odraslima neki od ovih viceva (koje je sakupio i obradio istaknuti domaći pregalac /uglavnom kao scenarista/ na polju vizuelnog horora i groteske, Zoran Penevski) neće biti preterano duhoviti – ali zato genijalni, nadahnuti Bobovi crteži sigurno hoće!

            Zato i kažem: ovoj knjizi ne treba prikaz. Šta tu ima da se analizira, filozofira, secira...? Dovoljno je reći: 70 strana sa 70 horor karikatura u punom koloru by Bob. Pametnima – dovoljno.

 

            Lepo je što kroz većinu ovih šala provejava naklonost prema "čudovištima": često su ljudi (i deca) ovde prikazani kao veća čudovišta. Lepo je to videti u kontekstu zemlje u kojoj osnovno- i srednjoškolci u anketama ispoljavaju zabrinjavajuće-deprimirajuće doze netolerancije prema svakom obliku različitosti. Knjiga DA PUKNEŠ OD MONSTRUMA, dakle, ima i vaspitnu dimenziju. Baš lepo. Ghoul approves!

            Takođe, još lepše je to što Bob ovom knjigom uliva mladim naraštajima ljubav prema hororu, i tako ih priprema za Kult Ghoula. Prvo trava – onda strava. Prvo Bob, onda Ghoul. Hihihihiiii...

            Dakle, deco: KNJIGU U ŠAKE!!!

            PS: U ovom postu korišćene su Bobove ilustracije iz knjige DA PUKNEŠ OD MONSTRUMA, kao i neke rađene za POLITIKIN ZABAVNIK, gde ovaj umetnik svake nedelje, već decenijama, radi na vaspitanju mladih naraštaja.

            PPS: A na kraju, da se pohvalim: ovako izgleda crtež-posveta na mom primerku ove knjige, gde Bob izražava svoju (dvostruko nepotrebnu!) bojazan prema tome kako će Ghoul tretirati njegovo čedo:

PREKID PROGRAMA (2013)

žija: Jim Production (66')

Pre svega, evo kako tvorci ovog video zapisa predstavljaju svoj rad na (inače neaktivnoj) Fejsbuk stranici, sa koje potiču i ilustracije uz ovaj rivju.

"Prekid Programa, dugo je bio u scenarisko/produkciskoj fazi od dana osnivanja avgusta 2008 pa sve do juna 2010 godine... Radni naslov filma, bio je "Marko Krej". Tvorac o liku Marka Kreja, bila je Tijana Ducić, koja je po ugledu na Freddy-a Krugera, stvorila lik mladig neshvaćenog psihopate. Rola Marka Kreja bila je namenjena mladom glumcu Marku Dimitrijeviću, a centar priče je trebalo da se odvija po Zaječarskim blokovima, na žalost zbog manjak opreme, film je morao biti odložen u nadi da će se otpočeti projekat kad tad. Nekoliko meseci kasnije, scenario se otvara u Vladičinom Hanu, pod nezavisnom produkcijom Jim Production, a ovog puta ulogu Marka Kreja dobija Jovan Veljković, rad na scenariju je trajao 7 meseci, nakon 11 dana snimanja i tri uzastopna dana montiranja, film je završen juna 2010 godine."

Postoje kritičari koji veruju, ili barem tvrde, da je entuzijazam kvalitet dovoljan da, sam za sebe, bez dodatnih postignuća, bude vredan hvale.

Postoje oni koji tvrde da je važno učestvovati a ne i pobediti.

Najzad, ima i onih koji uporno pevaju refren: rodilo se, valja ga ljuljati.

            Ja, međutim, nisam pretplatnik tih teorija. Samo zato što je neko bio dovoljno dokon i nesvestan svoje nesvesti i netalenta pa da javnosti predstavlja rezultate svog piskaranja, ili crtkanja, ili farbanja, ili gnjavljenja gline, ili zato što publici prikazuje nekakve snimke koje je izmontirao u "film" – za mene nikada nije bilo dovoljno. Valjda me zato neki (svakim danom sve brojniji!) smatraju zlom osobom, jer nisam u stanju da, posmatrajući rezultat nečijeg truda izreknem onu klasičnu izreku: "Mali je glup, ali se trudi!" odnosno da žmurim jednim okom na odsustvo praktično bilo kakvih drugih kvaliteta u njegovom nedelu, osim – entuzijazma.

            Što me dovodi do ovog proizvoda. O njemu mogu da kažem "samo" dve pozitivne stvari.

1) Lepo je što su njegovi tvorci sedam meseci (!!!) radili na "scenariju" koji deluje kao da je nevešto naškraban za jedno popodne od strane ljudi koji nikad nisu videli ni film ni scenario; lepo je i što su to posle snimali, zabavljali se, trudili se oko pravljenja nečega što iz aviona (možda!) može da zaliči na film – a nisu to morali. Mogli su, umesto toga, prosto da bleje ispred televizora, ili kompjutera, ili dragstora, ili gde već; da se opijaju, drogiraju, ubijaju... A oni ne, nego – puf, ajd da pravimo film! Baš lepo.

2) Oduvek sam bio skeptičan prema floskuli "Toliko loše da je – dobro!" (ili, na našem jeziku, "So bad it's good"), i klonio sam se proizvoda koji smrde po trešu jer, ipak, u dosadašnjoj bogatoj istoriji FILMA, napravljeno je sasvim dovoljno dobrih, vrlo dobrih, odličnih, pa vala i izuzetnih FILMOVA, zbog čega ne vidim zašto bih svoje dragoceno vreme traćio na loše, neuke, nekompetentne video snimke koji se izdaju za "filmove"... Međutim, PREKID PROGRAMA je toliko nadnaravno, spektakularno, glavopucatelno loš – loš čak i za standarde amaterskog filmmejkinga kakav se često viđa na Festivalu Srpskog Filma Fantastike i njemu sličnim – da sam se ja, nakon početnih minuta odbojnosti, šoka i neverice, zapravo tokom većeg dela trajanja zaista dobro zabavljao i glasno smejao, uz povremeno pljeskanje u čelo, osvrtanje oko sebe, uz štipanje da se uverim da ne sanjam i uz gurkanje laktom kolega koji su sedeli oko mene – Milosh zdesna, Pishev sleva – onda kad bi stvari postale suviše nadrealno neverovatne.

Da, PREKID PROGRAMA je, možda, loš u svakom zamislivom smislu reči, na svakom pojmljivom nivou svog postojanja – a opet, baš takav, zabavniji je za gledanje od većine "kompetentnih", pristojno izvedenih školskih vežbi studenata FDU čije smo domaće zadatke takođe mogli na istom festivalu da vidimo. Još konkretnije rečeno – za razliku od većeg dela programa FSFF-a koji sam uspeo da pogledam jedva jednom, PREKID PROGRAMA ću vrlo rado odgledati opet, prvom narednom prilikom, na Jutjubu ili gde god se već ovaj video rad bude mogao naći. Yes, it's THAT fun!

Scenario je sub-neinventivni pačvork J-horor fazona o duhovima/ubicama iz televizora izveden bukvalno od štapa i kanapa, napisan i odglumljen toliko tragikomično da se publika grohotom smejala na sve te non sequiture, a sve je uslikano toliko nevešto da se kamera maltene baca s ramena na rame i drma kroz vazduh, ne hvatajući uvek kako valja ni aktere ni "dešavanja" – a film čak i nije "faund futidž" pa da u tome traži izgovor za ovoliko drmanje i odsustvo čak i najelementarnijeg smisla za kadriranje i slikanje i osvetljenje i praktično bilo šta što ima veze s tim zanatom (a kamoli s umetnošću).

Nekakvi arhivski snimci munja i gromova ubacuju se u scene s kojima nemaju nikakve veze. Glumice toliko zbrzano trče kroz ionako loše dijaloge čije čitave slogove gutaju da to skoro da ne može da se prati. Tu ne postoji ni privid nekog ritma ili elementarnog storitelinga, u smislu da tu postoji barem najosnovnija struktura priče (story structure) kako bi čovek barem posle nekog vremena mogao da pohvata ko su uopšte ti likovi, u kakvom su međusobnom odnosu, šta oni žele, šta im se i zašto dešava... A tek njihove reakcije na nadnaravne fenomene! To je toliko prajsles ("Ah, nema veze, ajdemo da spavamo") da se to ovde rečima ne može preneti. Pritom je svaka veza sa stvarnim svetom u startu pokidana – jer čovek može da progleda kroz prste tome što ovi nisu ni pokušali da pronađu neku prostoriju koja bi mogla da glumi kancelariju, nego su scene "na fakultetu" snimili u svojoj kujni. Kao, ajde, to je zbog malog budžeta, sirotinja raja nije imala veze ni para da plati snimanje na pravom faksu ili ma kakvoj instituciji; ali s parama nema nikakve veze to što jedna od junakinja odlazi kod "mentora za prijemni ispit" na fakultet, i što se iz niza drugih dešavanja vezanih za tu instituciju jasno vidi da ovi likovi fakultetu nisu prišli ni na puškomet. Što, opet, nije loše po sebi – ne kažem da filmadžije moraju nužno da budu pismene (većina etabliranih, poznatih reditelja odavde teško bi sama, bez tuđe pomoći, sastavila nešto pismenije od gorenavedenog saopštenja), ne kažem čak ni da filmadžije moraju nužno biti fakultetski obrazovane (hell, ogromna većina to nije) – ali fuck, videli oni fax ili ne, ako već svoj zaplet donekle vezuju za dešavanja na njemu, valjalo bi barem da su konsultovali nekoga ko zna šta je to i kako zapravo radi. 

Ali ne, na stranu čak i "mentor za prijemni ispit", i wtf dijalozi, i niđe veze japanski duhovi u belim spavaćicama sa dugom crnom kosom zabačenom napred usred Srbije, na stranu čak i ničemuneslužeće intruzije hevi-metal pesama u scene bez ikakvog smisla i svrhe (sede dve cure za stolom, puste kasetofon, i onda idućih minut-dva kamera izađe iz sobe, na terasu, slika prozor dok trešti metal pjesma, tek tako, a onda se, bez ikakve poente, to prekine i skoči se na neku, kao, oniričnu scenu). Na stranu to što scena scenu stiže, a malo koja ima ikakve veze sa prethodnom u smislu zapleta, ali i u smislu ritma, atmosfere, ugođaja, kontrapunkta... Ne, sve su to totalne misterije za ljude koji su ovo snimali i montirali... Ali sve to na stranu – kad vidite ovog zloduha, na kraju, kad izađe iz TV-a i počne da pokušava da se kreće kao slomljeni duhovi iz GRUDGE filmova (ono između puzanja, čučanja, gmizanja niz stepenice...), i kad krene da jurca po šumama oko Vladičinog Hana sa, kao narogušenom, kao jezivom facom – e, to je stuff that nightmares are made of!

Da ne dužim više – jer ipak ovo nije ni vredno analize, a kamoli "pljuvanja": jedini razlog što sam o ovome pisao i ovoliko je baš taj, da vam ga PREPORUČIM. Zapamtite ovaj naslov – PREKID PROGRAMA – pa ako video snimak s tim naslovom ikada vidite na netu (trenutno ga nema!), gledanje je pod OBAVEZNO!

PS: Počinioci ovog snimka na odjavnoj špici se zahvaljuju na stručnim savetima Jovanu Ristiću i Miroslavu Lakboriji (sic!). Vala, ja ne bih bio najsrećniji da mi se zahvaljuju tvorci jedne ovoliko rečima neopisive elementarno nekompetentne nepodopštine, nesposobni čak i ime da potrefe i napišu ga kako valja – sreća te je mala šansa da se meni bilo ko od ovakvih "filmadžija" zahvaljuje. Hell, mnogo su verovatnije uvrede i pretnje od "ekipe", pa možda i neki pokušaj ultranasilja. Ipak, ja uprkos tome idem dalje i govorim šta mislim, kud puklo da puklo, jer to je moj križ!

PPS: Ipak, počinioci ovog snimka imali su barem toliku trunku samosvesti da se, na kraju, ne potpišu – odnosno, "reditelj" (if any) nije potpisan imenom, nego je ovo sve, kao, režirao (ha!ha!ha! – režirao!) izvesni Džim Prodakšn, iliti Jim Production. Neka mu je sasrećom u daljem bavljenju filmom. Njegovo nedelo, za sada, zaslužuje da ponese novouvedenu nagradu: Ghoul's Seal of Disapproval!

TERRA br. 16 posvećena HORORU! Ghoul na promociji u BG!

            U okviru akcije "Ghoul u prestonici", posle priče o FILAŽU, evo još jedne promocije!

Najnoviji broj fanzina TERRA, koji se inače bavi SF-om, posvećen je HORORU. A pošto je to tako, logično je da sam i ja tu prisutan. Tačnije, skoro polovinu ovog temata zauzimaju moji napisi. Evo čega tu sve ima:

SADRŽAJ

REČ UREDNIKA - 2

HIMNA UDRUŽENJA GRAĐANA SCI & FI - 3

IZVEŠTAJ SA FESTIVALA FANTASTIČNE KNJIŽEVNOSTI PAZIN 2013 - 4

FREDERIK POL – IN MEMORIAM - 6

FREDERIK POL – KAPIJA (Odlomci iz romana) – 11

DEJAN OGNJANOVIĆ – BIOGRAFIJA - 28

ODNOS PREMA HOROR ŽANRU U KNJIŽEVNOSTI I FILMSKOJ TEORIJI

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 30

MODERNIZACIJA GOTSKOG HORORA U DELU E.A. POA

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 40

POGUBNO DEJSTVO VREMENA U 'MASCI CRVENE SMRTI' E. A. POA I

VIDOVITOSTI STIVENA KINGA

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 47

KOSMIČKA STRAVA TOMASA LIGOTIJA

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 56

MODERNI GOTIK: DŽOJS KEROL OUTS

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 66

ROZMERINA BEBA KAO EGZISTENCIJALNI HOROR

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 71

ĐAVO U MANTIJAMA

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 80

KRUGOVI, KLETVE I UMRŠENE TRAKE

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 87

SRPSKI HOROR NEKAD I SAD

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 98

ISTORIJA HORORA

– VIKTORIJA PROHASKOVA - 103

UNUTRAŠNJA DRUGOST KAO IZVOR STRAHA

– SANJA LAZAREVIĆ RADAK - 122

ZAŠTO VOLIMO DA SE PLAŠIMO

– A. DAMJANOVIĆ, M. PANTOVIĆ, J. BARIŠIĆ- 139

BIOGRAFIJE ZASTUPLJENIH AUTORA HOROR PRIČA - 149

PRIČA O UTVARI GOSPOĐE VEL

– DANIJEL DEFO - 162

IZGUBLJENI U PIRAMIDI ILI PROKLETSTVO MUMIJE

– LUJZA MEJ ALKOT - 168

AVANTURA NEMAČKOG STUDENTA

– IRVING VAŠINGTON - 176

PRIČA O DUHOVIMA

– MARK TVEN - 179

KRALJEV ZAMAK

– BREM STOKER - 183

PAD TAME

– STEVAN ŠARČEVIĆ - 193

STRIP

– SA NJENIH USANA KAPLJE KRV - 204

            Sadržaj ovog temata odabrali su i priredili urednici fanzina i predsednici UDRUŽENJA GRAĐANA SCI & FI, Tihomir Jovanović i Svetislav Filipović. Izuzetak od toga je pod-temat sa mojim radovima, gde sam imao potpunu slobodu da odaberem ono što smatram da treba, a urednici se u to nikako nisu mešali. Trudio sam se da to budu tekstovi koji će pokrivati što širi spektar horora, od teorijskih napisa do kritika, od gotika do modernog horora, od književnosti do filma – sa naglaskom na tome da budu ili dosad neobjavljivani, ili da su objavljeni na slabo dostupnim, specijalističkim mestima na koja žanrovska publika retko ili nimalo ne zalazi (književni časopisi, retke knjige itsl). Evo kako to konkretno izgleda što se tiče mojih tekstova:

Odnos prema horor žanru u književnoj i filmskoj teoriji na srpskom jeziku

* Ovaj rad, prerađen na osnovu (za sada neobjavljene) doktorske disertacije "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti" prvi put je objavljen u časopisu Književna istorija (2010, XLII, 142).

Modernizacija gotskog horora u delu Edgara A. Poa

* Ovaj esej, prerađen je u odnosu na (za sada neobjavljeni) magistarski rad "Gotski motivi u delu E. A. Poa". Prvi put je objavljen u časopisu Sveske (br. 88, Mali Nemo, Pančevo, 2008).

Pogubno dejstvo vremena u "Masci Crvene Smrti" E. A. Poa i u Vidovitosti Stivena Kinga

* Ovaj esej izvorno je objavljen u zborniku Aspekti vremena u književnosti (Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2012).

Kosmička strava Tomasa Ligotija

* Ovaj tekst je odlomak iz (za sada neobjavljene) doktorske disertacije "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti" (odbranjene na Filološkom fakultetu u Beogradu, 2012).

Moderni gotik: Džojs Kerol Outs

* Ovaj tekst je odlomak iz (za sada neobjavljene) doktorske disertacije "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti" (odbranjene na Filološkom fakultetu u Beogradu, 2012).

Rozmerina beba kao egzistencijalni horor

* Poglavlje iz knjige: Dejan Ognjanović: Faustovski ekran: đavo na filmu, Matična biblioteka 'Svetozar Marković' (edicija 'Istok-Zapad'), Zaječar, 2006.

Đavoli u mantijama

* Knjiga Faustovski ekran: đavo na filmu (Matična biblioteka 'Svetozar Marković'; edicija 'Istok-Zapad', Zaječar) objavljena je 2006. godine, kao pobednički rukopis iz oblasti esejistike na njihovom konkursu. Moj finalni rukopis bio je znatno obimniji od verzije koja je objavljena. Odlomak koji sledi spada u onaj deo teksta koji se nije našao u knjizi, pa se stoga sada prvi put, ekskluzivno ovde, nalazi pred čitaocima. U njemu govorim o filmovima Lovac na veštice (The Witchfinder General, 1968), u jugoslovenskim bioskopima prikazivan pod prepevom Nema milosti za krvnika, zatim Đavolov beleg (Mark of the Devil, 1971) i Demoni (The Devils, 1971).

Krugovi, kletve i umršene video trake

* Ovaj prikaz knjige Krugovi i kletve Dragana Jovićevića (Filmski Centar Srbije, Beograd, 2010) pisan je za filmski časopis Filaž, ali u njemu nikada nije objavljen. Pošto je pisan detaljno i studiozno, a tiče se teme jednog od najuticajnijih fenomena u modernom horor filmu – naime, azijskog horora – ovaj rad zaslužuje da se nađe pred čitaocima, po prvi put, ekskluzivno, ovde.

            Eto, preko 200 strana, od toga više od 170 posvećeno isključivo hororu. Fanzin je lepljen a ne heftan, dakle, izgleda kao knjižica a ne kao sveščica. Kako tome odoleti? Nikako!

            Promocija ovog broja dešava se u Domu Omladine, Mala sala na I spratu, u ponedeljak 02. decembra, u 19h. Učestvuju: Tika, Filip i dr Ghoul. 
          To vam je prva prilika da nabavite svoj primerak HORROR TERRA-e, ali i da me čujete u glavnom gradu posle poprilično vremena.

            Ja ću verovatno imati nekoliko extra primeraka posle svega ovoga i njih ću ponuditi zainteresovanim čitaocima bloga (isključivo onima van Beograda!), ali detalje o tome obznaniću naknadno.

Ghoul & FILAŽ 7/8/9 u Beogradu!

            U petak je trostruki praznik! Kupoholičari slave "Crni petak" (kad im mega-marketi nude mega-akcije), jugonostalgičari slave Dan Pokojne Republike (u spomen na bratstvo-jedinstveno zasedanje u Jajcu) a filmofiličari slave – promociju najnovijeg (poslednjeg?) broja filmskog časopisa FILAŽ (trobroj jesen-zima-proleće-leto... 2012-2013)!

  

PROMOCIJA NAJNOVIJEG TROBROJA FILMSKOG ČASOPISA FILAŽ 7/8/9

Petak 29.11.

u 19:00 h

Dom kulture Studentski grad (Mala sala)

Učestvuju članovi redakcije: Dejan Dabić, Srđan Savić i Dejan Ognjanović.

"Filaž" je jedan od retkih filmskih časopisa koji izlazi u kontinuitetu u našoj zemlji. Pokrenula ga je grupa niških filmskih kritičara: Dejan Dabić, osnivač, Srđan Savić, glavni i odgovorni urednik i Dejan Ognjanović, zamenik glavnog i odgovornog urednika. Izdavač časopisa je Niški kulturni centar. U najnovijem trobroju časopis, između ostalog, donosi: temat "Glumci u filmskim časopisima (u regionu)" i tekstove o rediteljima Dejvidu Kronenbergu, Rubenu Mamulijenu, Mikiju Stamenkoviću, intervjue sa Milčom Mančevskim, Ivom Boaseom, Belom Tarom i Alehandrom Hodorovskim.

            Kompletan sadržaj ovog broja imate već naveden u najavi OVDE, a sad vam preostaje jedino da se i naživo pojavite na naznačenoj lokaciji u navedeno vreme, da poslušate i propitate redakciju, pa čak i da nabavite svoj primerak časopisa (jer nisam siguran ima li ga u prodaji bilo gde u Beogradu). PS: Na fotkama vidite članove redakcije na promociji jednog ranijeg broja, u Kragujevcu.

PRIČA O STANOVNICIMA ZIDA (2013)

režija: Andrej Boka

(17')

            E, ovo je već profesionalno napravljen, pametno zamišljen i opravdano nagrađivan kratki film – letos je na Grosmanu (Slovenija) dobio Hudog mačka, u Varaždinu (Hrvatska) je na Treš festivalu dobio Zlatnu motorku,  a sad je u Beogradu zaradio i Koskara za najbolji film Festivala Srpskog Filma Fantastike (+ za vizuelne efekte). Te nagrade mogu da potpišem i dodam filmu još i jedan Ghoul's Seal of Approval. 

            Premisa je toliko bizarna da nisam mogao ni da zamislim na šta film liči – govori o ratu između vrata i prozora na kućama jedne ulice! – ali rezultat je nadrealni eye-candy koga se ne bi postideo jedan Teri Gilijam ili Žan Pjer Žene, jer to je baš ta ista vrcava, neobuzdana, ekscentrična imaginacija materijalizovana dinamično, vickasto, zabavno, duhovito, s nesumnjivim talentom od koga još veće stvari tek treba očekivati.

            U nekim opisima i najavama predstavljaju ga kao parabolu o građanskim ratovima u ex-Yu. Hm, iskreno, nije mi tokom gledanja palo na um nešto tako skučeno – mada, ako baš želite, možete ga i tako gledati. Za mene je ovo mnogo univerzalnija (nažalost!) priča, a njenu vrednost ne bih svodio na dnevnu politiku i recentnu simboliku ili angažman. Ovo je pre svega mega-šarmantan i zadivljujuće realizovan film koji ne liči ni na šta što ste gledali.

            Uostalom, ovu bombonicu možete pogledati u celosti onlajn, pa procenite sami:          

            A kad sam već kod Andreja Boke, ovo je dobra prilika da vas podsetim šta sam pre nekoliko godina napisao o njegovom znatno dužem filmu, kojega sada takođe možete videti na Jutjubu.

33. DAN (Andrej Boka, 2008, 60 min) je sasvim respektabilan produkt. Pobožna majka pokušava da koriguje prkosnu kćer i da drži pod kontrolom sina idiota. U priči je bio i tata, ali on je umro, a četrdeset dana od njegove smrti još nije prošlo. Debitantski dugometražni film Andreja Boke sniman je u Subotici i u njenoj okolini. Gluma je, za ovaj nivo produkcije i za ovu vrstu projekta, prilično dobra i ubedljiva/upečatljiva, humor je dobro tajmiran, ritam je bolji od mnogih profi produkcija, nema smaranja, sve je to na mestu i ispunjava svoj osnovni cilj: da zasmeje publiku svojim bizarnostima. Nasmejao me je i zabavio sve do prilično antiklimaktičnog, zbrzanog kraja koji je trebalo efektnije osmisliti.