NAJBOLJI HORORI 2019

            Prošlo je skoro pola ove godine (ne povratila se!), a ja još ne stigoh da nanižem listu najboljih horora viđenih prošle godine. Šta se tu može – bilo je prečih stvari, ili što kaže naš narod, first things first, a podsetiću vas da su od početka ove godine uz poprilično mog zalaganja već izašle dve knjige edicije „Poetika strave“ koju uređujem, da je treća (cela u mom prevodu) sada u štampi (pretplata je u toku!), a da za četvrtu upravo ovih dana pišem pogovor (pretplata za nju stiže za oko mesec dana)! Dakle, nije se sedelo uzalud ovih šest meseci, i malo je vremena bilo za blogovanje, ali evo, najzad sam seo i sačinio ovu tužnu listu.

Deo razloga što sam to dugo odlagao je i u činjenici da je prošla godina, za moj groš, bila veoma tanka u smislu isticanja (ništa jače od trojke!) pa me nekako mrzelo da pravim „top“ listu od nekakvih trojki, pretežno kilavih i tri-minusastih... Ali, red je red, i evo, od toga šta smo imali, ovo dole je bilo najmanje loše, a ponešto čak i gledljivo.

Napomena: ranijih godina sam ovu listu obično kačio krajem januara, ili max početkom februara. Pošto ove godine tako užasno kasnim, malo sam raširio raspon, tako da su eligible za listu bili svi horori koje sam gledao između 1. februara 2019. i početka marta (FEST) 2020.

Napomena 2: Pošto se ocene ovde za preko 20 filmova kreću u veoma tankom rasponu od TRI do TRI MINUS, nemojte se odmah šlogirati ako je neki film za pet mesta niže ili više nego što mislite da treba: rangirati ovaj niz po kvalitetu skoro identičnih filmova, sa POLA OCENE između, je takvo cinculiranje i picajzlisanje da je to skoro nemoguće ikakvim mernim aparatima izmeriti i sortirati. Bukvalno, razlika između filma na 1. mestu i filma na 20. mestu ove liste (kao i svih između!) je toliko mala da je to – strašno!

Napomena 3: Filmovi koji su imali svoje zasebne rivjue – linkovani su: klikni na naslov pa čitaj rivju.

Većina ostalih imala je mini-rivjue u okviru zbirnih, masovnih osvrta: kome je to promaklo, nek potraži sam: Gugl pretraga radi posao! Samo stavi u Gugl pretraživač „cultofghoul.blogspot.com + NASLOV FILMA“ i eto smesta rezultata. A sada...

NAJBOLJI HORORI 2019

1. DOCTOR SLEEP

USA, 2019

***

3

2. Gretel and Hansel

USA, 2020

***

3

3. HAPPY DEATH DAY 2U

USA, 2018

***

3

4. The lighthouse

USA, 2019

***

3

5. Ready or Not

USA, 2019

***

3

6. Ma

USA, 2019

***

3

7. The furies

Aust, 2019

***

3

8. Child’s play

USA, 2019

***

3

9. 8: A South African Horror Story

s. afr, 2019

***

3-

10. Belzebuth

Mex, 2017

***

3-

11. US

USA, 19

**(*)

3-

12. The Tokoloshe

S. AFR, 2018

***

3-

13. LIVERLEAF

JAP, 18

***

3-

14. El bosque negro (The Black Forest)

Bra, 2018

*** 

3-

15. The Lodge

USA, 2019

**(*)

3-

16. Crawl

USA, 2019

**(*)

3-

17. Wounds

USA, 2019

**(*)

3-

18. Zombi child

Fra, 2019

**(*)

3-

19. 47 meters down: uncaged

USA, 2019

**(*)

3-

20. Little joe

UK, 2019

**(*)

3-

TRI MINUSI!!!

 

Malo vam je tri-minusa među prvih dvadeset? Evo vam ih još, ko će bre da se bakće to da niže na listi kad je sve jedno te isto, tu negde...

It Comes

Jap, 2018

**(*)

3-

Werewolf - Wilkolak

Pol, 2018

**(*)

3-

The Sonata

USA, 2018

**(*)

3-

Snatchers

USA, 2019

**(*)

3-

The Invisible Guardian

spa, 2017

**(*)

3-

Come To Daddy

USA, 2019

**(*)

3-

OVERLORD

USA, 2018

**(*)         3-

THE POSSESSION OF HANNAH GRACE

USA, 2018

**(*)         3-

The Field Guide to Evil

2019

**(*)         3-

PET SEMATARY

USA, 2019

**(*)         3-

HELLBOY

USA, 2019

**(*)         3-

The Prodigy

USA, 2019

**(*)         3-

Assassination nation

USA, 2018

**(*) 3-

Valley of Shadows

Nor, 2017

**(*) 3-

Braid

USA, 2018

**(*) 3-

The perfection

USA, 2018

**(*) 3-

The cleaning lady

USA, 2018

**(*) 3-

Inhuman kiss

Indo, 2019

**(*) 3-

GHOUL IH NIJE VOLEO!

 

Evo specijalnog izbora filmova koji su imali odlične inostrane kritike i bili u vrhu raznih godišnjih izbora, a koji su mene ostavili skoro hladnim.

Midsommar

USA, 2019

**

2+

In fabric

UK, 2018

**

2+

Reborn

2019

**

2

STARFISH

USA, 18

*(*)           2-

Luz

GER, 2018

**

2

Nightshifter

Bra, 2019

**(*)

2+

Color Out of Space

USA, 2019

**(*)

2+/3-

Vivarium

UK, 2020

**(*)

2+

Little monsters

AUS, 2019

**

2+

OSREDNJE, I JOŠ GORE!

 

Bljuzge, prevare, budalaštine, jedva-poludupaste zaboravljivosti... i poneko đubre.

Antrum: the deadliest film ever made

USA, 2018

*(*)

1+

  

VELVET BUZZSAW

USA, 2019

**              2

PATIENT SEVEN

2017

**(*)         2+

THE HOLE IN THE GROUND

USA, 2018

**              2

SLAUGHTERHOUSE RULEZ

UK, 2018

**              2-

THE WIND

USA, 2019

**(*)         2+

Mermaid down

USA, 2019

*(*)

1+

Hex

USA, 2017

*(*)

1+

The night sitter

UK, 2018

*(*)

1+

Daniel isn't real

USA, 2019

**

2

Abrakadabra

Arg, 2018

**

2

Eerie

Thai, 2019

**

2+

The Curse of La Llorona

USA, 2019

**

2+

The convent

UK, 2018

**

2

Nightmare cinema

USA, 2018

**(*)

2+

The cleansing hour

USA, 2019

**

2-

Rabid

CAN, 2019

**

2-

The damned

Isra, 2019

**

2+

The influence

SPA, 2019

**

2

In the Tall Grass

USA, 2019

*(*)

2-

The isle

USA, 2019

**

2-

I'll Take Your Dead

USA, 2018

**

2+

Polaroid

USA, 2019

**

2+

The dead center

USA, 2018

**

2+

Eli

USA, 2019

**

2

Bliss

USA, 2019

**

2

Haunt

USA, 2019

**

2+

Corporate animals

USA, 2019

**

2+

Satanic panic

USA, 2019

**

2+

Tone deaf

USA, 2019

**

2

The golem

Pol, 2018

**

2

Annabelle comes home

USA, 2019

**

2+

May the Devil Take You

Indo, 2018

**(*)

2+

Svaha the sixth finger

S. KOR, 2019

**(*)

2+

Zombieland: double tap

USA, 2019

**

2-

Butterfly kisses

USA, 2018

**(*)

2+/3-

I see you

USA,  2019

**(*)

2+/3-

The Head Hunter

USA,  2018

**(*)

2+/3-

The Assent

USA,  2019

**

2

The Marshes

Aus,  2018

**(*)

2+/3-

The Pool

THAI 2018

**(*)

2+

Impossible Horror

USA, 2017

**(*)

2+

I Spit on Your Grave: Deja Vu

USA, 2019

*(*)

1+

Beneath Us

USA, 2019

**(*)

2+

Black Christmas

USA, 2019

**

2

Depraved

USA, 2019

**(*)

2+

True Fiction

2019

**(*)

2+/3-

The Turning

USA, 2020

**(*)

2+

After Midnight

USA, 2019

**(*)

2+

UKUS PELINA - Popi Z. Brajt

 

  

            Pregrmeli smo koronu, vanredno stanje, zatvorene knjižare, pad prodaje, nepredviđene gubitke, nagomilane (tuđe) dugove – i uprkos tome srljamo dalje u napredak, kao da ništa nije bilo, sa novom, jubilarnom 19. knjigom edicije „Poetika strave“! A nju čini zbirka priča UKUS PELINA (Wormwood) koju je napisala i premijerno 1993. godine objavila Popi Z. Brajt. Tačnije, ta zbirka se 1993. zvala Swamp Foetus, a pod sadašnjim nazivom izašla je decembra 1995. Još tačnije, Popi Z. Brajt se tada tako zvala, a sada se zove Bili Martin...

            Pod bilo koji imenom i etiketom, ovo je odlična, prvorazredna zbirka savremenog horora koja donosi blagi iskorak u odnosu na naše dosadašnje jer sadrži i nešto malo eksplicitnog seksa i nasilja, krvi i sakaćenja, nastavljajući, na svoj osobeni način, trendove začete u Barkerovim Knjigama krvi, samo sa manje fantastike a sa više mračno-morbidne nekro-goth poetike.

            Popi Z. Brajt je početkom 1990-ih postala kultno ime među ljubiteljima horora, a bila je i ikona gotičara, kako zbog svog imidža (tada je izgledala kao mlađa i slađa verzija pevačice grupe Siouxie and the Banshees) tako i zbog svoje proze u kojoj se na energičan, dirljiv, proživljen, poetičan način spajaju gotik i splaterpank.  

UKUS PELINA je njena prva i najbolja zbirka: njome je, zajedno sa svojim prvim romanom, LOST SOULS, stekla status sveže krvi i nove nade horora koju su hvalili svi živi, od Harlana Elisona preko Pitera Štrauba do Dena Simonsa.

"Big talent gives off thermonuclear vibes. I can feel them. . . this is the voice we're going to be hearing for a long time."--Harlan Ellison

“Every page of Brite’s work stresses the beautiful and heartbreaking strangeness of the world.”—Fangoria

            Oni koji duže prate moj rad znaju da sam još u prošlom veku, dok je Popi još bila „vruća“, preveo njenu priču „Njegova usta imaće ukus pelina“ a zajedno s njom i Lavkraftovu priču „Gonič“ koju je Popi tu obradila i osavremenila, i onda analizirao njihove veze i odnose, sa fokusom na motive otuđenja, dekadencije, morbidnosti, erotike i „nekrofilije“, u eseju pod naslovom „Nekrofilija - nekad i sad“. Bilo je to daleke 1995. godine, kada su ta dva prevoda i esej izašli u nekom broju fanzina Emitor (pozajmio sam ga nekome i nije mi vraćen, tako da ne znam više ni koji je tačno broj bio!).

 Zatim je ceo taj paket ponovljen u časopisu Znak sagite br. 5 (1998), a nešto potom je jedna pokvarena priređivačica, koju neću imenovati, u svojoj šugavoj „antologijici“ horora, koju neću reklamirati, bez pitanja i dozvole prevodioca, objavila ta dva moja prevoda. Kad sam pozvao izdavača na telefon, on mi je kazao da postoje dva izdavača sa istim imenom, i da on nije taj koji je ukrao moje prevode...

Pomenuti rad možete čitati u izboru mojih eseja STUDIJA STRAVE (2008). I tako, moja dugotrajna ljubav prema Popi, a naročito prema ovoj zbirci, koju smatram njenom najboljom knjigom (uz roman EXQUISITE CORPSE), daje svoj plod u činjenici da, eto, u okviru „Poetike strave“ objavljujemo njene priče – i to, naravno, u mom prevodu. Izuzetak je jedna priča, „Šesti čuvar“, koju je još 1990-ih preveo Vasa Ćurčin, pa smo nju preuzeli od njega i nešto malo sredili.

zadnja korica

            Ovu zbirku čini 12 priča u kojima se mladi, iskorenjeni, otuđeni autsajderi suočavaju sa mračnim, surovim, gnusnim, ali mestimično i romantičnim svetom gde se ljubav, patnja, raspadanje, erekcija, grobljanski ljiljani i smrt pretapaju u neobični gorkoslatki melanž meda, krvi i pelina.

            Got-rokeri, Sijamski blizanci, gikovi, gulovi, gejevi, strava u Kineskoj četvrti, pevač koji ubija glasom i um koji oživljava mrtve, duhovi gusara i čuvari zakopanog blaga, jeza provincije i užas velegrada, zombi epidemija usred zlokobne indijske Kalkute, abortus u pustoj ligotijevskoj industrijskoj zoni koji se pretvara u gigerovski košmar... Sve to i još mnogo toga drugoga naći ćete u sledećim pričama:

Anđeli

Priča iz Džordžije

Njegova usta imaće ukus pelina

Opcionalna muzika za glas i klavir

Ksenofobija

Šesti čuvar

Nestali

Tragovi stopala na vodi

Kako ne izgubiti glavu u Njujorku

Kalkuta, Gospodar nerava

Stariji

Pepeo sećanja, prah požude

            Pored njih, tu je, naravno, i iscrpni pogovor dr Ognjanovića, pod naslovom „Ljuti mladi goti“, kao i opširna, sočna Biografija ove unikatno slikovite autorke retko živopisnog života.

            Knjiga ima uobičajeni vrhunski dizajn na koji vas je Orfelin već navikao: 250 strana u tvrdom povezu, šiveno, sa koricama i unutrašnjim ilustracijama koje je sočinio velemajstor Ivica Stevanović.

Forzac knjige, by GigerIvica

            

Pretplata za knjigu traje od četvrtka, 4. juna, pa do petka 3. jula. Cena, samo kod izdavača, u pretplati, iznosi 1.000 dinara (u knjižarama će biti za oko 30% više). Izlazi iz štampe početkom jula.

Ko želi da se proveseli, znate već proceduru: knjigu treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.

Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite. Poštarinu plaća Orfelin.

Da li ste već nabavili naše prethodne dve knjige, koje su iz štampe izašle tik pred pandemiju? Podsećam, početkom marta objavili smo Lavkraftov BEZIMENI GRAD i Džejmsov OKRETAJ ZAVRTNJA! Njih kao i druge Orfelinove knjige možete naručiti na pomenuti način.

Dve važne napomene:

1) Zbirka Le Fanuovih priča KARMILA je pred rasprodajom! Ostalo je manje od deset primeraka kod izdavača: kad oni odu, knjiga se više neće moći nabaviti kod nas. Kome je do sada ona promakla, a želi da kompletira ediciju, nek ne čeka ni časa! Kad ode, otišlo je, a da li će biti II izdanja, i kada – ko to zna?

2) Od 19 knjiga ove edicije (računajući predstojeću, UKUS PELINA, koja izlazi početkom jula), dve su sasvim rasprodate, nema ih više uopšte, a to su: ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI M.R. Džejmsa i PISAR TAME Tome Ligotija. Preostalih 17 knjiga, ako neko želi da ih kupi za sebe ili za nekoga drugoga u kompletu, umesto 15.800 din. koliko bi koštale komad po komad, sve zajedno se mogu kupiti za 14.000. Ovo je tim bolje ako znate da je to SVE što imate platiti, jer poštarinu (kurirsku dostavu) plaća Orfelin! Dakle, svi vi „late bloomeri“, svi vi „kupujem poklon za muža, devojku, dečka, brata, oca...“ – za manje od 120 evra možete dobiti 17 prvorazrednih, tvrdopovezanih, vrhunski dizajniranih, stručno prevedenih, anotiranih i pogovorima obogaćenih knjiga strave.

Pametno potrošite svoju Covid-19 pomoć i kupujte direktno od Orfelina!

Naravno, ko više voli moj dodir, imaću i ja nešto malo Popi primeraka kad knjiga bude izašla...

Još se dvoumite?

Evo nekoliko fragmenata o Popi iz knjige Gothic: Four Hundred Years of Excess, Horror, Evil and Ruin (Fourth Estate, 1998) by Richard Davenport-Hines:

„U srednjoj školi bila je žigosana kao komunjara od strane klinaca koji su bili za Regana i ostavljali joj pretnje smrću u školskom ormariću. Posle toga radila je kao gurme-slatkišarka, starala se o miševima, bila model za slikare i egzotična plesačica; obožavala je slatke momke i sa dvojicom igrala u erotskom filmu Džima Herberta Džon Pet (John Five). Vratila se 1993. da živi u Nju Orleansu sa dve mačke, dva momka i albino kraljevskom zmijom. Bila je sveštenica u Crkvi Subgenija (The Church of SubGenius).“

--str. 359

„Vampiri i serijske ubice u prvom planu njene proze podsećaju na De Sadove protagoniste: oni možda privremeno daju oduška svojim žudnjama, ali njihovi apetiti su nezasiti i oni nikada ne dostižu nikakav mir. Poput sadovskih tirana, njeni dominantni likovi su isto toliko ograničeni svojim prirodama kao i oni slabi koje preziru i podređuju. Sve njihove budne misli mora da su posvećene tome da budu ono što jesu. Seksualna žudnja je odvojena od svega drugog sem egoizma. Žrtve njenih vampira i serijskih ubica ogoljavaju se pred uništenjem sa zavodljivom pasivnošću i uživaju u svojim činovima predavanja, pa opet oni imaju više slobodne volje od njenih ubica i zlostavljača koji su prinuđeni da sebe podrede ritualima i apetitima koji ih uzbuđuju i zadovoljavaju. Kao što je de Sad potvrdio postojanje zla usred doba Prosvetiteljstva i njegovog optimizma, tako je i Brajtova (koja je bolji stilista i ima finiju imaginaciju) iznova potvrdila da je zlo fundamentalni modus postojanja. Ona, poput de Sada, izgleda da oseća kako društvo ne samo što sputava nego i kriminalizuje instinkt.“

--str. 359-60

„Kaznoljubivost buržoaskog morala voli da nameće tragičnu sudbinu onima koji krše pravila, kako su to razumele En Redklif i druge rane gospodstvene gotičarke; ali Brajtova odbacuje ovu zgodnu rutinu. Njeni protagonisti predaju se tragediji i uzdižu stradanje. Za njih je priča sa bilo kakvom etičkom utehom izdaja čovečjih istina. Oni prave vrlinu od napuštanja; oni se odupiru idealima kućevnosti i sjedinjavanja koje prodaje diznijevski kapitalizam; oni se opiru dosadnoj ništavnosti bljutavih konvencija sa nihilizmom koji je sve samo ne dosadan.“

--str. 362

A evo šta veli jedna druga studija o savremenom hororu:

Gina Wisker, Horror Fiction, Continuum, New York/London, 2005.

„Proza Popi Z. Brajt je bogata, telesna, i kitnjasta. Njeni likovi su izvučeni iz adolescentskih i postadolescentskih podzemlja postvijetnamske, blazirane omladine. Naročito se njene priče o vampirima usredsređuju na iskorenjenost i besciljnost konformističke srednje klase, ambiciozne egzistencije jednog društva koje je žrtvovalo generaciju mladih ljudi kako bi sagradila branu od poplave komunizma u jednom dalekom i nezamislivom mestu (i izgubilo). (...) Za generaciju Brajtove, američki san bio je konstrukcija koja je mogla da se nosi sa drugim televizijskim konstrukcijama. Zajedno sa time, rodne uloge videle su se kao performansi, koji se lako mogu podriti, dok su konformizam i samozadovoljstvo bili pogrešno postavljeni, nerealni ako ne i opasni.“

--str. 107

U predgovoru njenoj zbirci Are You Loathsome Tonight? evo šta kaže Peter Straub:

„Poppy Z. Brite never really goes where you expect her to. While circling over certain common themes, she is waiting to sink her teeth into her obsessions. Every fiction writer worth reading for more than the sake of a momentary distraction hovers over the chosen territory in precisely this manner, hawklike, obsessed, awaiting the opportunity to plunge.“

--str. vi

THE VAST OF NIGHT (2019)

**(*)

3-

            Ovo je stvarno frustrirajuće i deprimirajuće: imaš film izvanredno odglumljen, vrlo fino režiran, sa par fascinantnih scena (uključujući jedan neviđeno ludački dug tracking shot, ostvaren valjda niskoletećim dronom), sa retko viđenim smislom za stvaranje jeze, sa sjajnom atmosferom, ugođajem kosmičke strave koji opasno prilazi razblaženoj ali i dalje prijatnoj varijaciji na Linča (TP3, ep.08) – a onda to u poslednjih 10-15 minuta ljosne u jebotebog-nemreš-bolivit banalnost bezidejnog klišea!

            Nije da to nije pokazivalo neke znake za uzbunu od samog početka. Kao prvo, stilsko pakovanje TV epizode iz 1950-ih, sa svojim preočiglednim omažom Zoni sumraka, je apsolutno banalno, nesuptilno i nepotrebno, kao i povremena vraćanja na „TV ekran“ sa TV smetnjama i distorzijskim efektima, koji razbijaju involviranost podsećajući nas na artificijelnost dotad pažljivo i vrlo uverljivo građenog sveta. Treba biti zaista veliki debil-genije, ili genije debilizma, pa ovako moronski podrivati sasvim realne kvalitete verisimilituda koje si postigao! Jebalo te namigivanje i omaži: pričaj jebenu priču, ako je imaš, a omaže meći između redova, moronu!

            Pored toga, još jedan način na koji ovaj film opasno preti da me izgubi već na „Zdravo“ jeste odluka da, jednom kad krene sa svojom pričom, ili bar uvođenjem u nju, to učini predugačkom scenom nezaustavljivog brbljanja i blebetanja koje se odvija brzinom rafalne paljbe neviđene još od slepstik-komedija 1930-ih – SAMO što ovde sadržaj tog brbljanja, iako donekle duševan, nije ni na puškomet briljantnosti nekadašnih dijaloga.

            U redu, glavni junak ti je egocentrični samoljubivi drkadžija koji blebeće na radiju, pa je ovo donekle opravdano, jer nas uvodi u njegov lik – ali čak i s tim na umu, ta scena je skoro nepodnošljivo naporna za praćenje (čak i sa titlovima, koje savetujem da obavezno skinete i pustite uz ovo, ako uopšte rešite da gledate), a bez pravog pay-offa, osim shvatanja: „Au, ala ovaj dečko voli zvuk svoga glasa! Ovaj baš misli da je uvatio boga za muda!“

            Zapravo, čitav film bi bolje funkcionisao kao radio-drama, gde bi obilje blebetanja bilo prikladnije, mada, da budem pošten, jednom kad se to rešetanje i mitraljiranje BLA-BLA-BLAom okonča, i kad se ovaj momak rastane od curetka koji radi na telefonskoj razvodnoj tabli, kad to uđe u malo sporiji tempo, film postane zanimljiviji, iako se ni idućih sat vremena skoro ništa ne dešava osim – pričanja. Međutim, za razliku od mnogih na netu kojima vidim da je to bilo dosadno („Ovi bre samo pričaju! Kad će NEŠTO da se najzad DESI?!“) meni to nije bio problem.

            Nije, iz dva razloga: kao prvo, dvoje glavnih glumaca, dakle ego-trip radio didžej i energična telefonistkinja, odlični su u svom posvećenom, lepo odmerenom anderstejtmentu, prijatni su i za oko i za uho, i prijemčivi kao likovi. Kao drugo, to o čemu se priča nadalje zanimljivo je samo po sebi. Elem, prvo telefonistkinja uhvati neki čudan zvuk. Pa snimak pošalje momku na radiju. On ga pusti u etar, i pita slušaoce zna li neko šta je to. Ubrzo se (how conveniently!) javi jedan koji ispriča svoje iskustvo sa tim zvukom, koje ga dovodi u vezu sa tajnim vladinim projektima, tajnim službama, zaverama, i – nečim sa nebesa...

            Sve što je vezano za tu priču, kako je odmerena, kako je ispričana, sa nizom odličnih detalja (npr. da su svi radnici involvirani u situaciju bili crnci ili mexikanci – jer, sve i ako bi raspričali šta su videli u čuli, „ko bi pa njima bilo šta verovao?“) deluje vrlo intrigantno, naročito svojom sugestivnošću i neodređenošću. Šta je to nešto „sa neba“ – ne se znaje, samo izokola, ali vrlo je creepy, i očigledno veliko i važno...

            A onda od njega doznaju da je baš u njihovom gradu (how conveniently!) živeo jedan od radnika koji imaju snimak tajanstvenog zvuka, a ovi znaju, tačnije cura, da je zaostavština sada već pokojnika u biblioteci škole, pa ode tamo po trake... itd. Da ne prepričavam sve, reći ću da, jednom kad stisnete zube i uši na prvih 15 minuta, THE VAST OF NIGHT sadrži punih sat vremena odličnosti, sugestije, misterije, tihe pritajene strave i kosmičkih nagoveštaja koji neodoljivo podsećaju na drugu polovinu famozne 8. epizode 3. sezone TVIN PIKSA (i ljupki tinejdžeri, i blizina pustinje, i ogromnost noći, i radio stanica, i iminentna paranoja, i NEŠTO sa nebesa...) – a kad već pomenuh TP, ima ovde najmanje dve explicitne reference na njega, kroz adresu „Ulica sikamora“ i kroz ime „madam Blanš“ koja tamo živi, a koja im pruži još vitalnih informacija...

A onda...

            ...a onda, BAM! Onda dolazi završnih 15 minuta, koji su suvi imbecilizam!

            I ovde moraju doći SPOJLERI! Nema druge niti može drugačije...

             Posle sveg tog tizinga i sugestije i jeze i pričam-ti-priče, šta na kraju vidimo na malim ekranima naših te ve prijemnika? Kad naši mladi junaci odu u šumetinu prateći tragove, i dođu do par jedva oprljenih stabala? I kad izađu na livadu?

            LETEĆI TANJIR!

            JEBENI LETEĆI TANJIR!
           Iz svekolike OGROMNOSTI NOĆI ti nisi imao mašte da izvučeš ništa originalnije od - letećeg tanjira?!

            I šta s tim?

            Ništa.

            Vidimo tanjirić kako odleti ka velikom mega-tanjiru (ili, bolje, mega činiji za supu). A onda, kamera nam prikaže stopala naših mladunaca na livadi, kako idu idu idu i – odjednom, prestaju usred koraka.

            Odjavna špica!

            Pa jebo te bog debilni! Kakav je to omaž Zoni sumraka ako nisi skontao elementarnu stvar o tom šou, da se traži neočekivani kraj, originalnost, tvist, a ne najbanalnije nešto što je moglo tvojoj babi da padne na pamet, da si je uposlio kao koscenaristu!?

            Kakav je to omaž Tvin Piksu ako nisi shvatio glavnu stvar, da je MISTERIJA (koju si i sam sasvim solidno gradio dotad) uvek jača i bolja ako nije ogoljena, razotkrivena, a naročito kad je u svojoj srži tako prozaična? Jeste se i Linč povremeno doticao NLO-a u seriji (naročito u 2. sezoni, gde je zapravo Linča bilo najmanje), ali nikad tako banalno da zaista prikaže JEBENI LETEĆI TANJIR!

            Zašto se nije išlo suptilnijim putem? Ako već imaš taj „less is more“ pristup (zato što u džepu imaš ukupno 200 dolara budžeta), što nisi do kraja išao „šau mau možda jeste možda nije moje srce tajnu krije“ putem kojim je išao npr. THE ENDLESS (film koji ja ne volim naročito, jer ima solidnu premisu ali vrlo nezanimljivu egzekuciju)? Ali čak i takav kakav je, ENDLESS nije sišao do nivoa TREĆEG OKA! Ni blizu!

            Ili, OK, nisi hteo niti umeo da se bakćeš nekim vandimenzionalnim lavkraftovskim ili linčovim nadrealizmima i neopisivim čudesima, hteo si baš leteće tanjire. U redu. Ali što bar s tim nisi uradio BILO ŠTA? Zašto se ništa NE DESI između tanjira i ljudi? Neka akcija? Interakcija? Spoznaja? Odluka? Neki ČIN? Čak i u imbecilnom BLISKI SUSRETI TREĆE VRSTE, filmu sa jednim od debilnijih krajeva u istoriji sveta, imaš 1) sviranje kurcu, odnosno alienima, i njiov odgovor – prvi kontakt kroz muziku, originalna stvar; i 2) odluku glavnog lika da ode sa alienima a ostavi ženu i đecu, dakle svesni čin junaka kojeg si dotad pratio, a koja je motivisana dotad viđenim.

            A ovde, NIŠTA.

            THE VAST OF NOTHINGNESS.

            Vidiš leteći tanjir nad livadom.

            Rez.

            Tragovi, prekinuti. Naši junaci, oteti.

            The End.

            I šta s tim?

           

Zaista neverovatan krah, nepojmljivo nerazumevanje samog sebe i filma koji si napravio, stvarno retko viđen, školski primer da neko napravi nešto sasvim solidno, a onda se, nesvestan toga šta je napravio, doslovno posere na to na samom kraju! Ovog raščupanog bradonju, koji izgleda kao fenserski Robinzon Kruso, treba čukati uglav' dok ne utuvi kako je bespotrebno i lenjo svoj potencijalno odličan film svrgnuo na neujednačeno-solidno-razočaravajući!

            Zbog toga, moj vam je savet: stisnite zube i izdržite prvih 15 minuta, uživajte u sat vremena zatim, a kad dođete do 15 minuta pred kraj, prosto ugasite ovo, i dosanjajte kraj. Jer, ma kakva da vam je mašta, šta god da zamislite, biće bolje od onoga što ovde u ovom filmu dobijete.