izabrana dela

izabrana dela

уторак, 23. јун 2009.

DEADGIRL

**(*)

3-

another one for the pyre – of over-hyped 'indie' 'controversial' 'original' horrors, which turned out to be just a great premise with a dumb execution.

baš kao i ZUBIĆI (teeth) relativno nedavno, tako i MRTVACURA ispade tek srednjačko, neambiciozno i nenadahnuto traćenje moćne premise koja bi u rukama ozbiljnijih filmmejkera zablistala, dok ovde treperi nekim mutnim, zatupastim sjajem.

znači, 2 američka zgubidana odu u zlokobno pustu zgradurinu napuštene bolnice da malo duvaju, i tu nabasaju na crno pseto od koga beže niz hodnike tamo-vamo dok ne nađu iza jednih vrata – savršeno očuvano žensko telo. ispostavi se da je cura živa, ali ne pokazuje uobičajene znakove ženske inteligencije (pričanje). to je esencija ženskosti: golo telo, živo a ne nekro-truleće, koje ćuti i leži na tacni, na izvolte.

sad, ako je verovati jednom mladom i perspektivnom domaćem piscu, srpski pandani ove dvojice zgubidana uspeli bi bez problema da zbare san-snova pičketine iz visokog društva dok si reko 'TV zvezda'! jeste, potražite na ovom blogu text 'zvuk svinje koja pada u nesvest'. al ovi američki zgubidani su tolki paćenici da iz nejasnih razloga nikako ne mogu da nađu žive pičke, iako obojica izgledaju sasvim prosečno i svakako nisu grbavo-ćoravo-debelo-proćelave-rošave nakaze. ne samo što im ne polazi za rukama da navataju ćerku neke lokalne TV zvezde, nego ne umeju da zbare ni nešto od ženskinja iz škole u koju idu. jedan od njih je opsednut ljubavlju iz detinjstva koju nije prežalio čak ni kada je ona počela da umesto sa njim izlazi sa školskim primerom siledžije i idiota. eh, ljubav je slepa a kurac još sleplji… prokleti one-eyed monster!...

…te stoga, ova dvojica odluče da im mrtvacura bude sex-robinja kojoj mogu da dođu kadgod ih pritera, i da se u njenoj toploj vlažnoj unutrašnjosti istresu radije no u maramicu, kanalizaciju ili već gde. pritom im ne smeta što je ona vezana lancima, i što ima ultra jeziv pogled. kesa na glavu, i vozi miško.

kao što se može naslutiti, ovaj film se dotiče ogoljavanja muškog sexualnog nagona i njegovog svođenja na mračnu esenciju: DEADGIRL nam kaže ono što većina već zna ili može da nasluti iz svakodnevne komunikacije sa muškim sadruzima, a to je da veliku većinu muškaraca baš zabole i za udvaranje, i za bombone i cveće i za lepe razgovore i druženje i za posete njenim drugaricama, i za ceo taj dating she-bang, i da bi većina muških svinja bila sasvim podmirena kad bi imala obezbeđenu toplu i mekanu rupicu za jebanje sa lepim ukrasom oko nje koji ćuti i sluša. sad but true, što rekla metal'ka.

možda nekome ova premisa deluje extremno, ali ona zapravo samo ogoljava pozadinu većine američkih teen komendija, i prikazuje i ono što one nemaju muda da priznaju (sem ako se ne zovu PORKIES), već umesto toga zabašuruju promocijom 'pravih vrednosti' (dejtovanje, rilejšnšips, ljuuuubav, i sl. sranja). znači, MRTVACURA je napipala nešto značajno i veliko, nabasala je na veliku temu baš kao što su ova dvojica paćenika na ženu u lancima. problem je samo što, baš kao i njih dvojica, ne zna šta bi stvarno s tim.

da li je ovo teen drama? satira? crna komedija? horor? splatter? art film? žanr film? sve to zajedno?

ne kažem da to ne može i zajedno, u veštijim rukama. ali ove ruke nisu vešte, iako ih ima 2 para.

DEADGIRL je u egzekuciji na ivici amaterizma: scenario nedomišljen i prozaičan, sa neoprostivim usporenjima i gnjavažama, i sa neubedljivo oslikanim gl. junacima, čija motivacija za okretanje mrtvocuri umesto živocurama prosto nije dovoljno jasno i uverljivo prikazana. kast je slab a gluma neupečatljiva – izuzev mrtvocure koja zaista ima neke memorabilno zlokobne face a bez preteranog kreveljenja. baš je creepy.

kamera je pomalo mrljava, a režija nenadahnuta, naročito onda kada treba da se deliveruje roba. horor scene se em javljaju posle predugog čekanja, em kada počnu – odlikuju se dramaturškom proizvoljnošću i režijskom zbrzanošću. npr. jedan koga je cura ujela, počne da ima problema sa stomakom (?!), a kad ode u klozet, iz dupeta mu izleti sopstveno crevo. ok, cool, ali to možete da shvatite, tj vidite samo ako freeze-frejmujete taj jedan kadar u kome se to nazire. (btw: bolju i vidljiviju i jasniju i gnusniju scenu izletanja sopstvenog crev kroz dupe, zajedno sa izmetinama, imate u filmu MAN BEHIND THE SUN.)

inače, ni scena u kojoj je taj baja ujeden nije ništa bolja: reklo bi se da ga je mrtvocura ujela za patku, a možda mu je i odgrizla, al teško je reći kad je to toliko idiotski režirano da tu ni friz-frejm ne pomaže. i u jednom i drugom slučaju krvarenje bi mu bilo preveliko da tek tako ladno sutradan ode u školu (iako 'bolestan') kao što to on učini: to prosto nema veze s mozgom i elementarnom fiziologijom i zato je sve sasvim bezvezno.

slično važi i za ostale scene koje bi da isporuče krvoliptanje: zbrzano, nejasno, frustrirajuće, a najčešće i nenadahnuto i nevredno truda. pošto su likovi tanki i neubedljivi, nema ni drame ni saspensa, plot twistovi su previše usiljeni a kraj previše predvidiv (mada, da ne grešim dušu, zapravo ima smisla na idejnom planu, ako je već dramaturški traljavo izveden).

sve u svemu, ovo obitava na graničnoj liniji između 2+ i 3-, ali mu velikodušno dajem onu veću ocenu jer ima tu dovoljno hrane za mozak i polusvarenih potencijala te entertejmenta i smelosti-u-pokušaju za jedan srednje-gledljivi filmić.

DEADGIRL je načas napipala puls muškog bića, ali se prepala od onog što je tu osetila, i brže-bolje pobegla u rutinu žanrovskih konvencija koje čak nije imala ni muda ni talenta da isporuči do kraja, pa je sve ostalo na fazonu - ni riba ni devojka.

4 коментара:

villa је рекао...

Hahaha...ovaj prikaz ti je sjajan.Bolji je od većine drugih, jer ne koristiš previše taj sterilni akademski rečnik...Sočno, jetko, oštro kao skalper..posekoh se. De profundis..

Dejan Ognjanovic је рекао...

svašta, pa ja akademski stil koristim užasno retko, samo kad moram; zato sam i napravio čak i stilsku, vizuelnu razliku ovde - između RIVJUOVA (manje-više neuređeni tokovi svesti i nabacane misli o filmovima) i KRITIKA i ESEJA...

villa је рекао...

Ma hajde Ghoule, šta se odmah ljutiš, nisam imala nameru da te kritikujem, niti šta slično:)

Dejan Ognjanovic је рекао...

nema ljutnje, samo opušteno.