Meat Grinder

Meat Grinder (2009) Tiwa Maytaisong ***

Fakat je da Tajland poslednjih godina proizvodi kvalitetne horore; istina je i da su tamošnji distributeri (kao i industrije susednih zemalja Malajskog arhipelaga) prepoznale ovaj žanr kao nadolazeću silu koja može nedvosmisleno, a umetnički hrabro da reprezentuje male i relativno nepoznate kinematografije.

Ono što treba da brine neke autore pojedinih horor velesile jeste činjenica da su Tajlanđani pokazali visok stepen inventivnosti i kreativnosti, kao i smelosti, da u represivnom ili blago-demokratskom okruženju izazivaju cenzore i širu javnost, šire bunt i propagiraju estetsko, čulno i vizuelno nasilje. Na ekranu.

Dve udarne pesnice Thai horora su Paween Purikitpanya, sa svojim Body 19, i naravno Banjong Pisanthanakun, režiser filmova Shutter i Alone. Njihov zajednički prošlogodišnji poduhvat omnibus Phobia je prošao relativno nezapaženo. S pravom, jer ne doseže visine njihovih prethodnih filmova. Tako da su ove godine sve njihove nade bile usmerene u Tiwa Maytaisonga i njegov splatter Meat Grinder.

Faktor šokantnog iznenađenja i neočekivani twist autor troši u prvoj polovini; za razliku od njegovih sunarodnika Maytaisonga kreće obnutim smerom, i oslanja se na atmosferu i grafičko nasilje (a i nema duhova - barem sam to mislio u prvih 15 minuta). U tome je dobar i uspešan, i crpi iskustva iz rada sa kamerom u prošlosti. Ali to jednostavno nije dovoljno; a kada se na taj nedostatak nakalemi mrašava dramatika i sumnjiv, providan scenario, dobijamo priču o isfrustriranoj mesarki sa bolnom prošlošću, srceparajućim detinjstvom, a bogami ni sadašnjost, kao ni bliža prošlost ne izgledaju ništa sjajnije. Moglo je mnogo bolje; osećaj tajlanđana za patetiku je mnogo potentniji i plodonosniji; nažalost ovde je sve to naizgled pozitivno, beskrajno razvučeno u sumornih i bespotrebnih poslednjih pola sata. Sam finale je simptatičan, ali ujedno i smušen i nevešt.

Ako izuzmemo poletno seciranje i kasapljenje od strane nežnih ženskih ruku, Meat Grinder će brzo otići u zaborav; smeniće ga nadamo se manje rudimentarni i i barem nešto originalniji Thai horori.