I'M A CYBORG, BUT THAT'S OK (2007)

**

2-

ovo je čanvukov ARIZONA DRIM!

strašno.

razlika je samo u tome što je slikovno 'lepši', prijatniji za oko, zaslađeniji, inače… kataklizma.

totalno misguided još na nivou koncepta, a onda dosledno nabudžen patetično-infantilnim barokom…

od svih ženskih, patetičnih, ružičastih, kičastih filmova ovaj je najženskiji, najpatetičniji, najružičastiji, najkičastiji!!!
o, kakvo đubre! 

ovo kao da je pisala neka 14godišnja vunderklinka u svom ružičastom lexikonu raznobojnim flomasterima nakon što je uveče gledala kustu a onda joj pred spavanje na uvce šlajmalan čitao pričicu iz svog serijala LADY IN THE WATER.
grozno, nemam reči! 

dajem mu dvojku, ipak, jer posmatrane u izolaciji pojedine scene imaju izvesnu baroknu amelijapulensku lepotu na ivici kiča i film se, uz mnogo strpljenja i trošenja poslednjih parkovih kredita, može, nekako, podneti do irelevantnog, šupljeg so-what kraha.
ah, niko ne može tako da me naljuti kao ljudi koje volim!
parka više ne volim.

kome će KIBORG da se dopadne?
- klinkama koje u ružičastim mnogoukrašenim sveskama vode dnevnik raznobojnim flomasterima;
- onima koji su smatrali da je AMELIJA PULEN nepotrebno suzdržana u vizuelnim luckastostima;
- filmskim skorojevićima koji vole sve što je azijsko da bi mogli da se u društvu hvale sa 'jaoj, kakvu sam ludost juče gledao!'
- onima koji smatraju da su mentalne bolesti baš 'slatke', a da su ludaci baš 'luckasti';

- onima koji 'biti zaljubljen' izjednačavaju sa 'ponašati se kao idiot, iracionalno, i bez ikakvog smisla, kontrole, logike, zadrške'
- onima koji vole bar jednog, ako ne većinu od ovih reditelja: kusta, almodovar, araki, šlajmalan;
- onima koje je lako opseniti šarenim slikama (deci, ludacima, nezrelima, površnima...);
- onima koje je oduševio SYMPATHY FOR LADY VENGEANCE, ali im se ne sviđa što je bio toliko 'mračan'.

kome KIBORG *neće* da se dopadne?
- onima koji su voleli SYMPATHY FOR MR. VENGEANCE i OLDBOY, a bili razočarani sa LADY;
- osobama istančanijeg ukusa i filmskog iskustva;
- onima koji misle da nema baš ništa romantično u mentalnoj bolesti;
- onima koji vole da budu emotivno, ili barem intelektualno, involvirani u pokretne slike pred sobom;
- onima koji vole ono što voli Ghoul.

mislim da je čanvuka spopao SELF-INDULGENCE, sličan šlajmaranovom, i tu 'prodaja' nema mnogo veze, jer OVAKAV film ne bi ni ameri s maslom progutali; znači, film je MISGUIDED totalno, ali ne u smislu 'kako mali čanvuk zamišlja šta bi ameri voleli da kupe', jer NIKO, ma koliko sumanut, ne bi svoje dupe prodavao jednim ovakvim proizvodom za koji nije uopšte jasno KOME je namenjen (ako ne računam kategorije koje gore navedoh, a koje i nisu neka koherentna demografska masa i target audience za bilo šta).