среда, 4. јун 2014.

THE BANSHEE CHAPTER (2013)


**(*)        
3-

            Suprajz! Faund futidž koji nije imbecilan nego, čak, poseduje tragove pametnosti i, verovali ili ne, strave! A čak i nije čist FFF nego nekakav formalno neodbranjiv miš-maš u kojem se, prilično proizvoljno, smenjuju point-of-view shaky-cam kadrovi sa "objektivnim", klasično-filmskim, tj. iz "sveznajuće" perspektive. No, nemojmo biti puristi, naročito kod tog ionako bezveznjačkog podžanra: budimo srećni što je ovaj filmić sasvim pristojan i gledanja vredan.
            Pre svega, premisa je odlična, i zasnovana na stvarnim eksperimentima vrle američke vlade nad sopstvenim građanima u 1960-im i početkom 1970-ih – mučenje bukom i srodnim metodama izluđivanja, indukovanje paranoje, menjanje stanja svesti, ubrizgavanje halucinogena (uključujući one uzete direktno iz mozga leševa) – ukratko, Doktor Benvej i Ej Džej akcije kol'ko ti duša voli. Nešto izokola slično imali smo u takođe solidnom FFF – ENTITY.
            E, ali ovde je ta premisa dovedena u priličnu blizinu Lavkraftove priče "From Beyond" (ali ne i Gordonovog filma; ovo ne zadire tako daleko u fantastiku i fantazmagoriju). Ispada da, kad ti se otvore Vrata Percepcije ka onoj strani, ne samo što počneš da vidiš neka čuda tamo, nego i ta Čuda počnu da vide tebe, a onda si, naravno, najeb'o. To je genijalan koncept, jedna od onih stvari koja, i pored nemalog broja pokušaja, još uvek nije dovoljno eksploatisana u hororu, pa ni ova BENŠI ne izmuze iz toga maksimum strave – ali, hell, it's the millennium, ko još više danas očekuje sega-mega ambiciozna remek-dela, budimo srećni sa solidnim, okej fimčićima! A ovaj je (barem) takav.
            Likovi su iznenađujuće prijemčivi – za razliku od uobičajenih IMBECILA koji se lomataju po napuštenim ludnicama, zatvorima, vojnim kompleksima, šumama, Černobilima i drugim lokacijama iz čiste radoznalosti (aka "čačkanje mečke") ili tako nekih debilnih razloga (kao u nedavnom S_X TAPE veterana Bernarda Rouza, koji se sramotno obrukao i isporučio uvredljivo debilan i beznačajan FFF).
Dakle, momak koji dođe do halucinogena iz državnih eksperimenata i proba ga (žrtvuje se za nauku i bolje sutra, jer istražuje taj vladin prljavi veš), pa onda odlepi i nestane, deluje kao podnošljivi, zabludeli dobrica (ali ne Ćosić!);
njegova drugarica i nesuđena cura koja krene da istražuje nestanak njega i njegovog drugara je em zgodna em pametna (kao na filmu!) i vredna pažnje i saživljavanja (barem na elementarnom nivou; nije to baš neki kompleksan lik, ali glumičin šarm ga prodaje);
a šnjur nosi i šou praktično otima lik kontra-kulturnog pisca koji je upleten u sve ovo – neću reći kako – ali ću reći da su njegova koncepcija i njegove replike (zasnovani donekle na Hanteru Tompsonu, Kenu Kisiju, Timotiju Liriju, uz dozu Bukovskog) nepobitan dokaz da scenarista i reditelj ovoga, Bler Erikson, inače debitant, nije budala. 
A ako vam kažem da njega mega-ubedljivo otelotvorava Ted Levin ("Bufalo Bil" iz SILENCE OF THE LAMBS) onda se možete kladiti u svoje slatko dupe da je –sve ostalo na stranu- već i samo njegova gluma ovde dovoljan razlog da se ova BENŠI s uživanjem pogleda!
Tome dodati i ono što nas najviše zanima - Bler Erikson zna znanje kad treba izazvati stravu, i tu spada nekoliko efektnih ŠOK!-scena (od kojih me je jedan kadar doslovno naježio! šifra: pustinja), ali i originalno jeziva zamisao i niz detalja koji je čine životnom i ubedljivom. Naročito ističem jednostavne ali retko naježujuće zvučne efekte. Potonji se tiču stvarnih (?) kratkotalasnih radio-stanica koje emituju (niko ne zna zašto) beskrajni loop u kojem žene i deca deklamuju brojeve od JEDAN do DESET, praćeno povremenim zvukom muzičke kutije i tako nekim bizarnim distorzijama. Sveta jednostavnost, ali CREEPY SHIT, verujte mi na reč!
Ovo sve ne znači da film ne pati od nekih boljki FFF-a. Na primer, horor scene se okončavaju naglim BUU!!! a posle toga junakinji uopšte na pada na pamet da premota jebeni snimak jebene kamere i jebeno pogleda kakvo je to jebeno sranje iskočilo iz jebenog mraka da je jebeno preplaši! Ne, BUU!!! je prošao, slegnemo ramenima i idemo dalje, a to što nešto demonsko imamo zabeleženo na kameri, nema veze.
Kao i u 99,76% svih modernih horora, i u ovome je završnica najtanji, najbezvezniji deo: istina, desi se koješta zabavno i jezivo jednom kada na kraju naša curica dođe u taj napušteni istraživački centar (koji je, o how convenient, otvoren, dostupan za upad, bez čuvara, bez katanca, unutra je sve kao pre 40 godina, sve stoji na izvolte: dokumenti, instrumenti, struja i dalje radi, aparati funkcionišu...) ali se to ipak svodi na tek solidno realizovano ABRE-UBRE uz hodnik i niz hodnik bez neke jače poente.
Takođe, kao i 98,44% svih FFF-a i ovaj ostavlja izluđujuće nedorečenim previše krucijalnih stvari. Ne, neću da mi se sve crta, neću da mi se SVE objasni, ali fuck – ovde ništa nije čak ni skicirano a kamoli nacrtano! Mislim, da se ne lažemo, FFF je kao rupa u biskvitu gde vi treba sami da umesite biskvit OKO jebene rupe, a tvorci se retko potrude barem da vam daju i najelementarniji materijal (jaja, šećer, brašno, maslac...) a o receptu možete samo sanjate (koliko jaja? koji maslac? ide li mleko, i koje? na kojoj temperaturi peći?). Lepo je to, kao – umetnost, fill in the blanks, ali kad se zaplet sastoji iz sve samih BLANKS onda... šta je, tačno, priča?

Možda sam malkice prestrog prema BENŠI u ovom pogledu (uzgred, naslov je sasvim proizvoljan, nema ovde nikakve benši!), jer postoji nešto razvijenija senka zapleta u odnosu na uobičajeni FFF, ali je ipak ovde preeeeviše krupnih pitanja oko motivacije, i vladinih agenata, i pojedinaca, i principa delovanja, i krajnje poente koja se namernim prizivanjem ovih čuda htela i još uvek se hoće... 
Ali to će smetati samo onima koji previše razmišljaju; ako je sve što želite da se malo opustite, zategnete i poskočite uz jedan natprosečno jeziv i zastrašujuć hororčić, sa THE BANSHEE CHAPTER nećete pogrešiti!

4 коментара:

  1. Samo htedoh da pitam, dok se nadam kojoj reci nakon zavrsene, moram da dodam genijalne, druge sezone Hanibala - da li je uocena nova serija Penny Dreadful? Ima tu mracnjastva, knjizevnog ukusa starih klasika, mada i nekih momenata koji mirisu na siru masu, malo nategnutih, ali jos je rano bilo sta sumirati nakon odgledane 3 epizode, utisci su jos nepotpuni i neutalozeni. Potencijal je tu, sto nisam mislio tako nakon odgledane prve epizode, koliko nakon druge. Eto, da skrenem paznju u slucaju nedostatka sredstava za ubijanje nepovratnog vremena :)

    ОдговориИзбриши
  2. o HANIBALU ću pisati uskoro. PENI DREDFUL sam uočio, skinuo, daću mu šansu ovih dana, ali ne očekujem mnogo i samo tražim izgovor da mi se NE dopadne, pa da ne moram da traćim vreme na tv seriju. ali - ko zna? možda se i navučem...

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман5. јун 2014. 20:34

    zvucis ushiceno ko narkoman koji je otkrio jesusa lets cut the bullshit
    jesi li ti ili nisi prizivao nesto po tim cukama i sumama sto ih obilazis duhove demone inkubuse nesto bajao nad grimoarom mislim jel to radi neki recept ako moze nemoguce da nisi probao do sad mora neko da udje i prenese inace necemo nikad znati dal je stvarno fikcija
    ne bi valjalo da ignorises ovo pitanje ono ko seljanka sa kompleksom boga nego nas dobar sluga naroda promraci

    ОдговориИзбриши
  4. Sinoć sam ga overio. Šta znam, nit smrdi nit miriše. Čini mi se (mada verovatno grešim), da si u poslednje vreme malo omekšao kod ocenjivanja, ali verovatnije je da sam ja postao još "grđi" od tebe, jer tražim savršenstvo (godine, šta li?). A onda, kad se navratim na još jedan čitanjac ovoga što si napisao o filmu vidim da u ovu suvu trojčicu koja je školski data ulaze još poneke za tebe bitne stvari, koje verovatno ja kao gledalac ispustim iz vida na prvu loptu jer ako film krene po zlu, što se u poslednje vreme često dešava, jebeš glumu, odličnu premisu, režisera koji obećava i tako dalje. Kao i do sada, slažem se sa svim iznetim, a to ide toliko daleko da je i meni scena iz pustinje jako dobra, a podsetila me je na sličnu scenu iz Lake Munga (daj vidi u skorije vreme baci rivju, kao što si i obećao), premisa stvarno odlična ali sve se svelo na neku jurku od kuće do kuće i od kuće do jebenog istraživačkog centra (koji je na izvolte) umesto da se gajila neka dublja priča (Rezolution, pade mi na pamet)a najgore od svega, što ćemo svi mi da konstatujemo da je imao potencijala. E, još jedan detalj me je oduševio koji se kod ovih FFF nije koristio, čak sam to zapazio ali eto ne bih znao kako da se izrazim da nisi napisao... "sveznajuća" perspektiva. Mislim da bi pola tuceta ovakvih filmova bila za ocenu bolja da su imali takve kadrove umesto 24 sata pod kamerama tamo gde im nije mesto. Završnica glupa za medalju, da ne ponavljam ono što si već rekao, ali najveće razočaranje onaj kazan, šta god i ono čudo u njemu, i oni sa kanisterom benzina da završe sa misterijom u filmu. Strašno. E zbog takvih završetaka i nedorečenih priča bih mu dao jedva dvojku ali ima u filmu tih nekih obećavajućih stvari, bar za neka druga buduća ostvarenja, jer red je da se posle dve tri godine pojavi neki stvarno dobar film.

    ОдговориИзбриши