Najbolji reditelji 21. veka

            U okviru akcije „Najbolji filmovi 21. veka“ rešio sam da, pre nego što izbacim svoju mega-listu naj-filmova iz ovog veka, prvo istaknem REDITELJE koji su u poslednjih 15 godina proizveli značajne filmove, i od kojih uglavnom i dalje možemo očekivati dobre stvari. Spisak sam podelio u dva dela. 

U prvom su oni koji su svoje najznačajnije filmove proizveli u 20. veku, i mada su tanke šanse da će u ovom proizvesti neko remek-delo na nivou onoga što su radili ranije, ipak u većini njih još postoji pomena vredna žeravica i dovoljno nade da se od njih još mogu očekivati velike i vredne stvari. Ukratko, iako su već zrele čiče, a poneki i dede, ovi dole su su reditelji koji i dan-danas nisu SAMO biološki živi, na aparatima za održavanje (kao što su to Karpenter, Kronenberg, Romero, Arđento i slični kreativni mrtvaci), nego su još uvek živi i kao AUTORI, i od njih se još s dobrim razlozima možemo nadati da izađu na megdan mlađariji i pokažu im KAKO SE TO RADI.

U drugom delu će biti izlistani oni koji su debitovali, ili barem svoje najvrednije filmove napravili u 21. veku.           

1) I DALJE POTENTNI AUTORI IZ 20. VEKA

Paul Verhoeven

Veliki genije filma u ovom veku nas je poslednji put častio još pre 10 godina (!!!) sa vrlo dobrim filmom ZWARTBOEK – ali, po svemu sudeći, njegov najnoviji (i meni najočekivaniji film godine) ELLE predstavlja povratak u velikom stilu jednog od najsvežijih i najsmelijih i najluđih reditelja ikada za kojega sam, inače, svojevremeno kazao ono što i danas potpisujem: „Svaki film koji postoji ili se najavljuje da bi mogao postojati bio bi znatno bolji kad bi ga Verhoven režirao!“

William Friedkin

Taman kad smo pomislili da je zreo za penziju (mene nije impresionirao opšteobožavani BUG!) žestoki dekica nam se vratio sa KILLER JOE kojim je pokazao da smo požurili s tim i da u ovog starca još ima udarca.

David Lynch

Prošlo je 15 godina od odličnog Mulholland Drive; nije me kupio INLAND EMPIRE, ali zahvaljujući velikom kreditu koji je stekao filmovima iz prošlog veka (plus sa BULEVAROM ZVEZDA) ja mu s velikim nestrpljenjem i razumno-velikim očekivanjima brojim dane do najnovijih epizoda TWIN PEAKSa koje kreću dogodine.

Michael Haneke

Voleli ga ili mrzeli, ali Haneke kao malo ko ume da inscenira neprijatnu, sumornu, mračnu, morbidnu, pa vala i jezivu i napetu scenu. Nekrunisani majstor horora i horor-drame ne pokazuje znake posustajanja: setite se one genijalne (i prekratke) horor scene iz filma LJUBAV! Najnoviji film mu se zove HEPI END!

Takashi Miike

Miike snima ko lud, neumereno mnogo i neumereno dugačke filmove, i mada odavno nije snimio ništa za antologiju, s vremena na vreme uspeva da prebaci prosek i pruži još poneki BIP na relativnom fletlajnu njegovog novijeg opusa.

Sion Sono

Hit & Miss, ali sa većim % pogodaka (pa čak i zabavnijih promašaja) od Miikea; plus, od njega je smeliji i luđi i intimniji i dublji. Od novijih mu filmova, najviše užitka pružio mi je COLD FISH.

Werner Herzog

Teško da iko može da snimi još dva takva igrana filma u karijeri kao što su AGIRE ili PATULJCI... ali neko sumanuto ludilo poput BAD LIEUTENANTA 2 nije nemoguće. Velike stvari od njega na polju dokumentaraca su znatno verovatnije od igrenjaka.

Lars von Trier

Ludi genije, pozer i pacijent ume da smori (MELANHOLIJA, NIMFOMANKA) ali i da prijatno iznenadi (ANTICHRIST). Upravo sprema film o serijskom ubici. Horor? Manje bitno. Biće to film Larsa fon Trira. O serijskom ubici! Jedva čekam.

N.W. Refn

Uobraženi genije može da ugnjavi (DRIVE) ili oduševi (VALHALA), a ponekad i oboje u istom filmu – kao nedavno u NEON DEMON! Mlad je, besan, boli ga patka, filmofil je, voli dobre filmove a ponekad ih čak i sam pravi!

Shinya Tsukamoto

Od svih modernih japanskih reditelja ima najbolji track record, odnosno nema nijedan promašaj. Dosledan, konzistentan, uvek svoj i uvek lud; šteta samo što je toliko van mejnstrima da radi u gerilskim uslovima, i sve teže, sve ređe. Njegov poslednji film (FIRES ON THE PLAIN rimejk) izašao je još pre dve godine, ali ga još nigde na netu nema!

Agusti Villaronga

Naš omiljeni gej mračnjak malko je posustao – CRNI LEBAC je bio okej, a najnoviji mu, nedavno procureli (ali još ne vidim titlove), KRALJ HAVANE, najmanje liči na ono što od njega volimo i očekujemo. Ipak, sa tim minulim radom on i dalje ima šta da pokaže, pitanje je samo da li će mu se dati prilika.

Tom Tykwer

Ovaj je skroz nepredvidiv, nema prepoznatljivu tematiku ili žanr, čas radi ovo, čas ono, ali kad uradi nešto kako valja – to stvarno treba videti! Recimo, poslednji baš dobar bio mu je nedovoljno hvaljeni INTERNATIONAL. Pomalo skrajnut, Tikver ima asove u svojim rukavima i ko zna šta još ima da nam pruži.

Uprkos svemu, za penziju još nisu ni sledeći:

 

 Brian de Palma

Quentin Tarantino

Stuart Gordon

George Miller

Ulrich Seidl

Darren Aronofsky

Guillermo del Toro

Guy Maddin

Danny Boyle

+

 Nažalost, prevremeno „penzionisani“ A. Balabanov napustio nas je u cvetu autorske zrelosti; ipak, zaslužuje da bude pomenut ovde zajedno sa onima koji su dosadašnjem filmskom 21. veku dali itekako snažan i prepoznatljiv pečat.

+

Ima, naravno, još puno dobrih reditelja koji su živi i vredni. Možda naprave ponešto okej, mada su šanse manje nego kod gorenavedenih, ali ajde, recimo da nešto malo (teoretske) nade još ima i za imena kao što su

FRANK HENENLOTTER

PUPI AVATI

RIDLEY SCOTT

MICHELE SOAVI

ALEJANDRO JODOROWSKY

…

---U IDUĆEM NASTAVKU: NEKI NOVI KLINCI ---