izabrana dela

izabrana dela

петак, 16. децембар 2016.

I AM A HERO (2016)

 *** 
 3 

            Evo još jednog sasvim dobrog kosookog zombi filma u istoj ovoj godini! Prvi je bio opštepoznati, izvikani, prehvaljeni korejski Train To Busan, a sad nam evo stiže i nešto manje znani i manje hvaljeni a zapravo u ponečemu bolji film: japanski I Am a Hero.
            Film je rađen prema mangi i za junaka ima šonjavog, neuspešnog crtača istih. To je povod za neke iznenađujuće promućurne i proživljene i ubedljive i rečite momente, na samom početku, vezane za njegov život i okolnosti, ali i za meta-manga promišljanje, maltene na globalnom nivou (u smislu njihovog globalnog impakta, koliko god on ne bio smesta očigledan nekome ko sedi u nekakvoj bednoj japanskoj kancelariji s nekolicinom luzera i osmišljava ih).
I uopšte, prva polovina filma krcata je odličnim stvarima: te manga-povezane scene su prilično zanimljive i nekonvencionalne, naročito za jedan zombi film, jer pružaju realističnog junaka i svet u kojem se ovaj kreće. Zatim, njegov prvi susret sa zombijem je – njegova sopstvena devojka. Ta scena je izvanredna, kako zbog emocionalne pregnantnosti, tako i zbog komičnih momenata (on je toliko šonjav i toliko odbija da prihvati to što mu i oči i uši kazuju da je u stanju jedino da unedogled zbunjeno ponavlja njeno ime – kao da ova ima „samo“ nešto jači histerični napad a ne da se pretvorila u neljudskog monstruma željnog samo da ga izgrize do smrti).
Scena je tim žešća što a) dizajn zombija je malkice odmaknut od klasičnog i pomeren više u grotesku (tipično za mange ali netipično za Z-filmove da te kreature toliko izgledaju kao zločeste karikature); 
b) kretanje zombija je iznenađujuće – ja barem ne pamtim da sam negde video zombijku koja se kreće kao gimnastičarka sa slomljenom kičmom: to se baca nogama, ide četvoronoške, izbacuje noge preko leđa i glave, ma ne da se opisati, ali vrlo je creepy – skoro insekatsko kretanje, kao da je kičma slomljena ali to njoj nimalo ne smeta da se vrti tamo-vamo; i c) režija te scene je odlična, sve je to uzbudljivo, frenetično i savršeno tajmirano, sve do finalnog iznenadnog impakta.
Zatim sledi vrlo dobra scena zombifikacije u manga-ofisu, sa poprilično prosute krvi, i jedna od najboljih od moje omiljene podvrste u ovim filmovima: kada zaraza poprima globalne razmere i to što se dešava postaje više nego jasno, na javnom mestu, sa masovnim scenama i ludilima. Ova ovde, snimana u dužim kadrovima, sa obiljem trik-fazona sa telima koja uleću u kadar i sleva i zdesna, koja neočekivano padaju s neba, skaču jedna na druga, sa mikro set-pisovima unutar ovog velikog, stvarno je divna za gledanje i perfektno orkestrirana.

Ona kulminira novim set-pisom, kada naš mangaš upadne u taksi sa jednom curicom i kad im se i taksista zombifikuje tokom vožnje, što dovodi do odlične scene jurnjave po auto-putu dok nema pilota, ovaj taksiste za volanom, pošto budala hoće njih na zadnjem sedištu da grize a auto ko jebe, nek se skrši o druga kola ili o ogradu puta...
Tu negde dolazimo do polovine filma, i na tom mestu se on lomi i račva u nešto manje zanimljivo. Naime, ispadne da je, kao, visoki čisti planinski vazduh planine Fudži povoljniji za ljudski opstanak, da tamo gore zombija navodno nema mnogo, i kad ovaj šonja i curica odu tamo – počinju klišei. 
Ukratko, ona se takođe zombifikuje, a on naiđe na mikro-društvo u turističkom centru koje je ustrojeno kao nešto između onih u filmovima 28 DANA KASNIJE i ZORA MRTVACA (rimejk) – i, nažalost, tu i naš filmić postaje skoro nepodnošljivo derivativan u odnosu na ova dva pomenuta naslova.
Naravno, sve je to i dalje lepo režirano, ima i nadalje solidnih akcionih set-pisova i krvoprolića, ali manje je to i nadahnuto i memorabilno i dotad-neviđeno, film upada u šine davno postavljene, a tematika na početku zacrtana ili nagoveštena, a vezana za mangaša i njegovu neuklopljenost u svet, gura se ustranu, odnosno na samom kraju razrešava se krajnje banalno i uvredljivo glupo.
 I Am a Hero naposletku nije imao na pameti ništa pametnije nego da se okonča scenama masovnog pokolja, gde šonja najzad dohvati oružje kojeg se tako dugo tako uspešno klonio, i to je zaista bilo respektabilno i inventivno dok je trajalo; već sam se nadao da ćemo imati junaka zombi filma koji ne ubije nijednog zombija u celom filmu! Ali, patka!
Umesto toga dobijamo samo još jednu fantaziju ispunjenja moći za neiživljene tinejdžere (a i starije) koje život gazi, svi ih ponižavaju i ismevaju a oni sanjaju da dođe i njihovih 5 minuta kad će svima pokazati! Pa tako i ovaj naš – pokaže da ume da roka zombije mecima posred njihovih krvlju-ispunjenih lubanja, pa ih pokoka na desetine i stotine, i tako na taj klinački „mačo“ način, obliven tuđom krvlju, može da sebi i drugima kaže da je, eto, postao „heroj“. Odnosno, genocidaš u najavi. Ali film ne pokazuje ni trunku nagoveštaja ironije prema tome. Ne, trebalo bi da mu aplaudiramo, valjda.

I to mu dođe neki patetičan kraj filma koji je obećavao mnogo više mozga na početku. Šteta. Ipak, ovo što ja zameram mnogi neće ni primetiti niti će im smetati: ipak su ovo Japanci u svom boljem izdanju, i ovo je blago natprosečno realizovan film koji, uprkos tome što tone u deža vi derivativnost u drugoj polovini, ipak ima dovoljno duha i duševnosti i kreativnog splatera da zaslužuje gledanje.

4 коментара:

  1. Teško, ali teško su ga zasrali na kraju. Do trenutka kada je ćoravko zgrabio pušku i počeo da rešeta, film je bio podjednako zabavan, ako ne i zabavniji od Train To Busan. Šteta.. ali ipak vredi da se odgleda.

    ОдговориИзбриши
  2. Preporuka za dosta bolju japansku zombi komediju 'One Cut Of The Dead', ako Vam je iz nekog razloga promakao ili Vas nije kupio trejlerom, baš simpa filmić.

    ОдговориИзбриши
  3. hvala, ali meni se ovaj prehvaljeni film ama baš nimalo nije svideo: to je mogao biti okej ali ništa poseban kratki, do max pola sata - a ovo nasilno rastezanje i pričanje iste priče dvaput prosto je bezvezno, nezanimljivo, sirotinjsko, dosadno. koga je briga za making of filma koji ni sam po sebi niej naročito zanimljiv?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Čitao stare rivjue pa mi palo na pamet kako bih njemu dodelio neku trojčicu pre nego ovom Heroju a zanimalo me Vaše mišljenje u slučaju da ste pogledali. Hvala na odgovoru.

      Избриши