izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 22. јануар 2009.

100 FEET

**(*)
3-
100 FEET bi svakako bio bolji film da nije toliko nesnosno cheesy, da duh u njemu ne izgleda kao Maniac Cop blurovan nekim vrlo jeftinim efektom, da su moći i nemoći te planovi i namere duha iole precizniji a njegova zloba (pa time i pretnja) žešća, da je drama potentnija i da se više izmuzla ta fora sa 100 feet (iako, strogo gledano, kad ti život zavisi i kad te goni raspomamljeni duh, jebeš tu zujalicu koja ti meri odstojanje – ima da begaš što dalje, no matter what)!

kraj je posebno bezvezan, sa banalnom pirotehnikom vatre i explozija umesto emocionalne pirotehnike, a ta fora sa prstenom je mnogo komotnije bila smeštena u horor-komedije (lančić u EVIL DEAD i SHOCKER, npr.) nego li u ovo što pretenduje da je kao ozbiljan scary flick.

za poštovanje su neki momenti u kojima red izbegava klišee i preskače obavezna mesta, ali koncept je u startu ograničen i on nema gde drugde nego u neke druge, skoro podjednako predvidive klišee, što film čini prilično predvidivim.

kao što već drugde rekoh, moja ocena je 2+, što ga smešta u rang malkice iznad BAD MOONa, a zbog većeg entertejment veljua, čak i BODY PARTS mi je draži (tamo je CHEESE bolje uklopljen u priču, u samom startu, i svaka pretenzija na 'dramu' i 'likove' je preteknuta samim posezanjem za taim prastarim B-movie klišeom još iz ORLAKOVIH RUKU).

for my money, iako sam i ja nestrpljivo dočekao ovaj film sa velikim očekivanjima, meni sasvim sigurno neće biti u top-20 za ovu godinu.

ja razumem idolatriju e. reda, budući da je to čovek koji je pisao neke fine filmiće k. bajglou, ali realno, jedino njegovo što bih ja nazvao epohalnim jeste scenario za film koji nije ONA režirala – HITCHER.
kad govorim o masterplanu i duhovim moćima mislim na nešto što je moj GENERALNI problem sa filmovima o duhovima, ili bar većinom njih, a ovde je on samo potenciran.

naime, ništa me ne izluđuje više nego scene tipične za azijske ghost flickove, mada ih ima i na zapadu, a koje imaju apoteozu u meni nesnosno debilnom i precenjenom originalnom THE EYE: naime, duh je u istoj prostoriji sa živom osobom: mi ga vidimo kako se leluja oko nje, izvija se, pruža ruke ka njoj; brrr, baš strašno, nešto nevidljivo je tu i jebaće joj kevu: i taman kad kandže duha priđu vratu potencijalne žrtve, BAM! u sobu uđe 'žrtvin' prijatelj ili rođak, i duh se POVUČE, nestane, ostavi mejhem za kasnije.

ALI FUCK, ZAŠTO?!!!
pa ti si jebeni duh, šta ti može bilo ko: ako si krenuo da nekom jebeš mamu, sky is the limit!
NIKO, a naročito niko ŽIV, ne može ti ništa.

sad, red nema baš takvu scenu ovde, ali budući da ne može da potroši praktično jedinu potencijalnu žrtvu, duh se zadovoljava njenim 'plašenjem', koje se – za moj groš- proizvoljno prekida. a najsmešnije u sceni na stepenicama u podrumu, u kojima se ona BUKVALNO šutira s njim, tj oslobodi ga se tako što ga ŠUTNE u bradu, iako je on, kao što rekoh, paperjasti prozračni blurovani nematerijalni entitet.

to šutiranje duha mi je bilo esencija cheesy + silly pristupa sablasnom u ovom filmu.
kao i njegovo odustajanje od daljeg napada onda kada ga ona šutne.
bezveze. da sam ja duh, tek onda bih pritisao kučku!
takođe, glede nedostatka pravila, koje plot svode na anything goes:

(SLEDI SPOJLER, NEK NE ČITA KO NIJE GLEDO)

kad strada femkin novi dečko (u jedinoj meni BAŠ zabavnoj sceni, iako je i ona parafraza prvog ubistva u A NIGHTMARE... + MALEFIQUE) ja sam se ponadao da će red imati muda da bude dosledan i da tu sad ubaci i NJEGOVOG (dečkovog) DUHA, kao zaštitnika.
naravno, te se ne dešava, ali ne znam zašto.
mislim, mrtav je, kao i njen muž, i ima emotivnih i svakih drugih razloga da se javi na tom mestu.
ali, ne javlja se.
sablasti se javljaju selektivno, i po nekim proizvoljnim pravilima (uključujući to sa prstenom, za šta prvi put sad čujem)

mislim, film je OK; ali zaista u krajnjem saldu, a naročito nakon nadasve razočaravajućeg kraja, to zaista nije ništa posebno.


Нема коментара: