izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 22. јануар 2009.

END OF THE LINE

***
(3-)

ovo je kanadski film od pre nekoliko godina koji jurim još otkad sam o njemu čitao kada je igrao na Fant-Asiji, i tek sad je postao dostupan na divxu.

čekanje se isplatilo: kupio me od prve scene (vrlo efektan i neočekivan ŠOK), i u prvih pola sata nastavio da me raduje ne samo odličnim krvavim scenama (adrien morot je majstor prostetike) nego i neočekivanim dozama STRAVE, jeze i šokova.

kasnije se to malkice razvodni, ali do kraja ipak održi respektabilno prisustvo dobrih set-pisova.

budući da se dešava u metrou, neizbežna su poređenja sa kita murom: MEAT TRAIN izgleda beskrajno lepše, ali ga hiperstilizacija umnogome i sterilizuje za pravu stravu; END OF THE LINE, pak, uslikan je sub-standardno, boje su gotovo isprane, textura slike je prilično ravna i banalna, ali zato lokacije deluju autentično, prljavo, jezivo (ne bi me čudilo da je ovo STVARNO snimano u podzemlju železnice, a ne u studiju!) i to doprinosi atmosferi nepredvidivosti i strave. splatter efekti su odlični (uključujući jedno od najboljih rezanja grla IKADA) a muzika je okrepljujuće orkestarska, a ne synth-crap.

zapravo, ovo je po svemu old-school horror, pravcati blast from the past, i mada ja nisam preterani fan 80ies horora (za mene su 70te zakon!), ovo je kao kvintesencija tih dobrih low-budgetera iz te decenije, otprilike linija od ALLIGATORA preko CHUD-a do DEMONS i BAD DREAMS: znači, pošteno odrađeno, bez praznog hoda, bez zamajavanja (npr. u DONKEY PUNCHU moraš, kao i u HOSTELU, da istrpiš bar pola sata tih kretena kako se zajebavaju pre nego što horor ispuni preostalih sat vremena; ovde horor kreće od prve scene, i ne posustaje do kraja). po priči (grupa ljudi izolovana i spopadnuta amorfnom, masovnom pretnjom), po strukturi zapleta (epizodičnoj, sa izolovanim set-pisovima posvećenim pogibijama brojne ekipe topovskog mesa), po tretmanu likova, nasilja, efekata, itd. ovo je potpuno 80IES, po duhu savršeni rođeni brat gorenavedenih (i dr. sličnih) filmova.

možda je malo passe praviti tako nešto na početku XXI veka, ali bože moj, ako se dobro uradi – kao ovde – ko se još žali? (moglo bi se reći, zapravo, da je najbliži brat ovog filma T.T. SINDROM; zaista mogu da zamislim zeku, pa i konjevića, kako seku vene na ovo. OVO je vrsta horora kakve oni najviše vole i da gledaju i da prave. samo što je bolje napravljen od SINDROMA.)

gluma je mogla biti bolja, čak i kasting je slab (obilje nefilmičnih, banalnih faca pokupljenih ko zna odakle), ali najveće zamerke imam na neinspirisanu fotografiju (kadriranje je OK, ali svetlo, sočiva, sama slika – ostavljaju mnogo za žudnju!) i na završetak koji nije dovoljno apokaliptičan i koji vezu gl. junakinje sa tim zbitijama ostavlja sasvim arbitrarnim.

http://www.imdb.com/title/tt0494224/

Нема коментара: