MY NAME IS BRUCE

**(*)

2+/3-

biću velikodušan prema ovome: ipak je ovo by far najmanje loš film u kome se kempbel pojavio još od ARMY OF DARKNESS. ocena jeste velika, budući AofD od mene ima neku kao kilavu trojčicu koja teži ka 3- a ipak je značajno bolji film od ovoga, ali what the hell!

scenario na mikro-planu (dosetke, aluzije, one-lineri) nije potpuno hrđav, iako se pretežno iscrpljuje u svojoj aluzivnosti i nema potpuno originalnih memorabilnih prijava (sem jedne, koja ide ovako: -but bruce, it's a suicide!; a on će: –only if I die!); avaj, na makro-planu to je jedva podnošljiva orgija prediktabilnosti, pri čemu je najveći nedostatak taj demon. on je puki izgovor za plot, praktično mekgafin koji služi kao alibi za to da se kempbel malo šegači sa svojom personom (btw, šale na svoj račun su prilično surove!) 

...ali je po sebi savršeno nebitan: počev od dizajna (izgleda užasno! kao neka pokretna debilna halloween lutka) pa do toga šta i zašto radi. te scene sa demonom su by far najslabiji delovi filma, mlitavo, kilavo režirani, nenadahnuto zamišljeni, potpuno neupečatljivi i bezvezni. kraj je, takođe, ravan i neuzbudljiv, i ne samo to nego i neduhovit – mada je barem dosledan u svojoj (u filmu sveprisutnoj i skoro iritirajućoj) auto-referencijalnosti.

ipak: za neprobirljive brusove fanove (is there any other kind?) ovo je sasvim prihvatljiva doza vintage brusa, značajno zabavnija od nesnosnog zaboravljivog bugarskog MAN WITH THE SCREAMING BRAIN: sirov humor, jeftine fore, vatanje za dupe, vatanje za sise, padanje na glavu, samoponižavanje, kreveljenje itd. itd. 

intonacija je krajnje benevolentna i sa max. 1 minutom isečenih psovki i minornog krvoprolića ovo bi mogao da bude pg-13 film.

lame, but this is the best we can get. so, enjoy, if you like it simple.