понедељак, 1. фебруар 2010.

TRES DIAS aka BEFORE THE FALL (2008)


 *** 
 3+ 


debitantski feature F. Javier Gutiérreza, koji ima 2 vrlo intrigantna kratka filma koja treba pojuriti.
ovo je predapokaliptički nenametljivo-egzistencijalistički sajko triler koji na prilično zanimljiv način koristi svoju bazičnu premisu: ako svet propada za 3 dana, ako ću za 3 dana da crknem zajedno sa svima, da li to znači da u međuvremenu treba da prestanem da budem čovek? i šta uopšte znači biti čovek?
ovo je jedno od temeljnih egzistencijalističkih pitanja: ako nema boga, nema zagrobnog života i ako je smrt definitivni kraj – koje to konsekvence ima po ljudski moral i opšte ponašanje u životu? koji je garant vrednosti? koji je smisao života? zašto biti 'dobar' ako je zabavnije i lepše biti 'zao', a pakla ionako nema? zašto voleti kad je lakše mrzeti; zašto ljubiti kad se podjednako lepo može ubiti?
sve ovo je ispod tepiha ovog filma, nenapadno, većina može da ga odgleda a da se i ne zamisli nad ovim pitanjima, ali ona JESU bekgraund, i značajno pojačavaju inače relativno generički sajko-sabplot o ludaku koji beži iz zatvora i dolazi da se osveti onome ko ga je u zatvor strpao – tačnije, njegovoj deci.
površnom gledaocu ta priča o sajkou može delovati nebitno u svetlu meteora koji tek što nije razbucao planetu, ali to će biti samo zato što mu je promakla suština pitanja: vredi li se uopšte boriti za svoj život danas, ako je izvesno da ćeš ga ionako izgubiti sutra?
svi smo mi ionako osuđeni na smrt, samo što ne znamo datum pogubljenja.
film je ODLIČNO režiran, sa vešto izbegnutom patetikom i histerijom inherentnim tom zapletu (na skroman, ali potentan način je oslikana globalna dimenzija pretnje i haosa), sa odličnim ritmom i vešto sprovedenom, nesentimentalizovanom osećajnošću; kamera je izvanredno uhvatila žegu uspaljenih letnjih dana u provinciji, a svi glumci, uključujući decu, su savršeni.
jedinu zamerku imam na sajkoa: i kasting je problematičan (taj baja ne izgleda toliko jezivo koliko je priča o njemu, pre pojave, pripremala), a i njegovo ponašanje jednom kad se pojavi: prilično je to antiklimaktično. dramaturški taj finalni obračun nije urađen maximalno kako valja, gubi se žalac, gubi se impact, slabije je to od sjajnog uvoda, mada je sam samcita poslednja scena odlična.
sve u svemu, ovo je jedan odličan triler-horor u kome se psiho strava i kosmička strava lepo spajaju i daju jedan unikatan, originalan, prilično nadahnut i natprosečno uspeo film koji najavljuje, nadajmo se, još ovakvih i još boljih filmova od ovog autora.

4 коментара: