HELLRAISER (1987) by Bob Živković

Na blogu sam prošle godine započeo omaž likovnom umetniku, Bobu Živkoviću, kroz izbor njegovih fanta-horor ilustracija rađenih za ALEF, a zatim i kroz neke njegove bezobraznije radove. Zatim sam otpočeo sa razotkrivanjem manje znanih njegovih mladalačkih aktivnosti – iz vremena kada je, krajem 1980-ih, ne samo ilustrovao SF magazin ALEF, nego u njemu čak glumio i filmskog kritičara! Njegov rivju filma ALIENS već se nalazi ovde, a evo njegove ilustracije za koricu prvog broja ALEFA:

             Ako ćemo pravo, Bob se u toj ulozi snalazio s promenjivim uspehom: bilo je tu i lupetanja, i promašaja, i preterivanja (mnogo preterivanja!) i mestimične lenjosti i ni u čemu utemeljenog bezobrazluka – kao, recimo u ovom olakom, mrzovoljnom i prilično besmislenom otpisivanju svekolike neameričke produkcije, gde se u istom potezu u kantu za đubre odbacuju i klasici i trešeri i dokazani autori, samo zato što su Italijani, Španci ili Kinezi, a ne Holivuđani! Evo, dakle, kako Bob komentariše filmove prikazane na (danas pokojnom, a nekad slavnom) festivalu fanta-horor filma u francuskom gradu Avorijazu:

            Ipak, ovakvi propusti su maleni u svetlu kvaliteta Bobovih tekstova koji nisu ni pretendovali da budu "ozbiljne" filmske kritike. Meni su, u to vreme, pre četvrt veka, njegovi rivjui bili značajan dah svežine – moj prvi susret sa drugačijim načinom pisanja o filmu: oštro, ljuto, strastveno, podsmešljivo, cinično... Ja sam južnjak, isto kao i naš dobri Dobrosav (koji je, podsećam, rodom Piroćanac!) i stoga pre svega emotivac. Dakle, ako nemaš emociju i stav, nemaš ništa. U njegovim tekstovima najviše mi je imponovala upravo autentična emocija: najbolji među njima bili su oni u kojima je Bob ili bio oduševljen, pa svršavao po filmu koji mu se strašno dopao, ili oni gde je bljuvao i pljuvao i kenjao najstrašnije po filmovima koje je smatrao promašenim budalaštinama (i gore od toga)!

            Evo, ovom prilikom, jednog od najuticajnijih Bobovih tekstova, barem za mene lično. Ovaj rivju dole bio je moj prvi susret sa imenom i delom Klajva Barkera. Bob je ovim kratkim tekstom uspeo da me apsolutno napali i na KNJIGE KRVI i na njihovog autora, a naročito na njegov tada predstojeći film HELREJZER. Evo kako:

            Videvši ovaj Bobov tekst, i druge njemu slične, smesta sam pomislio: hej, voleo bih i ja ovo da radim! Do tada sam znao samo za suvoparne, opisne i blago kritičke kritike; Bob je bio prvi koji mi je pokazao da to sve može i sočnije i zabavnije. Ostatak je istorija - i mada još nije dospeo na History Channel... evo ga, donekle, na ovom blogu.

             Inače, nekoliko godina posle pisanja gornjeg rivjua, Bob je bio u prilici da ilustruje Barkera: prvo je to bilo na korici Košmarevog izdanja KABALA, a zatim je uradio i IV, V i VI  KNJIGU KRVI (za prve tri izdavač, Znak Sagite, kretenski je odabrao inferiorne inostrane radove i moronski neadekvatnu čistu plavu farbu za pozadinu)! Uporediti to sa jednostavnom genijalnošću Bobovih radova:

         Velika je šteta što doktor Zoća nije angažovao Boba da mu ukrasi korice za UTKANI SVET, VELIKU I TAJNU PREDSTAVU i EVERVIL - ali ta notorna škrtica je radije za dž. upotrebila takođe inferiorne, bezveznjačke američke korice (OK, ona za UTKANI SVET još i nije loša; ove druge dve su bledilo i ništavilo) nego da plati domaćeg autora. Ali, to je neka druga priča...