петак, 23. јун 2017.

Mario Bava na RTS-u!



            S velikim zadovoljstvom najavljujem i objavljujem sledeće: od 25. juna, nedeljom na RTS2 od 23.00, emitovaće se ciklus od 13 filmova kultnog italijanskog režisera Marija Bave. Reč je o prvom obimnom predstavljanju ovog značajnog, a ipak skrajnutog autora, na srpskim televizijama.
         Urednik filmskog programa RTS-a Nikola Popević (nekadašnji, a i dalje povremeni saradnik ovog bloga) zamolio me je da, ovom prigodom, napišem uvodni tekst kojim će ovaj zaista unikatno vredan ciklus biti najavljen na sajtu RTS-a. Ako vam je ćirilica draža, tu najavu možete čitati OVDE – ali, kad ste već na ovom mestu, bolje to lepo i na latinici pročitajte na The Cult of Ghoul.
Evo mog teksta o Bavi uopšte i o konkretnim filmovima ponaosob...


 Mario Bava, majstor strave 


            Mario Bava (1914-1980) jedan je od najboljih, najznačajnijih, najuticajnijih, najraznovrsnijih horor reditelja u istoriji filma: ostavio je neizbrisiv trag ne samo u italijanskom hororu, gde se slobodno može nazvati začetnikom svih vrednih tendencija, nego i u svetskom filmu uopšte, nevezano za žanr. Ovo prvo očigledno je u hororima svih italijanskih horor reditelja koji su za njim usledili, od Darija Arđenta do drugorazrednih imitatora; ovo drugo priznali su mnogi, u rasponu od Tarantina i Tima Bartona do Martina Skorsezea. Federiko Felini je Bavu preporučio za reditelja segmenta u omnibusu prema E. A. Pou, Neobične priče (L' histories extraordinaires, 1967), a kada je tu epizodu („Tobby Dammit“) ipak lično režirao, ikonografiju demonske inkarnacije (plavokosa devojčica u haljinici, sa loptom u rukama) pozajmio je direktno iz Bavinog filma Operacija strah (1966).
            Genijalnost ovog umetnika filmske strave ne može se dovoljno naglasiti; njegov značaj za horor film fundamentalan je i prvorazredan – i to ne u istorijskom, antikvarskom smislu. Ne, njegovi najbolji filmovi sveži su i zapanjujuće živahni i dan-danas, a među njima je bar pet-šest bezvremenih klasika.
U njegovom opusu nalazi se koren svih bitnijih motiva i stilskih postupaka koji će postati karakteristični za italijanski horor film. Zajedno sa Rikardom Fredom uveo je triler-horor i fantastiku u italijanski film. Njegov gotik je znatno kompleksniji, psihološki ubedljiviji i ozbiljniji od tretmana gotskih motiva u Hamer produkciji ili kod Rodžera Cormana. Takođe, u poređenju sa pomenutima, filmovi su mu znatno senzualniji i uspešniji u izazivanju strave, groze i užasa.
Najraznovrsniji autor italijanskog horora, Mario Bava je podjednako uspešan u horor-trileru, natprirodnom hororu, gotiku, SF-u, peplumu, vesternu ili road-movie trileru. U koloru ili crno-belo, pritajeno sablastan (Operacija strah) ili eksplicitno nasilan i krvav (Lančana reakcija), kemp-razdragan (Opasnost: Dijabolik) ili ultrabrutalno nihilistički (Besni psi), Bava uvek izvlači maksimum iz predloška i oplemenjuje ga svojim pristupom.
Bio je prvi horor režiser koji je potencirao mračne i ironične završnice filmova, a zaslužan je i za prvu veliku žensku zvezdu u istoriji horora: Barbara Stil postala je nekrunisana kraljica evropskog horora zahvaljujući kultnom filmu Maska demona.
Pre nego što je počeo da režira u 46. godini života, bio je direktor fotografije u filmovima autora kakvi su Roberto Roselini, G. V. Pabst i Raul Volš.
            Sva svoja remek-dela napravio u uslovima neverovatno niskih budžeta i tehničkih neuslova na nivou najranijih filmova Rodžera Kormana, i uspeo da se to ne odrazi na njihov vizuelni identitet i opšti kvalitet. Recimo, kada je producent ostao bez novca usred snimanja Operacije strah, glumci i ekipa su dovršili rad na filmu besplatno, iz poštovanja prema Bavi i projektu.
            Njegov sin, Lamberto Bava, postao je i sam značajan režiser horora (gostovao je u Beogradu pre dve godine); zanat je pekao kod oca, čiji je asistent bio na svim filmovima počev od 1965. Bavin poslednji film, Šok, režirali su zajedno.

25. jun
Black Sunday
Maska demona
Veštica na čije lice prikuju „Demonsku masku“ sa lomače proklinje svoje mučitelje. Nekoliko vekova kasnije, ona slučajno biva vaskrsnuta, i uz pomoć vaskrslog demonskog ljubavnika sveti se potomcima nekadašnjih inkvizitora dok pokušava da se inkarnira u telo svoje pra-pra-pra-unuke. Vrhunska, mračna poezija na filmu: savršena, i retko dosegnuta atmosfera gotskog horora.

2. jul
The Evil Eye
Devojka koja je suviše znala
Zvanično prvi đalo (giallo) film ikada. Već u njemu Bava je postavio sve ključne motive: obična osoba postaje svedok zločina a potom i „detektiv“; policija je nesposobna i/ili skeptična prema glavnom junaku; misterija identiteta ubice (koji je često u kožnom mantilu, sa rukavicama i šeširom); neočekivan preokret na kraju (što uključuje neočekivan pol ubice); luckasti sporedni likovi i bizaran humor...

9. jul
Black Sabbath
Tri lica straha
Ovo je jedan od najboljih horor omnibusa svih vremena. Tri horor priče povezane su samo preko naracije Borisa Karlofa, ali sve tri su natprosečne. Prva govori o ženi koja krade prsten sa staričine samrtne postelje, a ova se vraća po isti sa nezaboravno iskeženim licem. Druga je o zgodnoj ženi koju telefonom progoni voajer s pretnjom da neće dočekati zoru (moguća inspiracija za početak Krejvenovog Vriska). Treća je ujedno i najduža i najbolja: dok su prve dve smeštene u moderni ambijent, treća je gotik baziran na priči Alekseja Tolstoja „Porodica vukodlaka” koja se dešava u Srbiji.

16. jul
Knives of the Avenger
Noževi osvetnika
U ovom filmu Bava kao da rimejkuje čuveni vestern Šejn, ali prebacujući ga u okruženje vikinga. Zaplet se tiče vikinškog junaka, veštog u baratanju noževima, koji štiti mladu ženu i njenog malog sina od zlikovca koji žudi za njom i za vlašću.

23. jul
Kill Baby Kill
Operacija strah
Unikatno sablastan spoj gotika i misterije: doktor dolazi u maleno selo da izvrši autopsiju ubijene žene. Kako izgleda, počinilac je duh devojčice čija majka, baronica, živi u zlokobnoj vili... Iako su ubistva prilično brutalna i krvava za to doba i za taj podžanr, naglasak je ipak na gustoj atmosferi izolovanog sela opsednutim strahom od natprirodne pretnje koja može da se okomi na bilo koga. Majstorski postignuta jeza, sjajni dekori i fotografija, i još jedna Bavina inovacija koja će kasnije često figurirati u italijanskom hororu: motiv deteta kao potencijalnog „monstruma“.

30. jul
Five Dolls for an August Moon
Pet lutaka za avgustovski mesec
Gosti bogatog industrijalca na jednom ostrvu postaju žrtve tajanstvenog ubice. Likovi su iritirajući a ubistva nisu urađena na teatralan i upamtljiv način. Ovo je rutinski triler sa nešto naglašenijim zločinima i Bavinom zločestom ironijom.

6. avgust
Ray Colt and Winchester Jack
Rej Kolt i Vinčester Džek
Špageti vestern o dvojici odmetnika u potrazi za mapom koja pokazuje mesto gde je zakopano zlato dok se mlada Indijanka pretvara da im pomaže, a zapravo ih okreće jednog protiv drugog.

13. avgust
Four Times That Night
Koliko puta... te večeri
Erotska komedija o momku i devojci koji tek što su se upoznali. Jedne večeri ona se vraća pocepane odeće a on ima ogrebano čelo. Zatim četiri različite osobe nude četiri sasvim različite verzije toga šta se desilo te noći...

20. avgust
Bay of Blood
Lančana reakcija
Bar tuce likova nalazi se u i oko kuće u zalivu i bori se za nasledstvo tog imanja, što služi kao izgovor za desetak maštovitih, žestokih scena ubistava. Mario Bava ovde postavlja temelje slešeru, pri čemu je kopija njegovog filma najočitija u serijalu Petak 13-ti. Iako su ovde motivi prizemni (nasledstvo), Bava zaplet tretira sa mnogo više duha i samosvesnog crnog humora, a scene ubistava su pravi mali biseri. Pošto su pojedini prizori bili previše krvavi za vreme kada je nastao, ovo je najviše cenzurisan od svih Bavinih filmova.

27. avgust
Baron Blood
Krvavi baron
Ovaj pokušaj modernizovanja gotika govori o čoveku (Džozef Kotn) koji se vraća u porodični zamak u Austriji i nehotice oživi svog zloglasnog pretka, sadističkog Krvavog Barona. Oplemenjen je tipično Bavinom stilizacijom a kontrast između modernog sveta današnjice (prema kome je Bava imao izraženu distancu) i mračnih podruma i soba za mučenje u starom zamku je vrlo zanimljiv.

3. septembar
Lisa and the Devil
Lisa i Đavo
Glavna junakinja (Elke Zomer) je u Španiji kao turista: nakon što je impresionirana slikom Đavola, počinje da viđa  čoveka koji mu nalikuje (Teli Savalas). Onda dospeva u gotsku vilu, a delirijum koji usledi nemoguće je prepričati... Vizuelno predivna stilizacija komplikovanog zapleta u kome se reinkarnacija, košmari, ubistva i vaskrsenja odigravaju logikom košmara iz koga buđenje vodi samo u novi košmar. Ovo je gotik koji se graniči sa art filmom.

10. septembar
Kidnapped AKA Rabid Dogs
Besni psi
Iako se ne radi o hororu već o road-movie trileru, nivo realističnog nasilja, nihilizma i saspensa koji Besni psi proizvode može se meriti sa najkošmarnijim deonicama najboljih filmova Vilijama Fridkina. Preko 90% filma smešteno je u natrpani auto koji pljačkaši banke otimaju na semaforu jer je njihovo vozilo izbušeno policijskim mecima. Vozač otetog auta je otac koji žuri da svog bolesnog sina (u groznici) odveze u bolnicu, a sa trojicom zlikovaca je i mlada žena koju su pokupili kao taoca. Ovo je daleko najmračniji film Marija Bave i jedan od najklaustrofobičnijih, najnapetijih ikada snimljenih. Remek delo i najbolji Bavin film.

17. septembar
House of Exorcism
Kuća isterivanja Đavola
Bavin artizam i nerazumljiv zaplet filma Lisa i Đavo nisu bili po volji producenta, Alberta Leonija, pa je on, u želji da inkasira uspeh Isterivača Đavola (1973) sam dosnimio scene u kojima opsednuta žena, vezana za krevet, vrišti, bljuje, izbacuje guštere i psuje sveštenika koji bi da istera Đavola iz nje. Nadrealni prizori Bavinog filma izmontirani su tako da se na sumnjiv način nadovezuju na njena mumlanja. Ovo je u svakom smislu skrnavljenje Bavinog filma Lisa i Đavo, ali nije lišeno zanimljivosti posmatrano kao fenomen i kuriozitet.




24 коментара:

  1. U ENCIKLOPEDIJI FILMSKIH REŽISERA autora Tome Gavrića Mario Bava je pogrešno naveden i u abecedi i indexu razvrstan kao Mario Brava (!). Toma Gavrić je, na promociji ove svoje Enciklopedije u Nišu na pitanje D. Ognjanovića o zanemarljivo kratkom tekstu o "Mariju Bravi" odgovorio: "Mario Bava nema opus." To je bio povod da potpisnik ovih redova pred svima spontano poskoči i uzvikne: ''BAVA NEMA OPUS???!!!'' što je kasnije postala česta humoristička poštapalica među niškim filmskim kritičarima.

    ОдговориИзбриши
  2. Mario Bava mi je jedan od najdražih režisera i drago mi je da se prikazuje na RTS-u ali moram biti iskren i reći da je izbor filmova mogao biti mnogo bolji. A koja verzija filma Black Sabbath se pušta? U originalnoj italijanskoj verziji raspored priča je skroz durgačiji od ovog koji si opisao.

    ОдговориИзбриши
  3. rečeno mi je da su svi filmovi remasterovani i na italijanskom pa im je valjda takvo i poreklo (što, onda, takođe, valjda znači da su uncut, ali to tek treba da proverim, vezano za trajanje). što se tiče izbora - ne budi naivan, ne prave se ciklusi tako što ideš po belom svetu pa biraš filmove ko cvetove na livadi, ovde jedan, onde dva, koji ti se svidi, nego se to uglavnom uzima u tzv. paketima koji se, tako spakovani, nude na tržištu, uzmi ili ostavi. imajući to u vidu, ovaj izbor je fenomenalan jer sadrži ogromnu većinu najboljih bavinih (najviše fale THE WHIP AND THE BODY i TERRORE NELLO SPAZIO), plus par opskurnih, ali ajde, kad je već za 150 din. mesečno, eto vam vaše pravo da gledate bavu skoro pa džabe na javnom servisu!

    ОдговориИзбриши
  4. Овај избор филмова је потпуно идентичан оном који се налази на два комплета које је издао покојни Anchor Bay 2007. године. Права на ове филмове поседује продуцент Алфредо Леоне.

    ОдговориИзбриши
  5. pa da, logično je, inače nema baš nikakvog razloga da se u ma kojem Bava paketu nalazi travestija zvana HOUSE OF EXORCISM.

    ОдговориИзбриши
  6. Da, tačno, ovo je stiglo od Alfreda Leonea i sreća je što na jednom mestu ima čak trinaest naslova, od kojih je polovina digitalno remasterovana, pa je slika stvarno odlična. Ostali filmovi su ranije prošli remaster te je i to u redu - čudi me jedino da Cani Arrabbiati nisu dodatno upeglani, ali šta je tu je - producent je poslao najkvalitetnije materijale koje je imao. Većina filmova je na italijanskom; dobili smo na poklon i Black Sabbath na engleskom, ali moram priznati da mi je malo teško to da upakujem u program jer su razlike neznatne. Možda u reprizi bude išla ta druga.

    Dejane, džabe ćeš porediti trajanja jer se prilikom transfera na TV format uvek "gubi" nekoliko minuta u odnosu na ono što su "zvanične" dužine. Primera radi, kao "Maska demona" ide The Mask of Satan verzija - kad bi video tačno televizijsko trajanje, delovalo bi da je nešto kasapljeno, a nije.

    Gledanje filma je jedino rešenje! :-)

    P.S. Započeh i tiradu o gornjem kritiziranju kako je "moglo" MNOGO bolje, o tome gde su ostali naslovi, koliko košta cherry picking ("branje cveća"), a koliko ovaj paket, kako se brane budžetski troškovi, itd. Smorih se, izbrisah. Ovaj sasvim solidan paket kupljen je veoma, veoma povoljno, prošao je "na keca" kod osoba iz rukovodstva kojima pravdam troškove, sve iznad toga s obzirom na realnu nekomercijalnost i opskurnost reditelja, bilo bi teže ostvarljivo. Ovako je većina ključnih filmova tu + nekoliko izleta u seksi komedije i špageti vestern kao ilustracija "lutanja" van onoga po čemu je autor najpoznatiji. U tom smislu, Mario Bava je tretiran isto kao i ranije Bergman, Kaurismaki, Venders, Louč... i ostali velikani čije sam velike cikluse pravio. Dakle, i Bava ipak ima opus!

    BTW, u julu idu svi vesterni Serđa Leonea, na RTS1. Tokom leta će biti i drugih zanimljivosti - Fridkinov Sorcerer, Manchurian Candidate (obe verzije, isto tako i Thomas Crown Affair), Munich, Starred Up, Wild Tales, itd. I "Karađorđeva smrt" 25. jula.

    ОдговориИзбриши
  7. Ја не бих рекао да су разлике између европске и американске верзије Black Sabbath занемарљиве. Kino Lorber је објавио независна издања за ове верзије док их Arrow Video има на једном диску (није "seamless branching") и има бонус под називом "Twice the Fear" у коме се 32 минута анализују разлике између верзија. Не би било лоше да прикажете у репризи американску верзију.
    Марио Бава је за видео издаваче профитабилан редитељ, рецимо Arrow Video је објавио или ће објавити ускоро 12 његових филмова на Blu-ray дисковима.

    ОдговориИзбриши
  8. Ma niko nikoga nije kritikovao. Meni je samo žao što se neki naslovi neće prikazati i to sam iskazao. To je sve. Nema potrebe da se neko oseća prozvanim i da nudi objašnjenja zbog čega nema tih naslova. Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  9. Djvaso, sa televizijskog aspekta jesu zanemarljive u smislu da ih je teško staviti na program u isti ciklus, a da to ima nekog smisla publici koja nije upućena. Čak su "Lisa i đavo" i "Kuća isterivanja đavola" neka vrsta eksperimenta. RTS se čak i ovakvim terminima obraća desetinama hiljada potencijanih gledalaca, pa ako bih pustio Black Sabbath jedan za drugim, 99.9% sam siguran da bi masa ljudi pomislila da je reč o grešci pa isti film ide dvaput. Italijansku verziju smatram nešto boljom te je izbor pao na nju, a za sada imam ideju da američka ide solo negde na zimu, recimo. To bi dalo prostor da film bude najavljen kao "američka vezija onog koga ste već imali priliku da gledate" ili kako već PR-ovci smisle.

    ОдговориИзбриши
  10. Ciklusi velikana i filmski maraton subotom su sadrzavali najkvalitetnije, a retko vidjane filmove u tv etru na ovim prostorima. Zbog toga mi je drago da se ova praksa nastavlja (nadam se i kad je u pitanju filmski maraton jer je on ove godine zamro).

    ОдговориИзбриши
  11. Пусти нам Вампиру,Приче из гробнице и Демоне(али не само она два дела него и после тога...) Може и стари црно-бели хорори пошто нас је сад Линч вратио у тај ретро... Назив циклуса да буде 'Деца ноћи'
    И да се све најави овђе иначе ћу да пропустим.

    ОдговориИзбриши
  12. Никола,искористи популарност Пикса сада и пробај да набавиш оне старе Линчове серије 'On the Air' i 'Hotel room' било би тако добро да то гледамо на РТС,не знам да ли су икада пуштане на нашим каналима.Може и она што је ишла после 'WILD Palms'
    Ако ти неко неко нешто замери ти речи да је Барон тако река.
    Наравно да се најави овђе иначе ћу да пропустим.

    ОдговориИзбриши
  13. Skrećem pažnju ljubiteljima noara da od prošle subote na RTS2 ide ciklus filmova posvećen Hemfri Bogartu! Danas u pola sedam emituju noar-klasik In a Lonely Place (1950), a posle njega Sirocco (1951) - o Bogiju kao šverceru oružja u Sirijskom ratu, ali onom iz dvadesetih godina vođenim između Sirijaca i francuskih kolonizatora.
    Prošle subote je prikazan Tokyo Joe (1949), dok su bili najavljeni Dead Reckoning (1947) i ratni film sa noirish fotografijom Rudolfa Matea - Sahara (1943), ali nisu prikazani.
    Šteta je što se na najboljem TV kanalu, a to je RTS2, programska šema stalno menja, ali zbog ovih stvari vredi biti pripravan i vrebati termine prikazivanja. Ono što nije išlo zbog sportskih prenosa, biće verovatno emitovano neke naredne subote. Stay tuned!

    ОдговориИзбриши
  14. Kada bi u ovom svetu ljudi bili superuglađeni kao u NOARU a ne budale kao sada ovđe - svi nosili odela(umesto turskih farmerki),držali kosku sa cigaretom tačno pod određenim uglom,kad ne bi trepkali od dima dok senka roletne pada na njih,kad bi rezali i brzo pucali rečima(pa i bukvalno sto da ne,mora se..za potrebe dramaturgije) i kad bi svi mužjaci bili mačo a ladies superskladno dekorisane i vrcave(bilo da su femme fatale ili girl next door) i sve to zaodeveno u ART DECO...ko bi tada smeo da povikne:,,OVAJ ŽIVOT SMISLA NEMA!'' Jer nekada je postojao BOG...a sada je BOGART(BOG ARTA)!
    Mislim da bi ovaj naš Godfather precednik,umesto da pravi Bgd. na vodi,
    mogao da sagradi jedan NOIR GRAD u Srbiji,s tim što bi taj grad bio i jedan dzinovski studio sa mogućnošću redizajna gde bi Holivuđani mogli da snimaju neki Novi talas noara,jer sad treba ugrabiti trenutak kada potoji velika potreba da se taj trend povrati a ponude nema.

    ОдговориИзбриши
  15. Nikad nije postojala velika potreba za noarom. Većinska publika je uvek želela da pobegne od stvarnosti i da gleda bajke, a noar im je pružao suprotno. Sa protagonistima noara, otpadnicima od sistema, totalnim autsajderima, mogao je da se potpuno saživi samo isti takav marginalac, kojem je pružala utehu činjenica da ima još onih (barem na filmu) koji su žrtve sistema zbog svojih (možda i pogrešnih) ideala, ali koji imaju dušu i propadaju sa stilom. Strašan i odbojan za mejnstrim publiku je fatalizam sa kojim hrle u svoju propast. Evo ova dva filma od preključe (Spojler): U In a Lonely Place (1950) Bogi ne može da kontroliše agresiju čak ni prema ženi koju obožava, jer ona sumnja da je on ubica. Kada ga policija proglasi nevinim, on umesto da se izvini za svoje nasilno ponašanje i oženi sa onom koja mu je sve u životu, hladnokrvno se okreće i odlazi. Jednostavno on fatalistički oseća da tako mora da bude. U filmu Sirocco (1951) Bogi je ratni profiter, koji snabdeva oružjem i Francuze i Sirijce i zanima ga samo lični interes. Međutim, kada ga nakon posredovanja u mirovnim pregovorima Sirijci osumnjiče za špijunažu, on postaje svestan da mu je smrtna presuda doneta. Kreće iz sirijskog štaba pravo u ruke svom dželatu. Ne suprotstavlja mu se, već prolazi pored njega okrećući mu leđa. Dželatu je jedino preostalo da aktivira bombu i raznese ga u paramparčad. Tako je bilo suđeno!

    Inače, da ne bih od moderatora bloga bio prozivan za skretanje sa teme, da kažem da je Bavin ciklus bio pun pogodak i da sam po prvi put gledao neke odlične filmove. “Liza i đavo” je recimo bio otkrovenje za mene.

    ОдговориИзбриши
  16. Nemam nista protiv bajki,neki kazu da su to arhetipske istine...a da li moze bajka i noar hmm,Linč showed the way...Možda bi široj publici više odgovarao neki noar-mjuzikl tipa Blues in the night,al sve u svemu NOAR je jedan veličanstveni stil koji može da se kombinuje sa raznim žanrovima,mislim da postoji i veliki prostor za lični izraz unutar stila i progresiju,nije striktan kao npr.gotik mada uvek je bolje kada je tu femme.Zanimaju me strašno te fuzije sa noarom a čini mi se da je flotacija te zlatne rude samo mestimična.

    ОдговориИзбриши
  17. Opet ide ciklus filmova Maria Bave na RTS 2 od 23:30 nedeljom...

    ОдговориИзбриши
  18. Pazi stvarno! Sad u nedelju je išla fenomenalna `Operacija strah`, meni možda i najbolji Bavin horor. U `Istoriji filma` Dejvida A. Kuka odvojeno je pola strane o Bavinom radu, a pomenut je i ovaj film u sledećoj rečenici: „Poslednje značajno delo bila mu je avetinjska priča u gotskom maniru `Operazione paura` iz 1966, čiji je halucinogeni kolorit i senzualno klizanje kamere dokaz koliko duboko umetnost može prožeti niskobudžetnu formu“. Naravno, imao je Bava i posle ovog skoro-remek-dela još značajnih filmova. Barem dva sigurno – `Besni psi` i `Lisa i đavo`.

    ОдговориИзбриши
  19. od koga je i mnogo je! već je uspeh što je uopšte POMENUT! celih POLA STRANE za bavu? a ne za BRAVU? pa to je epohalno! a naravno da je brava imao masterpisove i posle operacije, al je kuka bolela ruka i bilo mu muka da se u to uveri...

    ОдговориИзбриши
  20. Занимљиво, у књизи на енглеском "A History of Narrative Film" нема било каквог помена Баве.

    ОдговориИзбриши
  21. Ja imam kod sebe novo Kliovo izdanje na srpskom koje predstavlja prevod poslednjeg originalnog izdanja iz 2016. Ono je u odnosu na prethodno iz 2003. dopunjeno i prošireno. Ako je to podrazumevalo uključivanje Bave u istoriju filma (sic), onda nisu džabe krečili. :)

    ОдговориИзбриши
  22. oho, neko je negde između 2003. i 2016. OTKRIO BAVU (koji je umro 1980)! bravo!

    ОдговориИзбриши
  23. Gule, ne budi toliko krut. Istorija, pa i ova umetnička, se stalno revalorizuje pod uticajem društvenih okolnosti i različitih individualnih senzibiliteta. Uostalom, mali filmovi, čak i oni najopskurniji su tek počev od prvih godina ovog veka postali masovno dostupni na kvalitetnim kopijama i konačno su stvoreni uslovi za objektivniju valorizaciju. Bre, budi malo fleksibilan! :)

    ОдговориИзбриши
  24. У Филмској енциклопедији ЈЛЗ том I, који је изашао 1986, за Баву између осталог стоји: "Премда често не измиче комерц. схемама суровог филма страве, због истанчаног визуалног стила и опредјељења за жанровске филмове постао је тзв. култ-редатељ." Али ово је писао легендарни Ранко Мунитић.

    ОдговориИзбриши