„33 OBRTAJA“ – Crnogorski intervju (Dejan Ognjanović)

  

Prošlog četvrtka u Crnoj Gori je izašao intervju sa mnom, u rubrici „33 obrtaja“ u podlistku OBJEKTIV, u okviru dnevnog lista POBJEDA. Njegova onlajn verzija sada je OVDE. Pogledajte tu verziju jer ima nekih dobrih Jutjub linkova. Autorka intervjua je Milena Čavić.

A sada taj intervju možete pročitati i na ovom blogu. Stavio sam u njega linkove ka naslovima koje pominjem, a obrađivao sam ih već na blogu, pa ako niste pobožno pratili sve što sam ikada ovde objavio, sad klikćite i čitajte.

Pre toga, evo, samo ovde, ekskluzivno, i odgovora na jedno pitanje koje su mi postavili ali se moj odgovor na kraju ipak nije našao u objavljenoj verziji. 

Možete dodati nekolike rečenice o tome kako provodite ove karantinske dane, utiču li na inspiraciju...

 

Karantinske dane provodim bez velike razlike u odnosu na ono kako sam ih i inače provodio, što će reći, čitajući i pišući u jednakoj meri. Jedino drugačije je što drage prijatelje viđam daleko ređe. Na inspiraciju mi ovo vanredno stanje nije negativno delovalo, naprotiv: upravo sam krajem prošle i početkom ove godine napisao svoj do sada najduži i najambiciozniji horor roman, Prokletije. U njemu se grupa veterana okultnog rata u Bosni sastaje i odlazi u srce naslovnog planinskog masiva, u njegov kosovski deo, kako bi se tamo susrela sa tajnama koje se dotiču, ali i prevazilaze, prokletstva bitisanja na ovim našim bakanskim, međunacionalno zakrvljenim prostorima.

 

Ovako sam bio najavljen u štampanom izdanju:

 

A evo i njihovih standardnih pitanja, i mojih nestandardnih odgovora.

 

FILM 

Film koji Vas čini srećnim?

- The Thing, Džon Karpenter. Totalno savršenstvo na svim zamislivim nivoima, uključujući i najlepši kraj, i najlepšu završnu repliku svih vremena.

Film zbog kog ste poželjeli da ubijete režisera?

- I’m Thinking of Ending Things, Čarli Kaufman. Voleo bih da sam ove stvari završio posle desetak minuta, umesto što sam protraćio dva i po sata, sve čekajući da vidim neki smisao u ovom beslovesnom trolovanju.

Film koji uopšte nijeste skapirali?

- Ako film ne komunicira dobro sa mnom, retko kad bude dovoljno zanimljiv, uprkos tome, da ga odgledam do kraja. Zato ću reći da mislim da jesam skapirao film Bliski susreti treće vrste, ali nisam skapirao zbog čega se tolike mase oduševljavaju njime, šta vide u toj predugačkoj i, u srži, besmislenoj, gomili mistifikacija u kojoj se klimava porodična drama okončava klimavim svetlucavim spektaklom i odlaskom glavnog junaka od svoje porodice kako bi radio ne znam šta sa malim bledim vanzemaljcima u dalekom svemiru.

Koju biste važnu, još nesnimljenu crnogorsku ili regionalnu temu/priču voljeli da vidite na velikom platnu?

- Voleo bih da vidim ambiciozne i inteligentne filmske obrade naših epskih narodnih pesama, ali to je verovatno nerealno očekivati, prvo zbog potrebnih budžeta, a drugo, još više, zbog nezainteresovanosti (i nesposobnosti) današnjih filmadžija u Srbiji za takvu tematiku, osim eventualno u duhu persiflaže ili kritičke reimaginacije. Recimo, kad sam radio knjigu razgovora sa rediteljem Đorđem Kadijevićem (Više od istine, Orfelin, 2017), on mi je opisivao svoje nesnimljene projekte Ženidba Maksima Čarnojevića (prema narodnoj pesmi) i Hajduk Veljko, o narodnom heroju iz doba borbe protiv Turaka, čiji scenario mi je opisivao kao „srpski samurajski film“. Velika je šteta što takvi filmovi ne postoje, niti je izgledno da će postojati.

Omiljeni filmski rivali?

- Majkl Majers i Lori Stroud iz Karpenterovog filma Noć veštica (Halloween, 1978). Njihovo preganjanje u zadnjih pola sata tog remek-dela je neviđeni rolerkoster strave.

Upečatljiva filmska scena sa nekom životinjom?

- Svaka scena u kojoj se, u filmu Stvor, pojavljuje Džed, pola-haski, pola-vuk, a naročito tiha scena u kojoj on polako, studiozno, šeta hodnikom polarne baze i posmatra ljude u nekoliko soba, iz vizure vanzemaljskog stvora u njemu, sa pogledom i inteligencijom koji kao da prevazilaze jednu životinju.

Posebno drag citat iz domaćeg filma?

- Baš ste me namučili ovim pitanjem! Hteo sam da budem originalan, da ne navodim opšteobožavane, izlizane replike iz Ko to tamo peva ili Maratonci… ili Davitelj protiv davitelja… ili neke druge njima slične. U potrazi za nečim što nije na prvu loptu čak sam hteo da navedem jednu koju u zadnje vreme često koristim, iz filma Pusher 3 (kojeg smatram najboljim srpskim filmom koji nije snimio ovdašnji reditelj), ali nju ne mogu navesti celu jer nije politički korektna… Njen pančlajn glasi: „Neka, neka…“

Najneodoljivija „štetočina“ iz animacije?

- Kartman iz South Parka. Otelotvoreni, koncentrisani Id današnjeg čoveka, sasvim besraman, sebičan, besprizoran, glasan koliko je ograničen i glup…

Prvi film koji ste gledali u bioskopu?

- Prvi koji mi se zaista dojmio u bioskopu bio je Spilbergov E.T. vanzemaljac (1982). Neko vreme mi je čak bio i omiljeni, uopšte, kad sam imao 9-11 godina… A onda su horori počeli više da me zanimaju.

Soundtrack kog filma bi mogao ili biste voljeli da prati Vaš život?

- Neodoljiv mi je doom & gloom Morikoneovog skora za Stvora…

Poslije kog filma ste poželjeli da pođete u zemlju u kojoj se odvija radnja?

- Budući da pretežno gledam mračne filmove, čak i kad nisu horori, oni teško da mogu poslužiti kao propagandni filmovi turističkog biroa ma koje zemlje, jer svi prikazuju njihovo naličje, ono lice koje zvaničnici pokušavaju da sakriju od potencijalnih turista… Takođe, često se te storije dešavaju na neprijatnim mestima koja jesu sinematična ali ne baš privlačna za ličnu posetu. Svakako nisam poželeo da idem u pustinje, džungle, negostoljubive planine ili polarne predele gde se dešavaju neki od mojih najdražih filmova. Jedini put kad je neki film na mene delovao tako kako ovo pitanje zahteva bilo je kada sam, u bioskopu, u San Francisku, 2004. godine gledao dugometražni dokumentarac Investigation Into the Invisible World (2002) o folklornim verovanjima na Islandu i našao se zaintrigiranim za tu zemlju, i zbog njene lepote, i zbog duha stanovnika…

Izdvojite tri filmska autora koja biste voljeli da izvedete u provod. U koju kafanu i na koje piće?

- Vilijam Fridkin, Dejvid Kronenberg i Džon Karpenter. Odveo bih ih u jednu kafanu u selu pored Niške Banje (neću besplatno da ih reklamiram). Ne bi to ostalo samo na piću: ako već dođu u kraj poznat po dobroj hrani, onda bismo dobro i večerali i još bolje popričali.

Kako zamišljate proces snimanja filma koji bi Kventin Tarantino režirao na Balkanu?

- Hm, bilo bi zabavno videti njegov rimejk nekog od naših partizansko-akcionih filmova, možda upravo Valter brani Sarajevo, ili Most. Nažalost, bojim se da on, iako veliki filmofil, nije ni svestan blaga koje se u ovdašnjim kinematografijama krije, i ako bi ovamo dolazio, verovatno bi mu Balkan samo glumio neku drugu lokaciju, ali jeftinije – npr. Rusiju, Poljsku itsl.

 

MUZIKA 

Pjesma koja vas podsjeća na prijatelja, partnera ili člana porodice?

- „Hermafrodita“, Limbo

Pjesma koju biste pustili da uz nju dočekate smak svijeta?

- „Paint it Black“, The Rollingstones

Pjesma koja je himna slobode/hedonizma?

- „More“, The Sisters of Mercy

 

Jedna od najljepših pjesama sa imenom u nazivu?

- „Marian“, The Sisters of Mercy

Vaša pjesma za karaoke?

- Apsolutno ne učestvujem u tome. Sve ređe pevam i pod tušem, a izvan toga, ni u ludilu, ni u pijanstvu.

Da morate da slušate samo jednog autora do kraja života, koga biste odabrali?

- Uh, teško pitanje, ali ne i nerešivo: najlakše bih podneo da do kraja života slušam samo Dead Can Dance. U tom duetu upadljivo preferiram pesme koje peva Lisa Gerard.

 

Domaći autor kog svi obožavaju, a Vi ne možete da ga smislite i/li mislite da je precijenjen?

- Svaki. Ne slušam domaću muziku.

Smrt kog muzičara Vas je naročito pogodila?

- Zaista mi na pamet ne pada nijedan. Osim toga, mnogo više me pogađa kad umru kreativno, a nastave da hodaju i sviraju, nego kad im biološki sat otkuca svoje.

Pjesma koja je toliko loša, da je nemoguće ne voljeti je?

-  „You Spin Me Round“, Dead Or Alive

 

Poster koje muzičke zvijezde ste držali okačen na zidu u srednjoj školi?

- Grupa Metallica, jedno kratko vreme. Na zidovima su mi uglavnom bili filmski a ne muzički posteri.

Hoće li nas Kit Ričards sve nadživjeti?

- Neće. On je dobar momak. Zli momci su oni koji će nas nadživeti, jer neće grom u koprive.

 

TV 

Serija idealna za kišni vikend?

- The Detectorists (2014), izuzetna engleska dramedija.

Serija koja vas podsjeća na djetinjstvo?

- Arabela (1979), češka serija za decu. Izuzetna, reprizirao sam je pre nekoliko godina, i odlično se drži.

Serija koja je zaslužila mnogo veću publiku?

- Hannibal. Da, znam da ima kultni status i mnogo obožavalaca – ali nije ih imala dovoljno mnogo da bi je obnovili za 4. sezonu. Ipak, još ima nade…

Serija koju nikada nijeste završili?

- Tokyo Vampire Hotel. Japanski anything goes posle nekog vremena postane zamoran i krajnje otuđujuć…

Serija koja je fantastična, ali ima užasan kraj/razradu?

- True Detective, 1. sezona. Izuzetna sve do raspleta i epiloga, koji su oličenja debilizma. Koga zanima detaljno obrazloženje te tvrdnje, ima na mom blogu:

Predmet koji ste poželjeli da imate poslije gledanja neke serije?

- Čarobni prsten iz serije Arabela.

Najdraži par iz serije?

- Bejzil Folti i njegova žena iz serije Fawlty Towers.

Radno okruženje/tim/posao iz serije koje ste poželjeli za sebe?

- Mrzim rad, radna okruženja, poslove, kancelarije, firme, institucije i bilo šta slično. Deset godina sam radio na fakultetu kao asistent, ali ne pada mi na pamet da gledam seriju o asistentima i profesorima. Moj idealan posao je upravo ovaj koji sad imam, a koji podrazumeva rad od kuće. A to nije dovoljno slikovito niti dramatično za zaplet neke TV serije. I to mi savršeno odgovara. Ne volim dramu niti pozorište, naročito ne u svojoj kući.

Za koga ste navijali – za Toma ili Džerija?

- Za Džerija. Šta ću, odmalena sam znao kako je to biti mali…