Detectorists (TV, 2014-17)

****

4-

            U periodu kad mi uglavnom nije ni do čega, u vreme velike tuge i mučnine uzrokovane ličnim gubitkom, kao melem na ranu došla mi je ova engleska serija u 3 sezone od po 6 epizoda, svaka do 30 minuta. To ne znači da je potrebno da budete u sličnom mudu da bi vam legla – uostalom, prvu sezonu sam s uživanjem odgledao dok je majka još bila živa i ništa nije ni ukazivalo da je uskoro neće biti – dakle, prijalo bi mi ovo ionako, ali u ovim danima nakon njene smrti, kad mi malo toga leži, OVO mi je zaista leglo.

            Pre svega, ovo je BBC u svom najboljem ruhu: duhovito i duševno, visokokvalitetno, nenametljivo inteligentno, humano, toplo, lepo a nezaslađeno i nerazljigavljeno patetikom i dodvoravanjem kretenima, što odlikuje većinu američkih, a naročito „humorističkih“ serija.

            Intonacija ovoga je blaga i spora, polagana, i mnogima se baš zato neće svideti: ako očekujete bar tri „gega“ u minutu, zaobiđite; ako hoćete dosetke i pančlajne i bečenja i kreveljenja i pariranja i dobacivanja u rafalnoj paljbi, preskočite. Humor ovde izrasta iz karaktera i situacije, prirodno je srođen sa dramom, nenapadan je a, kad se desi, efektan je i ubedljiv i upamtljiv.

            Serija prati dvojicu luzera; jedan (kojeg igra Tobi Džons: BERBERIAN SOUND STUDIO, THE GIRL...) je razveden, mada još nije preboleo svoju bivšu, ali pokušava nešto stidljivo da sebi nađe novu dragu; 

drugi (koji je ujedno koscenarista i reditelj svega ovoga!) je neodlučni šmokljan za kojeg je nejasno kako je uopšte sebi našao ženče toliko puno razumevanja za njegovu nesposobnost i druge idiosinkrazije (OK, ona priznaje da ga voli zato što je „sanjar“ – ali mestimično u seriji je on toliko nesposoban i jadan da čovek poželi da upadne kroz ekran i malo ga razbudi šamarima ili šutom u žgoljavo dupe).

            Oni su „detektoristi“ – dakle, ljudi koji koriste metalne detektore kako bi blizu zemljine površine pronalazili, suprajz: metalne predmete. Pretežno iskopavaju bezvredne otpatke, dugmad i koješta, ali uvek je tu nada da će se naći i nešto vrednije. Ova dvojica nisu vulgarni lovci na zlato ili išta slično, ali naravno sanjaju da u prelepim engleskim krajolicima (uslikanim s mnogo ljubavi) naiđu na neku dragocenost iz bogate im istorije.

            Kao i sve u seriji, i zapleti epizoda (a svaka sezona je jedan zasebni narativni luk) vrlo su svedeni. Ne očekujte ništa gromopucatelno da se desi u smislu pronalazaka ili bilo čega – bez obzira što sve ovo vrlo često prilazi teritoriji M.R. Džejmsa, a u jednom trenu čak i pronađu prastaru zviždaljku! Ali, kad u nju zviznu, umesto jezive prikaze, dođe nam jedna od najlepših etida u seriji, nešto kao istorijski flešbek-muzički video sa izuzetnom modernom obradom prelepe stare folk pesme „One's for sorrow, two's for joy...“

            U prvoj sezoni naglasak je na novoj, mladoj i lepoj članici lokalnog mini-udruženja detektorističkih luzera i na konfliktu sa suparničkim udruženjem; u drugoj – na došljaku iz Nemačke koji traga za avionom iz WW2 u kojem je navodno bio oboren njegov deda, a u trećoj, na potrazi za zlatnicima i za skrovištem gde svrake skrivaju novce koje su pokrale raznima, pa tako i našim detektoristima.

            Dakle, nije naglasak na preokretima, saspensu, jurnjavi, trčanju tamo-vamo, ne znam kakvoj tenziji, na senzacionalizmu, efektima i čudima: najveće čudo serije su dvojica glavnih glumaca, i njihovi likovi, i njihove teme i dileme koji su oživljeni na vrhunski prijemčiv način. Srodićete se sa njima, zabavljaće vas i njihovo ćaskanje i njihove idiosinkrazije i njihovi problemi i uspesi i neuspesi, i sve je to u savršenom balansu između obično-svakodnevnog i nečeg višeg, posebnog, što izrasta iz toga. Jeste serija low-key, ali nije LOW, nimalo.

            Etitjud serije je suštinski humanistički, individualistički, pro-sanjarski i anti-establišmentski, ekološki i anti-zlatoljubivi, utisak je feel-good ali bez osećaja manipulacije i mehaničkog nametanja koji najčešće imam sa američkim TV produktima: sve je organsko, neprskano, bez genetskih modifikacija, nenaduvano, bez veštačkih boja, prirodno i lepo, sa svim prirodnim kvržicama.

            Posebnu draž nose sporedni likovi, odlično ocrtani i savršeno kastovani, plus u tradicionalnom britanskom stilu BESPREKORNO odglumljeni tako da zaista možete zaboraviti da gledate igranu seriju sa tamo nekim glumcima i poverovati da ste upali u vrhunski zanimljiv rijaliti gde slikoviti likovi igraju sebe same.

            U ovo vreme trke i žurbe i borbe za publiku putem senzacija i senzacionalističkih dosetki i gimika, u vreme kad svi osećaju potrebu da vam format od pola sata natrpaju i nabiju sa trista nekonsekventnih trla-baba-lan „čuda“ koja vam smesta po odjavnoj špici ispare iz mozga, ali dok traju stvaraju privid da se ne-znam-šta izdešavalo (a nije) – stvarno je okrepljujuće pogledati seriju koja poštuje gledaoca, koja mu veruje, koja nikud ne žuri već polagano razvija svoje karte, smireno –ali sigurno!- igra, i koja zasenjuje svojom prividnom jednostavnošću ispod koje se zapravo skriva mnogo više. A pre svega, istinski toplo srce i duša.

            Verujte mi, teško je pisati o ovoj seriji a da tekst zvuči primamljivo, a naročito većinskim čitaocima ovog bloga, jer je po mnogo čemu direktno suprotna onome što se ovde najčešće plasira (mrak, zločin, ludilo, krv, perverzija, gadost, nihilizam...). Najbliže što hororu priđe, osim u tome što je duh M.R. Džejmsa stalno negde u pozadini, je u Božićnom specijalu, u II sezoni, kad se javi nešto kao „prokletstvo pronađenog zlata“, ali i to ima blage i komične a ne jezovite efekte.

Pazite, ni ja sam se nisam primio toliko ni zbog teme ni zapleta ni likova ni koncepta – koji mi baš i nisu zvučali kao moja šolja čaja kad sam čitao opis – ali drago mi je što sam poslušao svoj njuh, videvši nečiju preporuku na FB stranici posvećenoj M.R. Džejmsu, i pružio seriji šansu, jer već nakon prve epizode poskidao sam i sve ostale i smesta ih, odnosno koliko su to okolnosti dopuštale, sve odgledao. Dakle, pustite sve ovo što rekoh gore i, ako možete, VERUJTE MI na reč da je ovo odlična stvar, vredna vašeg vremena.