Ghoul's Little SHOP of Horrors

             Velika Novogodišnja rasprodaja u Ghoulovoj horror radnji! Kupite sebi ili svojim dragim osobama neke DOBRE knjige po razumnim cenama!

            U sve cene dole navedene već je uračunato pakovanje i ptt slanje!

Za dogovor povodom bilo čega dole navedenog, pišite na dogstar66 et yahoo dot com.

NAŽIVO

(Ghoul Press, Niš, 2010)

Kultni i okultni horor roman, ko zna – znaće, ko ne zna, kliknuće na link...

Cena: 450 din

TRANSCENDENCE - by Edward Lee, John Pelan and Dejan Ognjanovic

Strip TRANSCENDENCE baziran je na kratkoj priči čiji su autori Edward Lee i John Pelan. Edward Lee je kultni američki pisac horora, poznat po spoju ultra-brutalnog ''splatter'' horora sa žestokim erotskim elementima. Za detalje o ovom izdanju klikni gore na naslov.

Crtež sam radio ja (!), po scenariju Lija i Pelana.

Imam samo 3 primeraka extra, pa ko voli – nek izvoli što pre.

Meki povez: 16 strana stripa (crno-belo) + 14 strana originalne Lijeve priče + 2 strane: galerija horror artworka by Dejan Ognjanović.

Ovo je zaista brutalni raritet – ko ne kupi sada, neće kupiti nikada.

Cena: 700 din.
PRODAT 1 komad, ostalo još 2!

THE HAUNTER OF THE RING & OTHER TALES - Robert E. Howard

From the unsurpassed imagination of the creator of Conan, Robert E. Howard, here are twenty-one tales of suspense, high adventure and Lovecraftian horror. Foul sacrifices are made to a reptilian God in Hungary, a werewolf prowls the corridors of a castle in strife-torn Africa, criminal masterminds on both sides of the Atlantic vie for world domination, an enchanted ring exerts a terrible influence upon its wearer...And, as written in the pages of the accursed Necronomicon and Unaussprechlichen Kulten, the Great Old Ones watch our world from beyond the void - and wait...

Contents

"Introduction" by M. J. Elliot

"In the Forest of Villefere"

"Wolfshead"
"The Dream Snake"

"The Hyena"

"Sea Curse"

"Skull-Face"
"The Fearsome Touch of Death"

"The Children of the Night"

"The Black Stone"

"The Thing On the Roof"

"The Horror from the Mound"

"People of the Dark"

"The Cairn on the Headland"

"Black Talons"

"Fangs of Gold"

"Names in the Black Book"

"The Haunter of the Ring"

"Graveyard Rats"

"Black Wind Blowing"

"The Fire of Asshurbanipal"

"Pigeons from Hell"

416 str.

Cena: 500 din.
PRODATO!

DRACULA – Bram Stoker

Oxford's World Classics edition (Paperback)

            Opsežan Introduction by Maud Ellmann

            Odlično očuvan: kroz čitavu knjigu običnom olovkom su na marginama označena važna mesta by Ghoul.

            Cena: 350 din.

VATEK – Vilijam Bekford

            Klasični gotski roman, izvanredno štivo o kome je Lavkraft pisao:

"The descriptions of Vathek's palaces and diversions, of his scheming soweress-mother Carathis and her witch-tower with the fifty one-eyed negresses, of his pilgrimage to the haunted ruins of Istakhar (Persepolis) and of the impish bride Nouronihar whom he treacherously acquired on the way, of Istakhar's primordial towers and terraces in the burning moonlight of the waste, and of the terrible Cyclopean halls of Eblis, where, lured by glittering promises, each victim is compelled to wander in anguish for ever, his right hand upon his blazingly ignited and eternally burning heart, are triumphs of weird colouring which raise the book to a permanent place in English letters."

            Ovo je jedini postojeći prevod, izdanje Zagreb 1939, tvrd povez, odlično očuvano.

            Cena: 500 d.
PRODATO!

HOROR: Lavkraft, King, Barker

            Legendarna, davno rasprodata antologija najboljih horor priča majstora horora.

            Zapravo, nerado bih se odvojio od nje, pa zato – samo ako bi neko za nju dao

            - 2.000 din.

PRODATO!

LJUBAV I SMRT – Den Simons

Izvanredna zbirka novela horora, fantastike i SF-a.

Cena: 600 d. 

PRODATO!

UTKANI SVET – Klajv Barker

Remek-delo fantasy-horrora!

Tvrdi povez, izdanje Polaris.

Cena: 1000 d.

PRODATO!

KRADLJIVAC VEČNOSTI – Klajv Barker

             Fantasy-horror roman za staru decu i mlade odrasle.

            Prvo izdanje, ilustrovano Barkerovim crtežima.

            Cena: 500 d. 

            PRODATO!

PREŽIVEO – Džejms Herbert

Klasični splatter-horror roman. Izdanje Košmar, zaštitni omot.

Cena: 650 d.

PRODATO!

ŠUPLJI ČOVEK – Den Simons

Odličan SF roman.

Cena: 500 d. 

PRODATO!

KERI – Stiven King

Klasik horora. Izdanje BIGZ 1990.

Cena: 666 d.

PRODATO!

RAŠANI – Radmilo Anđelković

Istorijska fantazija.

Cena: 300 d.

PRODATO!

CRNI CVET – Boban Knežević

Epska fantastika.

Cena: 300 d.

ČOVEK KOJI JE UBIO LEPTIRA – Boban Knežević

(sa posvetom autora)

SF roman, ћирилични besceler pisca POSLEDNJEG SRBINA.

Cena: 400 d.

ĐAVOLJI RUKOPIS – Vladimir Dramićanin

Horor-triler roman. Okultizam, sekte, urote, stari spisi, Đavoli...

Cena: 500 d.

H. P. LOVECRAFT AND LOVECRAFTIAN CRITICISM. An Annotated Bibliography – S. T. Joshi

Anotirana bibliografija svih knjiga, eseja i članaka o Lavkraftu, sakupljena i komentarisana od strane vodećeg svetskog poznavaoca Lavkrafta.

Sa potpisom autora!

Retko izdanje. Tvrd povez. Na Amazonu je cena 50 $ (preko 3.500 din + ptt)

Cena: 2.200 d.

PRODATO!

Časopis BUKTINJA br. 29: temat FILM

             Cena: 300 din.

FILMSKI POSTERI

Odlično očuvani, srpski, bioskopski posteri klasičnog velikog formata. Horor, kult, retkosti, stariteti, ludila, bizarnosti, treš… Klikni na naslov da vidiš fotke dostupnih postera i njihove više nego popularne i razumne cene.

Originalni DVD-i

SVI diskovi dole gore na linku navedeni jesu ORIGINALI (a ne rezanci), u svojim originalnim kutijama, i sa svim dodacima (gde ih ima) onako kako su kupljeni ili dobijeni. svi diskovi su novi, uglavnom jednom ili dvaput gledani, čisti i ispravni, a i kutije i omoti su im novcati.

Nekoliko ih je u međuvremenu prodato – piši i raspitaj se šta još ima.

FINAL DESTINATION 5 (2011)

**(*)      

3-

            FINAL DESTINATION serijal zaista predstavlja unikatan fenomen u istoriji filma: jedini je meni poznat koji se sastoji ne iz nastavaka nego ga čine, bukvalno, rimejk za rimejkom! Da, doslovno je tako: drugi, treći, četvrti, a evo sada i peti "deo" zapravo su potpuno identične reciklaže motiva, tema pa čak i same strukture (!) originala.

            Ne verujete? Evo kako to u praksi izgleda: 

- Grupa mladunaca na početku filma ide ka lokaciji na kojoj će se uskoro desiti nesreća sa masovnim pomorom ljudstva. Ovde - viseći most popuca naprasno, demonstrirajući usput da su američki mostovi gori i od srpskih, iako nisu bombardovani: ruše se uz pomoć jedne obične građevinarske bušilice za asfalt!

- Usput glavni junak ima viziju da će biti sranja, pa se u zadnji čas izmakne sa grupicom od 6-8 drugara;

- Sledi spektakularni set-piece filma i njegov glavni selling point, u kome desetine ljudi ginu na slikovite, krvave načine radi našeg uživanja u njihovim FACES OF DEATH stradanijima dok u sebi likujemo: "Ha ha, sucks to be you!"

            - Neplanirano preživeli idu na sahranu nevizionarima, i čude se kako to da su u zadnji čas umakli smrti;

            - A onda kreće drugi glavni razlog postojanja ovog serijala: serija zaginuća po principu "što ne platiste na mostu, platićete na ćupriji" – samo još maštovitije i krvavije. To u prevodu znači: spoj "nesrećnih slučajeva" iz THE OMEN serijala sa Pevac-Krelac mašinerijama i složenim uzrok-posledica fazonima (loptica u rupicu, rupica na svećicu, svećica na uzicu, uzica na teg, teg na vagu, vaga na polugu, poluga… itd.)

            - Već posle druge smrti glavnome postaje jasno da tu ima neki pattern, na čijem odgonetanju on/a provede još neko vreme, dok se mi zabavljamo još nečijom Looney Tunes Splatter smrću;

            - Pre ili kasnije pojavi se Negro-Candyman bombona, Toni Tod, da izvali par dubokogrlenih, mističnih upozorenja koja neće biti ni od kakve vajde nikome sem njemu samom, da unovči još jedan ček za epizodisanje u još jednom nepotrebnom rimejku originalne "ekskurzije" (i da se bar jednom godišnje pojavi u nečemu što actually igra u bioskopima, za razliku od uobičajenog mu direct-to-dvd geta gde pretežno čami);

            - Pred sam kraj sledi spektakularni pokušaj da se smrti umakne: sevaju munje i gromovi, gore vatre, padaju ogolele žice, ljudi lete kroz vazduh, dža i bu, a-bre i u-bre… i na kraju sve te komplikovane jebade učini se čak i da je uspelo: glavni/a ostaje živ/a.

            - A onda, u poslednjoj sceni – suprajz! Taman kad ste pomislili da je vreme za finalni poljubac i odlazak prema zalasku sunca i za čitanje odjavne špice kako biste memorisali novi buljuk hipertalentovanih mladih Holivuđana za koje nikad više nećete čuti – a ono, fuck! Eto još jedne spektakularne nesreće – ali kratkotrajne, jer su sve pare potrošene na onaj set-pis na početku – u kojoj antiklimakterično gine i glavni junak/inja!

            E, tek kad je i taj kliše zadovoljen, može da krene špica.

            Šta to čujem? Neko se žali da sam upravo spojlovao film?

           Hello! Ovo je FINAL DESTINATION FUCKIN' FIVE! Ako ste gledali bilo koje dve prethodne varijacije na tu temu, ovo je ISTO TO, samo sa drugačijim smrtima! Sve ostalo je NEPROMENJENO. Nema uvođenja novih elemenata u "mitologiju" (ne)izbežne smrti. Nema preispitivanja/rušenja uspostavljenih pravila u prethodnim nastavcima! Nema prikvela a ni sikvela. Nema "20 godina ranije, u malom seocu u Ajovi, započeo je čudan niz koincidencija koji će dovesti do…" Niti bilo ko u ovom serijalu (osim kameo Candymanovog namigivanja) pokazuje i najmanju svest da se bilo šta iz ranijih nastavaka već desilo nekome (znate ono, obavezna scena: idemo u biblioteku/na gugl i "istražujemo" niz čudnih smrti od pre dve godine, i slično). Jok. Ništa takvo. Svaki FINAL DESTINATION se pravi da nijedan pre njega nije postojao i da nam po prvi put prezentira apsolutno istovetno skrojenu "priču", a publika se iz nekog razloga isto tako pretvara da tu priču, baš tako skrojenu, samo sa drugačijim smrtima, nije već gledala prošle godine.

 

            I čemu onda sve to?

            Pa zbog tih scena poginuća, hiljadu mu tisuća! Jedino pitanje koje bilo koga treba da zanima jeste: da li su smrti u ovom rimejku dobre? Ukratko, jesu. Neke od najboljih već sam spojlovao fotkama uz tekst. Set pis na mostu koji se ruši dobar je – ne baš tako dobar kao čuveni lančani sudar u drugom delu, neprejebiv u čitavom ovom serijalu, a i šire – ali dovoljno je slikovit da samo zbog njega vredi ovo pogledati u bioskopu, u 3-D. Ostale smrti nisu onako preterano elaborirane kao nekada, možda su neke pomalo zbrzane, ali u načelu – solidno su osmišljene i realizovane (uz preterane količine CGI-ja, što je sada trend koji se podrazumeva i izlišno je, avaj, više i kukati nad time), dovoljno su zabavne da će zadovoljiti one koji su zbog njih ovde. A zašto bi inače iko ovo gledao? Zbog saspensa? Za koje "likove"? Zbog neizvesnosti? Po peti put?... 

            Devojka pada s mosta i nabode se na jarbol brodića ispod. Pokidana sajla raskomada crnju na mostu. Proliveni vreli asfalt sprži facu i gornji deo tela čoveku. Desetine tankih šipki proburazi momka. Drugoga dijagonalno preseče talasasti komad lima. Itd. A onda: jedna glava zdrobljena Budinom statuom. Jedno oko zasečeno laserom; dlan oprljen laserom; pad kroz prozor uz ispalo oko. Glava fizikalca nabodena na veliku kuku. Pola face odneto Francuskim ključem. Gimnastičarka koja se bukvalno – polomi kao lutka pri padu sa sprave…

            Zadovoljni?

            FINAL DESTINATION isporučuje solidne količine onoga što se očekuje; istina, već po peti put, ali šta sad oćete? Iznenađenja tu nema niti ga iko želi. Čak i usred sveg besramnog recikliranja, FD 5.0 je barem dovoljno pošten (i maštovit) da isporuči elementarnu dozu onoga zbog čega ljudi plaćaju kartu – odnosno, zbog čega mukotrpno skidaju filmove sa neta u znoju lica svog i izdvajaju dragoceno vreme života svojih za njihovo konzumiranje.

     FD 5.0 je idealan kao background noise za povremeno bacanje pogleda na ekran tokom Novogodišnjeg maratona; mudrima dovoljno.

"Novi srpski film" u BUKTINJI

            Najnoviji, 29. broj časopisa za književnost, umetnost i kulturu BUKTINJA, koji izlazi u Negotinu (izdaje ga "Krajinski književni klub"), u celosti je posvećen domaćem filmu. Sadržaj je pretežno posvećen počecima kinematografije u ovim krajevima, pionirima filma iz Istočne Srbije (manje-više zaboravljenim), te legendi potekloj iz Zaječara – glumčini Zoranu Radmiloviću. Evo šta sve ima na tih 96 strana:

 

            Moj prilog ovom broju sastoji se u, praktično, jedinom tekstu u tematu koji se bavi novijim filmovima – naslov je PROBLEMI SA NOVIM SRPSKIM FILMOM, a sadržina se tiče osvrta na neke od naslova koji se svrstavaju pod floskulu koju je izbacio (mada je nije definisao) poznati srpski komičar, Dimitrije Vojnov.

            Deo teksta zasnovan je na mom izlaganju na tribini koju je organizovao Institut za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu održanoj 23. oktobra 2010. godine u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.

            Sticajem okolnosti (zbog prečih i pametnijih stvari za pisanje na blogu u to vreme) nikada se nisam više osvrnuo na to dešavanje – koje se ionako pretežno sastojalo od promašene, prazne ili "da, ali nije bitno" priče, uz samo par izuzetaka – ali zato barem sada, premijerno na blogu, kačim nekoliko ekskluzivnih fotki sa tog dešavanja kao ilustraciju.

            Bio je to sudar titana novije srpske filmske misli (uz nekolicinu zalutalih) kakvi se retko okupljaju u isto vreme na istom mestu upravo kako bi se sprečilo da neki incident (ili zlonamerni teroristički akt) u jednom cugu nanesu nenadoknadiv gubitak "novom srpskom filmu".

 

Ipak, nisu pale varnice koje su neki, možda, očekivali – a nisu pale niti neke ozbiljnije posledice tog susreta, pošto je kiklopski zamišljeno višečasovno dešavanje pomalo otupilo oštrice tuceta učesnika i možda pomalo i smorilo mnogobrojnu i jedvadišuću publiku za neko opsežnije učešće nakon što je svako na tribini izneo to šta je imao. Sažeci njihovih izlaganja kasnije su objavljeni u Zborniku FDU-a.

            Ovaj tekst za BUKTINJU mi je, inače, bio naručen u vreme kada sam ubrzano završavao rad na doktoratu tako da nisam mogao da izdvojim onoliko vremena za njega koliko bih voleo, te stoga on NIJE moje definitivno i finalno razračunavanje sa proizvoljnim tlapnjama D. Vojnova, već je samo skica u tom pravcu.

            Nekad, kad budem dovoljno dokon (i motivisan) moraću da tome posvetim jedan studiozniji tekst. Do tada, evo temata koji bi mogao i morao zanimati pratioce filmskih dešavanja u nas...

VOLESMO SE LUDO U EGIPTU MI

            Žale se neki da su recentni postovi na blogu sumorni, čemerni, upadljivo deprimirajući i beznadežni, pa zato, kao dokaz neuništivosti Ghoulovog duha, evo za promenu, moje najnovije pesme ljubavnog horora. Inspirisana je pogledom na roman Brema Stokera JEWEL OF THE SEVEN STARS, o oživeloj mumiji i njenoj davnašnjoj reinkarniranoj ljubavi, koji planiram uskoro da čitam. Negde u pozadini svesti verovatno mi je bio i Pero Defformero...

volesmo se ludo u egiptu mi

Volesmo se ludo
pre milenijuma tri:
da li me i dalje
sada voliš ti?

Volesmo se jako

pre milenijuma pet:

dal' bi opet sa mnom

pošla u krevet?

Volesmo se besno
pre milenijuma šes':
dal' i dalje za mnom
padaš u nesves'?

Staviću ti oko vrata

kajlu od dvajes karata

kakvu nose dvorske dame:

dal' bi opet pošla za me?

Upravo oživeh

pa ne zborim tečno,

al' ako me ljubiš -

živećemo večno.

O ljubavi našoj

pevali su svi,

smetalo nam nije

što mrzeše nas zli.

Bež'te guje i aspide

od mene vam spasa nema,

gradio sam piramide

da mi u nji' draga drema.

Volesmo se, draga,

ludo ti i ja,

al' ode do vraga

naša dinastija. 

U crno obojen

u meni je Kem,

izvadiše mi jezik

pa ostadoh nem.

Prokleta mi loza

i zlato što sja,

rastaviše dušmani

moju Ka od Ba.

U novom si telu

moja ljubavi,

al spojićemo opet

što zlodej rastavi.

Mumija je moja

žilava i tvrda,

zbog tebe ću, mila,

pomerati brda.

Jer volesmo se ludo

kraj plodnoga Nila,

'ajde priznaj, draga,

dal' bi moja bila?

I tako mi Tota

bila bi gre'ota

da sveštenik zli

ljubav našu pokvari.

O našoj strasti

pevaće eoni,

nemoj da nam, draga,

sudbu kroje Oni.

Zvezde su sada

tačno gde treba,

Polaris namiguje

sa severnog neba.

Okreće se kolo sreće,

naše vreme tek dolazi,

zaplakaće ti dušmani

kad ih moja noga zgazi.

Čudiće se Oni,

neće znati šta je,

kada im pred vrata

Anubis zalaje.

Promenila se klima

u Egiptu zima,

došli Muslimani,

biće stani-pani!

Al mađije su moje

starije od Proroka,

on zaštitit' neće

od mojijeh uroka.

No, ti mi se ne boj,

ljubav mi je čista,

ozlediti te neću

ako osta ista –

- ista kao nekad,

kad ljubih te ja,

kad na nebu sjaše

naš svemoćni Ra.

I zato mi reci,

ako sam ti drag,

dal bi sada legla

u moj sarkofag!

Šta ima novo s poslom i doktoratom?

             Nisam se već duže od godinu dana obraćao javnosti ovim povodom, a slutim da ima ponekog koga zanima razvoj te shituacije, pa evo, pokušaću ukratko, pred kraj godine, da sumiram kako stvari trenutno stoje glede mog statusa po ovim pitanjima.

            Kao što verovatno znate, pre tačno dve godine ostao sam bez posla. Deset godina sam bio asistent na predmetu Američka književnost na SG Anglistika Filozofskog fakulteta u Nišu kod prof. Dragane Mašović. Tokom te decenije na svojim plećima i iznurenoj psihi istrpeo sam sizifovski teret te nesrećne žene teške i sebi samoj a kamo li drugima. Na kraju tog intenzivnog "druženja" pomenuta matrona našla je načina da me udalji sa tog mesta. Detalji o tome su OVDE.

            Zatim sam se našao na Birou, odakle sam se javio na ubrzo raspisani konkurs za moje upražnjeno mesto, za koje je ona sebi još mnogo ranije već našla podatnu, poslušnu žrtvu. Pošto su moje reference za dati predmet beskrajno jače od jadnog deteta koje se ponadalo da mu je upala sekirica u med obećanom saradnjom sa Draganom Mašović, nakon moje žalbe na referat o tom konkursu isti je na Nastavno-Naučnom Veću fakulteta – propao, odnosno nije usvojen. Detalji o tome su OVDE.

            Prošlo je neko vreme tokom koga je prof. Mašović, neočekivano lišena ikakvog asistenta, morala sama da drži časove vežbi – kako-tako, koliko-toliko (a svakako ne u meri i obimu propisanim programom). Onda su opet raspisali konkurs za to mesto, a ja se opet javio, kao i nova miljenica, i još jedno zalutalo dete. Bio sam naoštren da oborim i ovaj i svaki naredni konkurs za to mesto, eto tako, čisto da ta neutažena, nezadovoljna žena bude još malo neutaženija i nezadovoljnija – mojom zaslugom. Kad već voli da igra prljavo, a budući da su pravda i reference na mojoj strani, mogao sam s tim da se bavim unedogled. Naravno da od ponovne saradnje sa njom nema ni teoretske šanse: bilo je to samo moje isterivanje pravde, ili nekakve jadne, privatne aproksimacije toga. Neko bi rekao – inaćenje, i ja se ne bih suviše energično protivio toj kvalifikaciji. Ionako su mi opcije bile svedene: sa titulom magistra praktično je nemoguće naći posao na fakultetu, u struci, jer se za asistente konkursi više i ne raspisuju, sem za reizbor već zaposlenih, ili za osobe unapred naumljene za ta mesta (dakle, formalna šarada da se zadovolji slovo zakona, ali režirana sa već podeljenim ulogama).

            Anyway, u vreme raspleta tog ponovljenog konkursa raspisan je još jedan – za predavača engleskog jezika na nematičnim grupama na FilFaku Niš. To je moglo da mi bude među-rešenje do neke zgodnije pozicije, bliže mom stručnom usmerenju. Određeni pokazatelji ukazivali su da su mi šanse mnogo veće da tu dobijem posao, nego li da išta za sebe korisno uradim još jednim (eventualnim) obaranjem konkursa za mesto na kome sebe, kao asistenta TOJ frustriranoj usedelici, više ne vidim. Dakle, imao sam da biram: 1) još malo inaćenja sa Dragonom, i eventualna slast od još malo pakosti u kočenju njenih planova s mojom naslednicom (što se ne maže na leba, jer ja time i dalje ostajem na Birou...) ili 2) dizanje ruku od tog konkursa, prestanak talasanja, i javljanje na drugi konkurs, u nadi da će ova, napokon privremeno utažena, biti mirna povodom mog novog uposlenja na mestu koje s Anglistikom nema direktne veze (mada, da budem potpuno jasan, služi pretežno za upošljavanje onih asistenata koji s te grupe otpadnu zbog neslaganja sa svojim nakaradnim profesorima).

            Odabrao sam drugu opciju, svestan rizika da se desi tačno ono što se na kraju i desilo: ukratko, Draganina dobra prijateljica, Savka Blagojević, bila je predsednica te druge komisije, pa su tako na taj konkurs nahuškale neko dete koje je u to vreme već radilo u nekoj školi, i njemu (tj. njoj) napisali referat. Stvar je jasna: Dragana Mašović ne želi da mene ikada više vidi, a svakako ne kao zaposlenog na tom Fakultetu, jer bi moj povratak, čak i na mala vrata, izokola, za njenu bolesnu sujetu bio doživljen kao lični poraz. Videvši koliko je sati, digao sam ruke od daljeg talasanja: na taj drugi konkurs nisam ni uložio prigovor, i ta neka "tetkica" je glatko zaposlena umesto mene. Inače, u komisiji za taj anti-mene referat bila je i bivša mi koleginica sa Anglistike, dr Biljana Mišić-Ilić, nekada davno puna cvrkutave ljubavi prema meni: evo je ovde na slici kako mi srdačno čestita na magistraturi, dve godine pre nego što je potpisala referat protiv mene. 

U referatu stoji da su sve moje knjige, radovi, konferencije i stipendije vrlo lepi i krasni, ali nisu bitni, jer se tiču drugog usmerenja (kultura, književnost, film...) a ne "I am / you are" nauke. Istina, taj isti "problem" nije mi mnogo pomogao ni u referatu za predmet za koji oni JESU relevantni, ali to samo dokazuje da su ti referati proizvoljno zadovoljavanje forme koje nema veze sa suštinom, i da sadrže samo pokušaje opravdanja unapred načinjenog izbora. Drugi rečima, na konkurs je mogao da se javi i Tuta Bugarin – ako profesorka neće tebe, nego Tutu, Tuta će biti taj kome će da se piše referat, i Haug! Krava koja sedi je rekla svoje! Inače, pomenutu Savku, predsednicu komisije, slučajno sretoh par nedelja kasnije, u banci, kojom prilikom mi je izručila svoj standardni facijalis kez i zaćurlikala nekakvo ćaskanje kao da ništa nije bilo, naravno ne pominjući referat niti konkurs, nego se baveći isključivo slikom koju mi je videla na majici a ja, suviše zabezeknut tom besprizornošću i besramnošću, odvratih samo sa par hladnih reči...

            Bila je to vešto odigrana igra Dragane Mašović, iskusne spletkašice koja je svog prethodnog asistenta takođe najurila, a zvanje docenta stekla sa najminimalnijim uslovima mogućim u to vreme (jedan jedini magistrant, i šačica radova). Uspela je: 1) da najuri "neposlušnog" asistenta, 2) dovede poslušnu beskičmenjakinju kao zamenu i 3) spreči da se "bundžija" vrati na fakultet, makar i na zadnja vrata. Lukavago, nema šta. Uostalom, sve je lako kad si redovni profesor, pa još upravnica grupe Anglistika.

            Najnoviji razvoj situacije pokazuje šta je njoj sve vreme trebalo: beskičmeni automat koji će da odrađuje i njen posao, ćutke, poslušno, trpeljivo, dok ona uživa u blagodetima svoje ničim zaslužene plate redovne profesorke + raznih drugih funkcionerskih i tezgaških dodataka. Naime, kako saznajem od studenata sadašnje II godine Anglistike, prof. Mašović je u potpunosti prestala da drži nastavu iz predmeta Uvod u američke studije. Došla je samo na prvi, uvodni čas, da ih pozdravi i obeća im da nju više neće videti naživo sve do ispita, a u međuvremenu, tu je moja "naslednica" da odrađuje i časove predavanja (profesorkine) i časove vežbi (svoje), uz pomoć gostujuće lektorke, debele teksašanke koju su nekako takođe upregle u Draganino ralo da joj odrađuje posao koji nju mrzi da se njime bakće. Dakle, sad "neposlušni" Ognjanović više nije tu da talasa i buni se kad mu ova pokuša da uvali posao za koji nije angažovan; umesto njega tu su zombiji koji će da ćute i trpe i da rade profesorkin posao, a da ona na posao i ne dolazi. Pa to je raj na zemlji! Ko ne bi voleo da mesečno primi oko 100.000 dinara a da to malo posla koji ima neko drugi odradi umesto nje(ga)? Sad je i slepima jasno zašto je "ja se saginjati neću" Ognjanović bio nepodoban za strategiju "lezi lebu s kavijarom da te jedem" profesorke Mašović.

            Ne treba misliti da sam ovim razvojem situacije bio iznenađen, zatečen ili frapiran. Bio je to niz prljavština koje su se mogle očekivati, ali nisam mogao niti hteo da suviše lako odustanem od te beznadežne borbe, prosto zato što nisam od tih što lako odustaju, a ne zato što sam realno mislio da imam ozbiljne šanse da detronizujem tu umišljenu veličinu i vratim se nazad sa oreolom i lovorikama prvog asistenta u istoriji koji je zbacio s prestola redovnog profesora. Slegnuo sam ramenima na sve to i kazao: Zut alors, odnosno Son cosas de la vida. Umesto da se dalje i dublje akam po blatu sa stokom, da gubim vreme na sudske parnice (u Srbiji!? HA!) i medijska preganjanja, pošto sam se isprva malo izduvao u tome, svoju energiju i vreme posvetio sam radu na doktoratu.

            Doktorsku tezu na temu ISTORIJSKA POETIKA HOROR ŽANRA U ANGLO-AMERIČKOJ KNJIŽEVNOSTI odobrio je UNIVERZITET U BEOGRADU (Filološki fakultet, Studijska grupa Anglistika). Moj mentor, prof. dr Zoran Paunović, bio je sve ono što moja mentorka na magistarskom radu, Dragana Mašović, NIJE bila. Zbog toga mi je za magistarski o Pou, na 166 strana, trebalo SEDAM godina od prijave do odbrane (tačnije, moj prvoprijavljeni magistarski, o Lavkraftu, zbog neažurnosti mentorke i moje naivnosti nije nikada ni dovršen), dok mi je za doktorat daleko zahtevnijeg opsega, na 470 strana, sa apsolutno savršenim mentorom, trebalo malo više od DVE godine od prijave do odbrane. Ako ja lažem, matematika je jasna i nepobitna. Let him who hath understanding count the number of the Ghoul! After all, it is a human number...

            Rečeni doktorat završen je, od mentora odobren, ukoričen i predat nadležnim službama beogradskog Filološkog fakulteta početkom juna 2011. Referat je bio gotov već početkom septembra, ali zbog odsustvovanja iz zemlje jedne od tri članice komisije nije bio smesta potpisan od sva tri imena, pa je tako zakasnio da, računajući i obaveznih "mesec dana na uvidu javnosti", stigne za oktobarsku sednicu NN Veća, nego je (jednoglasno!) odobren tek na novembarskoj. Sad preostaje samo još da bude odobren na sednici Veća Univerziteta, što bi trebalo da se desi valjda posle praznika, u januaru, nakon čega može da se pristupi odbrani, možda i pre mog rođendana (30.01). Dakle, malo se odužilo samo zbog letnjeg raspusta i poštovanja propisane procedure, ali u principu, ta odbrana bi trebalo da prođe glatko. Kad datum bude zakazan, obaveštenje će biti ovde na blogu.

            Da sumiram: trenutno sam blaženo nezaposlen i uživam u slobodi kakvu odavno nisam imao; od mog zaposlenja na FilFaku u Nišu trenutno a ni u bližoj budućnosti nema ništa, a prilično je mrka kapa i na drugim fakultetima u Srbiji, barem dok god sam "samo" magistar; doktori su već znatno traženija roba, pa jednom kad stavim to magično "dr" ispred svog imena trebalo bi da se i stanje mog (ne)zaposlenja reši, ovde ili onde. U međuvremenu razmatram neke opcije za eventualni post-doc u inostranstvu, ili čak i da upišem još jedne, ali tuđinske doktorske, ako se ukaže zgodna i privlačna prilika u skladu sa mojim preferencijama, no ne žurim sa time. Trenutno mi je možda i suviše lepo: intenzivno čitam knjige "za dušu", žanrovske i one druge, gledam filmove, pišem neke manje tekstove za domaće i strane časopise i po glavi prevrćem neka ambiciozna pisanija, a pre svega naredni roman (ZAVODNIK), kojim ću početi da se bavim tek nakon odbrane doktorata. Do tada, niko me ne juri, nigde mi se ne žuri, opuštam se i odmaram od doktorata (i rvanja sa aždajama niškog Filfaka), koristim ovaj predah da napunim svoje baterije i da se početkom naredne godine bacim u nove radne i ratne pobede.