FILAŽ br. 7/8/9: Sadržaj i promocija

            Sećate se niškog filmskog časopisa FILAŽ? Oprošteno vam je ako ste ga malkice zaboravli – budući da je prethodni broj izašao pre više od godinu dana. Ili beše dve? Ah, tko će to još znati? U svakom slučaju, MNOGO je vode Nišavom proteklo od izlaska šestog broja – mnogo se crnih i gnusnih stvari desilo u ovoj ionako čemernoj zemlji, a naročito na planu tzv. kulture (i nepostojećih budžeta za nju), tako da su se tek nedavno stekli uslovi da, makar i sa ogromnim zakašnjenjem, na hartiju privolimo sadržaje koji su, uglavnom, bili za štampu spremni još u proleće 2012-te!

            ALI! Oni koji su čitali ranije brojeve znaju da je FILAŽ časopis koji se radi za večnost i da njegovi kvaliteti ne zastarevaju. Zato, ne očajavajte, nego se radujte najnovijem broju, tj. TROBROJU 7/8/9: leto/jesen 2011-zima 2012: datumi sasvim prikladni za ovu zemlju koja u svakom pogledu, a u kulturi naročito, grabi krupnim koracima unazad!

            Ovaj broj će, još vruć iz štamparije, smesta biti predstavljen beogradskoj publici već u utorak, 13. avgusta, u prostorijama Filmskog Centra Srbije – tačno u podne. Šta ima u ovom broju, zašto se na njega toliko čekalo, kad će sledeći itd. neka su od pitanja na koja će radoznalcima odgovoriti glodur, Srđan Savić, i pokretač, Dejan Dabić.

            Zamenik Glodura & šef PR-a i marketinga, Dejan Ognjanović, nažalost, neće se pojaviti naživo jer je sprečen (porodični razlozi), ali biće prisutan u duhu – i u samom časopisu, gde ima jedan esej (o Kronenbergu), jedan izveštaj (srpski horori na festivalima u regiji, od Hrvatske preko Slovenije do Beča), jedan intervju (sa Hodorovskim) i jednu kritiku (Parada).

            Ova promocija u FCS-u je idealna prilika da smesta, po najpovoljnijim uslovima, dođete do novog broja. Neki primerci će, možda tog dana a možda kasnije (ko zna koliko kasnije) biti dostavljeni u par Bg knjižara, gde ćete ih kupiti uz nešto potrage i uz maržu od 40%.  

Ali zato su mnogobrojni niški čitaoci ovog časopisa sada u povlašćenoj poziciji: oni će moći da novi broj nađu, već u utorak, u nedavno otvorenoj knjižari NKC-a kod Galerije (prekoputa Gradske bolnice) – a na istom mestu prodaju se i svi prethodni brojevi, pa zato, Nišlije-meraklije – po'itajte!!! Siguran sam da će ovaj FILAŽ brzo biti razgrabljen od strane legija niških filmofila, jer, ne zaboravimo refren koji papagajski ponavljaju svake bogovetne godine tokom niških Filmskih susreta: Niš ima najbolju publiku na svetu! Kad bi svaki deseti posetilac tog vašara, pardon, festivala srpskog filma, kupio jedan komad FILAŽA, sudbina časopisa bila bi mnogo svetlija nego što je sada...

A šta ima u novom broju, pitate se vi?

Evo šta:

FILAŽ br. 7/8/9

SADRŽAJ

zumiranje

TEORIJA FILMSKOG NARATIVA DEJVIDA BORDVELA (2)

Sandra Nikolić

IN MEMORIAM: MIOMIR MIKI STAMENKOVIĆ

OTKUD OVAJ ČOVEK MEĐU NAMA?

Nikola Stojanović

IN MEMORIAM: MIOMIR MIKI STAMENKOVIĆ

ISTORIJA KAO (IPAK) UČITELJICA ŽIVOTA

Severin M. Franić

DEJVID KRONENBERG:

ECCE HOMO

Dejan Ognjanović

TRETMAN EROTIKE U FILMOVIMA RUBENA MAMULIJANA

Ana Ivanović

PREDMETI KAO POKRETAČI NARACIJE U ŠEST FILMOVA HELMUTA KOJTNERA

Igor M. Toholj

far

DANI NEMOG FILMA U PORDENONEU 2011

TRI DECENIJE PORDENONEA

Aleksandar Saša Erdeljanović

SRPSKI HORORI NA FESTIVALIMA U REGIJI

Dejan Ognjanović

8. EVROPSKI FESTIVAL ANIMIRANOG FILMA BALKANIMA 2011

FESTIVAL S NAJMANJIM BUDŽETOM

Dejan Dabić

krupni plan

IV BOASE:

U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM VREMENOM

Srđan Savić

BELA TAR:

POSLEDNJI ČIN

Nevena Matović

ALEHANDRO HODOROVSKI:

UMETNIK PROTIV INDUSTRIJE

Dejan Ognjanović

MILČO MANČEVSKI:

U TRAGANJU ZA ISTINOM ILI KAKO SNIMITI SLOVENSKI TRIPTIH

Slobodan Aranđelović

temat: glumci u filmskim časopisima

OKRUGLI STO NA 45. FILMSKIM SUSRETIMA:

GLUMCI U FILMSKIM ČASOPISIMA

Radenko Ranković

OD FILMOGRAFA DO NOVOG FILMOGRAFA:

OGLEDALO FILMSKE (I DRUŠTVENE) KRITIKE

Božidar Zečević

NA RAZLIKAMA SE STVARA SVET:

ISKUSTVO JU FILMA DANAS

Severin M. Franić

VREME SINEASTA

Nikola Stojanović

ČASOPIS EKRAN:

JEDNO ISKUSTVO IZ SLOVENIJE

Matic Majcen

PROMIŠLJATI I PISATI O FILMU

Dinko Tucaković

IZMEĐU POLITIKE I GLUME U FILMSKIM ČASOPISIMA

Ivan Velisavljević

POVEZIVANJE AUTORA I MEDIJA NA PRIMERU ČASOPISA TFT

Saša Radojević

KINOPIS – ČASOPIS MAKEDONSKE KINOTEKE

Igor Stardelov

ISTORIJA FILMA U FILMSKIM ČASOPISIMA:

PRIMJER JEDNOG FILMA FRANJE LEDIĆA

Daniel Rafaelić

O FILMSKOJ GLUMI NA POČETKU ISTORIJE IGRANOG FILMA U SRBIJI

Aleksandar Saša Erdeljanović

GDE SE DENULA FILMSKA KRITIKA?

Ratko Orozović

KAKO STEĆI I ODRŽATI SVOJ STAV

Slobodan Aranđelović

NOVO IME NA MAPI FILMSKIH ČASOPISA – FILAŽ

Dejan Dabić

GLUMCI U (ZAGREBAČKOM) HOLIVUDU

Veljko Krulčić

HRVATSKI FILMSKI LJETOPIS:

EKVILIBRISTIČKI OPSTANAK

Hrvoje Turković

rakursi

GLUMAC

(THE ARTIST)

Dejan Dabić

RAZVOD: NADER I SIMIN

(JODAEIYE NADER AZ SIMIN)

Dejan Dabić

DRVO ŽIVOTA

(THE TREE OF LIFE)

Srđan Savić

MELANHOLIJA

(MELANCHOLIA)

Vladan Petković

BILO JEDNOM U ANADOLIJI

(BIR ZAMANLAR ANADOLU’DA)

Miloš Cvetković

DEČAK SA BICIKLOM

(LE GAMIN AU VÉLO)

Kristina Đuković

ZGARIŠTA

(INCENDIES)

Ivan Velisavljević

PARADA

Dejan Ognjanović

kinopis

RUJ NOGEJRA: MELVIL O MELVILU

U POTRAZI ZA IDEALNIM STVARAOCEM

Dejan Dabić

JU FILM DANAS 98/99:

AZBUČNIK ALEKSANDRA PETROVIĆA

Srđan Savić

 *** 

THE EXORCIST lokacije: ekskluzivne fotke

            Moja draga prijateljica Marija Stanković (nekada davno i studentkinja koja je uglavnom na mojim časovima spavala ili pričala s nekim), zatekla se u srcu Imperije Zla. Dok je bila u Vašingtonu, zamolio sam je da locira neka od memorabilnih mesta na kojima je sniman THE EXORCIST, kad sam već ja bio imbecil pa nisam iskoristio priliku dok sam se šetkao po Vašingtonu u zimu 2004. ili barem u leto iste godine, tik pred povratak iz USA.

            Dakle, Marija je lako (internetu hvala!) pronašla tih nekoliko lokacija u Georgetownu: videćete kampus univerziteta (vidi se na početku ISTERIVAČA – tamo se snima "film u filmu" u kome glumi Reganina mama), 

čuvenu kuću u kojoj se sve to, kao, dešava (vidi se da je za potrebe filma bila malo doterana, sa dodatim krovom itd), 

i naravno, neizbežne, legendarne stepenice na kojima stradaju 2/3 svih žrtava u EXORCISTU! 

             Nažalost, Marijin primerak mog romana NAŽIVO zaostao joj je u Srbiji, čvrsto zaglavljen ispod kredenca, pa je zato izostao sa ovih fotki, napravljenih krajem jula 2013.

            Kad overite fotke, možete da pogledate ovaj zabavni kratki video u kome se upoređuju kadrovi iz filma sa današnjim izgledom tih lokacija, po principu: uoči razlike!

            The Exorcist's Georgetown - Filming Locations

         Mariji hvala na fotkama i sve najbolje joj želim u USA, gde će male Američane podučavati Engleskom jeziku... a možda nam otuda pošalje još neke slikovite izveštaje sa hororičnih lokacija...

        Za sve fotke (c) Marija Stanković for The Cult of Ghoul

            PS: Suprotno popularnom verovanju, neki od mojih studenata nisu bili idioti – štaviše, pojedini su čak dali doprinos ovom blogu. Evo, recimo, simpatičnog putopisa jedne ex-studentkinje koji nam slikovito pokazuje Poov rodni grad (Boston), Poov grob (u Baltimoru), te Hotornov veštičji Salem i ukletu Kuću sa sedam zabata. Svega toga možete se podsetiti (ili premijerno videti) OVDE.

APOCALYPTO (2006)

****(*)

5-

Reprizirao sam ovo kako bih se uverio, tj. potvrdio svoj prvobitni utisak – da se radi o jednom od najboljih filmova snimljenih u ovom (za sada) jadnom milenijumu. APOCALYPTO je više nego odličan: možda je Mel Gibson batshit insane, ali je definitivno veliki režiser, a ovo je mejdžor film.  

Priča je osvežavajuće svedena, čak rudimentarna (pa stoga ikonička, arhetipska, a opet živa i ubedljiva, slikovita), odlično ispripovedana kroz moćne, genijalno nadahnute slike, sa minimumom bla-bla dijaloga. 

Potonji su, i u svojoj svedenosti, zapravo bliski junačkoj poeziji i imaju ugođaj koncentrisane mudrosti legende ili stare epske književnosti, npr. kao dijalozi u Gilgamešu (digresija: dajem Ilijadu i Odiseju zajedno za jednog Gilgameša – to nedostižno, i s Grcima neuporedivo, klasično remek-delo prvoga reda u poređenju s kojim je Homer običan slepac…).

Zapravo, čitava konstrukcija APOCALYPTO-a efektno oživljava mit, tako da to sve uspeva da bude istovremeno i arhetipsko i konkretno, i životno i veće od života, i slikovito i ikonično (tj. sa sugestijom nečeg višeg iza pojavnog, slikovnog). 

Jedini koji je uradio nešto slično ovome u skorije vreme – ali sa većom dozom stilizacije i apstrakcije, a javlja mi se i sa malko više "muda za bubrege" – jeste Refnov vikinški epik, VALHALLA RISING. 

Ta dva filma retki su primeri nadasve uspelog oživljavanja jednog sasvim drugačijeg ambijenta i epohe – jednog sveta koji je današnjem gledaocu skoro sasvim tuđinski. Ovaj kvalitet ne mogu dovoljno da naglasim, jer 99% drugih sličnih pokušaja opterećeno je do bljuvanja savremenim poimanjima moralnosti, romanse i uopšte konvencijama naše (tj. holivudske) kulture,

 ...tako da je sasvim nebitno da li gledamo Ahila ili Leonidu, gladijatore, Indijance ili Eskime – kad nam ih Holivud inscenira, jedina razlika je u kostimima i šminki, ali kad zagrebemo ispod njih, smesta nalazimo jedne te iste Holivuđane, jedne te iste zaplete, iste karaktere, iste probleme, iste dijaloge, iste gestove, iste grimase…

Otud gromoglasniji aplauz zaslužuje Gibson, uz sve ostalo, i za to što je bio mudovit u svojoj rešenosti da za glumce uzme ljude čije fizionomije jasno svedoče o poreklu od južnoameričkih naroda o kojima govori – umesto da uzme Breda Pita ili nekog mlađeg trenutno popularnog lepuškastog mišićavca i namaže ga bronzom da mu glumi Indiosa. 

Takođe, aplauz i zato što se sve govori na njihovom jeziku – umesto da ti Indiosi i Maje spikaju Ingliš, kako u Holivudu inače biva. Kasting je savršen, odreda, bez ijedne omaške: te njuške su prepoznatljive čim se vide – instant živi i transparentni, kako u priči ovog tipa i treba.

Uživao sam u svakoj sekundi filma, u svakoj slici, u svakom detalju, u hrabrosti i originalnosti brojnih prizora. APOCALYPTO je čist visceralni doživljaj, radost pokretnih slika, skoro larpurlartistički, sa sekundarnom "ideologijom" i porukama – njegova najveća vrednost je, za mene, pre svega u vrhunskoj izvedbi onoga što bi svako umetničko delo trebalo da ima kao svoj PRIMARNI zadatak: 

da čitaoca/gledaoca prenese, na određeno vreme, u jedan pažljivo i ubedljivo stvoreni svet i da ga zainteresuje da prati likove i događaje veće od života, a opet relevantne za njegov sopstveni. 

Mislim da je Gibson kao malo ko uspeo da uhvati te primarne, bazične emocije i situacije u kojima se one ispoljavaju a ikonografska svežina odabranog miljea (pretkolumbovska Amerika) značajan je plus u svemu tome, jer ovaj svet, ove ljude i ovaj deo istorije malo je filmova taklo, a nijedan (meni znan) ovako upečatljivo.

 

 Da i ne govorim da imam fetiš na Maje i Asteke od rane mladosti, a naročito otkad sam pročitao remek-delo Kalosa Fuentesa, TERRA NOSTRA, koje ovom prilikom najvrelije preporučujem svakom radoznalom, smelom, avanturističkom čitaocu ovih redova. 

Taj genijalni roman, uz milion drugih razloga da ga se pomno čita, sadrži i najdetaljniju i najpompezniju scenu masovnog žrtvovanja na vrhu piramide, jednu od najfascinantnijih (i na mene najuticajnijih) scena u bilo kom romanu koji sam ikada čitao. Dakle, imamo dugačku, explicitnu, majstorski opisanu scenu žrtvovanja nekoliko HILJADA zarobljenika na vrhu jedne od onih MOĆNIH piramida, i potoke krvi koji se slivaju niz specijalne 'oluke', tj. useke u stepenicama piramide, i brda od iščupanih srdaca... mljac! it doesn't get better than that! 

To je nešto što mi se davno urezalo u mozak, i što je tek Gibson, sada, bar donekle dotakao u svojim unikatnim splatter momentima. Istinu govoreći, tu vrstu žrtvovanja obavljali su ASTECI (kako to Fuentes ispravno pokazuje), a ne MAJE (kojima se Gibson ovde bavi) - ali ovo je toliko dobar film da nemam srca da mu ovako nešto zameram, tim pre što ga ne vidim kao ISTORIJSKI film koji vapi za minucioznom autentičnošću i rekonstrukcijom epohe per se, već pre kao MITSKI, tj. koji koristi jedan konkretni (?) ambijent kako bi ispričao univerzalnu priču. Slično važi i za već pomenutu VALHALU.

Da: šlag na ovu tortu su horor momenti koji su zaista perfektni i bolji od velike većine svega što sam u hororu video u skorije vreme: ne mislim samo na mnogobrojne krvolipteće scene i uopšte na grozote (mada je ona jama, tj. masovna grobnica sa obezglavljenim i polutrulim lešinama STOTINA žrtava stvarno fascinantan prizor!) 

 

 

već i na odličan foreshadowing sa onim izbeglicama koje najavljuju zlo što nastupa, na san u kome Jaguarovu Šapu pohodi STRAH (u vidu izbeglice koji drži sopstveno tek izvađeno srce iz rasporenih grudi), 

i naročito na ono genijalno-zlokobno zaraženo detence koje ratnicima ladno sipa crna i apokaliptična proročanstva! Kasting tog deteta, njegova gluma, režija te scene, i reči koje ono izgovara vrhunac su slatke jeze i strave kakvim nikakvi GRUDGE rimejci i slična boranija ne mogu ni da priđu.

Drugim rečima, nestrpljiv sam da čujem šta će Gibson sledeće da režira, a potajno se nadam da se poduhvati nekog punokrvnog, neuvijenog horora. 

On je dovoljno blesav da uradi tako nešto, a po onome što je pokazao do sada, a naročito u SPLATTER-ISUSU i u HORRORKALIPTU, od njega bismo mogli da očekujemo moćno svežu, zločestu i revolucionarnu filmčinu koja bi ga definitivno ustoličila kao Majstora Horora!

 

BLOOD BEACH & PROM NIGHT u Džuboksu

             DŽUBOKS je bio kultni magazin - pre svega muzički, mada je nešto sitno pisao i o filmu, što mene sada i ovde više zanima. On je, naročito krajem 1970-ih i početkom 1980-ih, bio značajan donosilac novih glasova u domaćoj mladoj kritici, uključujući filmsku. Za razliku od učmalih matorih prdekanja koji su tada pisali za tzv. "ozbiljne" novine, među ovim novim glasovima bio je Nebojša Pajkić (još tada njihov neformalni ideolog i predvodnik) a u njegove tadašnje kadrove spadao je, recimo, i mladi Dinko Tucaković (nedavno pre-prerano preminuli)... Dakle, tu se kalila nova srpska POP misao, kasnije razvijana u časopisu RITAM, u knjizi SVETLO U TAMI, u TV emisiji POPOVANJE...

         U okviru akcije preispitivanja početaka horor misli na ovim prostorima, ekskluzivno sada predstavljam nekoliko slikovitih dokaza o hrabrim mladim ljudima koji su, za Titovog života ili neposredno po njegovoj smrti, u jednoj moronskoj komunjarskoj sredini koja je još prežvakavala teoriju odraza i nagvaždala o revolucionarnim tekovinama u umetnosti, pisali o tamo nekakvim HORORIMA. I to, naglašavam, ne o filmovima dokazanih mejnstrim majstora o kojima su starije kolege-kritičari još i piskarali onda kad ih nužda natera (Hičkok, Polanski, Kjubrik...) – nego o B-filmovima, o slešerima, o eksploataciji, o Karpenteru, o de Palmi... ukratko, o temama, (pod)žanrovima i autorima koje su starije kolege u to vreme po pravilu odbacivale, sve zajedno, na istu gomilu zapadnjačkog treša: Kronenberg zajedno sa Armanom Mastrojanijem, pa Gospod Bog neka prepoznaje svoje!

            Zahvaljujem Goranu Tarlaću, ex-uredniku POPBOKSA, koji mi je poslao ove skenove.

            Evo, pogledajte ispod šta se pre tri decenije ovde pisalo o hororčićima kakvi su BLOOD BEACH (o njemu, i o hororu uopšte, piše Dinko Tucaković) i PROM NIGHT (secirala ga Biljana Maksić). Klikni/sačuvaj pa čitaj!

 

Doktor Ghoul i g. Hajd u ZABAVNIKU

 POLITIKIN ZABAVNIK br. 3207, petak 26.07.2013, objavio je na tri strane (44-46) članak o Robertu Luisu Stivensonu, sa naslovom "Utvara starog greha". Potpisuje ga Mirjana Ognjanović (nije ni u kakvom srodstvu sa dr Ognjanovićem!), a težište članka je na noveli "Doktor Džekil i mister Hajd". Zapravo članak ima i promotivnu dimenziju, jer se insistira, naročito u četvrtom stupcu na str. 44, na podacima da je prošle godine, u izdanju zemunske izdavačke kuće „Makondo“, izašlo novo izdanje „Džekila i Hajda“, naime, novi prevod na srpski jezik. Prevodilac je bio Bojan Bosnić, a pogovor je napisao naš poznati ekspert za horor, Dejan B. Ognjanović poznat u fandomu i kao Gul (Ghoul). Detalje o ovom izdanju imate OVDE.

Pred kraj članka, na str. 46, drugi stubac, Ognjanović se obilato citira u delu koji govori o viktorijanskom strahu od srozavanja na animalno kao jednom od okidača horora u ovoj noveli...

Pošto je taj broj ZABAVNIKA završio svoj život na kioscima, jer je juče izašao NOVI broj, mislim da neću oštetiti prodaju (!) prethodnog broja ili nečija autorska prava ako, u cilju informacije, sasvim neprofitabilno, ovde okačim skenove ove dve i po stranice, kako bi oni kojima je promakao prošli ZABAVNIK (iako sam ja još pre nedelju dana ovde okačio obavijest o ovome) to mogli sada da pročitaju. 

Da bi tekst bio čitljiv, kliknite na ove slike, ili još bolje – sačuvajte ih, pa otvorite u nekom programu za slike.

 

 

 

A sad vidim da je tekst i onlajn, na sajtu PZAB, pa ga možete čitati i OVDE.

U istom ovom broju PZAB, na str. 10-13, objavljen je jako bogato ilustrovan članak sa nadnaslovom "Čudovišta u svetlu nauke" i naslovom "A šta ako stvarno postoje?" Objašnjeni su zombi, Minotaur, zmajevi, Levijatan, vukodlak i "čudovišta budućnosti"... Dakle, prilično hororičan broj... Ako ovako nastave, možda se pretplatim!

Inače, kome je promaklo novo izdanje DŽEKILA, sa odličnim ilustracijama Ivice Stevanovića, i dalje ga može naći, najpovoljnije direktno od izdavača, MAKONDA, čiji je sajt OVDE. Uskoro ću pisati o jednom njihovom kapitalnom horor strip izdanju...