Neki DOBRI nehorori iz ove godine

U okviru akcije "Nadoknadimo propušteno", evo kratkih osvrta na neke filmove izvan horor žanra koje sam gledao od početka ove godine (produkcija 2013/14) a na blogu se još o njima nisam izjasnio. Na vrlo slabe sam vas već upozorio OVDE, a sad je došlo vreme za umerene preporuke – odnosno, za dobre i vrlo dobre, gledljive drame, trilere, akcijaše, SF, komedije i drugo što sam odgledao a da nije ubi bože. Ionako je godina vrlo slaba i ni ovde, kao ni među hororima, ničemu tokom 2014. godine nisam dao ocenu veću od 3+.

GRAND PIANO

USA, 13

**(*)           3-

Naravno da je ovaj psiho-gimmick-triler usiljen & apsurdan (tj. preposterous) do krajnjih granica pa i preko njih, ali nije to bez šarma, naročito u prvoj polovini, pre nego što ode dovraga i pre nego što se razotkrije krajnje banalna motivacija za celo zamešateljstvo sa ucenjenim pijanistom (Ilija Šumić).

SECRETLY, GREATLY

S. KOR, 13

**(*)        3-

Gledljiv (ali i sasvim bezbolno propustiv) triler-drama-patetika o severnokorejskom tajnom agentu usred J. Koreje.

HIDE AND SEEK

S.KOR, 13

**(*)         3-

Još jedan OK ali zaboravljiv triler (za one koji takve vole), mada mi je već izvetreo iz mozga. Tiče se tajnih, skrivenih stanovnika u jednom stambenom kompleksu, ili tako nečega.

R100

JAP, 13

**(*)         3-

Od reditelja nedostižno odličnog SYMBOLa (vidi rivju na blogu), nova deadpan komedija apsurda, o bezličnom službeniku koji se učlani u SM klub za ponižavanje na javnom mestu, iz kojeg se nemoguće izaći, pa onda ovaj mora da trpi da ga zgodne ženske mlate i gnjave i niz stepenice bacaju gde god da krene. Zabavna premisa, ima dobrih set-pisova, ali ipak je to one-joke movie, prerazvučen i ne uradi s tom premisom dovoljno, ne samo na konotativnom planu, nego pre svega u smislu zabave tj. gegova. Drugim rečima, ovaj deadpan je previše dead za moj ukus iako svakako vredi gledanja.

Hwayi: A Monster Boy

KOR, 13

***           3-

Predugo čekani tek drugi film od reditelja fenomenalnog, Ghoulopečatiranog Save the Green Planet! Ima ovaj triler svojih dobrih momenata ali je zaplet previše sapunoperski nategnut, premelodramski-patetičan (ah, ti Korejci!) i nedovoljno involving (iako ima ozbiljne potencijale za potresnu dramu o dečaku koga usvoji i vaspita grupa kriminalaca). Ako ništa drugo, barem je akcija (jednom kad, na kraju, do nje napokon dođe) očekivano žestoka i krvava, sa impaktom koji prevazilazi uobičajene korejske standarde.

TUMAN (MAGLA)

RUS, 10

**(*)            3-

Simpatična ruska glavolomka o grupici vojničarije-mlađarije koja se, neznano kako, iz današnjih vremena, usred vojne vežbe, zatekne usred II svetskog rata, gde počnu da stradaju "za ozbiljno" a ne vežbe radi. Ne očekujte smisleno objašnjenje misterije, jer na kraju sve se svodi na vrlo eksplicitnu lekciju: "Gledajte kako su vaši stari patili i stradali protiv nemačkih zavojevača: poštujte krv koju su za vas prosuli, nije to bila dečja igra, itd" Sve je to lepo i krasno, a što bi Dimbo rekao, i "legitimno" – dakle, patriotski film snimljen povodom godišnjice poraza Gitlera; na sreću, dovoljno je zanimljiv i uzbudljiv za jedno neobavezno gledanje, mada taj rasplet neće svakoga zadovoljiti.

ANIMALS

SPA, 13

***            3-

Simpatičan, atmosferičan, nadrealan emo-indie filmić o momku kojega prati plišani medvedić koji govori (!), i koji se, kako izgleda, zaljubi u novog momka u razredu. Previše difuzan i konfuzan, suviše low key i low profile za poređenja s Donijem Darkom (uz to, previše gay da bi bio toliko opšteobožavan) – hteo bi da se j*** ali da mu ne uđe, tako da je krajnji rezultat blago natprosečan, ali unikatan i upečatljiv pa stoga umereno vredan preporuke.

BLUE RUIN

USA, 14

**(*)        3-

Jedini twist u ovoj priči o osveti jeste da je osvetnik prilično nevičan i nespretan (a uz to i nefotogeničan bradonja): nije to Čak Bronson Stalone nego neki neupadljivi čikica koga muka natera da se pobrine za određene zlikovce, što dovodi do niza nimalo čistih, čak prilično traljavo odrađenih sukoba. Nije to bez određenog šarma, ali daleko je od visokih ocena koje je dobio u mnogim krugovima.

NOTEBOOK

HUN, 13

***(*)      3+

Prilično dobra adaptacija romana VELIKA SVESKA Agote Krištof, o dva dečaka koji se usred II svetskog rata na vrlo osoben (neko bi rekao: psihopatski) način odnose prema užasima kojima su okruženi tako što sami sebi jačaju izdržljivost na bol kako ne bi dopustili da ih bilo šta spolja povredi. Oni se praktično izoluju od ostatka čovečanstva, pokušavajući da opstanu tako samodovoljni, mada žive sa strogom i surovom babom, na selu. Ova mađarska drama, naravno, ne hvata i ne prenosi onu dozu otuđenosti i lišenosti afekta koju nosi roman, jer deca su ipak simpatična i izazivaju saučešće gledaoca zbog toga sa čime moraju da se nose: drugim rečima, film kao medij naprosto nije uspeo da u toj meri prenese autizam (u najboljem smislu reči) tog nivoa onečovečenja koji je nekima bio jedini način da ne budu uništeni razmerama ratnih grozota oko sebe. Ipak, ovo je više nego solidan film i vrlo je vredan gledanja.

JOE

USA, 13

***          3-

Slike iz života radničke klase – iznenađujuće učinjene zanimljivim zahvaljujući dvojici glavnih glumaca: dečak Taj Šeridan (već hvaljen u donekle sličnom MUDu) i, suprajz, Nik Kejdž u retkom novijem primeru ozbiljne dramske uloge, daleko od čiza i treša u kakvom skoro isključivo poslednjih decenija obitava. Dečak je iz problematične mega-siromašne i ljubavi-lišene porodice, sve ga goni ka propasti, a Kejdž, bivši robijaš, hoće da mu pomogne da ne potone u kal bede i nasilja koji mu preti.

THE RAID 2

INDO, 14

***           3

Sveta jednostavnost originala zamenjena je prenabudženostima svih vrsta – sve je ovde napumpano, overdozirano, preterano, i zaplet, i podzapleti, i obilje ničemu neslužećih likova i njihovih komplikovanih motivacija i planova unutar planova, a još je i uvećani budžet omogućio razbacivanje raskošnom scenografijom, što je dovelo do scena koje bi da pariraju barem Refnu ako ne i Kjubriku. Ipak, ne postoji tu SRCE & DUŠA (kao u originalu, motivisanom potragom za bratom) i sve je svedeno na cirkus u kome se tamo neka dalekoistočnjačka sirotinja međusobno spektakularno mlati i razbija zarad naše privilegovane zapadnjačke zabave. Jeste, super je to režirano, krvavo je, žestoko, udarci imaju impakt, set-pisovi su preterano preterani do besmisla – ali ovo je ipak značajno srozavanje jedne izvorno prilično karpenterovske, nihil-romantične akcione priče na nivo tamo nekog bogatijeg i razrađenijeg ONG BAKa ili tako neke klovno-cirkuzijade sa debilnim kliše-zapletom.

COLD IN JULY

USA, 14

**(*)         3-

OK, Sem Šepard je stvarno preteći jeziv kučkin sin ovde, ali ostali su prilično mlaki (blagi izuzetak – vaskrsli Don Džonson, u sporednoj ulozi). Ovo je pristojan triler osvete kojega je kritika nekritički (sic!) nahvalila i pretvorila u moderni klasik što on, ipak, nije, i to iz više razloga (koji uključuju i prilično bezvezno-rutinsku 'kulminaciju'). Ipak, vredi pogledati.

NO MAN'S LAND

CHI, 13

***           3

Odličan kineski road-movie triler o nizu peripetija koje zadese jednog beskrupuloznog advokata koji mutnim poslom zaglavi usred pustinje Gobi. Hej, momče – nisi više u Kanzasu, nisu ti ovo američki redneci nego ozbiljni kineski zajebanti! Spektakularna fotografija, odlična režija, nepredvidiv scenario... Šteta što je ovaj "neo-western" predug i malkice izgubi ritam i impakt pred kraj, ali svejedno, obavezno pogledati.

Jamie Marks Is Dead

CAN, 14

**(*)        3-

Žrtva nasilja (iz naslova), iako mrtav, meša se sablasno i direktno u život povučeno-stidljivo-pederljivog ali ipak hetero momčića (i njegove devojke, koju ovaj u jednoj sceni prekida usred njenog navaljivanja da ga oralno zadovolji – fuck, ko je to uradio, IKADA?!) u ovoj atmosferičnoj, vizuelno zanimljivoj dramici (režirao baja koji je napravio solidan horor RUINS, o ubilačkim južnoameričkim puzavicama). Malko predugo i srceparajuće, ali nije negledljivo.

Edge Of Tomorrow

USA, 14

***           3-

Svi filmovi o alternativnim stvarnostima i menjanju istorije putem puta kroz vreme su inherentno bezvezni, pa tako i ovaj: ali, ako nekako prenebregnete apsurdnu premisu na kojoj sve počiva (o Tomu Kruzu koji se stalno iznova vraća u određeni trenutak prošlosti kako bi izašao nakraj sa baš gnusno-zamišljenim vanzemaljskim osvajačima) ovo je sasvim solidan holivudski repertoarski sf-akcijaš za jedno gledanje.

LUCY

USA, 14

**(*)          3-

Skarlet Johansen je neodoljiva kao ubilačka mašina – ovog puta u akcijašu Lika Besona, a ne u hororu (kao u UNDER THE SKIN) – scenario je predvidivo novobesonovski imbecilan, involvement je vrlo ograničen, zlikovci nisu ni blizu tako slikoviti kao kod vintage Besona, ali... hej, na ovu krizu i duhovnu bedu, ovo je sasvim pristojna, živahna, neopterećujuća zabava (bez brige, neće vam zahtevati angažovanje ni 10% mozga!), naročito u prvoj polovini.

The Salvation

DEN, 14

***            3

Nema ovde ni trunke originalnosti, ali odličan scenarista, Anders Tomas Jensen (pogledajte mu samo taj minuli rad!) uspeva da udahne nešto života u klišee, pored ostalog zahvaljujući evropskoj (špageti) dozi prljavosti, surovosti i nasilja (uključujući – prema ženama, deci i starcima). Osim toga, najbolji živi glumac, Mads Mikelsen, igra usamljenog osvetnika protiv bande zlikovaca koji terorišu čitav gradić na Divljem zapadu, a Eva Grin igra mutavu zlikovku (žrtvu?), pa prema tome – to je milina gledati. Šteta samo što je fotografija nekako ružno modifikovana u postprodukciji pa ovaj western nije onoliko lep za oko koliko je mogao i morao biti.

 ---NASTAVIĆE SE---