***(*)
4-
u okviru akcije 'denmark uber alles' overio sam njihovog ovogodišnjeg oskarovca. i uživao.
danska je trenutno filmofilska supersila prvog reda – kakva južna koreja, kakva španija, man'te me molim vas – danci su skroz gore u vrhu uz japan i francusku: mislim, šta reći kad u toj zemlji trenutno u naponu snage stvaraju svoje najbolje filmove giganti kakvi su lars fon trir i nikolas vinding refn, istovremeno! pa sve i da niko drugi u toj sitnoj zemljici, duplo manjoj od srbije, ne snima filmove, ova dvojica su dovoljna! al nije tako, nego ima tamo još grdnih nekih ozbiljnih igrača: zapravo, najbolji pokazatelj toga koliko su danci danas jaki vidi se u tome što tamo čak i žene snimaju dobre filmove!
bog mi je svedok da feministi u meni nije lako da prizna kako se ženski rod u dosadašnjoj istoriji nije baš nešto pretrgao od pravljenja vrlo dobrih, odličnih, a kamo li pak izuzetnih i epohalnih filmova – a jedine dve žene koje su prišle negde blizu tome (leni + bigelou), stavile su svoj talenat u službu super-zlikovačkih ideologija i režima. slučajnost? hm!
to nam ostavlja suzanu bier kao trenutno jedinu ženu-reditelja na čije filmove mogu da stavim ghoul's seal of approval, a da to ne bude iz feminističkih nego iz filmskih razloga. nakon užitka u njenom BOLJEM SVETU smesta sam overio još dva njena ranija rada – AFTER THE WEDDING (2006) i BROTHERS (2004), i obojici dao jake trojke. istina, neki cinik ili mizogin mogao bi reći: 'pih, kad ti scenarije piše jedan od najgenijalnijih živih scenarista, Anders Thomas Jensen, od toga čak i žena može da napravi dobar film'. i zaista, ovaj đenije potpisuje sva 3 njena pomenuta filma. ko se trovao holivudskim smećem pa nije obraćao pažnju gde se prave stvarno dobri filmovi možda je do sada propustio neke njegove vanredno dobre radove, od kojih, pored već pomenutih, moj seal of approval imaju THE GREEN BUTCHERS (3+), ADAM'S APPLES (4-) i AT WORLD'S END (3+), a nisu za bacanje ni crowdpleaseri U KINI JEDU PSETA itd. pritom nisam čak ni overio sve njegove radove, a nekoliko najzanimljivijih čuči mi na hardu i čeka svoj vrlo bliski čas. bizarnim sticajem okolnosti nisam stigo da pišem ni o jednom od njegovih pomenutih na ovome blogu ADAM'S APPLES sam gledo u nekoj gužvi kad nisam znao šta ću pre, a AT WORLD'S END videh letos na fantaziji (od tada ga ne primetih u divx ponudi…)
nego, da se najzad bacimo na ovaj konkretni film: IN A BETTER WORLD (odnosno OSVETA, ako bi se danski naslov doslovno preveo) je drama koja se bavi ozbiljnim pitanjem od kojeg neozbiljni južnokorejci već napraviše manir i čitav podžanr filmova osvete ali srećom ima i zrelijih pristupa toj temi od 'da pobijem govna i gotova stvar!' a film je iznenađujuće zanimljiv i uzbudljiv bez obzira što ovde, stoga, nema torture-porn mučenja, iživljavanja, zasecanja, čerečenja niti SAW-like mehanizama za što bolnije tranžiranje onih koji su zaslužili osvetu.
sve kreće od klinca koji dolazi u novu sredinu, pa time i novu školu, gde zatiče kao najnormalniju stvar iživljavanje nad jednim dečakom. dobro, pošto su ovo danci, civilizovan svet, njihovi buliji ovog nesrećnika ne skidaju golog da bi ga snimali i to kačili na internet, niti ga naglavačke uranjaju u wc-šolju, niti njegovom glavom igraju fuzbal, kako su to radili sa 'učenjacima' u školi u koju je išo dexa pantalejski, najčitaniji srpski pisac. ne ništa takvo: uglavnom ga nazivaju 'pacove!' (zato što ima izbačene prednje zube i nosi protezu), ispuštaju mu gume na biciklu kojim dolazi u školu i povremeno ga gurnu na zemlju. fini neki buliji, comparatively speaking, ali ipak, nije ni ovo baš prijatno.
u svakom slučaju, novi dečko se sprijatelji sa ovim ugnjetenim, i jednom prilikom, kad mu dozlogrde ovi majmuni, njihovog vođu izlema u školskom wc-u svojom metalnom pumpom za bicikl, i još mu stavi nož pod grlo, za slučaj da poruka nije bila jasna. 'pipni ga još jednom, i ima da bude – KVRK!' to izazove određene neprilike, jer je prebijeni buli, naravno, pičkica, pa je sve priznao mamici, ali prave nevolje nastanu tek kasnije, kad tatka ovog ugnjetenog na ulici isćuška i 2-3 puta ošamari jedna automehaničarska copina (kim bodnia!), i to pred klincima.
twist je u tome da je taj tatko najfiniji čovek u istoriji civilizovanog čovečanstva – što se vidi ne samo po tome što leči crnce u africi, nego i po tome što neće da se bije sa bodniom, iako uopšte nije sitan, i nije da ne bi mogao.
'u redu je, momci. ništa ne boli. a nasilje nije rešenje.'
'ali tata, on je tebe ošamario bez veze. prebij ga!'
'ne, ne, neću da se spuštam na njegov nivo, on je budala…'
al ne vredi, dečacima ne ide u glavu ta lekcija, pa je ćale ponovi još jednom, kad ode kod bodnie na njegovo radno mesto… da ne otkrivam dalje, recimo da mališani, videvši da je ćale suviše svilen (iako nije gej – ima ceo sabplot sa njegovom bivšom ženom i njihovom mučno prekinutom vezom…) odluče da osvetu uzmu u svoje ruke – naravno, sa nepredvidivim i neprijatnim rezultatima…
a. t. jensen ovde ponavlja motiv dobroćudnog lika koji veruje da se nasiljem ništa ne postiže, a okruženog siledžijama, kao što je to bio mads mikelsen u ADAM'S APPLES. Mikael Persbrandt koji ga igra ovde zaista je izvanredan glumac savršeno pogođen za ovu ulogu: nepatetičan, neafektiran način na koji pokazuje brigu prema svojim crnpurastim pacijentima, dok je u africi, odnosno prema svojim sinovima, kad se vrati, zaista je vrhunski: njegov lik je svakako jedan od top-3 najboljih očeva u svekolikoj istoriji filma. zapravo, bolje da ne nabrajam dobre glumce ovde, jer SVI do jednog su izuzetni, uključujući decu koja i nose film, tako da je suzana svakako imala donekle olakšan posao. ipak, mora se respektovati njeno umeće da elegantno i bez po muke postigne emociju, kako kroz odnos između dvojice dečaka, tako i kroz odnos svakog od njih sa svojim ocem (violentni pridošlica krivi svog oca za smrt majke, iako siroti čovek nije kriv) itd. sve je to tako postavljeno da se tim likovima i situacijama maximalno veruje, iako – ako ćemo iskreno – scenario povremeno, a naročito pred kraj, zapada u indirektno propovedanje i nabacivanje teze.
čisto da ne pomislite da je ovo suviše ženski film: ima tu i afrički subplot u kome neki tamošnji divljak ima originalan princip klađenja: hvata trudnice i kladi se na to dal je dete muško ili žensko, a onda ga vadi, improvizovanim carskim rezom, iz stomaka. naravno, vremenom sjebe nogu tako gadno da mora da dođe kod našeg dobričine na lečenje… šta mislite, da li će dobiti lečenje ili šut u dupe?
sve u svemu, ima ovde topline, života, pameti, duha, ideja, tema za razmišljanje (šta bih uradio ja? šta bi uradio hrist?...), humora, saspensa, drame, tragike, sentimenta, gorčine i još 300 stvari koje mi filmovi u poslednje vreme sve ređe i sve manje pružaju, pa sam zato u ovome uživao veoma. možda film nije baš nešto epohalno što će da promeni jezik filma, ili da masama otvori oči i navede ih da preispitaju svoje stavove ili ne znam šta – ali IN A BETTER WORLD uspeva nešto gotovo nemoguće: da tokom dva sata trajanja učini kolko-tolko uverljivom ideju o boljem svetu u kome postoji i nešto više i jače od 'oko za oko, zub za zub' filozofije.
da li se taj svet nalazi u danskoj, ili u dalekoj budućnosti, ili samo na filmu – iz perspektive srbije je sasvim sigurno negde 'tamo daleko'; ipak, gde je tačno taj svet, to neka svako proceni za sebe. ali ovo svakako pogledajte.
