Božićna TRULEŽ (KH'LULU - Putridity)

            Hristos se rodi! I izuči zanat za Karpentera, i raspeše ga. I umre. I crvi ga izjedoše. Vaistinu!

            U tom duhu, nema prikladnije stvari za RR (Rođendan Raspetoga) nego da vam baš danas preporučim jedno divno bizarno ezoterično izdanje, kao poručeno za ZIMU. U pitanju je gerilski muzički projekat KH'LULU, iza kojega stoje Nikola Vitković NEKRONOMIKONOPISAC kao jedan od osnivača NAUKA (Nacionalna Akademija za Umetnost i Kulturu) i izvesni Adam Ranđelović (Beograd / Moskva), ovog puta u izdanju pod nježnim naslovom PUTRIDITY (gnjilež).

            Autor ga opisuje kao "trostruki album atavističkog raspad-tronika i analognih sintetičkih fijuka severnog vetra kroz oglodane lobanje." Box set, limitirano izdanje od 10 (DESET!) numerisanih primeraka, sadrži 3 CD-r albuma u ručno pravljenim omotima, unikatnu sliku od foto emulzije i buklet sa esejem 'Muzika: preuzbuđeni leš' na temu raspadanja i truljenja u istoriji muzike.

Po verovanju kanibalskih plemena sa Balija, zima je sakralno godišnje doba, kada na onaj svet odlaze najbolji ratnici. Njihove glave se čuvaju, a ostaci tela proždiru. Sred zime, Asocijacija vam otkriva Putridity - trostruki album čiji je tvorac moskovsko-beogradski low fi primitivista Kh'lulu. On potiče iz sveta gde ne postoji leto, već samo analogni sintetički fijuk severnog vetra kroz oglodane lobanje. Ipak, Kh'lulu dobro zna da, da bi se rušilo, potrebno je prvo sagraditi. Gradivo koje on ekspertski razgrađuje svojim elektroakustičkim kompostom je istorija muzike i avangarde. Posebno preporučujemo slušaocima koji meditiraju uz repeticiju Erika Satija i album Eskimo od The Residents.

Sadržaj:

CD1

1. Spring Putridity I

2. Spring Putridity II

3. Spring Putridity III

4. Spring Putridity IV

CD2

5. Autumn Putridity I

6. Autumn Putridity II

7. Autumn Putridity III

8. Autumn Putridity IV

CD3

9. Winter Putridity I

10. Winter Putridity II

11. Winter Putridity III

12. Winter Putridity IV

~~~
Ukupno trajanje 2:04'36''

Detaljan pregled ove deluks kutije sa crvima je na linku nauk.rs/khlulu.html

Dve numere sa albuma:

Winter putridity IV

Autumn putridity IV

Ja se ne usuđujem da se upuštam u bavljenje muzičkom kritikom, naročito kad se radi o ovako osobenoj vrsti, osim što ću reći da se radi o mračnoambijentalnim tvorevinama adekvatnim svojim naslovima. Ako vam to nešto znači, od svih 12 "pjesama" moj najomiljeniji hit je upravo ova koju imate ponuđenu free online, pa eto, kliknite i uverite se: Autumn putridity IV. I ostatak je u ovom fazonu.

            Esej 'Muzika: preuzbuđeni leš' na bukletu je solidna skica za istoriju prisustva eksperimentalnih, disonantnih, atonalnih zvukova u modernoj muzici, u spoju sa poetski intoniranim opservacijama i tvrdnjama na granici apstrakcije, i preko nje, koje će vam, u spoju sa ovom muzikom, možda reći ono što gole reči ne mogu.

            Evo, po meni, jedne od ključnih deonica eseja:

            "A zatim, synth frikovi, tehno, hometaping, D.I.Y., izvođač ostaje sam u svojoj kući, kao Aphex Twin. Omamljen nepostojanjem pravog odgovora na pitanje „šta uopšte postoji tamo (napolju)?“, autor se zatvara u svoju sobu i snima. Entuzijazam za lo-fi estetiku počinje da se probija na mapi hronološkog raspadanja muzike od učmalog evropskog Vertera do japanoise-a i glitch elektronike. Sam, bez orkestra, bez filharmonija, bez publike. Novi usamljenici i izolovani/otuđeni čovek, o kojem je govorio Julius Evola, to je KOMPOZITOR XXI veka. Marginalizovan iz diskursa mejnstrima, gde se degradacija kroz mp3 provlači sve do autoobjektivizovanja žena i transa besmislenog gomilanja semplova, moderni čovek postaje apstraktni čovek, hipoteza, pretpostavka, samo jedno od čitanja. Apstrahovanje kao radikalna promena celokupne egzistencijalne geometrije sveta. Kroz zvuk, kroz materiju, to je delovanje u domenu psihosomatskog.

„Izolovani čovek je onaj, koji čak i pritom što je upućen u divljanje savremenog sveta, ostaje iznutra apsolutno odaljen od toga, distanciran, lišen svakih organskih veza, emotivnih saučešća ili zajedničkih vrednosti“ (Юлиус Эвола „Абстрактное искусство“, Евразийское движение, Москва, str. 144).

Tako piše KH'LULU pravo iz svog autsajderskog R'Lijeha, i kroz kapije sna vam šalje zvukove iz mračnih dubina... Ko poželi da ih sasluša i odazove se, može to učiniti tako što će Putridity box set naručiti putem mejla vitebsk1920 at gmail dot com po ceni od 1300 dinara [poštarina unutar Srbije uračunata].

Budite jedan/jedna od 10 Izabranih sveštenika KH'LULUa!

Napomena: svi crteži u ovom postu su (c) by Nikola Vitković (fragmenti ilustracija za NEKRONOMIKON), osim "Trulog Isusa", koji je (c) by Dejan Ognjanović for Ghoul Ltd.

NIGHTCRAWLER (2014)

***            3-

NOĆNI PUZAVAC je OK triler-drama sa, kao, angažovanom temom, ali drastično je precenjen u mnogim krugovima. To je solidna direktna satira na otrcanu temu (bezočni, antihumani senzacionalizam medija, njihova doslovna glad za krvlju) što je upotrebljeno kao ogledni primer za indirektnu kritiku bezočnosti, antihumanosti kapitalizma kao takvog, zasnovanog na beskrupuloznom "preduzetništvu" i iskorišćavanju drugih uključujući, naročito, zaradu na tuđoj muci.

Ali to je sve krajnje očigledno i provoloptaško, otprilike kao kad bi neko ovde uzeo da pravi satiru na domaću folk scenu i umišljao si da je uhvatio Azatota za pipak prikazavši koliko je taj polusvet isprazan, vulgaran itd. Šta je sledeće? Razotkrivanje takvih velikih istina modernog doba, recimo, da su rijaliti programi veliko zlo (i da u njima nema ni "r" od rijalitija)? Da su folk pevaljke glupe? Da nam političari ne žele dobro, nego samo hoće da nam otmu pare? 

Da su holivudske zvezde isprazni egoistični bezdušni kreteni? Ah, da: o potonjem je Kronenberg već snimio kretenski film MAPS TO THE STARS (dvojka po mojoj tarifi: ne očekujte rivju, nemam o toj ružno snimljenoj budalaštini šta da dodam). Drugs are bad, m-kay? Što rekli MINISTRY: "Tell me something I don't know!"

Ono što dodatno jebe NOĆNOG PUZAVCA jeste postojanje najmanje dva novija trejlblejzerska filma (treći, davniji i daleko bolji, da i ne pominjem).

Kao prvo, bezočni, antihumani senzacionalizam medija sasvim pristojno je ogoljen do koske još pre skoro dve decenije, u filmu THE NIGHT FLIER (1997), gde takođe u glavnoj ulozi imamo antijunaka, bezočnu stoku od "novinara" u potrazi za senzacijom, i vidimo lepo i eksplicitno prikazanu i dezavuisanu njegovu glad za krvlju, itd. 

A još kao bonus imamo Miguela Ferera, znatno prirodnijeg i duhovitijeg a manje usiljenog u ulozi beskrupuloznog ljigavca nego što je to prenapregnuto karikirani Džejk Gilenhal u PUZDRAVCU. Ako njemu dodele Oskara (kao što neki zuckaju i priželjkuju) za ovo kreveljenje i glumatanje, biće to samo još jedan klin u kovčegu ionako već duže vremena kompromitovane i obesmišljene nagrade.

Ukratko, videli smo to i čuli mnogo pametnije, dublje, bolje i duhovitije pre 18 godina u filmu NOĆNI NE-PUZAVAC NEGO-LETAČ. Plus – tamo smo, pored satire na medije, imali još i vampirsko čudovište sa ogromnim ustima i zubima, obilje splatera, pa čak i neke kao zombije. Ovde imamo samo izbuljenog Gilenhala.

Kao drugo, postoji roman, i sasvim pristojan film po njemu: AMERIČKI PSIHO. Tamo smo već mogli da vidimo ingeniozno crnohumorno deadpan intonirano zezanje antihumanosti kapitalizma kao takvog, pored ostalog kroz portret naslovnog ANTIJUNAKA, prazne bezočne džukele koja, kao i lik kojeg ovde ejpuje Gilenhal, nema svoje JA, nego umesto toga vergla koleciju nabubanih fraza, sentenci, citata, naslova i brendova.

Jedina sitna razlika je u tome da je PSIHO već uspeo i popeo se na lestvici uspeha u sam vrh sistema, dok PUZAVAC još uvek proleterski puže po blatu i govnima i krvi ulica velegrada, ali obojica su progutali i udicu i mamac i plovak tog nakaradnog zlikovačkog sistema koji neupitno prihvataju, zajedno sa svim njegovim "vrednostima", i obojica su jedno te isto govno na različitim stepenicama jednog te istog Puta Ka Uspehu.

Jeste, nije sasvim nezabavno gledati zalizanog Gilenhala, ali je zalizani Kristijan Bejl daleko vrcaviji i duhovitiji dok mehanički izgovara čitave tirade koje su preslikane iz trendovskih časopisa ili uputstava za upotrebu. Da, crvoliko-gmizavačke frazetine koje prosipa Gilenhal su crno-smešne, ali ih znatno umanjuje to što su derivativne i inferiorne sličnom postupku kod B. E. Elisa, odnosno kod Meri Haron, odakle su preuzeti sa besramnošću na ivici plagijata. Ukratko, videli smo sve to i čuli mnogo pametnije, dublje, bolje i duhovitije pre 15 godina u filmu AMERIČKI PSIHO (2000).

Kao treće, da i ne pominjem TV MREŽU (Network, 1976), jer rekoh već, to je sasvim druga liga u odnosu na ovo, bez obzira na sve pretenzije.

Najzad, osim što je "satira" NOĆNOG PUZDRAVCA zatupljena njegovom derivativnošću u odnosu na pomenuta dva filma, ona pada i kroz njegovo napuštanje svakog pokušaja plauzibilnosti i "realizma" u drugoj polovini a naročito pred kraj, kad film oseti potrebu da nas zabavi "larger-than-life" triler momentima vezanim za jedno masovno ubistvo, a onda i jednom prolongiranom scenom jurnjave automobilima i akcijom dostojnom nekog pristojnog krimi-trilera, ali suviše "over-the-top" za nešto što bi htelo da nam se predstavi kao ozbiljna drama sa porukom. Ukratko, film bez prave potrebe poseže za senzacionalizmom B-filma da bi, kao, dezavuisao senzacionalizam medija. Prc.

Da sumiram: poruka je plitka ali pitka, i svakako, čak i u tom obliku, dobrodošla u ova bezdušna vremena; jes' da je to bičevanje polumrtvog konja, ali pošto nas on i dalje svakodnevno rita, treba ga bičevati dokle god se džilita. Gilenhalova gluma je previše usiljena, prenapregnuto karikirana za kvazirealistički milje u koji je smeštena, štrči iz njega, nije tako glatko uklopljena u opštu stilizaciju filma kao Fererova i Bejlova gluma u pomenutim filmovima. 

Tema i ideja su derivativni, ranije bolje obrađeni, ali sve to ima dovoljno draži i zabavnosti da vredi pažnje i gledanja. Ipak, NOĆNI GMIZAVAC će svakako bolje da "odradi" one koji nisu gledali ranije (i bolje) verzije slične tematike i postupaka, pa će njima da deluje originalnije, svežije i pametnije nego što zapravo jeste.

No, kao što rekoh, film je solidan, umereno zanimljiv i gledanja vredan, sve dok ne očekujete remek-delo ili modernog klasika, jer PUZDRAVAC tome nije ni blizu.

Gde smo bili, šta smo radili u 2014-oj?

            Pre svega, u 2014. godini postao sam ujak. 

Moja sestra donela je na svet preslatku malu Milicu a time i radost u porodicu nakon u crno zavijene 2013. godine.

            Objavio sam dve kapitalne knjige.

            Prvo je, pred 1. april, izašao moj drugi roman, ZAVODNIK, u sopstvenom (samizdat) izdanju.

            Odaziv na pretplatu bio je odličan, oko 150 čitalaca izrazilo mi je poverenje i unapred platilo roman pre nego što je ovaj uopšte ušao u štampu. Ostatak je prodat kasnije, preko bloga i na promocijama, i u ovom trenutku, 8 meseci nakon izlaska, ostalo mi je još samo oko 50 primeraka od tiraža rađenog u 500 komada.

            Promocije su održane širom zemlje i regiona: u Beogradu (tri puta), Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Smederevu, Negotinu... u Ljutomeru (Slovenija), Banjaluci (Republika Srpska), Kringi (Hrvatska), Puli (Hrvatska)...

            O mom romanu su u javnosti govorili Marko Pišev, Marko Šelić – Marčelo, Aleksandar Radivojević, Ivan Velisavljević, Vladimir Kolarić, Ninoslav Mitrović, Nenad Bekvalac, Đorđe Kadijević... Audio zapis toga šta je Đorđe Kadijević imao da kaže o ZAVODNIKU imate OVDE.

            Prikazi ZAVODNIKA izašli su u DNEVNIKU (Ilija Bakić) i BLICU (Slobodan Ivkov) i možete ih videti OVDE. Prvi prikaz mog romana u inostranstvu –u Hrvatskoj, u dnevnom listu Glas Istre, napisao je Davor ŠIŠOVIĆ, i njega imate OVDE.

            Nije sve ostalo na novinskim prikazima: moj roman inspirisao je i akademski intoniranu kritiku. Prvi prikaz ZAVODNIKA u nekom stručnom časopisu ("za književnost, jezik, umetnost i kulturu") pojavio se u LIPARU br. 53 (str. 249-252) koji izdaje Univerzitet u Kragujevcu. Autor je Danko Kamčevski a taj rad pod naslovom "ZAVODNIK Dejana Ognjanovića: zacrtana putanja i veo na ivici pojavnosti" možete pročitati OVDE.

            Najnovija vest vezana za ZAVODNIKA glasi da je uvršten u širi izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine. U konkurenciji koja je u tom trenutku brojala 150-ak naslova, moj roman je uvršten među 30 najboljih. Da li će se probiti dalje, u top-15, itd. pokazaće nedelje pred nama. Obznana odabranog je na Poov rođendan (19. januara).

            

Ko do sada nije nabavio sebi primerak ili dva, bolje neka požuri dok ih još ima...

            Nasuprot mojim defetističko-skeptičnim očekivanjima s početka prošle godine, POETIKA HORORA je ipak našla sebi izdavača, i to još boljeg nego što sam smeo da se nadam. Pred Sajam knjiga, u oktobru, Orfelin iz Novog sada objavio je doteranu verziju mog doktorskog rada o nastanku i razvoju horora u književnosti u spektakularno predivno dizajniranom izdanju, donekle sličnom Bibliji, što ova knjiga, u određenom smislu, i jeste.

            Pošto je izašla pred kraj godine, do sada je imala samo jednu promociju, u Novom Sadu, a i mediji su tek polagano i stidljivo krenuli da o njoj govore. Ipak, vredi pomenuti veoma uspeo prilog u emisiji "Vavilon" na RTS-u, emitovan 23. decembra.

            Svoj život u medijima, na promocijama i među čitaocima ova knjiga će tek imati tokom ove godine...

             Što se tiče proze, tokom 2014. nisam napisao mnogo toga – samo jedan novi naslov – ali gledano količinski, budući da se radi o popriličnoj noveli od 50 strana, nije baš ni malo. Bolje jedna, pa još dobra novela na 50 strana, nego tri pričice od po 10 strana, zar ne? A da je dobra dokaz je i to što je , pod naslovom "Nekronomikon: treće, dopunjeno izdanje", izašla u oktobru u antologiji HAARP I DRUGE PRIČE O TEORIJAMA ZAVERE koju je priredio Goran Skrobonja (uskoro stiže rivju).

            Moji radovi, eseji i drugi napisi tokom 2014. godine izašli su na sledećim mestima.

U šestoj svesci akademskog časopisa PHILOLOGIA MEDIANA (dakle, br. 6, 2014) kojeg izdaje Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu, pored ostalog možete naći i moj rad pod naslovom "Okretaj zavrtnja": Uhvaćeni u mistifikaciji". Ovaj rad je zasnovan na mom doktoratu o POETICI HORORA, gde sam se bavio i Džejmsovom slavnom novelom. Taj rad možete naći OVDE.

Stručni pogovor dr Dejana Ognjanovića, pod naslovom "Jeste li videli žuti znak?" nalazi se u zbirci priča KRALJ U ŽUTOM Roberta V. Čejmbersa.

Hrvatski časopis Ubiq, broj 14, u rubrici "Kritička praksa" objavio je moj rad "Pogubno dejstvo vremena u Masci Crvene Smrti E. A. Poea i u Vidovitosti Stephena Kinga". Više o tome imate OVDE.

U prvom broju almanaha Književna fantastika, u obilju eseja, prikaza i proze najistaknutijih domaćih pisaca, možete naći i moj esej o Dž. G. Balardu "Propast sveta nije šteta". Detaljnije - OVDE.

U niškoj GRADINI (br. 58-59, avgust 2014) nalazi se detaljna, opsežna, minuciozna kritika knjige Aleksandra B. Nedeljkovića ALTERNATIVNE ISTORIJE 1950-1980. Za detalje vidi - OVDE.

Marko Pišev i ja izložili smo zajednički rad na temu sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi pod naslovom "RURALNI GOTIK I NARODNA RELIGIJA SRBA: Konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi". Bilo je to u aprilu, na skupu pod nazivom "Etnos, religija i identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića", u organizaciji Odeljenja za etnologiju i antropologiju i Filozofskog fakulteta u Beogradu. Detalji su OVDE.

            Taj rad će izaći u Zborniku sa skupa.

            Inače, moja priča "Sekta prljavih" poslužila je dr Piševu kao jedan od tri ogledna primera u radu pod naslovom "Mesta straha: tretman urbanih fenomena u modernoj horor prozi – antropološka perspektiva" objavljenom u zborniku URBANI KULTURNI IDENTITETI I RELIGIOZNOST U SAVREMENOM KONTEKSTU. Taj rad možete pročitati OVDE.

U trobroju 55-56-57 niškog časopisa za književnost i kulturu GRADINA pored ostalog možete naći moj esej pod naslovom "Lavkraftove 'Gljive sa Jugota'" koji se bavi slabo istraženom temom Lavkraftove poezije.  To je kratak, uvodni esej koji prati nešto još zanimljivije, a to je izbor od šest Lavkraftovih soneta iz zbirke 'Gljive sa Jugota' koje se po prvi put objavljuju na srpskom jeziku – u prepevu Dejana Ognjanovića. Konkretno, u ovoj GRADINI možete videti kako sam prepevao sledeće sonete: PREPOZNAVANJE, LAMPA, BUNAR, PROZOR, SEĆANJE i KANAL.

U dvobroju slovenačkog filmskog časopisa EKRAN (novembar/decembar 2014) nalazi se moj esej povodom 100-godišnjice rođenja Marija Bave, u "Maloj rubrici groze", pod naslovom "Mario Bava, romantični cinik".

Beogradski strip-izdavač Darkwood  objavio je strip album LEGLO STRAVE (HAUNT OF HORROR) koji je nacrtao genije crteža Ričard Korben. Tu se obrađuju i slobodno prerađuju priče i pesme H. F. Lavkrafta. Sve je to u prevodu i prepevu by Dejan Ognjanović.

Beogradski fanzin Emitor raspisao je u jesen 2013. konkurs za priče i pesme inspirisane delima Hauarda Filipsa Lavkrafta. U vrhu se našla i moja priča "Dagon, bog Srba" (ranije objavljivana u Crnoj Gori: ovo joj je srpska premijera). Njoj je pripala čast da otvori prolećni broj Emitora posvećen Hauardu Filipsu Lavkraftu, izašao aprila 2014. Sadržaj mu čini prvih 12 najbolje ocenjenih priča. 

U kapitalnom izdanju NOVA SRPSKA PRIPOVETKA koje je priredio Goran Skrobonja nalazi se izbor najboljih priča iz antologija koje je ovaj pisac i izdavač do tada objavio (BELI ŠUM, ISTINITE LAŽI, APOKALIPSA... i U ZNAKU VAMPIRA/VAMPIRICE). U knjizi se nalazi i moja priča "Noćenje", iz antologije U ZNAKU VAMPIRA, gde je izašla pod naslovom "Niotkuda". Ovo izdanje zaista izgleda monumentalno: 644 strane velikog formata (16,5 x 24 cm), tvrd povez, zaštitni omot, šiveno, sa platnenom trakom-bukmarkerom. Više detalja - OVDE.

            I dalje pišem za specijalne DILAN DOG KNJIGE. U broju 22 nalazi se moj kritički osvrt na dvodelnu horor avanturu "Tajne Ramblina" i "Zver iz pećine", a za 23. knjigu pisao sam o epizodi "Čovek sa dva života".

Iz štampe je tokom leta 2014. izašao specijalni broj magazina RUE MORGUE u knjiškom obliku, sa etiketom RUE MORGUE LIBRARY VOL 2, pod naslovom HORROR MOVIE HEROES. "Junaci" ovog izdanja su velikani horor filma – pre svega reditelji, ali i glumci i majstori za efekte – koji su obeležili ovaj žanr, a predstavljeni su kroz intervjue, ili barem kroz reči uvaženih i slavnih kolega. U ovoj knjizi moj doprinos zauzima zamalo pa 10% sadržine! Naime, od 144 strane, moji tekstovi zauzimaju celih 12! Unutra se nalaze moji intervjui sa veličinama kakve su CHRISTOPHER LEE, STUART GORDON, JAUME BALAGUERO i SERGIO STIVALETTI.

            Moj intervju sa Robertom Rekionijem, novim urednikom DILANA DOGA, izašao je (kraća verzija) u dnevnom listu POLITIKA za 12. maj 2014. Integralna verzija tog razgovora je OVDE.

            Najzad, počastvovan sam pruženom prilikom da dam skromni doprinos izdanju IZGUBLJENI SLUČAJEVI Ivice Stevanovića kroz par svojih dosetki. Detaljnije o tome - OVDE.

I dalje sve intenzivnije pišem za vodeći svetski horor magazin RUE MORGUE.  Od januara do decembra 2014. evo o čemu sam pisao za RUE MORGUE:

# 141

prikaz studije Rural Gothic

prikaz filma Angst (rubrika CLASSIC CUT, cela strana)

# 142

prikaz enciklopedije The Ashgate Encyclopedia of Literary and Cinematic Monsters;

prikaz studije Torture Porn: Popular Horror After Saw

# 144

prikaz zbirke The Lord Came at Twilight

# 145

prikaz zbirke Ana Kai Tangata

# 146

prikaz antologije Searchers After Horror

# 147

članak + intervju (Laird Barron) "Staying Strange": Year's Best Weird Fiction

prikaz antologije The Children of Old Leech: A Tribute to the Carnivorous Cosmos of Laird Barron

# 148

članak na tri strane: Robert Aickman: THE MAN FROM A STRANGER TIME

prikaz filma Michele Soavija StageFright (rubrika CLASSIC CUT, cela strana)

# 150

prikaz zbirke Thomasa Ligottija The Spectral Link

prikaz antologije The Spectral Book of Horror Stories

# 151

prikaz antologije radova A Companion to the Horror Film 
prikaz antologije A Darke Phantastique

            Tokom 2014. gostovao sam na više festivala:

"Festival fantastične književnosti: Art-anima" (Beograd, maj).

Promocija ZAVODNIKA.

            "Kratkofil" (Banjaluka, jul).

Promocija ZAVODNIKA.

            "Grossmann festival filma i vina" (Ljutomer, Slovenija; jul).

Promocija ZAVODNIKA, vodio javni razgovor sa Đorđem Kadijevićem i bio član žirija za glavnu nagradu.

"Hrizantema festival horor i fantastičnog filma" (Subotica, oktobar).

Promocija ZAVODNIKA; vodio javni razgovor sa Đorđem Kadijevićem.

            "SF Week" (Zadar, Hrvatska; decembar).

Predavanje o Lavkraftu.

            Tokom 2014. bio sam zastupljen u medijima, ponajviše zbog ZAVODNIKA ali i drugim srodnim povodima.

            Dao sam intervju net magazinu BUM (Bulevar Umetnosti). Evo ga OVDE.

Dva nova horor intervjua, za internet portal BUKA i za portal E-TRAFIKA nalaze se OVDE. 

Bilo me je i na televizijama.

TV emisija "Negotinsko lice", gost: Dejan Ognjanović; razgovor povodom promocije romana ZAVODNIK u Negotinu bavi se i drugim aspektima horora u književnosti i životu Srbije danas. Možete je pogledati OVDE.

"Razgovor s povodom": Niška televizija Belle Amie je u udarnom terminu, emitovala emisiju  čiji je gost bio Dejan Ognjanović. Povod za razgovor je izlazak njegovog novog romana pod naslovom ZAVODNIK i nedavna promocija u Nišu (u petak 13. juna). I to možete videti - OVDE.

            Prilog iz emisije "Vavilon" sa RTS-a možete videti OVDE.

Od nekolicine radio nastupa (nekoliko puta na Bg 202, par novosadskih radija...) izdvajam gostovanje u veoma popularnoj emisiji jutarnjeg programa UZBUDILNIK na Radiju B92. 

            I to je, otprilike, to – što se tiče mojih aktivnosti iz prošle godine.

            Najave toga šta se krčka, sprema i planira za 2015. videćete u idućem nastavku.