NAJBOLJI HORORI 2010. GODINE

Za par dana biće skockana moja lista najboljih horora premijerno viđenih u 2011-oj. Do tada, evo prilike da se podsetite godinu dana starijih i proverite da li vam je promaklo nešto od ovoga – dok ne stignu friški naslovi.

    Ovaj tekst pisan je ekskluzivno za slovenački filmski časopis EKRAN, gde je – na slovenačkom, of kors – izašao u broju za decembar-januar, pre tačno godinu dana.
    Sada, sa njihovim dopuštenjem, obznanjujem ovaj pregled po prvi put na srpskom jeziku.

SATIRE I SATARE: NAJBOLJI HORORI 2010. GODINE
Dejan Ognjanović


Godina 2010. na polju horor filma odlikuje se pretežno razočarenjima na estetskom planu, bez obzira što je taj žanr na američkim blagajnama beležio velike uspehe. Površinski gledano, horor zaista jeste "in" – tražen je, gledan i vrlo komercijalan; ali ako se dublje zagledamo u ovaj fenomen, videćemo da kvantitet (i box office) uglavnom nisu praćeni adekvatnim kvalitetom. Na blagajnama su najbolje prošli "reality horrori" koji imitiraju stil "dokumentarnih" snimaka (po uzoru na Blair Witch Project, 1999) kao što su Paranormal Activity 2 i The Last Exorcism, zatim finalni (?) nastavak torture porn franšize Saw 3-D i high-concept film Devil. Ipak, pravi kvaliteti nalaze se negde drugde.
    Najviše prašine ove godine s pravom je podigao Srpski Film Srđana Spasojevića, izuzetno redak primer prodora bilo kog naslova sa ex-Yu prostora na relevantne svetske žanrovske festivale i na zapadno tržište. Film je postigao odlične kritike ali i velike kontroverze svuda gde je bio prikazan: South by Southwest Film Festival (SAD), Brussels International Fantastic Film Festival (Belgija), Fantasia Film Festival (Kanada), Puchon International Fantastic Film Festival (Južna Koreja), L'Étrange Film Festival (Francuska)... a još više tamo gde nije bio prikazan, npr. London FrightFest Film Festival (Engleska). Na ovom poslednjem je u zadnji čas povučen zbog cenzorskih zahteva da se skrati za 4 minuta kako ne bi englesku publiku iskvario svojim prizorima u kojima se seks i smrt spajaju na prilično morbidne i šokantne načine.

Na stranu kontroverze, radi se o odlično napisanom, snimljenom i režiranom horor-trileru u kome se američki žanrovski storytelling primenjuje na vrlo srpsku (ali i uopšte, balkansku) priču o tome kako smo (s)jebani spolja i iznutra i kako nam bolji neprijatelji od nas samih i ne trebaju. Pritom se triler i horor elementi pokazuju savršeno prikladnim za prikaz raspada humanih vrednosti i degradacije koja je postala naša svakodnevnica. Paradoksalno je da je veštačka, fimska krv uzbudila mnoge gledaoce koji su, nedavno, bili hladnokrvni na prolivanje one prave, ljudske.
    Krv obilno pljušti i u hongkonškom Dream Home, u kome se nasilje, kao i u Srpskom Filmu, pokušava opravdati društvenim angažmanom – ovde, satirom na ekonomsku situaciju današnjeg Hong Konga gde je praktično nemoguće doći do stana po povoljnim uslovima. Zato je jedini način, barem za poremećenu protagonistkinju, da krene u krvavi pir i tokom jedne noći učini zloglasnom odabranu lokaciju, kako bi joj time spustila cenu. U suštini, ovo je natprosečno dobro napisan i režiran slasher koji najviše pleni spremnošću da ide u ekstreme na koje se proračunati američki hororčići retko usuđuju.
     Heartless je dugo čekani povratak Philipa Ridleya, autora kultnog horora The Reflecting Skin (1990) i mračno-nadrealnog The Passion of Darkly Noon (1995). I u ovom filmu primetan je društveni angažman (aluzije na beskućnike i na tinejdž-nasilnike sa kapuljačama, tzv. "hoodies") ali je u srcu priče ipak jedna barokna horor-melodrama sa Faustovskim motivom prodaje duše Đavolu jednog mladog čoveka koji, želeći da ukloni beleg sa svog lica, stiče beleg na srcu.

    The Revenant takođe sadrži tragove društvene satire, naročito kada neobjašnjeno vaskrsli junak i njegov drugar koji mu pripomaže, odluče da žeđ za krvlju utoljavaju kriminalcima u LA predgrađu, što ih pretvara u vigilante-zombije. Odličan balans između drame, "buddy"-komedije i splattera scenarista i reditelj D. Kerry Prior kvari tek na kraju. Satira postane prenaglašena u raspletu u kome otkrijemo da američka vojska koristi zombifikovane vojnike kao oružje masovnog uništenja – u Iranu.
    Australijski The Loved Ones možda ima na pameti satiru o današnjim muško-ženskim odnosima kroz priču o jednoj nesuđenoj kraljici mature koja otima poželjne momke i muči ih u svom domu (uz očevu pomoć!) ne bi odabrala pravog – ali ovaj dobro uslikani "torture porn" ne uspeva do kraja da osmisli svoj sadizam, niti da nas istinski zainteresuje za sudbinu prerano svezanog mladića začepljenih usta.
    I američki Frozen Adama Greena ima elemente satire na međuljudske odnose: troje prijatelja glupim sticajem okolnosti ostane zaglavljeno na žičari usred snežnih planina, a ljubav i prijateljstvo stavljeni su na probu kad dođu noć, hladnoća, glad, vukovi... Iako drama nije najdoslednije sprovedena, jer je rasplet više proizvod slučaja nego li konkretne akcije, film sadrži dovoljno saspensa i prijemčive drame koja nagoni na neizbežno pitanje: "Kako bismo se poneli u sličnoj situaciji?"
    Evropa je osvetlala obraz kroz belgijski Amer; naslov znači "Gorčina", ali se nigde ne prevodi. U pitanju je visoko artistički naslov, na granici eskperimentalnog i nenarativnog, u kome se do ekstrema dovode tematika italijanskog "giallo" horor-trilera (psiho-seksualno nasilje) kao i njegov stil (hipertrofija krupnih planova, fetišizma objekata i ženskog tela svedenog na predmet, hladno oružje, nevidljive ubice, krv...). Dario Argento je izgubio kompas, ako je suditi po njegovom nenamerno smešnom Giallu (2009); belgijski par Hélène Cattet i Bruno Forzani pokušava da njega, i sve nas, podseti o čemu je tu zapravo reč u ovom meta-filmskom eseju.
    Nisu baš svi imali tako artističke ili barem satirično angažovane namere: neki su, prosto, hteli da zabave publiku željnu strave i krvi. Najbesramniji u tome bio je Francuz Alexandre Aja koji se, posle zasluženog uspeha filma Haute Tension (2003), preselio u Hollywood kako bi Amerikancima pokazao da može da snimi veći, glasniji i gluplji "letnji film" od njih samih. Njegova Piranha 3D – o krvavom piru praistorijskih pirana nad razgolićenom omladinom u jednom letovalištu – deluje kao cinična, možda i previše cinična parodija B-filma. Uprkos napadnom dodvoravanju masama, publika nije reagovala. 

    Joe Dante (reditelj "originalne" Piranhe, 1978) vratio se hororu sa respektabilnim naslovom The Hole (u 3-D), o jami ispod jedne kuće u predgrađu koja vodi sve do – privatnih strahova onih koji u nju zavire (pretežno klinaca). Tragovi nekadašnje magije prisutni su, ali u manjim dozama, podriveni niskim budgetom i razočaravajućim završetkom.
    Solomon Kane Michael J. Bassetta mogao je da ima uspeha kod publike – da mu je samo pružena šansa. Producenti su ovaj spoj akcije, fantazije i horora (prema delima tvorca Conana, Roberta E. Howarda) iz nejasnih razloga "bacili" pravo na DVD, iako je solidnim budgetom, efektima, intrigantnim glavnim junakom i solidnom pričom zasluživao veliko platno. To je zabavan i atmosferičan film o borcu protiv demona iz 18. veka – nešto kao Van Helsing (2004), samo sa življim likovima i manje bombastičnih CGI efekata. U pametnijim rukama od ovoga je mogla da nastane solidna horor-akciona franšiza.
    Najzad, nastavak španskog (i međunarodnog) hita Rec dobio je nastavak. Drugi deo potpisuju isti autori, Jaume Balagueró i Paco Plaza, što je garant visokog nivoa egzekucije energičnih horor scena, ali premisa o čudnoj "zarazi" u jednoj zgradi, donekle je degradirana jer ovde poprima sve usiljenije i apsurdnije demonske konotacije. Ipak, krvi i napetosti ima više nego dovoljno za gledaoce jakih živaca.
    Za kraj vredi pomenuti i nekoliko solidnih direct-to-DVD naslova:
    Road Kill je natprosečno dobro napravljen, vizuelno kulturan i intrigantan, atmosferičan hororčić, nešto kao australijski pustinjski Duel sa kamiončinom koja umesto na benzin ide na – ljudsku krv i meso. Dopadljiv kast i simpatični likovi pomažu da se svari apsurdnost metafore nizašta.
    Burning Bright je još jedan okej film ni o čemu. Pravi, živi (a ne CGI!) tigar teroriše tinejdž sestru i njenog mlađeg, autističnog brata, zatočene u kući za vreme tajfuna. Zatočio ih očuh da bi dobio novac od osiguranja, ali bata i seka su žilaviji nego što deluju... Ovo je kao jeftini Panic Room, samo sa tigrom. Saspens scene su dobro režijski uklopljene, sa odličnim zvučnim dizajnom.
    Altitude počinje sa grupom antipatičnih stvorova koji ulaze u mali privatni avion. Stvari postaju zanimljive kad se nađu visoko u vazduhu, sa kvarom koji im onemogućava spuštanje, a čudni oblaci i još čudniji pipci (!) iz njih ne slute na dobro. Film sadrži nekoliko napetih scena vezanih za stravu u krhkom aviončetu izgubljenom u ogromnim visinama. Strah od visine je jedan od temeljnih ljudskih strahova, i ovde je na momente odlično eksploatisan. Šteta samo što je kraj izgubljen u Zoni sumraka...
     I tako, između satare i satire horor je pregurao još jednu godinu, bez epohalnih, antologijskih filmova, ali sa sasvim dovoljno pristojne zabave za one koji vole da se plaše.

Italijanski horori u ZNAKU SAGITE 18

    Posle par godina pauze, ničim izazvano, naprasno i sasvim iznenada pojavio se novi broj magazina za SF i horor - ZNAK SAGITE! Tako barem tvrde neki ljudi na internetu; ja još uvek nisam dobio autorske primerke, ali to je već normalna stvar sa izdavačem Bobanom Kneževićem koji stoji iza ovoga.
    U novom broju možete pročitati nekoliko izvanrednih teorijskih i kritičkih tekstova, kao i nekoliko priča sumnjive vrednosti. Za teoriju su zaduženi već dokazani i pouzdani muškarci, a za sumnjive priče – žene.
    Ex-saradnik ovog Kulta, R. R. Radunović (aka Tripp) piše o romanu Stivena Kinga UNDER THE DOME: dakle, sada i na papiru možete čitati njegov tekst premijerno ovde na blogu objavljen 2. decembra 2009. godine! A tu je i njegov tekst o Simonsovom DROODu, izvorno okačen na ZS forumu. 
     Ex-saradnik Kulta, Miloš Cvetković (aka milosh), piše o navodno odličnom SF romanu SPIN – to je tek malkice izmenjena verzija teksta sa njegovog bloga.
    Ivan Jovanović (u kibersvetu poznatiji kao Nightflier) obznanjuje tekst svog predavanja o ženama koju pokušavaju da piskaraju o vampirima i vampiricama, što će svakako zanimati one koje to zanima.

    Davor Šišović za štampu nudi svoje na netu već objavljivane prikaze, a tu je i izveštaj sa nekakvog fanta-dešavanja u Sarajevu iz 2010. što je još i jedan od svežijih tekstova u ovom broju.
    A. Manić piše o Bilalu a velika istarska lavkraftovka Natalija Stepić intervjuiše nekoga ili nešto vezano za fantasy, čini mi se.
    Najobimniji prilog u ovom teoretskom delu potpisuje Dejan Ognjanović (u kibersvetu poznatiji kao Ghoul): u pitanju je drugi deo gigantskog eseja (sitne knjige!) o carevima italijanskog horora. 
 

Prvi deo tog teksta izašao je pre toliko mnogo godina, u ZS br. 13, da se toga sećaju samo oni najstariji. Na tom broju stoji datum "oktobar 2004" što možda jeste ali i ne mora da znači da je datum kad je to zaista izašlo. U tom delu govorilo se vrlo detaljno o Mariju Bavi, Rikardu Fredi i Dariju Arđentu, pa je stoga naslov sasvim logično glasio: ZLE OČI, KRV I CRNE ČIPKE. U međuvremenu su izašla četiri broja bez nastavka tog zaboravljenog teksta, a onda je Bobanu ćunulo da davno poslati drugi deo, koji je bio spreman još za br. 14, izda u ovom "friškom", 18-om.

Pošto se drugi deo eseja zove CRNE RUKAVICE, KANIBALI I ŽIVI MRTVACI, onda je sasvim logično da se unutra detaljno analiziraju opusi horor-legendi kao što su Lučio Fulči, Ruđero Deodato, Umberto Lenci i Džo D'Amato, uz osvrt na doprinos scenariste Dardana Saketija, najplodnijeg horror-scenariste u Italiji. Dakle – punih 40 strana ovog broja zauzimaju iscrpne analize najboljih filmova ovih autora, uz ukazivanje na najznačajnije elemente njihovih poetika, pa stoga, koga italijanski horor zanima, ovo mora imati, i to što pre, jer tiraž je smešan (oko 300 komada). Nemojte godinu ili dve dana kasnije da me smarate pitanjima kako i gde da ovo nabavite, kao što to sada brojni čine za Nekronomikon (rasprodat! nema! ne zna se kad će i da li će biti opet!).
     U III delu biće detaljno obrađeni Lamberto Bava, Pupi Avati, Mikele Soavi, kao i 10 najboljih italo horora nastalih izvan opusa obrađenih autora. Međutim, taj treći deo, kako stvari stoje, najverovatnije neće izaći u Znaku sagite, već negde drugde. O tom potom.

Ako vam i pored svega ovoga nije dosta horora, imate tu i priče 12 žena, od kojih su neke dokazane kao pisci (3-4), a neke (5-6) tek pokušavaju da se afirmišu.
    U svakom slučaju, možda ima neke simbolike u tome da se moje ime po prvi put javlja na baš ovako užasno ružnim koricama pa još ovako napadno ženskog broja magazina za koji, inače, pišem od njegovog 5. broja (1995), čuvenog po mojoj "Nekrofiliji" (esej), Lavkraftovom "Goniču" i Brajtinom "Pelinu". Šesnaest godina kasnije, evo i njegovog 18. broja, pa ko voli – nek izvoli, dok ima.

Živomir Žika Nikolić: GUBANOVA DRUŽINA

    Živomir Žika Nikolić je ekskluzivno otkrovenje ovog bloga – barbarogenije koji čami u tami Južne Srbije (Aleksinac), umesto da spava na lovorikama (i književnim promocijama) kao najveći živi srpski pesnik, pisac, aforističar i svirač u frulu i okarinu. Takođe je autor 17 sorti šećerne repe i 2 sorte stočne repe. Sa njegovim dosadašnjim spisateljskim radovima stalni pratioci bloga već su obilato bili upoznati, a pošto će i ubuduće ovde biti još i još i JOŠ odlomaka iz dela ovog genija koji hoda, najzad sam uveo novi TAG, pa sada klikom na njega možete da se podsećate minulih genijalnosti. Evo ovde - Žika pesnik!
    Kratka ali slatka knjižica pod nadahnutim naslovom GUBANOVA DRUŽINA predstavlja nam Majstor-Žiku u novom svetlu. Do sada nam znan samo kao prvorazredni (?) stihoklepac, Herr-Žika ovde ogoljava nove dimenzije svog raskošnog talenta. Šta je ovo? Zbirka priča? Pozorišni komad? Pesma u prozi? Proza sa pesmama između? Moralitet (morality play)? Elaborirani EPP za proizvode "Bambija", Požarevac? Auto-promotivni projekat za dilovanje deci sopstvenih knjiga? Sve to zajedno, i još mnogo toga više? I sve to na skromnih ali sadržajno nabijenih 20 (dvadeset!) stranica! 

Kao i obično kod ovog proverenog majstora, nema tupljenja, nema zavlačenja, nema praznog hoda: on vas od prve stranice hvata za gušu i drži vas do poslednje i tu nema beganja! Ono što bi mizernija piskarala rastezala na stotine stranica, Žika nabije na par desetina – ali to što je nabio, rečima recenzenta "dugo ostaje zapamćeno"! Nikako u nestrpljivosti za novim susretom sa ovim genijem ne propustite recenziju, jer ona savršeno koncizno priprema teren za ono što sledi, sa svojim lucidnim ukazivanjem na pesnikov "žanovrski izlet", sa svojim razlikovanjem između "narodnog, na momente etno" pristupa (jer etno nije isto što i narodno!), sa brigom za "zdrablje" dece, i sa apoteozom "nenasilnog" iskorenjivanja društvenih zala putem poezije, što je svakako originalni zaokret u njenoj upotrebi, neviđen još od dana starih Grka. Recenzija, takođe, pronicljivo zapaža da je Žika kao autor "viće usmeren sadržajnom a manje formi" – što već i samom rečeničkom konstrukcijom priprema čitaoca na rušenje svih normi i formi koje sledi!

Jer – šta, zapravo sledi?

Smelo razbijanje granica između tri temeljna književna roda (epika, lirika i drama) u kakvo se smeju upustiti samo književni Titani! Sudar metafizičkog i svakodnevnog prožet suptilnim didakticizmom! Infantilno kao ogledalo (univerzalno) ljudskog! Dete kao otac Čoveka! Iskušenja savremenog života (droga, alkohol, duvan, kafa...) kao modernizovane verzije drevnih harpija i gorgona što se ostrvljuju na nejač! Kosmicizam isprepleten sa najekstremnijim lokalizmom, neviđen u književnosti još od dana H. F. Lavkrafta! Postmodernistička auto-referencijalnost i metatekstualnost kakve bi posramile prvi i drugi red na dodeli NIN-a! Ingeniozna kritika konzumerizma kontradiktorno sprovedena kroz njegovu blatantnu promociju! I tako dalje...
Uostalom, čemu dalja priča, kad je Žika sve to već OBJASNIO?

Jedno je izvesno: sa ovom knjigom Živomir Žika Nikolić se ubedljivo svrstao rame uz rame sa takvim već dokazanim poetama detinjstva i nevinosti kao što su Darko Tuševljaković i Dimitrije Vojnov!

Skenovi nisu tako dobri kao nekada – delom zbog slabije štampe ovog retkog izdanja, a delom zbog samog skena koji je, zbog specifičnog poveza, morao da ispadne malo bleđi. Kliknite na sliku za čitljivu verziju – i uživajte!

2011: Rekapitulacija

Kraj jedne godine i početak nove uobičajeno je vreme da se podvuče crta i svedu računi. Evo, stoga, kratkog podsećanja na to GDE SAM BIO i ŠTA SAM RADIO tokom 2011-te godine a što se tiče sadržaja ovog bloga. Onima koji su blog pratili redovno ovo je podsećanje, a onima koji nisu, skrenuće pažnju na neke stvari koje su propustili.

Sakriveni među ovim faktima nalaze se i poneki nagoveštaji stvari koje dolaze u 2012.

KAPITALNI PROJEKTI:

POETIKA HOROR ŽANRA – OBJAŠNJENA!

U sredu 01.06.2011. stavljena je tačka na prvu fazu epohalnog "Projekta Doktorat" (izrada) da bi smesta započele pripreme za drugu, finalnu (odbrana). Prvog dana juna, dakle, arhiva UNIVERZITETA U BEOGRADU, tačnije FILOLOŠKI FAKULTET, odnosno Studijska grupa Anglistika, postali su bogatiji za moju doktorsku tezu pod naslovom ISTORIJSKA POETIKA HOROR ŽANRA U ANGLO-AMERIČKOJ KNJIŽEVNOSTI, kod mentora prof. dr Zorana Paunovića.

OBJAVLJENI TEKSTOVI:

 

A) U SRBIJI:

- Esej "Odnos prema horor žanru u književnoj i filmskoj teoriji na srpskom jeziku" objavljen je u jednom od najuglednijih (i najjače bodovanih) domaćih časopisa za nauku o književnosti:  Književna istorija, XLII, 142, str. 559-570.

- Izašao temat o hororu časopisa 'za odbranu i poslednje dane kulture' SEVERNI BUNKER, i u njemu moj tekst: ČEKAJUĆI NOVOG IZBAVITELJA: HRVATSKI HOROR FILMOVI.

- U FILAŽU br. 5 izašao moj esej ZAŠTO SRPSKI FILM? (moja za sada finalna reč objašnjenja suštine ovog filma).

- U FILAŽU br. 5 izašao moj izveštaj SUBVERZIVNA SRBIJA NA FANTAZIJI (od subverzije preko fantazije do diverzije).

- Izašla je knjiga ABRAXASOV VODIČ NIZ DOKUMENTARNI FILM a na njenom početku – moj predgovor pod naslovom DOKUMENTOVANJE ZVUKA KOŽE KOJA TRULI.

- 29. broj časopisa za književnost, umetnost i kulturu BUKTINJA (Negotin), u celosti je posvećen domaćem filmu. Moj prilog sastoji se u tekstu PROBLEMI SA NOVIM SRPSKIM FILMOM.

- U knjizi DILAN DOG br. 13 izašao je moj esej o epizodi GOSPODAR TIŠINE pod naslovom ISTINA BOLI!

- U knjizi DILAN DOG br. 14 izašao je moj esej o epizodi GOLKONDA pod naslovom DUŠA GDE JE ONDA?

 

B) U INOSTRANSTVU:

B1 – ŠTAMPANO:

- U januarsko/februarskom broju jednog od vodećih svetskih horor magazina RUE MORGUE, u okviru rubrike Classic Cut, objavljen je moj kratki esej o značaju Poove priče "Maska Crvene smrti", kao i o njenim daljim uticajima, na filmu i drugde.

- U 111-om, majskom broju kanadskog RUE MORGUE magazina, izašao je moj novi tekst u rubrici CLASSIC CUT, posvećen japanskom splatteru ALL NIGHT LONG 2.

- U novembarskom broju horor magazina RUE MORGUE #117, u rubrici CLASSIC CUT objavljen je moj tekst o knjizi The Weird Tale S. T. Joshija.

- Broj češkog časopisa za teoriju, istoriju i estetiku filma ILUMINACE (3/2011), koji je izašao krajem novembra, posvećen je temi "Žanrovska produkcija u socijalističkim zemljama". Priređivač ovog broja, Jaromir Blažejovski uvrstio je u sadržaj ovog temata i nekoliko odabranih odlomaka iz moje knjige U BRDIMA, HORORI. Detalji – ovde.

- U oktobarskom broju slovenačke filmske revije EKRAN objavljen je moj opširan osvrt na Festival evropskog filma na Paliću, kako na filmove, tako i na okrugli sto na temu KAKO JE POČEO RAT NA MOM BALKANSKOM POLUOTOKU.

- U novembarskom broju slovenačke revije EKRAN pet stranica zauzima moj tekst DAVID CRONENBERG – VIŠE NEGO LJUDSKI.

B2 – NA NETU:

- Prikaz knjige ZOMBIES! AN ILLUSTRATED HISTORY OF THE UNDEAD by Jovanka Vuckovic izašao na sajtu Beyond Hollywood.

- Osvrt na scenario predstojećeg lavkraftovskog omnibusa ARKHAM SANITARIUM izašao na TWITCHU.

- Prikaz knjige NIGHTMARE MOVIES by Kim Newman izašao na Twitchu, a sada je i u mom hramu, pa exkluzivne opservacije i fotke pogledajte OVDE.

- Prikaz filma DIE FARBE (The Colour Out of Space, 2010) prema Lavkraftovoj noveli izašao na TWITCHu.

- Prikaz filma O BARAO izašao na sajtu Beyond Hollywood

HOROR PROZA

- Početkom maja iz štampe je izašla najnovija antologija fanta/horor priča domaćih pisaca kod priređivača i izdavača Gorana Skrobonje: APOKALIPSA JUČE, DANAS, SUTRA, a u njoj je i moja priča JAMA.

- Tokom avgusta napisao sam dve nove horor priče. NESTALI će se naći u jednoj antologiji koja izlazi tokom januara (više detalja uskoro), a NIOTKUDA je ponuđena Goranu Skrobonji za antologiju priča o vampirima – videćemo uskoro da li je zadovoljila njegove standarde.

- Započeo sam roman ZAVODNIK, koji treba da bude gotov tokom ove (2012) godine.

JAVNI NASTUPI:

A) PROMOCIJE MOJIH DELA I DELA U KOJIMA SAM UČESNIK

- U sredu 27. jula 2011. u Ljutomeru (Slovenija) je, u okviru festivala GROSSMANN, promovisano II izdanje (o)kultnog romana NAŽIVO. Detalji i audio-zapis toga – ovde.

- U petak, 04.11.2011. roman NAŽIVO imao uspešnu promociju u Kragujevcu.

- U subotu 5. marta, u Sava centru, u okviru FEST-a, desilo se prvo javno predstavljanje najnovijeg, petog broja FILAŽA.

- U četvrtak 24.03. promocija filmskog časopisa FILAŽ, tačnije, njegovog 5. broja, održana je na odeljenju PERIODIKE NARODNE BIBLIOTEKE u Nišu.

- 13.04.2011. u maloj sali Kulturnog Centra u Vršcu održana je promocija petog broja filmskog časopisa FILAŽ.

- 08.11.2011. godine u niškom SKC-u učestvovao sam na niškoj promociji antologije domaćih priča o smaku sveta Apokalipsa juče, danas, sutra.

B) PROMOCIJE TUĐIH DELA

- U sredu 18. maja u Zrenjaninu promovisao Sina Čovekovog (aka Abraxas, aka Bojan Pandža) i njegove knjižice A ZNAŠ LI TI ITD. Izveštaj sa tog zbitija je ovde.

- U petak 03. juna u Kragujevcu saučestvovao sam u promociji knjige A ZNAŠ LI TI ITD. by Bojan Pandža.

- U utorak 13.12.2011 u Smederevu vodio sam tribinu posvećenu umetničkom izrazu reditelja Đorđa Kadijevića.

C) PREDAVANJA, OKRUGLI STOLOVI I TRIBINE

- U četvrtak, 24. februara, u Maloj sali Niškog Kulturnog Centra na Paliluli održao sam predavanje o velikom američkom piscu Vilijamu Barouzu.

- Period 6-10. jul 2011. proveo sam kao gost FANTASTIC ZAGREB FESTA gde sam učestvovao na dva panela:

na temu GDJE JE GRANICA IZMEĐU UMJETNOSTI I EKSPLOATACIJE bio sam učesnik,

a na onome s temom FANTASTIKA I HORROR U EX-YU: DANAS I SUTRA bio sam i moderator.

- Novo izdanje Festivala srpskog filma fantastike (FSFF) održano je od 13. do 16. oktobra 2011. godine u Domu omladine Beograda i Muzeju jugoslovenske kinoteke. Predavanje o hrvatskim fantastičnim i horor ostvarenjima od SFRJ do danas održao sam u petak 14. okobra (Dom omladine, sala Amerikana).

 

INTERVJUI SA MNOM

 

A) ZA SRPSKE MEDIJE:

- Na poziv niškog dnevnog lista NARODNE NOVINE dao sam intervju novinarki zaduženoj za kulturu, Aleksandri Gojković, koji je objavljen 07.03.2011.

- 27. marta gostovao sam u radio emisiji Pogled iz svemirskog broda. Govorio sam na tri teme: 1) najnoviji FILAŽ i SRPSKI FILM i subverzivna Srbija u njemu; 2) Jovanka Vučković i njeni ZOMBIJI; i 3) kako ide doktorat i šta se još sprema iz ghoulish knjiške kuhinje. Taj razgovor se može skinuti ovde.

- Dao sam intervju povodom FILAŽA, na temu filma, filmskih časopisa i sl. Evo ga ovde.

- Intervjuisala me je novinarka Balkan Insighta, povodom ovogodišnje filmske verzije DILANA DOGA, a na temu popularnosti ovog stripa kod nas. Moji integralni odgovori nalaze se samo ovde.

- PRESS MAGAZIN (dodatak u okviru nedeljnog izdanja PRESSa) koji je izašao 28.08. bavio se novijim srpskim filmovima, a povodom izbora našeg kandidata za Oskara. Ja sam bio jedan od sagovornika, i evo šta sam rekao.

- Povodom 50-og broja DILANA DOGA u izdanju Veselog Četvrtka dao sam izjavu za spec. dodatak tom broju.

- U petak 04.11. u 18.45 h na niškoj TV ZONA prikazana je filmska emisija KADAR tematski posvećena Noći veštica i hororu na filmu. U toj emisiji sam objasnio zašto je Karpenterova NOĆ VEŠTICA jedan od najvećih horora ikada snimljenih.

- U drugoj emisiji (11.11.11) dao sam opširan intervju povodom mojih horor aktivnosti, kojom prilikom je i ovaj blog obilato promovisan. On se sada može videti na naživo, ovde.

- Najzad, u trećoj (18.11.11) spikerka je pročitala moj kratki esej o japanskim horor filmovima, sročen specijalno za ovu emisiju.

 

            B) ZA INOSTRANE MEDIJE

           

- Intervju koji sam dao kritičaru i teoretičaru Donatu Totaru za net-magazin OFFSCREEN objavljen je krajem juna, i možete ga čitati ovde.

- U 11. broju makedonskog horror fanzina KOŠMAR, koj ije izašao tokom novembra, izašao je opširan intervju sa mnom. Evo srpske verzije ovde.

- Dao sam intervju za samostalni srpski tjednik NOVOSTI koji izlazi u Hrvatskoj. Puna verzija nalazi se samo ovde: I vampiri povezuju Srbe i Hrvate (Intervju)

INTERVJUI KOJE SAM URADIO SA DRUGIMA:

 

- Srđan Spasojević: DRAMA KOJA ODLAZI U PAKAO (FILAŽ br. 5)

- Moj intervju sa Alehandrom Hodorovskim izašao je u majskom izdanju web-magazina SPECTACULAR OPTICAL - evo ga OVDE, pa čitajte.

- Moj intervju sa Kristoferom Lijem izašao je sredinom avgusta na pune 4 stranice beogradskog nedeljnika NIN.

- Uncut verzija tog razgovora izašla je u septembarskom broju slovenačke filmske revije EKRAN.

            - Son Of Man (Bojan Pandža) ekskluzivno otvorio dušu ovde.

UČEŠĆE NA FILMSKIM FESTIVALIMA:

 

- FANTASTIC ZAGREB FEST (6-10. jul 2011)

- FESTIVAL EVROPSKOG FILMA, PALIĆ (sredina jula)

Proveo sam u II polovini jula sedam dana na filmskom festivalu na Paliću kraj Subotice: družio se s kolegama, odmarao od doktorata i gledao neke uglavnom osrednje filmove.

- GROSSMANN FESTIVAL (kraj jula)

Specijalni gost Grossmann festivala 2011. bio je Ser Kristofer Li. Kako sam sreo Kristofera Lija i O čemu sam razgovarao sa Kristoferom Lijem – piše na linkovima.

- SLASH FILM FESTIVAL (22-30.09.2011)

Proveo sam unikatno-divnih devet dana u Beču, na SLASH FILM FESTIVALu kako bih prezentovao VARIOLU VERU i učestvovao na okruglom stolu o subverziji na filmu.

- Festival srpskog filma fantastike (13. do 16. oktobra 2011)

             Eto. Nije bog zna šta, priznajem, ali to je tako samo zato što sam, nakon dugog i ozbiljnog rada na doktoratu, bio pomalo umoran od novih kapitalnih projekata, pa sam se u drugoj polovini godine uglavnom odmarao na sebi svojstven način, i raduckao tek neke sitnije tekstiće, putovao na festivale, obilato se odmarao i još obilnije čitao – "za dušu"…

            U 2012. ću biti malo vredniji. Doktorat će biti odbranjen možda već i do kraja januara, biće više mojih akademskih radova u uglednim domaćim časopisima i zbornicima (tri su već prihvaćena i očekuje se njihov izlazak u prvih par meseci nove godine), jedan rad mi na proleće izlazi u vrlo prestižnom zborniku radova u Americi, nastavljam da pišem za RUE MORGUE i EKRAN, izaći će najmanje tri moje nove priče u različitim domaćim antologijama, trebalo bi da završim a možda čak i izdam svoj novi roman, biće neki moji prevodi u jednom zabavnom tematu časopisa GRADAC koji izlazi u prvoj polovini godine, pokušaću da objavim zbirku svojih horor priča a čim rešim status (zaposlenje) – izlazi i moj magistarski o Pou u formi knjige (doktorat u knjiškom obliku ne treba očekivati ove godine). Započeo sam neke razgovore o organizovanju međunarodnog žanrovskog festivala u Srbiji. Ako budem dovoljno motivisan, možda poradim na dopunjenim i apdejtovanim verzijama mojih knjiga U BRDIMA, HORORI i FAUSTOVSKI EKRAN. I tako dalje.

            Ko prati Kult, znaće…

Ghoul obrađuje Beč (7): Crkve i katedrale

            Umesto hora bečkih dečaka, za prvi dan Nove Godine evo na blogu nešto drugo a bečko. U okviru akcije "Gde god nađeš zgodnu crkvu, ti Ghoula posadi", tokom svog septembarskog boravka u Beču obišao sam i nekoliko znamenitijih katedrala, crkava i crkvolikih objekata u ovom lepom gradu. Evo slikovitih dokaza (klikni za veću verziju).

   Unutrašnjost glavne bečke Stephansdom katedrale mrljavo je uslikala Lilit i njen famozni I-Paid (sic)! Za jednu toliko izvikanu spravu mora se reći da radi totalno bezveznjačke slike. Ipak, boljih za sada iz tog objekta nemam.

            Locirani su neki spooky vitezovi u oklopu, obavezne lobanje...

            ...a zatekla se tu i jedna obožavateljka NAŽIVOG koja je insistirala da se slika zajedno sa autorom.

            Mom oštrom oku nije promakao ni nekakav legat (?) ili takvo neko specijalno ćoše posvećeno slavnom hrvatskom ratnom zločincu i pokrovitelju genocida, Alojziju Stepincu, čiju sam mumiju već pohodio u katedrali u Zagrebu ovog leta, a o njoj je već zadahnuto pisao i moj prijatelj Dorijan, pa se može reći da je ovaj svetac nešto kao mala zvezda ovog bloga. Ako među čitaocima ima neko ko zna latinski, baš me zanima šta na tabli tačno piše:

            A ovo je već nekakva manja, skromnija katedrala, Votivkirche, od sorte kakvih u Beču ima na svakom ćošku.

            U nju nisam ulazio, ali sam zato ulovio nekoliko votivnih gargojli koje su čučale i kliberile se na spoljnim zidovima.

       Ovu crkvu, Karlskirche, podigli su kako bi zahvalili bogu što ih nije pomorio baš sve, tokom drugog velikog naleta kuge, nego je ostavio šačicu preživelih.

            "Hvala ti, o Bože, jer čudni su i džombasti i blatnjavi i neprohodni putevi tvoji!"

            U idućem nastavku: nekoliko svetovnih lokacija iz Beča pored kojih svaki gotski turista mora da maše svojoj otuđenoj familiji i kezi se u kameru!