SAMOUDICA: urlikanje

ja zaista nisam poznavalac niti pratilac pozorišta. ne volim taj medij, pa to ti je! kad govorimo o vizuelnim umetnostima, ja sam 100% filmski čovek, a ako ćemo o pisanoj reči, onda OK, pored romana i priča mogu da svarim i poneki komad. znači, napisanu dramu mogu i hoću da pročitam, ali urlanu sa dasaka koje mi ništa ne znače – neka, hvala.

ipak, pošto sam s velikim uživanjem odavno pročitao dramu SAMOUDICA ace radivojevića, iskoristio sam priliku da 22.05.2009. posetim njenu premijeru u ateljeu 212 i uverim se kako taj text izgleda odglumljen i režiran i vizuelizovan.

priznajem, imao sam neku zadršku pred lečićem kao glavnim ispitivačem na ovoj 'audiciji iz pakla', ponajviše zbog njegove sklonosti da urla i glumata čak i na filmu (najskorije viđen takav NA PLAVOM DUNAVU i u AŽDAHI), pa se stoga zabrinuh na šta li to tek liči u pozorištu, gde SVI urlaju jer im je to posao. no, mogu reći da je on sasvim respektabilno odradio taj lik. ne savršeno, bar za moj pojam: čitajući text u glavi sam imao junaka koji je više mefistofelski, pomalo neljudski, kao neki lu sajfer koji ima natprirodna saznanja o ljuckim bićima kojima se samo poigrava dok ih ispituje iako zapravo sve o njima već zna i to znanje koristi da ih dodatno sjebe.

dakle, više jedan creepy hladan i zlurado ciničan entitet (baš kao de niro u ANGEL HEART) koji ne pada u vatru kao lečić na sceni. lečić je ovde ljudskiji, normalniji, veseliji, (naizgled) prijateljskiji nego što (za moj groš) treba, a onda u nekoliko navrata (za mene, bez potrebe) krene da urla, i totalno se raspomami u sceni u kojoj ima da išutira jednu bosansku vreću za boks, jednog otužnog humanistu sa svojim praznjikavim sitnim pričicama o 'ovo malo duše' kod svojih sitnih, nebitnih likova iz banalne svakodnevnice. kad se leka tu zalaufa da ga šutira, idućih 5-10 minuta predstave on ne može da dođe do daha i normalno izgovori svoj text. no, sve u svemu, nije to loše, iako je manje demonizma, a više 'ljudskog, previše ljudskog' u toj izvedbi.

mlada glumica koja ima da igra ambicioznu provincijalku spremnu, ako zatreba, da se naguzi i/ili popuši gde treba, 'ako je umetnički opravdano', ima nezahvalnu ulogu, koja uključuje i zabavnu ali predugu pesmu-performans 'moj dečko je srbija'. potonji je izveden zadivljujuće uspelo, ali –rekoh već- predug je i previše repetitivan. ta pesma bi bila efektnija da je bar za 1/3 kraća.

boki dimitrijević je takođe u nezahvalnoj ulozi – em ima da igra najvećeg zlikovca u predstavi, em među ovolikim lepoticama, on jedini ima full frontal nudity (sa raspinjanjem i guženjem pride); on je možda i suviše šarmantan u tom liku koji ne bi trebalo da bude simpatičan nimalo, već bi od prvih replika trebalo da mu poželimo ono što mu aca, katarktički i wishfulfillmentski, priredi na kraju, a što nakon pomenutog šutiranja uključuje i rastrćivanje iza scene.

najzad, 'sofija' je dobro kastovana, ubedljiva u liku jedine zapravo simpatične osobe u svedenom kastu predstave, pa je zato ubedljiva i njena transformacija na kraju.

u suštini, ovo je explicitno programski text, maltene pamflet ace radivojevića, sa svim njegovim trejd-mark šokovima, lascivnostima, bezobrazlucima, blasfemijama, mizantropijom i satanskom satirom. znači, ne treba očekivati ne znam kakvu dramaturgiju, razvoj likova, suptilnosti niti pod-text: ono što je drugde pod-text, ovde je over-text, i jasno se, deklarativno iznosi kroz dijaloge i monologe. duh pobune i ogorčenja i gađenja koji provejava svakom rečenicom autentičan je i nepatvoren, i prilično uspešno je prenesen na scenu.

izvesna statičnost i repetitivnost u inscenaciji (koja se ipak svodi na niz od 3 intervjua – dakle, ljudi pričaju i to je sve tokom najvećeg dela predstave) oživljena je koliko se to moglo, kako 'akcijom' na samoj sceni, tako i najoriginalnijim i najefektnijim vizuelnim detaljem 'iza' scene. naime, scenom dominira čuvena slika 'seoba srbalja', popriličnog formata. kada dođe red da nesrećne audicioniste pridavi i pojebe nenad bekvalac (u maskirnoj uniformi i, često, sa SM kožnom maskom na faci), to se dešava iza tog platna, ali zahvaljujući pozadinskom osvetljenju mi zapravo vidimo šta se zbiva kroz to platno – a na pozadini kosovskog mita vidimo neke ljude koje bukvalno jebu u dupe. čak i onda kada su već mrtvi.

ovde ne samo što ništa nije sveto, nego su najveće svetinje prve koje se preispituju.

sve je to izvedeno na više nego upečatljiv način, te stoga ja na ovu konkretnu inscenaciju tog texta nemam većih zamerki sem već navedenih cepidlačenja i subjektivnih problema sa pozorišnim medijem kao takvim. sasvim sam ubeđen da je ova predstava dobrodošao dah svežeg vazduha u tom mediju i da je vredna i potrebna, pored ostalog i zbog originalne zabave koju nudi, ali i zbog šokantnog preispitivanja naše stvarnosti i katarze koju nam obećava, a onda je na kraju podmuklo – oduzima.

kao i u svim velikim hororima, zlo nije pobeđeno, već i dalje nastavlja svoj pohod, ka novim i novim samoubicama.

inače, čitav ovaj tekst bi trebalo uzeti sa zadrškom: ne samo zato što ga piše neko ko u pozorište ide jednom u 10 godina, nego i neko ko se druži s acom r. dakle, sve ovo je 'drugarska kritika' - for what it's worth.

Aftermath predavanja o Stivenu Kingu na filmu

Predavanje je bilo i prošlo.

Ja sam veoma zadovoljan: došlo je bar 50-60 neznanih duša + drugari i saučesnici, i sasvim strpljivo i u tihom strahopoštovanju saslušali su to što sam imao da im saopštim tokom tih 100-ak minuta priče ilustrovane insertima.

Za sve koji nisu mogli tada da se pojave, evo audio snimka te govorancije, kojom sam, uzgred budi rečeno, zadovoljniji nego većinom mojih dosadašnjih predavanja. Mislim da je bilo živahnije i zabavnije nego inače. Proverite:

http://rapidshare.com/files/237407767/Stiven_King_na_filmu__DOB__23.05.09..rar

Naravno, najluđi deo večeri usledio je potom u Skadarliji, gde sam sa društvom uz piće, meso i trbušne plesačice proslavio svoje nedavno iniciranje u sektu magistara.

Jedan sumanuti i krajnje nepouzdan osvrt na to veče možete videti ovde:

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/05/rivju-predavanja-o-stivenu-kingu-na.html

Da ne bih opterećivao blog velikim slikama, album sa fotkama koje je te večeri Miloš neumorno sočinjavao možete videeti na Fejsbuku, ovde:

http://www.facebook.com/album.php?aid=79572&id=674782258

IZ UGLA NEVINOG POSMATRAČA

I tako eto, naša mala i skromna država dobi još jednog magistra. Ovog puta, za razliku od mnogih svojih prethodnika - koji su mnogo više Magarci, a manje Misteri - novopečeni Magistar može sa pravom reći da je ovo samo jedan običan dan i nemonovan sled okolnosti i događaj u životu jednog iskrenog, uživo skromnog i pomalo paraniočnog intelektualca; koji je naravno, jasno, virtuelni tvrdoglavi magarac.

Znajući ko je sve doktorirao u ovoj rupi od Srbije, a ne magistrirao, uvek sam bivao zatečen činjenicom da izvesni Dejan Ognjanović radi na faxu sa VII stepenom; pored onolikih naučnih radova, knjiga, eseja, kritika i kojekakvnih onanija nasve 4 strane sveta. Njegova paranoična svest mu je uporno govorila da ga neko tu koči i unazađuje, ali je jučerašnji događaj na Filozofskom Fakultetu ad akta stavio njegove strahove i zablude.

Kao što sam i očekivao; kao što sam mu i govorio; srećan si ti što u komisiji imaš tri gospođe. I to je mnoooooogo bolje no neka 3 uniformisana matora intelekualca koji se recimo više pale na Poove krimi radove i poeziju, nego na njegov gothic stil i fantastiku. Štura ženska svest - kao što se u 3D pokazalo - je sklona da prihvati novine i moderna shvatanja i teorije; bez obzira na skromne kvaziintelektualne doskočice i neminovna kontriranja. A šta bi bilo da nema oponenata?

 

PART UNO

Počelo je čitanjem predsednice komisije delova iz naučnog rada, uz kratak zajednički osvrt i kritiku celokupnog tročlanog žirija u pisanoj formi, koji je ostao daleko od očiju javnosti BTW. Boring!

PART DUO

Onda je sam autor i budući stepenaš krenuo da " brani" svoje čedo. Ovo je već postalo ustaljena rutina za Dejana Ognjanovića; pa je tako tihom rafalnom paljbom, ali umešno i vešto, često koristeći stručnu terminologiju i pojmove, osvrnuo se prilično kratko na zajednički svoj i Poov dosadšnji učinak u Srba. Autorova lična impresija i kritika: nije bilo aktivnog učešća video bima, koji je likovao iznad glave magistranta (bolje ga je bilo skinuti). Ognjanović je sve vreme sedeo; trebao je da ustane i unese tako potrebnu dozu dramatike i teatralnosti. I naravno, sve je to trebao začiniti glasnijom naracijom. Sve u svemu - BORING AGAIN!

PART TRE

E onda nam se obratila gošća iz - kako sam shvatio - Crne Gore. Fina gospađa, i svakako intelekualac pun duha i vedrine, nam je u par rečenica iznela svoje impresije likom i autorovim delom. Postavila je kao servirano pitanje magistrantu, na koje je ovaj sa zadovoljstvom odgovorio.

 

PART QUATRO

I onda, iz sna me prenula gospođa mentorka. Čini se da sve što je bilo u prošlosti između profesora i asistenta je ostalo zamagljeno u daljini inspirativnog i nadahnutog expozea očigledno glavnog člana žirija. I dobro je tako; nadam se da su se posle profesor i asisitent srdačno izljubili čestitajući jednog drugom. Tradicionalna neslaganja su ostala u paralelnim svetovima; pa ipak na ovom nivou intelektualne svesti, često suprostavljeni stavovi, koliko god izgledaju daleki, u biti ostaju na istoj strani - na strani nauke,pisane reči i značajne naučne tekovine.

PART QUINTO

Posle je usedila pauza, a potom i LA FIESTA. Šampanjac se pio; u kavijaru se uživalo.

 

I eto tako, jednog lepog i sunčanog dana - možda je neko očekivao munje, gromove, gotsku mračnu ponoćnu orgiju veštičarenja i onostranog mudrovanja - Master of Darkness je postao Mr of Darkness.

KLASIČNI HOROR PISCI NA FILMU: STIVEN KING

Najpopularniji pisac strave u XX veku postao je odomaćen čak i među onima koji horor ne vole. Nizom od više desetina popularnih romana on je vremenom postao i jedan od najčešće ekranizovanih horor pisaca tako da je ostalo vrlo malo njegovih romana koji još uvek nisu dobili svoju filmsku verziju. Koja je tajna njegovog tolikog uspeha, i zbog čega se taj tajni sastojak tako često gubio u filmskim adaptacijama njegovih romana i priča? Zbog čega nije baš svaka ekranizacija njegovih bestselera postala – blokbaster? Koje su najbolje filmske adaptacije Stivena Kinga, i zbog čega? U čemu su problemi sa onim manje uspešnim? U čemu je razlika između TV adaptacija (u obliku serija) i bioskopskih filmova?

To su neka od pitanja kojima se bavi ovo predavanje, koje je ilustrovano insertima iz uspešnih i manje uspešnih filmova po Kingu (CARRIE, THE SHINING, CHRISTINE, PET SEMATARY, MISERY, GREEN MILE, STAND BY ME, THE MIST...).

dakle, subota, 23.05. u 19h u DOMU OMLADINE.

GOTSKI MOTIVI U DELU EDGARA ALANA POA

Magistarsku tezu pod naslovom GOTSKI MOTIVI U DELU EDGARA ALANA POA odbranio sam u četvrtak 21.05.2009. pred komisijom koju su činile:

- prof. dr Dragana Mašović (mentor)

- dr Milica Živković

- dr Marija knežević (Univerzitet u Nikšiću, CG)

Prvu magistarsku tezu, pod naslovom DELO H. F. LAVKRAFTA U SVETLU HOROR ŽANRA prijavio sam decembra 2001. i na njoj zdušno radio dok nisam avgusta 2003. otišao na jednogodišnji studijski boravak u USA (Berkeley, CA). Kada sam se vratio, jula 2004. (sa brdom nove literature o gotiku, hororu, žanru...) i počeo sa pokušajima da ponešto od toga inkorporiram u rad, otkrio sam – da su 3 godine za odbranu tog rada, koliko mi po zakonu pripada, iscurile a da me niko nije o tome obavestio. Tačnije, niko me nije upozorio da se i godina provedena u USA računa u te 3 (iako se nije računala nikako drugačije: staž mi godinu dana nije išao, niti sam primao platu; bukvalno sam bio odjavljen s faxa na godinu dana).

Long story short: moje molbe fakultetu nisu rodile plodom, i morao sam da prijavim novu temu. Neko vreme zatim je proteklo u konfuziji oko toga da li će se u Nišu na Anglistici otvarati doktorske studije ili ne (još uvek nisu), da li mi se uopšte isplati da radim sada-obesmišljeni magistarski ('po starom') ili da upišem odmah doktorske ('po novom'!), pošto već imam pravo na MA status (svi ispiti sa postdiplomskih odavno dati, itd.). U tom čekanju i premišljanju šta je najpametnije prošlo je neko vreme, tako da je rad o Pou prijavljen tek juna 2007. Nepune dve godine kasnije, on je najzad odbranjen.

Rad ima tačno 160 stranica teksta fonta 14, proreda 1,5 (tj. 1 za duže citate iz drugih dela, kojih ima poprilično). Jezikom još preciznijih brojki, ima 295.897 slovnih znakova (s proredom), tj. 45.071 reči. Poređenja radi, moja knjiga U BRDIMA, HORORI ima 465.906 sl. znakova.

Mereno 'šlajfnama' (po starinski), tj. 'autorskim karticama' (1k= 1.800 slov. znakova po strani), to mu dođe 164,4 strana zajedno sa bibliografijom.

Bibliografija ima 76 naslova.

Rad ima ukupno 263 fusnote, ali to je samo zato što više od polovine rada čini analiza Poovih priča iz kojih se stalno navode odlomci kao ilustracije teza i tumačenja. Dakle, iako ima tu i puno teorije i kritike, najveći broj fusnota ima oblik:

"E. A. Po, isto, str. 64."

Evo sadržaja rada:

1. UVOD ....1

2. GOTSKI MOTIVI ....5

2.1. Teorijsko određenje pojmova motiv, tema, motivacija i gotski motiv ..8

2.2. Gotski motivi u gotiku kao žanru ....21

2.3. Gotski motivi u ranom i poznom gotiku .....33

2.3.1. Rani gotik....35

2.3.2. Pozni gotik ...41

2.3.3. Teme i motivi američkog gotika...49

3. POOVA POETIKA I GOTSKI MOTIVI ....57

3.1. Poetika kratke priče ....58

3.2. Gotska priča ....63

4. TEME I MOTIVI POOVIH GOTSKIH PRIČA ....75

4.1. Mrtva draga ....77

4.2. "Đavo perverznosti" ...100

4.3. Osveta....116

4.4. Kosmička strava ...124

5. ZAKLJUČAK ...151

LITERATURA ...155

A evo i UVODA:

1. UVOD

Rad Gotski motivi u delu Edgara Alana Poa bavi se jednim vidom stvaralaštva čuvenog američkog pisca Edgara Alana Poa (Edgar Allan Poe) koji se, inače, i smatra jednim od vodećih autora žanra gotika (eng. gothic). Ime Edgara Alana Poa neraskidivo je povezano sa pričama strave. Prva asocijacija na tog autora, bilo kod običnog čitaoca ili kod kritičara i teoretičara, često je povezana sa nekim od motiva kao što su: gavran, mrtva draga, ukleta palata, grobnica, tamnica, katakombe, crna mačka, prevremena sahrana i slično. Svedočanstvo toga, pored ostalog, može biti i preovlađujući izbor ilustracija za korice zbirki njegovih priča ili čak i za studije posvećene njemu. Gore pobrojani motivi, i drugi, njima slični, ali sa obaveznim tonom jeze i strave, dominiraju koricama njegovih knjiga. Ponekad su udruženi sa likom svog tvorca koji je, u podjednakoj meri kao i ti motivi, postao sinonim za priče jezovitog tajanstva i mračne mašte.

Budući da ta vrsta motiva u Poovom delu ima istaknutu ulogu i nalazi se u gotovo svim njegovim značajnim pričama, teško je pronaći izbor njegovih najboljih dela, a da u njemu ne preovlađuju ona sa gotskim motivima. Ovo je tim značajnije ako se zna da gotske priče ne predstavljaju većinu u Poovom opusu: naprotiv, od sedamdeset priča koliko je za života napisao i objavio, manje od dvadeset njih moglo bi se svrstati u "gotske", odnosno u priče strave. Ostatak opusa mogao bi se grubo podeliti na tzv. "priče rasuđivanja" (eng. tales of ratiocination), koje se smatraju pionirskim delima u zasnivanju žanra detektivske priče; satirične, parodijske i groteskne priče u kojima se ismevaju tada aktuelni trendovi (npr. transcendentalisti, senzacionalističke priče iz popularnih časopisa i sl.); filozofski intonirani dijalozi i pesme u prozi te priče o čudesnim otkrićima, dešavanjima i pronalascima u kojima se nalaze začeci žanra naučne fantastike (eng. science fiction).

Ipak, od svih vrsti proze kojima se bavio, Po je pre svega ostao upamćen po onima koje čine manje od jedne trećine njegovog opusa. U tim pričama on je posegao za već profilisanim korpusom tema i motiva, prvobitno izgrađenih u okviru engleskih gotskih romana (a paralelno sa njima i u delima nemačkih romantičara), koji su, potom, bili uspešno preneseni i u kontekst mlade američke književnosti. Oslonivši se na postojeću tradiciju, koja je u Engleskoj u to vreme bila u zamiranju, ali je na američkom tlu tek davala prve vredne plodove, Po je uspeo da ove teme i motive učini osobenim i svojim.

             Već ovako skiciranom situacijom nameće se nekoliko pitanja i problema na koje ovaj rad treba da ponudi odgovore. Pre svega, to je pitanje pojma motiva i njegovog mesta u široj strukturi, a pre svega u priči: koje sve funkcije i koja značenja motiv može da nosi u jednom književnom delu? Zatim, koje je mesto i značaj motiva u kontekstu žanra (konkretno: "gotika" ili, današnjom terminologijom rečeno, horora)? Da li u jednom žanru definisanom svojim emocionalnim učinkom, kakav je gotik, motiv predstavlja ono što se naziva differentia specifica, ili se žanrovska osobenost nalazi na nekom drugom nivou književne strukture?

          Drugi skup pitanja vezan je za gotik, koji se u ovom radu posmatra kao prva faza u razvoju današnjeg horor žanra. Ova vrsta proze u početku je pretežno ispoljavana u formi romana (otud je u srpskoj terminologiji ustaljen samo termin "gotski roman"). Često se predstavlja kao homogeni žanr, što se pomnijim pogledom na evoluciju tog žanra pokazuje pogrešnim. Ovaj rad, stoga, donosi kratak prikaz evolucije gotskih motiva i značenja vezanih za njih od ranog (1764-1800) do poznog gotika (1800-1824), kako bi ukazao na evropske korene ove osobene vrste motiva. Potom, rad ukazuje i na američku tradiciju tog žanra na koju se delo Edgara A. Poa nastavlja, kako bi se značaj i mesto njegovog tretmana gotske tematike sagledalo u odgovarajućem književno-istorijskom kontekstu.

          Treća grupa pitanja kojima se ovaj rad bavi tiče se mesta i uloge gotskih motiva u kontekstu Poovog opusa. Potrebno je izneti osnovna načela Poove poetike, kako ona vezana za kratku priču tako i ona vezana za njegova filozofska uverenja koja je na indirektan način iznosio u svojim delima. Pomnim čitanjem odabranih priča strave, u kojima gotski motivi dolaze do punog izražaja i značenja, kao i analizom učestalih motiva u njima, teži se da se pokaže šta je to što su ti motivi i te teme nosili u sebi kao potencijal, a što je Po na osoben i nov način primenio kako bi istovremeno udahnuo novu snagu kratkoj priči kao formi i gotiku, tj. hororu kao žanru.

               Krajnji rezultat tih analiza trebalo bi da, kao prvo, definiše pojam gotskog motiva, a vezano s njim i žanra u kome se najučestalije javlja; da prikaže evoluciju gotskih motiva od začetka gotika kao žanra u 18. veku pa do Poovih dela nastalih pred kraj prve polovine 19. veka; da pokaže potencijale gotika tj. horora kao žanra za stalno nove preobražaje i ulogu E. A. Poa kako u razvoju tog žanra tako i u ukazivanju na mogućnosti prevazilaženja žanra kroz originalnu interpretaciju ustaljenih žanrovskih konvencija, uključujući tu i značenje motiva kao važnih prepoznatljivih činilaca jednog žanra. Gotske priče E. A. Poa ilustruju zahvalnost ove vrste motiva za ozbiljnu, estetski, intelektualno i duhovno potkovanu obradu koja prepoznatljivim motivima i postupcima može da pruži naglašeno individualnu dimenziju.

                U skladu sa određenjem gotskog motiva koje se iznosi u narednom poglavlju, ovaj rad se deli na dve celine. U prvoj od njih (2. glava) definišu se osnovni pojmovi vezani za gotski motiv (motiv, tema i motivacija; vrste motiva i motivacije; žanr i estetska namera) i pruža se pregled nastanka i razvoja žanra gotika, prema kome su ovi motivi dobili naziv i čija estetska namera ih suštinski određuje. Drugu i obimniju celinu čine 3. glava, gde se iznose osnovna načela Poove poetike kratke priče i njegovog svetonazora, kao temelja za razumevanje značenja gotskih motiva u njegovim delima, a zatim se, u 4. glavi, metodama pomnog čitanja i motivske analize, izučavaju paradigmatične priče i motivi koji su se nametnuli kao naročito učestali i značajni za razumevanje gotskih motiva u delima Edgara Alana Poa. Naredna glava, stoga, ima za cilj da pruži osnovu za definisanje gotskog motiva kroz određenja osnovnih pojmova povezanih sa njim, i da opisom gotika kao žanra sa osobenom estetskom namerom pokaže mesto i ulogu gotskih motiva u njemu.

--NAPOMENA (jun 2015): Dobar deo ovog rada uvršten je, sa izmenama, u moj doktorat koji sada možete naći u knjiškom obliku pod naslovom POETIKA HORORA (Orfelin, 2014).