CRNI NEMIS – Dorijan Nuaj

Izdavač: Centar za proučavanje Tradicije - Ukronija

Tiraž 500

Mek povez

Format: 21 cm

Autorov kontakt: dorijan.nuaj@gmail.com

Imam zadovoljstvo da vas obavestim o izlasku nove knjige Dorijana Nuaja, pod naslovom CRNI NEMIS. Na ovom blogu (a i šire) već sam pleo lovorike ovom autoru, prvo povodom njegove ezoterično-filozofsko-sociološke tirade BOŽANSKA REVOLUCIJA KATASTROFE (I UGOVOR SA ĐAVOLOM) a zatim i povodom meni lično najdraže mu tvorevine, prozno-autobiografsko-okultne trilogije Saltarello, Kako sam sreo hrvatskog bana Smoljana i Sreli smo se u Tifaretu objedinjene u knjizi LUCIFEREZA.

Odmah da naglasim – u CRNOM NEMISU reč je o poeziji. Poezija je nešto što lično ne volim baš mnogo, a i to malo što volim, iz današnjeg ugla izgleda kao pretpotopsko (da ilustrujem: nemam naročitu ljubav prema bilo kom pesniku mlađem od Emili Dikinson)! Znači, iz XX veka ponešto poštujem, ali lično, ništa ne volim.

Ipak, odmah da kažem kako stvari između korica ove knjige nisu neka dosadna smaračka poezija nego je dobar deo te zbirke inspirisan dodirom viših ili nižih sila, pa u neku ruku predstavlja i svojevrsni poetski grimoar – u šta se možete uveriti glasnim čitanjem (sa emotivnim uživljavanjem, da ne kažem iživljavanjem).

Zbirka ima 104 pesme složene na 186 strana. Kabalistički nastrojenim čitaocima prepuštam da se bakću istraživanjem značenja baš ovih cifara.

Knjiga je mestimično ilustrovana crno-belim gravirama ezoterično-alhemijske simbolike (Uroboros, Androgin i sl.). Na žalost, finansije nisu dopustile ostvarenje prvobitnog plana o luxuznom izdanju na hiper-luxuznom papiru, sa kolorom, tvrdim koricama i raznim drugim iživljavanjima, ali nakon spektakularnog uspeha ovog skromnijeg izdanja nadam se da će se stvoriti uslovi i za iživljavanje sa pirinčanim papirom, kožno-metalnim povezom, i mastilom načinjenim od krvi i sperme autora.

Evo kako sam autor najavljuje ovu zbirku:

CRNI NEMIS je poetski ciklus nadahnut sferom paganskog i okultnog, htonskog i uranskog. Objedinjuje Hermesovu obrtnicu, vodeći nas Hekatinim stazama ka Dole i uranijskim ushićenjima ka Gore. Naslućuje tajanstva ćudljive prastare Boginje i ponekad zaista čini da vidimo i osetimo njen dah i nevremenu lepotu skrivenu iza sedam prozirnih i neprozirnih velova njenog tajanstva. Staza koja spaja solarni hegemonikon i božanski empirijum ključni je simbol ovog opusa. Shvatimo ovu knjigu kao svedočanstvo Drveta života i Drveta smrti, kao i fatalnosti koja ih okružuje a čiji pipci često dopiru do umišljenih kula ljudskog sveta uzdrmavajući njene temelje.

Naslovi ovog dela ukazuju na dubinska metafizička stremljenja, prolazeći kroz predele čudovišnog i bizarnog, nebeskog i podzemnog, svakodnevnog i magijskog, mističnog i vulgarnog, blasfemičnog i sakralnog.

"Moć mračne opsene", svedočanstvo o inicijaciji u kult htonske boginje;

"Crni nemis", manifestacija i obraćanje mračne boginje, same Hekate u prvom licu jednine;

"Lagaš (Kula čekanja)" posvećeno boginjama Ištar i Al Lat;

"Pogled sa jalovog brda", proročki ep o mračnoj budućnosti i globalnom sunovratu čovečanstva;

"Gudeja", iskazi o besmrtnoj etici drevnog sumerskog proroka;

"Babarogizmi", opskurnost viđenja i susreta vampirske gnomide, itd…

 

Za moj ukus, autor se previše bavi nekakvom mistikom i misterijom ženskosti (!) i malko gnjavi sa svim tim nepreležanim "boginjama", Magna-Materima, Kalima, Ištarima i Hekatama, ali sve u svemu, ovo su sasvim respektabilni poetski pokušaji koji bi imali Ghoul's seal of approval sve i da njihov autor nije moj prijatelj i jedan od likova mog romana-prvenca. Pesme su prilično prozne u svojoj osnovi, narativne, invokacijske, direktne u tome "šta je pisac hteo da kaže" (mada mu, naravno, ne treba baš uvek verovati na reč!) i lišene većine onoga što inače u poeziji ne volim.

U svakom slučaju, evo konkretnog uzorka iz gradivne tj. gravidne, odnosno "noseće" pesme (pisane autorovom ženskom stranom):

CRNI NEMIS

I:1; Zagrli Mesec. Pusti da ti kažem sve ono što do sada nisam znala. Krvave misli paraju moje strasti i slast mog užitka u sebi samoj. Krvave misli, svitanja bez svetla, sumrak bez ljupkosti večeri. Ja tamu pretvaram u krv i krv pretvaram u tamu.

I:2; Šta smo sve mogli biti, i šta smo bili, goleti suve, zmije u spletu, pod oklopom neba, u silinama krasa…

I:3; Pustila sam senku devičanskog jecaja, ponoćni oganj nad promrzlom zemljom. Posle mene smrt je igra. Od tvoje treperave luči stvoriću zanos za moju neutaživu tminu. Grleći Mesec, grlim našu čežnju, kamenjar i Sunce nad belinom stena nepostojanja, koje prkose okeanu sve ljubavi sveta.

I:4; Ja sam anđeo sivih voda ponora. Grejem promrzle prste na vatri tvog života. Od te majušne topline načinićeš nit premošćavanja nepremostivog. Budi lagan i hrabar nad ponorom. Budi tih. Budi nežan… Ako se opasno zanjišeš, potraži moje promrzle prste.

I:5; Zavoleo si sve šta te čini mrtvim, da bi bio živ sećajući se mene. Srešćeš me tamo gde ni ne slutiš, tamo gde ništa ne znaš, tada kada te više ne bude bilo…

I:6; Mesec je tamo gde je žena. Zemlja je tamo gde nam se korenje prepliće. Pokorio si me. Doneću ti smrt.

.....

PS: Za one koji se (s pravom) pitaju: šta mu je, koji penis, taj nemis – evo prosvetljenja: NEMIS nije National Emergency Management Information System (kako bi neki hteli da vas navedu da pomislite), niti ima veze sa podvodnim živuljkama (ili ima?) u Northeast Marine Introduced Species, a sumnjive su i veze sa National Epidemiology of Mycoses Survey. Ako je verovati autoru, u pitanju je samo nekakva pra-starinska vrsta krune ili dijademe.

PPS: A evo i kratke nepotpisane recenzije-najave koja otvara ovu knjigu:

Dorijan Nuaj je poeta eshatoloških intencija, profetske vokacije i mitotvoračke imaginacije. Njegova poetika je sintaksički sudar dvaju magistralnih koncepcija realnosti: infinitivnog i infinitezimalnog. Duh njegovih poetskih iskaza je sablastan i raspet između dve vremenske krajnosti koje sežu od praiskona do nadistorije. On nas vodi kroz tanane i čudovišne predele oslikane gotovo manijakalnim vizijama, toksičnim ali i okrepljujućim fantazmima, pokazujući sasvim jasno perspektive koje vode ka Gore i ka Dole. Sa osloncem u metafizičkom, u memoriji, intuiciji i imaginaciji, njegova poetska artikulacija, u uslovima stravične ograničenosti ljudske moći verbalnog izražavanja, na neobičan način, efektno kanališe emisije impulsivnosti Večnosti i Beskraja…Čitajte glasno, u ponoć i u podne, u suton i praskozorje. Čitajte i osluškujte. Stihovi ove knjige su čista magija.

SRPSKI FILM u Novom Sadu

kao što sigurno već znate, SRPSKI FILM ima srpsku premijeru u srpskom narodnom pozorištu u srpskih pet do ponoći, u petak 11. juna.

tom filmu nije potreba najava, reklama, promocija – svi sve već znaju, a naročito oni koji ga nisu gledali. sad će, konačno, i srpska publika moći da se uveri u ono što su izabrani srećnici u ostinu (texas, usa), briselu (belgija, eu) i još ponegde mogli da osete. ipak, uz sve svetske kvalitete koje ovaj film poseduje, on je ipak namenjen, pre svega, srpskom gledaocu – ne u smislu dodvoravanja prosečnom ovdašnjem bioskopskom divxdžiji, nego time hoću reći da njegov IMPAKT i njegove POENTE zaista sasvim, u srži i u krvi, 100% može da oseti samo neko odavde.

kažem, filmu ne treba moja (ili bilo čija) najava, jer su sve 3 planirane projekcije, kako čujem, rasprodate. izgleda da više nema karata za 2. projekciju (12/13. juna u ponoć) niti za 3. prikazivanje, odmah zatim (13. juna u 02.30 h). ipak, da biste bili sigurni, molim zovite cinema city i proverite, da ne bude posle 'gul reko nema karata, a ono ostalo još celih 6 neprodatih!'

e, sad, ono čemu TREBA najava jeste novi momenat vezan za SRPSKI FILM koji bi mogao zanimati novosađane, posetioce CC-a i sve patološke srbofilmofile i stalkere i psihotike koji mesecima unazad drkaju na onaj produženi trejler i na svaku vest i rivju ovog filma.

naime, imam zadovoljstvo da vas obavestim o sledećem dešavanju:

CK 13, Novi Sad (Crna kuća 13 - omladinski centar)

Vojvode Bojovića 13, Novi Sad

www.ck13.org

subota 12. jun

od 17h do 19h

Tribina

SRPSKI FILM – IZMEĐU DRUŠTVENE KRITIKE, KULTURNOG TERORIZMA, RADIKALNIH ESTETIKA, EKSPLOATACIJE NASILJA I POLITIČKE KOREKTNOSTI

Na tribini govore:

- Dejan Ognjanović, filmski kritičar, autor knjiga “Faustovski ekran”, “U brdima, horori” itd.

- Goran Gocić, filmski kritičar i publicista, autor knjiga “Andy Warhol: strategije pop-a,” “Kult margine: Emir Kusturica”, “Bolest kao stil na filmu” itd.

- Aca Radivojević, filmski kritičar i scenarista filma “Srpski film”

- Dragan Jovanović, urednik časopisa Pop Kult

dođite, jer ovih dana ISTORIJA se pravi u novome sadu.

nemoj sutra deca da vas pitaju 'gde si bio, tata, kada je SRPSKI FILM igrao premijerno u novome sadu?' a vi da ih belo gledate i kažete 'pa, ja, eto, gledo neke utakmice, bilo svecko prvenstvo, i tako...'

KAKO SAM I ZAŠTO BANOVAN SA SAGITE

pre svega, ovo ne pišem da bih se žalio i kukao, da bih nekoga napadao, niti da bih implicitno molio i tražio nešto kao rezultat ovog napisa. ovo pišem samo zbog brojnih ljudi koji su navikli da na forum znaka sagite dolaze pored ostalog i zbog mojih napisa, i koji ne znaju zašto me tamo više nema, jer su sporni topici o tome bačeni na deponiju, gde nisu vidljivi većini, a oni koji forum ne posećuju baš svaki dan nisu stigli ni da registruju šta se i kako desilo za dan-dva pre tačno mesec dana.

dakle, ovo pišem samo zato da ne bih morao stalno iznova da odgovaram na mejlove, upite na blogu i fejsbuku u kojima me poštovaoci mojih dela pitaju – zašto me nema na sagiti.

evo zašto.

na tom forumu, posvećenom ljubiteljima SF-a, fantastike i horora, aktivan sam od samih njegovih početaka. bio je pokrenut oktobra 2002, a ja aktivno, gotovo svakodnevno, na njemu postujem od 12. novembra te godine. i tako je i bilo, sve do 08. maja 2010.

znači: 7,5 godina. nije mala stvar. za to vreme ostavio sam na tom forumu daleko najviše postova – bio sam par postova od cifre 22.222, ali je nakon banovanja i brisanja nekih topika ona spala na 22.175 ili tu negde.

to je jedini forum na kome sam za sve ove godine bio ozbiljno aktivan. na svim ostalim forumima na koje sam povremeno svraćao (njih 6-7 u vrh glave), sve ukupno, teško da bih sabrao 1000 poruka. a na sagiti – preko 22.000!

zašto to?

zato što je sagita nekada davno okupljala skoro sve relevantne ljude u srbiji koji se bave onim što me zanima: fantastikom, žanrovskom književnošću, hororom, pisanjem, izdavanjem, prevođenjem, filmskom kritikom, filmofilstvom i filmskim kolekcionarstvom.

u davna vremena, na tom forumu bili su (navodim bez nekog reda, po sećanju):

- oto oltvanji (aka OTO), pisac i prevodilac, palpmajstor

- gavrilo petrović (aka SPIDER JERUSALEM), kritičar, zajebant, večiti student

- darko tuševljaković, pisac

- ivan bevc, pisac i novinar

- jovan ristić (aka TAURUS JOR), pisac i novinar

- dr a. b. nedeljković, doktor za sf, prevodilac i predavač

- zoran stefanović, dramaturg, strip znalac i ćiriličar

- dragoljub igrošanac (aka DRAZA), fanta-aktivista i vlasnik sajta/foruma art-anima

- dorijan nuaj (aka STOJAN POPIVODA), pisac, ezoterik, zajebant, inicijant

- miloš holclajtner (aka SANDMAN), strip znalac, zajebant

- petar petrović (aka JOHNSON BRONSON), pisac, muzikant, zajebant

- suzana (aka MORTICIA), producent, bloger itd.

- goran skrobonja (aka GORAN SKROBONJA), pisac, prevodilac, izdavač, hororista

- lidija beatović (aka LIBEAT), cyber-spisateljica i zajebantkinja

- pavle zelić (aka SAM LOWRY aka PAVLE), pisac

- dušan žica (aka NYARLATHOTEP), muzikant, student književnosti, zajebant

SVA OVA IMENA, DO JEDNOG, BEZ IZUZETKA, svih 16 njih, sa foruma je oterao direktno i explicitno, njegov vlasnik i pokretač i nemoderator, boban knežević. znači, ne nekakvim implicitnim izokola pošalicama ili sitnim peckanjima, nego direktim vređanjima, prozivkama i uvredama za kakve sa drugim forumima ljudi banuju, a ovde ih korisnici dobijaju od 'administratora' lično!

dakle, neki od nabrojanih su banovani, neki su izvređani i isprozivani najstrašnije, ali svakog od ovih pomenutih sa foruma je direktno oterao boban knežević. bilo je tu i još brojnih drugih, izvinjavam se onima koje sam propustio – ko će popamtiti koga je sve boban sa sagite oterao!

a sada sam se i ja pridružio toj družini 'otpisanih'. u nju ne računam brojne za šire mase anonimne aktere s kojima se boban tokom ovih godina kačio, banovao, terao i vređao: namerno navodim samo istaknuta, afirmisana imena, objavljivane autore, pregaoce, aktiviste, vredne i značajne ljude relevantne za ovo polje na kome bi (u teoriji) trebalo da smo svi zajedno.

ne bih ulazio u razloge za tako bahato ponašanje administratora sagite. oni, bez ikakve sumnje, imaju veze sa njegovim psihološkim problemima u kojima su prepoznatljivi elemetni psihopatije, šizofrenije i manije, ali stručnu dijagnozu prepuštam psihijatrima koji se njime bave ili su se u nedavnoj prošlosti bavili. ono što je nedvosmisleno jeste da je boban knežević stalno imao težnju da od sebe otera one za koje bi se u nekom trenutku uplašio da postaju suviše 'jaki' i koji ugrožavaju njegov zamišljeni 'primat'.

konkretno, u mom slučaju, on se pobojao da svojim aktivnostima omogućavam preveliku dominaciju HORORA na forumu. istog dana kada me je banovao, obrisao je horor pod-forum.

kao i u lekcijama o početku I svetskog rata, i u slučaju mog banovanja postoji uzrok, i postoji povod.

povod je nebitan: jedna sitna čarka sa trojkom nabeđenih polupismenih 'veličina' – nameless assholes, reko bi barouz – tj. moja nedužna pošalica koja je proizvela njihov udruženi drama-performans 'grupnog povlačenja sa foruma'. čak i posmatrana po sebi, sitnija je od mnogih drugih stvari preko kojim se na forumu lako prelazilo.

no, taj povod je zgodno naišao bobanu da najzad realizuje ono što je bio pravi uzrok – njegov strah od elementa koji mu se otrže kontroli i koji ne jebe živu silu. na kraju krajeva, pravi povod, nakon koga je odlučio da me banuje, nije bila čak ni ta zajebancija sa trojkom spojenih (s)udova, nego moj sledeći post u kome ga podsećam da je ON, a ne ja, taj koji je sa foruma oterao bezbrojne KVALITETNE I VREDNE ljude:

(KLIKNI DA VIDIŠ VEĆE!)

to je, naprosto, bila prevelika doza istine za bobana.

na nju nije mogao da odgovori argumentima, jer ih nema. zbog mene je sa foruma, možda, otišlo 5-6 kokošaka i glupaka koje sam prozvao kao to što jesu; ali čik neka mi neko navede iole poznato, afirmisano, kreativno ime koje je zbog mene otišlo sa sagite! (moglo bi se reći suprotno – da su baš takvi dolazili, pored ostalog i zbog mene i meni sličnih, na ovaj forum) uostalom, čak i ova drama-queen trojka vratila se odmah sutradan po mom banovanju.

i tako, jedini bo-banov odgovor bio je ban. barem u njegovom pomućenom umu.

nisu pomogla ni čak dva glasanja u kojima mi je populacija foruma dala ubedljivu podršku, kao ni pretežno meni naklonjeni komentari, od kojih su mi lično najdraži oni koje su mi uputili forumski suparnici, s kojima sam se pretežno kačio, ali koji su principijelno prepoznali određenu vrednost u mom prisustvu na tom forumu, na stranu od svih naših neslaganja. ali, većinski stav explicitno izražen nema nikakve veze sa bobanovom povređenom sujetom.

ipak, kako stvari stoje, mesec dana kasnije, polako postaje očiglednije ko će ovakvim raspletom biti na većem gubitku: da li ghoul, ili forum znaka sagite. čak i to malo kvalitetnih aktera koji su tamo preostali uglavnom su zaćutali ili smanjili svoje prisustvo na minimum. naravno, neki miševi su već počeli kolo da vode, a tu su i neizbežni ljudi koji su 'sa mnom u dobrim odnosima' a zluradost zbog mog odstranjenja sa sagite kipti im iz svakog posta... oh, well...

naprosto, očigledna politika negativne selekcije ne može na duže staze da daje plodove, sem ako plod nije sve veća degradacija nekada neprejebivo jakog foruma. terajući od sebe 'jake' a prizivajući i tetošeći mediokritete, početnike i ponekog polusenilnog starca koji cvili za malo odocnele pažnje, znak sagite nema ama baš nikakvu budućnost.

s druge strane, većina gore pobrojanih i dalje (bez bobana!) sasvim lepo funkcioniše, radi, piše, objavljuje, predaje i šta god, a što se tiče ghoula – hvala na pitanju! – neke spektakularne vesti o mojim upcoming aktivnostima očekujte već u narednim danima.

žao mi je što je to tako okončano pre svega zbog poštovalaca mog manje lika (nadam se) a više dela, ali jedino za šta će oni biti donekle uskraćeni biće moje sagitaške zajebancije i pošalice i 'obračuni'. što se tiče rivjua horor filmova i knjiga, a vala i nehoror dela bliskih mi duhu, kao i drugih audio-foto-poslastica, vesti i najava, izveštaja itd. – ako ovo čitate na mom blogu, na pravom ste mestu.

znak sagite is dead (for me) : the cult of ghoul lives!

PS: što se tiče pomenute zađevice, kojom su se 'zgrozili' neki koji se nisu zgražavali na slične stvari ranije, usmerene protiv mene, i koja je poslužila kao povod za zbivanja koja su dovela do mog bana, samo ovo.

ta opaska uopšte nije bila 'homofobična'. naime, neskrivene izlive obožavanja i divljenja od strane jednog člana foruma prema drugome, ja sam nazvao 'ejakulacijom'. to je uobičajena metafora koja se koristi u takvim slučajevima kada neko skroz oduševljeno reaguje na nekoga ili nešto. ko ne veruje, nek pogleda kako glasi naslov mog rivjua PORNO BANDE! sad, to što je slučajno taj obožavalac (kunac) zaista peder, kao i njegov obožavani (ginger) nema nikakve veze u mom odnosu prema njima, pošto njihov problem nije sexualna orijentacija nego neki dublji, suštinski (ne)ljudski (ne)kvaliteti. zato ne znam da li su kratkovidi, površni ili downright glupi oni koji mi pripisuju nekakvu hipokriziju što, s jedne strane, branim pravo na gej paradu, a s druge se šalim na račun neskrivene 'ejakulacije' kunca prema gingeru. nema tu nikakve dvoličnosti ili hipokrizije - uostalom, ja ne sporim PRAVO kunca da ejakulira po gingeru, bukvalno kao i metaforički. ali ni meni ne bi trebalo sporiti pravo da se osvrnem na te metaforičke ejakulacije kao neukusne privatne izlive na jednom javnom forumu koje su mi gnusne ne zbog nekakve homofobije, nego prosto ne volim kad se neko vaćari i ljubaka na javnom mestu, to je stvar elementarne pristojnosti. neka svoja 'ljubavna pisma' šalju jedna drugome privatno, a ne preko javnog foruma.

PPS: u reakciji b. kneževića na forumu, a povodom mog gornjeg napisa, iznosi se BLATANTNA LAŽ, u kojoj boban tvrdi da je poseta mom blogu, nakon mog banovanja, pala za 18%.

ako boban laže, zvanična statistika ovog bloga NE laže - kao što slika pokazuje, nema ni traga od bilo kakvog pada u poseti blogu, naprotiv, ona je konstantna. jedina dva manja pada na donjem grafikonu desila su se tokom mojih odsustvovanja s bloga, kada po 4 dana nije bilo apdejta - prvi za vreme mog boravka u negotinu, a drugi za vreme mog dvostrukog predavanja u beogradu i pratećih aktivnosti. u svakom slučaju, njegovo očajničko posezanje za lažima koej se tako lako mogu demantovati samo pokazuje da sam tačno dijagnostifikovao njegovu poremećenu psihu. i toliko o tome.

NE-HORORI, NE BAŠ NEKI (3)

evo još kratkih osvrta na novije filmove koje sam po prvi put pogledao u prvih 5 meseci ove godine.

uglavnom se radi o naslovima koji nisu bili dovoljno dobri ili barem zanimljivo loši da bi zavređivali poseban osvrt, uz nekoliko izuzetaka koje prosto nisam stigao da ispratim kad su se pojavili, a posle ih zatrpali svežiji naslovi.

prvi deo ovog pregleda nalazi se OVDE a drugi ga evo OVDE.

TALES FROM THE SCRIPT

Peter Hanson

USA, 09

*** 3

odličan dokumentarac u kome učestvuju neki od najprestižnijih i najistaknutijih scenarista (i poneki reditelj) holivuda – uz žalosno odsustvo endrjua kevina vokera i braće koen, recimo, ali su zato tu skoro svi ostali vredni slušanja – od meni lično zanimljivih, tu su: Shane Black, John Carpenter, Larry Cohen, Frank Darabont, Steven E. de Souza, William Goldman, Bruce Joel Rubin, Paul Schrader, Ronald Shusett... rađen je u formi talking head dokumentarca – znači, sede ljudi i pričaju, nema sad tu nekih egzibicija formalne prirode, exploracije, razvoja, saspensa – jedine (vrlo pametne!) intervencije su u formi kratkih filmskih inserata ispred svake od deonica koje pokrivaju određene aspekte o kojima se razgovara. fino je to sve struktuirano, daje jasnu sliku o (jadnoj, ponižavajućoj) poziciji scenariste u holivudu, od samih početaka do danas, i zabavno – opominjuće – poučno je slušati sve te anegdote, iskustva i prisećanja od strane ljudi koji su zaista relevantni za ovu temu. nažalost, šredera ima nesrazmerno malo u odnosu na njegov značaj, ali zato karpentera ima u dobrim količinama – njemu čak pripada i pančlajn! jedini razlog što ovo nema veću ocenu jeste – nedovoljna filmičnost. za razliku od dokumentarca o fordu, ovo ovde bi ladno moglo da se transkribuje i objavi kao knjiga, i da u svom textualnom obliku ne izgubi ama baš ništa: svi kvaliteti počivaju u tome ŠTA ovi ljudi pričaju, a skoro ništa nema u tome KAKO je to sve upakovano (sem elementarne kompetentne montaže i okej odabira relevantnih izjava).

SECRET

Jae-Gu Yoon

KOR, 09

**(*) 2+

još jedan rutinski repertoarski korejski triler flick od sorte za koju imam sve manje strpljenja – okej je premisa, pajkan istražuje ubistvo za koje ima indicija da je možda počinila njegova otuđena žena, pa on gleda da dokaze zataška i na svoju ruku dozna da li je stvarno ona kriva, a onda se javi i nekakav ucenjivač koji mu šalje dodatne dokaze da se ova muvala sa žrtvom. sve to ne zvuči loše na papiru, ali na delu je otaljano na pokretnoj traci, i likovi, i gluma, pa me tako baš živo zabole za njih i njine tužne životne priče (uključujući i sinčića poginulog u flešbeku: yaaawn!) i malo je falilo da i ovo prekinem pre kraja kao što nedavno uradih sa još jednim novim korejskim trilerom, WHITE NIGHTS, za čije me likove i zbitija prvih 40 minuta nikako nije zainteresovao, a film me izgubio skroz (i dalje govorim o WN) onda kada glavni junak, pajkan, odluči da spusti rođenog sinčića kroz uzak shaft na jednom brodu, kako bi klinja istražio neke detalje o tom prostoru relevantne za tatkovu istragu, kojom prilikom malac sklizne i slomi se namrtvo u tome. pa mislim, jebote, em je situacija usiljena do besvesti (KO bi svoje dete puštao u tu rizičnu rupu, ma koliko da je bitno videti šta tamo ima?!), em sve i da prihvatim da bi NEKO bio tolika svinja da to uradi – ja svakako ne želim da gledam film o takvom 'liku' u gl. ulozi. na stranu što je zaplet korejski zamršen, sa 2-3 vremenska sloja, a ovi žutaći svi isti, jebote, ko će pohvatati ko je ko u toj čorbi, šta je flešbek a šta je sada, ko tu koga jebe i za čije babe zdravlje i šta me bre boli kurac za celo to uninvolving mehanički sklepano sranje? e, nešto slično, ali malo podnošljivije, važi za SECRET, koji ima par style over substance prizora, koji niđe veze s mozgom nemaju logički posmatrano, ali lepo izgledaju, pa eto, ako vam je do takvog nečega, izvolte.

EDIT I JA

Aleksa Gajić

SRB, 10

** 2

crteži i dizajni – odlični. istina, uglavnom su ta vozila i čuda nefunkcionalni, nepraktični, besmisleni, prvoloptaški (ako neko već ima tehnologiju da pravi lebdeće vozilo, neće ga dizajnirati kao leteću stojadinku?!).

zaplet – konfuzan i nebitan i all over the place.

gl. junakinja – nedefinisana, površna, uninvolving.

humor – neduhovit do plača.

muzika (pop) – neslušljiva kazna za uši, passe i danas a kamo li u 2074-oj!

glasovi glumaca – uglavnom loši, neuživljeno recitovanje ionako napornih dijaloga razbrbljanih preko mere.

završetak – zbrzan, bez impakta, mlitav.

sve u svemu: naše je, prvo je, valja ga ljuljati. valjda.

CHRYSALIS

Julien Leclercq

FRA, 07

**(*) 2+

evo filmića koji prosto vapi za (američkim) rimejkom: ideja je solidna (bliski futur, selektivno brisanje pamćenja za oslobađanje od trauma, genetske kopije-klonovi, itd.) ali, brate, ovo je toliko uninvolving napravljeno, toliko zamorno jednoobrazno 'stilizovano' (čitav celcati film ofarban je, vrlo jeftino, u plave tonove – NEMA druge boje sem nijansi plave u celom jebenom filmu!), sa nekim niotkuda ubačenim (ko iz nekog desetog filma) scenama razrađenog pesničenja (lepo je to po sebi, al u nekom drugom filmu – zamislite da u kronenbergovoj MUVI đinin ex-ljubavnik dođe kod goldblama nasred filma i oni se ubace u desetominutnu scenu karate džiu-džicu tekvondo gun-kate ong bak makljaže!), a emotivni involvement je bolno nizak za film koji se bavi temama gubitka, teških trauma i mučnih sećanja, brižnih roditelja, polumrtve đece itd. znači: rewrite from page 1, da se ubaci neka farba osim plave u film, i da se unajme bolji glumci (npr. klajv oven za gl. ulogu, elen pejdž za ulogu ćerčice) et voila – eto filma VREDNOG gledanja!

ONDINE

Neil Jordan

UK, 10

**(*) 2+

nil džordan uzima bajkovitu priču kao predložak, ali daleko je ovo ne samo od njegovog nedostižnog COMPANY OF WOLVES nego i od recentnog HEARTLESS-a, koji na sličan način koristi (kvazi)fantastiku za vrlo realne, da ne kažem banalne i prizemne socio-probleme, teme i dileme. znači, baš kao u klasičnoj nemačkoj fanta-folklornoj priči o ribaru koji spasi vodenu vilu, priženi je, ali onda kreću sranja kad njen podvodni verenik dođe po svoje – tako biva i ovde, samo... eh, moraću da spojlujem.

ispadne na kraju da nit je ona sirena, nit je njen mužjak podvodni, nego se sve svede na jednu krajnje prizemnu pričicu o rumunki sa privremenim gubitkom pamćenja koja je pokušala da pobegne sa švercerskog brodića i umakla pravo u mreže kolina farela koji posle ima da se bakće s njenim makroom, šta li.

lepa je bre ta irska, fotogenična, zelena, fino se ti talasi lome o njene obale i ostrva, super je što sve više u zadnje vreme irci obigravaju oko horora, ali avaj, skoro isključivo se sve završi na nekom predosadnom, prerazvučenom, dramurdovskom kvaziumetničarenju u kome se, more often than not, na kraju ispostavi da naizgled fanta zbivanja imaju (dosadno) normalno objašnjenje. takvi su, recimo, DOROTI MILS ili nedavno ovde polu-prikazani THE ECLIPSE.

tako i ovde: zaista je teško reći šta je tačno džordan hteo sa ovim, zašto ga je ovako half-assovao, kojoj je poanti težio u ovom spoju majklijevskog naturalizma i bajkovitog fanta-realizma i čemu sve ovo a uz to i ne radi? he should know better, čak i kad anđela karter nije uz njega! inače, curica koja mu igra ćerku (u invalidskim kolicima) odlična je, i smeši joj se ozbiljna karijera, ako samo pametno bude radila dalje.

LA CHAMBRE DES MORTS

Alfred Lot

FRA, 07

*** 3

vrlo dobar francuski triler – počinje sa dva mamlaza koji pijano nalete na čoveka s punom torbom para. uzmu pare i pobegnu a tek kasnije ispadne da je čova nosio otkup za otetu ćeru, koji je potom neko u blizini i ubio. onda (srećom) sa ovih mamlaza prelazimo na gl. junakinju, najljupkiju profajlerku još od džodi foster, samo što je ova ovde Mélanie Laurent još sexipilnija (ali na običan, prijatan, neglamurozan način devojke iz susedstva ili autobusa) i što načas pokazuje svoje draži (čak nešto malo i masturbira pod tušem). ubrzo bude oteta još jedna devojčica, što sa sobom povuče prilično usiljeni running against the clock koji su baš i mogli da izbegnu (kao, mala je dijabetičarka, i ako za 48 sati ne dobije insulin, ode među anđele!). moram reći da je razrešenje identiteta i motivacije zlikovaca u pozadini tih otimačina i ubistava donekle razočaravajuće (ne očekujte SILENCE-OF-THE-LAMBOVSKE nivoe saspensa i ludila, otimačice su prilično patetične i nezastrašujuće, a sa sobom ipak nose SILENCE-ovsku homofobičnu, tačnije, ovde: antilezbijsku notu koja takođe možda nije bila neophodna. zahvaljujući solidnoj premisi, dobrom tempu i pre svega simpatičnoj gl. glumici (i liku koji igra), ovo je jedan svarljiv, blago natprosečan ali u suštini ipak konfekcijski triler bez ambicija (ili potencije) da bude i nešto jače od pristojnog ejpovanja amerikane. ipak, bilježimo ime reditelja – taj bi baja mogo isporučiti nešto jače od ovoga ubuduće.

EL SECRETO DE SUS OJOS

Juan José Campanella

ARG/SPA, 09

*** 3

odgledah, najzad, oskarovca za inozemstvo. pa, kakvim sve budalaštinama daju tog čovečuljka, ovo uopšte nije loše – samo ne očekujte mega-remek delo kakvo svi drugi rivjui opisuju, i biće sve ok. glumci su dobri, human touch je pristojan (mada je hemija između dvoje glavnih mogla biti malo jača!), motivi zločina (i kazne) tretirani su na nešto ozbiljniji način koji uglavnom transcendira trilerske, žanrovske gimmick nivoe, ali drama ipak ne uspeva da bude toliko snažna i potresna da bi ovo zaista bio klasik – fali mu impakta i u emotivnom i u idejnom smislu za vanvremene dimenzije. ipak, svakako vredi gledanja, pored ostalog i zbog jedne potpuno spektakularno prenadrkano usnimljene scene jurnjave na fuzbalskom stadionu za koju apsolutno nemam pojma kako su je snimili – okej kompjuteri i fore i fazoni, ali ima tu kadrova koji su savršeno neverovatni čak i kad slutiš da su tu cgi radili poso jer je sve u jednom kadru i koreografija je fantastična! time se kampanela – nimalo naivan – preporuča ne samo za drame i oskare, nego i za holivudske blokbastere, pa ko pozove prvi!

NO MERCY aka Yongseoneun Eupda

KOR, 10

**(*) 3-

evo još jednog korejskog egzersajza u filmskom sadizmu i deprimiranju gledalaca: nemilosrdno explicitne scene krvoliptanja i osakaćenih leševa (uključujući i jednu od najexplicitnijih scena autopsije koju sam video u komercijalnom, visokobudžetskom filmu) u spoju sa sumornom triler pričom koja se okončava završetkom koji uspeva da bude mnogo nihilističkiji i morbidniji od onog u OLDBOYU (na koji, donekle, liči). istraga vezana za raskomadano telo devojke nađeno u šumarku izvan grada brzo dovede do verovatnog počinitelja – ali tek kad ga uapse počinje ono pravo, jer a) treba otkriti motivaciju, i, još važnije b) treba otkriti gde je upravo oteta ćerka detektiva koji vodi istragu. sve to, naravno, ima veze sa nekim nepočinstvom u prošlosti, a vama prepuštam da se uverite kakva je, tačno, i koliko ogavna osveta koju naš detektiv ima da popije. e, sad, sve bi to bilo lepo i krasno da likovi i priča imaju neku jaču poentu osim što služe da zaplet vode od tačke A do tačke B na jedan kompetentan ali ne preterano involving način (jer, frankly, dear, I don't give a damn za bilo koga u ovom filmu!) a nema ni čanvukparkovskih ili barem CHASERovskih egzibicija u formi koje bi ovo izdigle do nivoa zaista vrednog, a ne samo korektnog trilerčića za 'razonodu' onih kojima ne smetaju brutalnosti prema telima (živim i mrtvim) i dušama (živim i mrtvim).

STRAYED

Akan Satayev

KAZAK,10

** 2+

ovo mora da se spojluje:

dakle, radi se o još jednom u beskrajnom nizu flikova iz pod-žanra 'ubio sam ženu i dete u afektu a onda to zaboravio, pa onda vasceli film lutam po nekom začudnom svetu-čistilištu tražeći ih sve dok me na kraju 'demoni' savesti ne podsete na zločin u predvidivom twistu'.

gl. lik je nekakva totalno antipatična copina, što drastično umanjuje involvement (druga je stvar kad imaš tima robinsa ili bar kristijana bejla u tim 'dal sam mrtav ili sanjam' ulogama!), a iole verzirani gledalac trebalo bi i bez ghoulovog spojlera da, maximalno posle 20-30 minuta nasluti/pogodi u kome pravcu ova fantazmagorija ide i zašto su i kako ženica i sinče gl. junaka neobjašnjivo nestali usred noći usred pustinje.

STRAYED je previše kameran za moj ukus, uniformnost lokacija i vrtenje ukrug na potezu auto-obližnja kuća-auto-kuća... i 'tajantsveni' otac i ćerka u toj kući počinju da smaraju – sve ovo bi bilo svarljivije da traje 30-40 minuta, ovako je barem duplo duže nego što zaista treba, a nema dovoljno dobrog mesa da nafatira svoju jednostavnu premisu. u svakom slučaju, ovaj kazahstanac je odradio solidan posao i mogao bi da se zapadu proda kao neki pristojan gastarbajter.

DIRECTED BY JOHN FORD (1971/2006)

Peter Bogdanovich

**** 

4

ha ha, baš je taj ford bio šaljivdžija. odnosno, neviđena svinja od čoveka, kako se već uzme. arhetipsko čangrizalo i gunđalo + sadista hičkokovskih proporcija (ne mislim na telesne, mada ni tu nije bio sitan). ima ovde insert iz pokušaja intervjua u kome ford briše patos pustinje mlađahnim i drčnim piterom bogdanovićem, koje izgleda otprilike ovako:

pera: kako ste snimili tu i tu scenu u filmu XY?

ford: kamerom.

pera: kako ste se opredelili za vestern žanr?

ford: ne znam.

pera: da li biste se složili da u poznijoj fazi vaše karijere provejava izvesna skepsa prema starom zapadu u odnosu na vaše ranije filmove?

ford: CUT!

DIRECTED BY JOHN FORD je potpuno savršen primer oslikavanja jedne vrlo zajebane ličnosti, pri čemu nema previše ublažavanja niti je ono moguće, jer SVAKO koga su pitali bilo šta o fordu, pored neskrivenog, iskrenog divljenja i obožavanja tla po kome je hodao, obavezno iznosi i poneku anegdotu u kojoj je ispao grbav zahvaljujući fordovim iživljavanjima – a toga nisu bile oslobođene ni najveće zvezde i glumci s kojima je često radio, npr. džon vejn, džimi stjuart itsl.

iz ovog dokumentarca se pomalja svakako fascinantna, kontroverzna ličnost, ali se takođe vrlo pametno osvetljavaju i njegovi ključni filmovi i nalaze se tajne niti koje ih povezuju. zaista vrhunski primer dokumentarnog filma u kome su maximalno ispoljeni ljubav i poznavanje predmeta sa iscrpnošću njegove pokrivenosti. sve je to mega dinamično, živo, sočno, bogato ilustrovano arhivskim materijalom (razgovori s glumcima koji danas nisu više živi – vejn, stjuart, hepbern, h. fonda... – potpuno prajsles materijal) kao i razgovorima sa nekim od najvećih reditelja na koje je ford uticao, koji s unikatnim pijetetom govore o njemu – spilberg, milijus, hil, istvud, skorseze... + iluminativni inserti iz njegovih filmova, pa čak i jedan pomalo diskutabilni audio snimak načinjen kada ford nije znao da ga snimaju: dirljivo svedeni izraz ljubavi katarini hepbern, suzomameći upravo u svojoj konciznosti i jednostavnosti i direktnosti (što su, ionako, osnovni kvaliteti njegovih filmova).

potpuno su genijalni delovi u kojima se govori o tome kako je ford skraćivao scenarije kako bi na minimum smanjivao taj jebeni bla-bla-bla, jer je savršeno kapirao film kao vizuelni medijum, pričanje slikom, što je maestralno i na primeru stalno iznova dokazivao – a u vezi s tim ima i prajsles anegdota o tome šta je rekao mladom spilbergu kad mu je ovaj, još kao potrčko i student, došao u kancelariju, a čiča mu tražio da opiše neke slike sa fordovih zidova... bezbroj je takvih otkrovenjskih detalja koji osvetljavaju ne samo čoveka i njegove nazore, nego i neke od esencijalnih principa filmmejkinga & what it's all about!

nebitno da li i koliko volite vestern (ja baš i nisam neki fan, ali sam se nedavno upustio u postepenu reprizu nekih klasika tog žanra, počevši baš od fordovih), ovo je vanredno dobar film o jednom od nesumnjivo najvećih reditelja svih vremena, pa zato nema alibija da se ovo ne overi.

tako se to radi! mislim time i na čiča forda, a i na peru bogdanovića koji je sve ovo započeo '71, a dovršio i dopunio '06. siguran sam da bi čak i matori prdekanja bio zadovoljan ovim portretom.

a, kao što ja to uvek ponekad kažem – genije je opravdanje sam po sebi; delo je to koje ostaje, a ako je čovek i pomalo zajeban, fuck it, oprostiće mu se, ako su te njegove zajebancije prevladane i nadoknađene remek-delima koja je ostavio iza sebe. što se mene lično tiče, dovoljno je bilo da snimi samo SEARCHERS pa da time uđe u legendu koja u debelu senku baca sve njegove druge idiosinkrazije!

ford je esencija filmmejkinga, i svako ko voli film ne može da ovog majstora barem ne poštuje (ako ne i – voli)!