четвртак, 23. септембар 2010.

Šta će biti s mojim poslom?

često me pitaju prijatelji, poznanici i daleki poznanici (preko bloga i fejsbuka) – šta je bilo s mojim poslom na niškom filozofskom fakultetu. pa, dugo nije bilo novih momenata vezano za to tj. za dalje akcije u pravcu korigovanja tog nepočinstva. no, juče se desila jedna krupna stvar, pa bih to da podelim sa vama.

kao što znate, posao sam izgubio bez otkaza, i bez raspisanog konkursa – pukim istekom ugovora, što nije po propisu, ali može se ako profesorka dragana mašović, u čijoj sam nemilosti, ima jake političke i druge veze, a uz to je i upravnica departmana za anglistiku.

tokom sve moje borbe za ispravljanje ove nepravde zalagao sam se samo za jedno: za raspisivanje konkursa na koji su anglistika i filfak ionako bili obavezni. to nisu učinili za mene, ali su bili prinuđeni da urade za izbor moje zamenice, odnosno profesorkine nove miljenice. elem, pošto je ta osoba primljena kao 'saradnik u nastavi', i pošto je već dve godine radila u tom svojstvu, nije mogla da bude po treći put izabrana za to zvanje, ali je mogla – za saradnika, tj. asistenta. stoga su, eto, raspisali konkurs za jednog saradnika na sg anglistika.

možda ga nisu baš namenili meni (možda!) – ali, formalno gledano, konkursi se ne raspisuju 'za nekoga', nego za onog kandidata koji se javi sa najjačom prijavom. ja ne budem lenj nego se prijavim na taj konkurs. a što pa i da ne? ionako sam i PREkvalifikovan za to mesto. naročito u svetlu toga da protivkandidatkinja čak i nema magistarski rad iz oblasti za koju je konkurs raspisan (anglo-američka književnost i kultura), nego je iz oblasti lingvistike. takođe, nema radove iz te oblasti (nego par njih, iz lingvistike i metodike). nema stipendije, nema nagrade, nema ništa a da je vezano za anglo-američku književnost i kulturu. ili bilo kakvu kulturu uopšte – film, strip, književnost bilo koja – ništa u tom smislu.

predvidivo, moja ex-profesorka, ovog puta u svojstvu predsednice komisije, napisala je srceparateljno pozitivan panegirik svojoj novoj miljenici, a moje višestruko jače, evidentne, objektivno merive kvalifikacije, pomela pod tepih i zabašurila ih nekakvim apstrakcijama – i mojim nešto nižim prosekom na osnovnim studijama. ah, da – i time što u školi nisam bio vukovac, a njena miljenica jeste! grdni radovi, knjige, konferencije, godina dana na berkliju – sve je to ništa, kaže ona u svom referatu, kad se uporedi s jednim poslušnim vukovcem.

kako mi zakon dopušta, ja sam upotrebio svoje pravo i napisao PRIGOVOR na taj referat, u kome sam potanko, stavku po stavku, nabrojao desetine nepravilnosti, neistina, propusta svake vrste. komisija je bila obavezna da na taj prigovor odgovori, što je i učinila (na još smešniji i neakademskiji način), ali na njega nije ni bilo potrebe da dodatno reagujem. umesto toga, mudro sam čekao svoj trenutak.

sve je to bilo tik pred letnji raspust, pa se zato odužilo vreme od raspisivanja konkursa (marta) do odgovora na moj prigovor (početak jula) i izbornog veća na kome je referat (sa mojim prigovorom) imao da dođe na glasanje (septembar). to izborno veće desilo se juče, 22.09. na njemu je moja ex-šefica iznela još jedan panegirik tome koliko je pregenijalna osoba za koju je napisala referat, za razliku od drugog kandidata (mene), koji sam, eto tako, tamo neki.

ja sam, pak, u nedelju, tri dana pre izbornog veća, SVIM kolegama sa filfaka poslao mejl sledeće sadržine:

Drage kolege:

obraćam vam se ovim putem kako biste mogli da se upoznate sa ozbiljnim zamerkama na referat povodom konkursa za izbor jednog asistenta na SG Anglistika iz uže akademske oblasti angloamerička književnost i kultura, koji će se naći na dnevnom redu narednog Izbornog veća.

Molim vas da izdvojite desetak minuta svog vremena: nije vam potrebna upućenost u ovu oblast da bi vam bio očigledan niz nepravilnosti i neobjektivnosti kojima se u tom referatu pokušava osporiti izbor kandidata koji ima evidentne, egzaktne, višestruke kvalifikacije i ozbiljne relevantne reference za oblast angloamerička književnost i kultura, dok se istovremeno kao 'ubedljivo bolji' promoviše kandidat koji nema skoro nikakve reference iz tražene oblasti.

Uveren sam da ćete shvatiti da se povodom glasanja o ovom referatu (i mojoj žalbi na njega) ne radi o svrstavanju na bilo čiju stranu, niti o podršci ovom ili onom pojedincu.

Želim samo da vas upoznam sa predmetom koji će biti na glasanju, uzdajući se u vašu principijelnost i u vašu spremnost da zaštitite osnovna načela struke i elementarne kriterijume za izbor nastavnika i saradnika - koji moraju biti jednaki za sve, i bez upliva proizvoljnih, ničim potkrepljenih 'argumenata' ili subjektivnih (ne)simpatija.

Suština je u tome da ovaj referat na transparentno subjektivan, pristrasan i jednostran način sagledava dva kandidata, a to je još očiglednije u odgovoru komisije na prigovor, u kome se samo ponavljaju istovetne tvrdnje. Da je i taj odgovor jednostran i neobjektivan najbolje se vidi u činjenici da se predsednica Komisije poziva na BLIŽE KRITERIJUME ZA IZBOR U ZVANJA SARADNIKA, pri čemu insistira samo na dve tačke – one koje odgovaraju unapred odabranom kandidatu (veća prosečna ocena iz predmeta uže naučne oblasti i veća prosečna ocena tokom studiranja), a u potpunosti zanemaruje druge kriterijume iz istog dokumenta koji unapred odabranom kandidatu ne idu u prilog, kao što su - citiram:

Smisao i sposobnost za nastavni rad saradnika Fakulteta mogu se utvrđivati na osnovu:

6. uspešno urađenog većeg broja seminarskih radova, praktičnih radova ili stručnih praksi iz predmeta uže naučne oblasti,

7. pokazanog uspeha u vannastavnim aktivnostima iz predmeta uže naučne oblasti,

9. vrsti i broju dobijenih studentskih priznanja za urađene radove na nagradnim tematima Fakulteta, Univerziteta ili šire zajednice,

11. većeg broja objavljenih naučnih i stručnih radova u domaćim ili inostranim časopisima, i

12. učešća sa referatima i saopštenjima na većem broju naučnih i stručnih skupova sa nacionalnim ili međunarodnim učešćem.

Ako bi se OBJEKTIVNO sagledali SVI ovi činioci u prijavama oba kandidata, uključujući ovih pet koji su u referatu ignorisani, slika o njima bila bi dijametralno suprotna od one koju ovaj referat i ova Komisija vama predstavljaju.

Zbog toga, molim vas da ne budete saučesnici u (ne)akademskom nasilju koje pomenuti Referat predstavlja, i da se upoznate i sa drugom stranom, iznetom u mom Prigovoru na Referat, priloženom u attachmentu ovog mejla.

Unapred zahvalan,

Dejan Ognjanović

to sam uradio zbog toga što u svojim materijalima za veće samo upravnici departmana dobijaju KOMPLETAN materijal, dok ostali (većina) glasača samo neke delove; drugim rečima, većina nije ni imala načina da se upozna sa mojim prigovorom i njegovim sadržajem, pa tako ni da čuje drugu stranu od one koju je dr. mašović prikazala u svom referatu. ovako, čak i oni koji nisu u detalje upoznati sa mojim slučajem, mogli su da vide šta se tu kuva.

stvar je urodila plodom: kada su videli moj argumetnovani prigovor, shvatili su da u tom referatu nisu čista posla – i NISU ga izglasali.

konkretno – nakon izlaganja dr. mašović usledila je diskusija tokom koje su moje kolege podsetile kakva je pravno-proceduralna lakrdija izvedena još sa mojim gubitkom posla i koliko je (i zbog toga, i inače) problematičan ovaj referat; neki drugi (da ne imenujem nijedne, nije ni bitno, ja znam koji su i zahvalan sam im) su podsetili da ni taj kandidat, koji je olako otpisan u referatu, nije mačji kašalj, makar po pitanju broja objavljenih radova i knjiga (mada su se javili i neki koji su me opisali epitetom "pomalo nestašan", koji ja prihvatam, podržavam i potpisujem!) tako da je, u suštini, scenski nastup dr. dragane mašović – drastično relativizovan i doveden u pitanje nekolikim diskutantima koji su ukazali na probleme i nepotpunosti kao i nekorektnosti i propuste vezane za ovaj slučaj (to je učinio čak i dekan-u-odlasku, rekavši da je 'možda i on načinio neki propust i da je kriv što nije raspisao taj konkurs').

da sumiram: referat prof. dr dragane mašović kojim se prednost daje kandidatu A.K. nauštrb kandidata dejana ognjanovića NIJE PROŠAO na veću.

šta to praktično znači?

to znači da je konkurs 'propao' i da bi valjalo raspisati novi.

to takođe znači da moja (nesuđena) zamenica uskoro ostaje bez (tog) posla, a predmeti na kojima je radila ostaju bez asistenta koji bi držao vežbe. kako će izgledati nastava na anglistici, koja počinje za 3 nedelje – živo me zanima. možda će prof. mašović držati i vežbe? to je gorući problem koji će HITNO morati da se reši, a bez novog konkursa to će biti praktično nemoguće.

to još znači da, ako konkurs za to mesto bude opet raspisan, ja ću se na njega svakako javiti...

što će reći – ćeraćemo se još. DO POBEDE (moje)!

среда, 22. септембар 2010.

1001 FILM KOJI MORATE VIDETI PRE SMRTI (3. deo)


idem dalje kroz šnajderov izbor, i iz njega vadim komade mesa po mom ukusu, dok druge ostavljam po strani, za gladnije i manje probirljive dane, a poneke bacam smesta kao bezukusne, ili šta god.
dakle, period 1950-ih, još uvek blaženo i manje-više beslovesno doba na filmu sa gomilom naive i starostavnih nazora i estetike (western!), uz poneku suptilnu subverziju (hičkok) koja tek najavljuje istinsko moderno doba filma, koje kreće od 1960-te.
da vidimo:
Voyage in Italy (1953)
=?


* Tales of Ugetsu (1953)
= 3+
ovo mi je bilo malkice mlako i rasplinuto svojevremeno, al davno sam gledo, baš bih i mogo ponovit.


** Shane (1953)
= repriza se odavno sprema...


Beat the Devil (1953)
Johnny Guitar (1954)
On the Waterfront (1954)
Seven Brides for Seven Brothers (1954)
= mnjah.


Les Diaboliques (1954)
= 3
žešće precenjen film, all things considered. super za to doba, al skoro sav je u gimiku i nešto malo u glumi, nema ni bogat podtext ni bogate filmofilske potencijale za višestruka izučavanja ili bar uživanja kakve bi jedan klasik tog ranga trebalo da podstiče.


** Animal Farm (1954)
= da se gleda!


* Rear Window (1954)
= 4+
prvorazredni saspens klasik.


A Star Is Born (1954)
The Barefoot Contessa (1954)
= koga je briga? mene ne.


The Road (1954)
= uf bre, ne znam... trebalo bi, al neće mi duša...


* The Seven Samurai (1954)
= 4 a možda i više – valja ponoviti.


The Wanton Countess (1954)
Silver Lode (1954)
Carmen Jones (1954)
= ?


Sansho the Baliff (1954)
= uf bre, ne znam... trebalo bi, al neće mi duša... ipak sam ja čovek koji ne voli ni NARAJAMU...


Salt of the Earth (1954)
= uuu, zabole me za muke mexičke radne snage!


* Artists and Models (1955)
= 3-
vrlo solidan komad naizgled nevine razbibrige – mogo bi se ponoviti.


Guys and Dolls (1955)
Pather Panchali (1955)
= c.


Bad Day at Black Rock (1955)
= 4
ovo je odličan moderni 'vestern'.


* The Mad Masters (1955)
= valjalo bi.


Hill 24 Doesn’t Answer (1955)
= c.


The Ladykillers (1955)
= 4
vrh iling komedije. predobro.


Marty (1955)
= ovo mi bilo ok kao klincu, al ne znam baš sad...


Ordet (1955)
= trebalo bi, iz štovanja prema drejeru, al... nema žurbe.


Bob the Gambler (1955)
= no cigar.


Kiss Me Deadly (1955)
= 3+

*** The Man from Laramie (1955)
= e, ovo već miriše kao moja šolja vesterna.


* Rebel Without a Cause (1955)
= valjalo bi ponoviti, al ne žuri mi se.


The Phenix City Story (1955)
Smiles of a Summer Night (1955)
= ?


** Night and Fog (1955)
= otkad mi čuči na disku, sramota...


The Night of the Hunter (1955)
= 4-
sjajna, mada prezaslađena horor-bajka. deca i životinje kao paragoni nevinosti? cvrc! previše je to crno-belo, ali fotografija je genijalna kao i mičam u jednoj od svojih vrh-uloga.


The Sins of Lola Montes (1955)
= neka.


Forbidden Planet (1956)
= 3-
zastarelo kao i svi sf-filmi iz tog doba, ali... valjalo bi reprizirati da overim utisak.


The Burmese Harp (1956)
= jeste klasik i sve, al neće mi duša...


The Searchers (1956)
= 4+
skoro savršen film – ipak, previše se vuče u drugoj polovini, i rasplet je malkice how convenient. ipak, finalna scena je antologijska.


** A Man Escaped (1956)
= evo još jedne prilike da se zavolimo breson i ja.

Written on the Wind (1956)
= sirk? nema šanse.


*** The Man Who Knew Too Much (1956)
= da se obnovi, smesta!


Giant (1956)
All That Heaven Allows (1956)
= ne mogu pa to ti je!


Invasion of the Body Snatchers (1956)
= 3
lep je to koncept i sve, al je režija ravna, fotografija prozaična, sve je kao neki malo bolji tv film. razumem uticajnost (i zahvalnost za svakojaka soc-politička čitanja) ali ovo bre stvarno ne zaslužuje svu tu ljubav koju uporno dobija od kritičara (isto važi i za hoks-nibijevog STVORA, koji začudo nije na ovoj listi). kaufmanova verzija je duplo bolja.


* The Wrong Man (1956)
= trebalo bi, nekad, i ovo, mada ne očekujem mnogo.


Bigger Than Life (1956)
High Society (1956)
The Ten Commandments (1956)
= nema šanse.


12 Angry Men (1957)
= 3-
prevaziđeno.


** The Seventh Seal (1957)
= 4 a možda i više: da se obnovi!


An Affair to Remember (1957)
=?


* Wild Strawberries (1957)
= aha. ovo je onaj sa horor snom sa mrtvačkim kolima. valjalo bi videti sve to ucelo.


The Nights of Cabiria (1957)
= c.


Throne of Blood (1957)
= 4+
skoro vrh.


The Incredible Shrinking Man (1957)
= 3
fin, pametan palp.


The Unvanquished (1957)
= neka, fala, džipsi.


** Gunfight at the O.K. Corral (1957)
= čeka svoj red za reprizu.


The Bridge on the River Kwai (1957)
= 3+


Mother India (1957)
= c.


** The Cranes Are Flying (1957)
= da se gleda!


Paths of Glory (1957)
= 3
too obvious for kubrick (and for me). poruka je ok, al idući put nek je pošalje poštom.


Sweet Smell of Success (1957)
= neka ga.


** Man of the West (1958)
= još jedan men da se overi!


Touch of Evil (1958)
= 3
super forma, uninvolving sadržina; precenjeno.


Cairo Station (1958)
Gigi (1958)
= jok.


The Defiant Ones (1958)
= bojim se da je ovo malkice pregaženo vremenom i da mi ne bi leglo.


* Vertigo (1958)
= 5-
šta reći? skoro savršeno.


* Ashes and Diamonds (1958)
= valjalo bi mu dati šansu.


Horror of Dracula (1958)
= 3
ne volim hamer, ne volim njihove vulgarizacije horor klasika, i ovo je tek okej film, značajniji istorijski nego li po nekim trajnim (estetskim) vrednostima.


My Uncle (1958)
The Music Room (1958)
=?


* The 400 Blows (1959)
= pamtim ga kao tiho potresan – valja ponoviti.


North by Northwest (1959)
= 4+
vrhunska zabava (and then some).


Some Like It Hot (1959)
= 4+
vrhunska zabava (and then some).


Anatomy of a Murder (1959)
= malo mi je stvari dosadnije od sudskih drama. ne volim pozorište, čak ni na filmu.

Eyes without a Face (1959)
= 4
susret umetnosti i palpa na obdukcijskom stolu.


* Ride Lonesome (1959)
= odavno se nakanjujem da vidim zašto pajkićevci u nebesa dižu tog betikera – ovo mi zvuči kao solidna prilika za proveru.


Black Orpheus (1959)
= 2+
lepo zvuči, al u stvarnosti – udav.


Shadows (1959)
= couldn't care less i za džez i za imporovizacije i za međurasna prijateljstva.


The World of Apu (1959)
= neka ga.


Breathless (1959)
= 3-
poštujem, donekle, ali – couldn't connect to anyone/anything there.


Ben-Hur (1959)
= kad budem imao vremena za bacanje, možda i ponovim ovu hristijansku propagandu cum overblown epic.


Pickpocket (1959)
= neka ga, za sad.

* Hiroshima Mon Amour (1959)
= moraću da repriziram ovu prenadrkanu ezoteričnu poeziju da vidim ima li tu supstance.


Rio Bravo (1959)
= 5-
perfekcija, koliko se za jedan western može (a da nije anti-western).


The Hole (1959)
= koja je sad ovo rupa iz '59???


Floating Weeds (1959)
= neka ga, za sad.


Rocco and His Brothers (1960)
La Dolce Vita (1960)
Saturday Night and Sunday Morning (1960)
Shoot the Piano Player (1960)
The Adventure (1960)
The Young One (1960)
The Cloud-Capped Star (1960)
= ma jok.


* The Apartment (1960)
= 4- (možda bi malo poraso na reprizu?)


Spartacus (1960)
= 3


The Housemaid (1960)
= 3
pristojan triler-drama-moralitet (naravno, zastareo do danas) sa iznenađujućim saspensom (za to doba i za korejce) ali i sa previše melodramatično-senzacionalističkog palp elementa.


Psycho (1960)
= 5
nemam većih zamerki.


Black Sunday (1960)
= 3+
sjajan crno-beli poetično-atmosferični, neočekivano žestoki italo gothic.


Peeping Tom (1960)
= 5
remek delo i prvi zaista 100% moderan film – toliko ingeniozan da svojom smelošću i pameću i slojevitošću prevazilazi 99,9% filmova koji se danas prave.

уторак, 21. септембар 2010.

NAJBOLJI HORORI 2010, za sada

ili: 15 NOVIH HOROR FILMOVA KOJE MORATE VIDETI AKO PLANIRATE DA USKORO ODAPNETE


prošlo je ¾ ove godine, odnosno 9 meseci od mojih očekivanja i prognoza iznetih ovde: da vidimo sad kako to stoji u sudaru sa surovom stvarnošću.

pa, ukratko, contrary to popular belief, pokazalo se da sam ipak bio veliki OPTIMISTA: većina horora u ovoj godini žešće je podbacila i pretežno od mene na kraju dobila manje ocene od onih kojima sam se nadao. jad, beda i tuga, pretežno. ili su zaglavilio tačno u pregradi koju sam im i unapred namenio. samo JEDAN me prijatno iznenadio i dobio više nego što sam mislio da će. ehhhh...

evo kako to konkretno izgleda – pored naslova je, u zagradi, moja prognoza od ranije, a za njom, posle znaka = ocena koju sam dao nakon gledanja.

SRPSKI FILM

(oko 4) = 4


THE WOLFMAN

( 3+) = 2+


SPLICE

(3+) = 3-


SHUTTER ISLAND

(3+) = 2+


AMER

(3+) = 3+


THE DESCENT: PART 2

(3) = 2+


LA HORDE

(3) = 3-


DON'T LOOK UP

(3) = 1+


THE ECLIPSE

(3) = 3-

(PS: ispade non-horror!)


MUST LOVE DEATH

(3) = 2


EVIL SPIRIT: VIY

(3) = 2+

(PS: ispade non-horror!)


CRAWLER

(3) = dobio sam skriner još na fantaziji, al nikako da se nateram da pogledam: prelistavanjem sam utvrdio da ovo znatno smrdi i da će teško odbaciti i do dvojke.


7 DAYS

(3-) = 4-

(wow! JEDINO prijatno horor iznenađenje u ovoj celoj godini!)


FROZEN

(3-) = 3-


HEARTLESS

(3-) = 3 ali klimava


PHOBOS: THE CLUB OF FEAR

(3-) = i ovo mi odavno čuči na hardu, al smrducka, pa ne žurim da mu se posvetim.


SOLOMON KANE

(3-) = 3 ali klimava


THE HUMAN CENTIPEDE

(3-) = 2-


HUMAINS

(3-) = još uvek nema titla; na preskok, ovo ne deluje obećavajuće. verovatno će biti oko 2+


SURVIVAL OF THE DEAD

(2+ / 3-) = 2+


kad se podvuče crta pod prva tri kvartala ove, za sada zaista sušne i osrednje godine, evo šta je bilo najmanje loše


1. SRPSKI FILM

SER, 10

**** 4


2. AMER

BEL, 10

*** 3+


3. THE REVENANT

USA, 10

*** 3


4. SOLOMON KANE

USA, 10

*** 3


5. HEARTLESS

UK, 10

*** 3


6. HIGANJIMA

JAP, 10

*** 3


7. FROZEN

USA, 10

**(*) 3-


8. THE CRAZIES

USA, 10

**(*) 3-


9. CABIN FEVER 2

USA, 09

**(*) 3-


10. CARRIERS

USA, 09

*** 3-


11. LA HORDE

FRA, 09

**(*) 3-


12. EMBODIMENT OF EVIL

BRA, 09

**(*) 3-


13. SPLICE

USA/CAN, 10

**(*) 3-


14. BLOOD RIVER

USA, 10

*** 3-


15. BURNING BRIGHT

USA, 10

**(*) 3-

понедељак, 20. септембар 2010.

TANGO & CASH, TO SU SRCA DVA (1989)


tango & cash,
to su srca dva
ljubili se, grlili se,
sve do pola dva...
(narodna pesma)

u okviru akcije 'poslušaj prijatelja (i pogledaj film koji inače nikada ne bi)' podvrgao sam se, na nagovor bojana baće, ovom... eh, delu. i mada ne mogu reći da sam u njemu uživao na nameravani (visceralni) način, film mi je pružio određenu dozu intelektualnog (!) užitka, svojom denuncijacijom gay-podtexta buddy-filmova, koji je ovde autovan toliko explicitno da nisam mogao da poverujem kada sam otišao na IMDb bordove i među 266 topika posvećena T&C-u shvatio da NIJEDAN nije posvećen gay romansi koja je u srcu ovog filma. zar je moguće da su ljubitelji akcije (a naročito 'buddy' filmića) toliko slepi?

pa, onda ovo zahteva Ghoulovo OBJAŠNJENJE (tm)!

u film sam ušao nevino, poput novorođenčeta koje je, nekim čudom, zaobišao newborn porn. mislio sam da gledam običan akcijaš. kad tamo, a ono međutim! ubrzo sam se osetio kao čovek koji svrati u nepoznati kafić, naruči piće, sedne, počne da čita novine... a onda, postepeno, shvati da nešto baš nije u redu. za početak, sve mušterije su muške. i svima vire maramice iz džepova, kom iz prednjeg, kom iz zadnjeg...

prvi znak za uzbunu bila je replika koju izgovara tango (stalone). na ispalu 'fuck you!' od strane jednog zlikovca upravo proletelog kroz šoferšajbnu, slaj kaže: 'I prefer blondes.' wow! znači, jebao bi samog sebe, samo da je plav? no, dobro, otpišem ovo kao bizarnu idiosinkraziju scenariste, kad samo minut-dva kasnije naiđu neki lokalni pajkani od kojih se jedan baš navrzo na tanga: 'I want your badge and weapon! I WANT YOUR ASS!' aha, znači oće njegovo dupe. tu ja svatim da je đavo doneo šalu i otvorim četvore oči (koje je azatot našo za shodno da mi podari).

brzo mi postane jasno da ovo uopšte nije naivan akcijaš kako njegova (i homerova) slepa publika veruje, već explicitna dekonstrukcija identiteta mačo-junaka '80s akcijaša i njegova rekonstrukcija u gej-ikonu. u tu svrhu, T&C se služi brojnim strategijama. napr. meta-textualne, kao kada tango, tj. slaj, na opasku 'He thinks he's Rambo,' prizna: 'Rambo is a pussy.' a papa je, kažeš, katolik? wow! neke druge aluzije su mnogo suptilnije: recimo, činjenica da se glavni junaci zovu rej tango i gejb keš. gejb=gayb (skraćeno od gay boy); rej se rimuje sa gej. get it?
i to nije sve: glejte samo to prezime. tango! ko je još video čoveka koji se zove TANGO?! ali potpuno je jasna aluzija – tango (sa svojim fensi odelima!) je zapravo plesač, a poznato je da su plesači i baletani gej. uostalom, to je jasno i džeku palansu kada kaže:
'Ray Tango! He loves to dance. He waltzes in and takes all my drugs...and then Tangos out again.' = obviously gay!

s druge strane, azijata koji je netom pokušao da upuca keša – ovaj savata u wc-u, na pišanju. umesto da ga direktno uvati za đoku – što se ne može prikazati jer ovo je ipak bioskopski holivucki film – ta akcija je preneta na simbolički plan: kako ga gejb sasluša? šamarima, pesnicama? ne! on mu sedne na grudi, i stavi mu stolicu pod gušu. u psihoanalizi je poznato da vatanje za gušu predstavlja simbolički prenos vatanja za falus. need I say more?

uostalom, malo kasnije, na suđenju, taj isti azijat kuka: 'He put a chair on me and sat on it.' a keš sleže ramenima: 'couldn't find a piano.' zašto bi kešu uopšte trebao klavir? ha ha, jasna aluzija da su dečaci koji sviraju klavir – gej!
a ovo je sve samo početak.
kako izgleda prvi susret T&C-a? čeoni sudar: dok obojica prate pederljivog muškarca sa repom (!) koga igra pederljivi brajon džejms (!), pa još sa britanskim akcentom (koji je po sebi dovoljan indikator gayevštine, odnosno zlikovačke prirode, što je u holivudu isto!) oni bukvalno nalete jedan na drugog svojim 'pištoljima'. to se okončava simboličnim 'mačevanjem' – umesto penis u penis, film nam nudi jasnu transpoziciju: pištolj u penis (ovde – tangov u kešov). čak je i dijalog više nego sugestivan: 'You never had a chance to hit me with that gun,' kaže keš. 'Not this one', odvraća tango, i pokazuje mu svoj donji pištolj!
ako ghoul laže – slika ne laže!
naravno, sve te varnice između njih, navodno od neslaganja, zapravo su varničenje potisnute strasti (u najboljoj tradiciji klasičnih hoksovih rom-komedija: ko se bije, taj se voli!). a kad sam kod varničenja, nije nimalo slučajna uloga elektriciteta u filmu: njih dvojicu u zatvoru muče elektrošokovima (nekada se tako u nekim bolnicama 'lečila' homosexualnost!), na putu ka bextvu moraju da se provlače kraj nekakvih osigurača koji varniče, a put iz zatvora im je bukvalno spuštanjem niz žicu od struje. slučajno? samo za naivnog gledaoca! svi ti famozni one-lineri, neprestano podbadanje između njih dvojice – sve to očito potiče iz sexualnog naelektrisanja koje pršti između njih!
ko još uvek ima neke sumnje, neka pogleda scenu zajedničkog tuširanja.
da li ona služi zapletu? da li je dramaturški opravdana? da li u njoj saznamo nešto bitno novo, što radnju gura dalje?
ne, ne i ne.
ona služi samo za dalji razvoj homoerotske dimenzije ove priče, odnosno da se prikažu T&C-ova dupeta, i da im se pruži prilika da pričaju o svojim penisima. naravno, uz neizbežne pošalice o ispalom sapunu, tim evergrin fazonima čija je jedina funkcija da budu ventil za (ne)lagodnost u situacijama kada se nađeš gologuz sa drugim muškarcem. evo šta biva u toj sceni:
keš se sagne direktno ispod tangovih plesačkih nogu (judo plesaču!); ovaj je, kao, iznenađen: 'What are you doing?'
keš se vadi: 'Relax. Soap. Don't flatter yourself.' (kao!) a onda dodaje: 'Peewee.' (ko slabije stoji s engleskim, evo šta je keš reko o tangovom penisu: 'One, such as a child, that is relatively or unusually small.' (Excerpted from The American Heritage® Dictionary of the English Language). znači, počinje odmeravanje: čiji je veći.
tango objašnjava zašto mu je džonson trenutno snužden: 'I don't know you that well.' (implikacija: kad te bolje upoznam, tokom nekog narednog tuširanja, đoka će opuštenije da mi naraste.) i teši ga: 'Don't worry. Someday the other one will drop.'

keš ga zeza: 'You just keep talking, tripod!' (tronogi: aluzija na 'dužinu' uda)

tango ne ostaje dužan: 'Sure, Minnie Mouse!' (implicirajući da je kešov ko u curice)

kao što se može očekivati, šarada pod tušem samo je inuendo za nezaobilazne gej aluzije vezane za krimose koji jedva čekaju da se dočepaju njihovih guzica – citiram:

'I'll stick brown sugar up your ass!' viče jedan crnja (misleći pritom na svoj smeđi ud)

'Tango, you're going to be my bitch!' urla drugi. itd.
a tu su i njihovi zatvorski cimeri: tangu dodele pederljivog psiha, a keš dobije proverbijalnog crnčugu od 2 metra i 200 kila. naravno, pošto je ovo ipak holivucki film, nema ništa od one rabote (naši junaci ne smeju da prime ni čestite batine a kamo li da budu pojebani u ćeliji; ne samo što bi to u prvi plan dovelo sexualnost koja ipak komotnije čuči između redova – sem u sceni pod tuševima – nego bi tradicionalnoj monogamnoj publici uvela nepotrebnu komplikaciju u poimanje T&C veze ako bi oni sad imali i neke jebače sa strane, pored sebe samih). zato, sve aluzije ostaju samo na rečima.

npr. keš dolazi u tangovu ćeliju, i vidi njegovog cimera.
'What's this?'

tango ga naziva svojom verenicom: 'My fiancée, Slinky.' (ova aluzija na verenicu je posebno rečita u svetlu ranije anti-hetero opaske u filmu: ' If you want to stare death in the eye, get married.' da sve bude još više gay, na tu šefovu primedbu o braku, tango odvraća: 'Is that a proposal?' a šef mu čak i nije plav!)

očigledno je da je keš ljubomoran na tangovu novu 'verenicu', pa ga povređeno podbada: 'You are one mistrustful, maladjusted human fucking being!' na šta tango iskreno priznaje: 'I love you, too.'

međutim, kešova ljubomora nema granica – njegov drama-queen izlazak iz ćelije praćen je rečima:
'I hope you and Cousin It are very happy together and raise a beautiful litter.' – klasična svađa gay ljubavnika!

naravno, oni se svađaju samo zato što se vole (kao što nam je hoks, taj veliki pesnik male bondinga, odavno pokazao). zato, kada uspeju da pobegnu iz zatvora, oni na to zajedničko vreme gledaju s nostalgijom:
'Nice doing time with you.'
'Especially in the shower.'
of kors.

a u svetlu svega toga, ostaje neizrečeno, ali sasvim jasno, šta se misli rečima: ' I really do owe you one.' (one good fuck, that's what, asshole!)

sad, u ovom trenutku, a nakon već opisane gej parade, tvorci filma osećaju potrebu da ovoliko transparentnu homoerotiku nekako prikriju, kako se mali američki vlasi ne bi dosetili, pa u zaplet ubacuju nešto što površnom gledaocu može da izgleda kao kešova hetero-romansa. ha ha! hetero! you wish! suckers!
elem, keš se spanđa sa striptizetom na koju ga je tango usmerio.
prva sumnjiva stvar vezana za tu curu jeste to što se ona zove 'kiki'. hej, čekaj malo, ko je još čuo za ženu koja se zove kiki? niko, eto ko. kiki je, kao što svi znaju, ime dečkića s kojim se v. barouz obilato karao u tangeru (vidi GOLI RUČAK – i knjigu, i film). e, to već ima smisla.

zatim, ovu 'kiki' upoznajemo tokom scene neopisive gej-elektro-synth-80's pop pjesmice "Don't Go" by YAZOO. šta će jedna ovoliko gej pesma u 'muškom' buddy filmu? you tell me!
da shizofrenija te kvazi-hetero scene bude još veća, naša 'kiki' tokom ove YAZOO stvari barata nekakvim falusoidnim palicama kojima, kao, lupa uz muziku (ali se – indikativno!- NE SKIDA!). a) bubnjanje je, naravno, jedna od najmuškijih aktivnosti koje postoje (videti mehu krljića, koji čak ima i brkove kao dokaz ove tvrdnje!) – dakle, kiki nije STVARNO žena; b) molim vas – striptizeta koja se NE SKIDA! to nije malo sumnjivo? pa naravno, sisama je u ovom filmu mesto koliko i na grudima nekog pileta!
umesto kikinih sisa, dobijamo keša u dregu.
da, da: dovoljno je bilo da bude izložen onoj YAZOO gay-pop pesmi tokom jedva pet minuta pa da smesta poželi da na sebe nabaci žensku suknju, periku, šminku, ceo she-bang! takve su te synthy-pop pjesmice iz 80ih, nema beganja!
ako ghoul laže – vidi slike:
odnos keša i 'kiki' je, naravno, čedan, nema ništa od sexa, jer ovo je ipak film o tangu i kešu, ali svejedno, tu je scena masiranja tokom koje mu ona namešta iskočeni pršljen. tangu – koji prisluškuje iz prikrajka - to zvuči kao sex, pa on razularen upadne među njih. onda otkrivamo ključni momenat: kiki je njegova SESTRA!
dakle, treba li crtati: kešova strast prema tangu, koja je ključala i varničila tokom više od pola filma, najzad je dobila 'siguran', bezbedan, box-ofisu prihvatljivi outlet – tangovu sestru (koja čak i nije žensko, kao što smo gore pokazali; budući, uostalom, da je 'ženskost' konstrukt u koji svako, pa i keš, lako može da upadne, ako samo poželi). znači, ako ne može tango, može tangova 'sestra' kao next best thing. ipak je to brčkanje u istom genetskom bazenu.

nakon nešto obligatorne pirotehnike, kako bi se zadovoljili apetiti nedužnih posmatrača koji uopšte nisu svesni ŠTA zapravo gledaju, pošto je zli palans sređen i tako to, sledi kulminacija homo-odnosa tanga i keša.
čak i kiki zapaža: 'Admit that you guys work well together.' (lepo rečeno, sestro!)
a keš će na to: 'No matter what you say, Ray, I've at least earned the right to date your sister.'
na to, tango će koketno: 'Over my dead body.' (he he, preko mog 'mrtvog' tela!)
a keš namiguje: 'Deal.'
njihove ruke se spajaju isprepletenih prstiju, i to je poslednji kadar filma, friz-frejm koji se pretapa u novinski izveštaj: THE FIRST GAY COPS WEDDING.
ponavljam, meni je zaista fascinantno da niko (to my knowledge) još uvek nije pronikao u transparentnu simboliku ovog filma i u način na koji je buddy love that dares not speak its name ogoljena kroz čitav niz suptilnih i ne tako suptilnih pokazatelja, koje sam, eto, gore pokazao – i OBJASNIO.