FILAŽ br. 3-4 u prodaji!

            Dvobroj FILAŽA, na 170 strana (neke od njih masne!), već je u prodaji u beogradskim knjižarama BEOPOLIS, TARDIS i ALEKSANDAR BELIĆ. U Novom Sadu prodaje se u knjižari MOST. U Nišu – kod nekih kolportera, a najsigurnije: u video Klubu MB (TC Kalča).

            To je sada prava knjižurina od oko pola kile žive vage, a evo šta ovom broju daje težinu (pošto časopis izlazi na ćirilici, takav je i sadržaj):

ФИЛАЖ БР. 3-4

САДРЖАЈ

зумирање

ПИОНИРИ СРПСКОГ ФИЛМА (3)

Александар–Саша Ердељановић

ПОВОДОМ КЊИГЕ ЖИЛА ДЕЛЕЗА СЛИКА – ВРЕМЕ

ОД СЛИКЕ-ПОКРЕТА КА СЛИЦИ-ВРЕМЕНУ

Иван Велисављевић

ЛИЧНО СЕЋАЊЕ НА БЕКИМА ФЕХМИУА:

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДРЖАО ДО БЕСЕ

Слободан Аранђеловић

IN MEMORIAM − ТОМ ГОТОВАЦ:

ЧОВЕК ЗА СВА ВРЕМЕНА

Бранислав Милтојевић

ФИЛМ У НОВОМ САДУ И ВОЈВОДИНИ:

ФИЛМСКА ПРОДУКЦИЈА

Ђорђе Каћански

фар

63. ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У КАНУ:

КРАЈ ЕПОХЕ ИЛИ НОВИ ПОЧЕТАК?

Динко Туцаковић

16. ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У САРАЈЕВУ:

БАЛКАНСКИ ФИЛМСКИ ВАШАР

Ратко Орозовић

17. ФЕСТИВАЛ ЕВРОПСКОГ ФИЛМА ПАЛИЋ 2010:

ИСТОЧНОЕВРОПСКЕ ПАРАЛЕЛЕ

Владан Петковић

57. ФЕСТИВАЛ ИГРАНОГ ФИЛМА У ПУЛИ:

THE SHOW MUST GO ON

Даниел Рафаелић

3. ФЕСТИВАЛ СУБВЕРЗИВНОГ ФИЛМА У ЗАГРЕБУ:

ЈУГОСЛАВЕНСКИ ФИЛМСКИ СЛУЧАЈ

Вељко Круљчић

3. СИНЕМА СИТИ:

ГДЕ ЈЕ ЕГЗИТ?

Милан Д. Шпичек

2. LIFE:

ЛЕСКВАЧКА МУЋКАЛИЦА

Милан Д. Шпичек

БЕЛДОКС 2010:

ЧЕТИРИ ПУТА БОГ ПОМАЖЕ

Душан Вукић

ПРВА ТРИ ИЗДАЊА ШПАНСКОГ МЕТРА:

КАКО СТЕЋИ ПОНИЗНОСТ И ОСТВАРИТИ СРЕЋУ

Слободан Аранђеловић

крупни план

ГОРАН ПАСКАЉЕВИЋ:

ИЗ БЕОГРАДА ЗА ЛОНДОН ПРЕКО НИША

Дејан Дабић

КАРПО АЋИМОВИЋ ГОДИНА:

ЦРНОТАЛАСНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Милан Никодијевић, Дејан Дабић

темат о филмским сусретима: аплауз који траје

45 ГОДИНА ФИЛМСКИХ СУСРЕТА:

ВАТРОМЕТ НАД ТВРЂАВОМ

Бранислав Милтојевић

ПРЕГЛЕД ГЛАВНИХ НАГРАДА НА ФИЛМСКИМ СУСРЕТИМА 1966–2009.

Дејан Дабић

ОКРУГЛИ СТО НА 44. ФИЛМСКИМ СУСРЕТИМА:

ГЛУМАЦ У ФИЛМСКИМ КОПРОДУКЦИЈАМА

Модератор и приређивач: Раденко Ранковић

ЕВРОПСКА ПРИЧА ГЛУМАЦА ИЗ СРБИЈЕ

Саша Радојевић

ракурси

ПОЧЕТАК

(Inception)

Милош Цветковић

ШРЕК, СРЕЋАН ЗАУВЕК

(Shrek Forever After)

Дејан Вучетић

IRON MAN 2

Срђан Савић

ФАЈТЕР

(Kick-Ass)

Кристина Ђуковић

ПЛАЋЕНИЦИ

(The Expendables)

Никола Попевић

УНДИНА

(Ondine)

Бојан Баћа

КУШАЊЕ СВЕТОГ ТОНИЈА

(Püha Tõnu kiusamine)

Дејан Огњановић

МИСИЈА: ЛОНДОН

(Мисия: Лондон)

Владан Петковић

кинопис

ЧАПЛИН – ЕСТЕТИКА ВИЗУЕЛНЕ КОМИКЕ

(НКЦ, ФОТО ФУТУРА)

Рита Флајс

СВЕДОЧЕЊА О РАТКУ ЂУРОВИЋУ

(ФЦС, ЦРНОГОРСКА КИНОТЕКА)

Иван Велисављевић

            pojedini moji puzavi protivnici prvom broju FILAŽA zamerali su preterano prisustvo mojih textova. zato su se vrlo opširno osvrnuli na prvi broj.

u drugom je mene bilo daleko manje, pa su njega – prećutali. kao što možete videti, u ovom dvobroju od ognjanovića ima samo jedan filmski prikaz, i to je sve. zato, verovatno, ni o ovom broju neće imati šta da kažu. ipak, ako mene nema kroz textove, moj pečat je i u ovom broju prisutan kroz angažman mlađih i najvitalnijih saradnika koje sam u FILAŽ pozvao, i čiji radovi, mnijem, ovom časopisu daju posebnu težinu (Đuković, Popević, Velisavljević, Petković, Baća, Cvetković...).

            ipak, da ne ispadne da su me u ilegalu naterale zlobne sline tih gmizavaca, najavljujem da će naredni broj (u pripremi, premijera se očekuje na FEST-u) biti poprilično ognjanović-heavy!

            inače, korice za prva dva broja osmislio i odabrao – ognjanović. koricu za dvobroj - osmislili i odabrali: s. savić i d. dabić.

            glodur s. savić napisao je i sledeći uvodnik:

UVODNIK

NA DOBROM PUTU

Ima onih koji su pre samo nekoliko meseci bili spremni da se opklade da će se FILAŽ provesti kao krhka grana pod naletima silne košave, ali naš se časopis pokazao žilavijim no što se u prvi mah moglo činiti. Zahvaljujući, između ostaloga, saradnicima i prijateljima koji su nam pružili preko potrebnu podršku i svojim tekstovima u znatnoj meri doprineli afirmaciji FILAŽA u zemlji i regionu, uspeli smo da savladamo sve ozbiljnije prepreke koje su nam se dosad našle na putu i da pritom steknemo dragocena iskustva koja će nam u budućem angažovanju povodom časopisa biti od nemerljivog značaja. Pogotovu će nam ta iskustva dobro doći kada se ima u vidu da i nas, kao i mnoge druge, nepredvidiva zver finansijske krize vreba iza svakog ugla.

  Pred vama je, evo, treći broj filmskog časopisa FILAŽ. A u njemu ponovo jedna novina – poseban temat posvećen Festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu, popularnim Filmskim susretima, koji su, kao najstariji ovdašnji festival posvećen prevashodno dugometražnom igranom filmu, ove godine proslavili 45 godina svoga postojanja. Temata nalik ovome biće, svakako, i u narednim brojevima, a mi ćemo se uvek truditi da u fokusu budu najpre one kinematografske teme koje na poseban način zaokupljaju pažnju kako filmološko-filmofilske, tako i čitave ostale javnosti.  

  U okviru standardne rubrike Zumiranje prigodnim tekstovima odajemo počast nedavno preminulim filmskim velikanima Bekimu Fehmiuu i Tomu Gotovcu, osvrćemo se na osnovne postavke Delezovog promišljanja sedme umetnosti, nastavljamo sa skeniranjem novosadskih (i vojvođanskih uopšte) filmskih prilika i neprilika i donosimo treći, završni deo velike sage o pionirima srpskog filma. Posredstvom Fara vodimo vas u Kan, Sarajevo, Pulu i „subverzivni“ Zagreb, ne zaobilazeći pritom Palić, ali vam skrećemo pažnju i na minula festivalska dešavanja u Beogradu, Novom Sadu i Leskovcu.  Gosti Krupnog plana ovaj put su filmski stvaraoci bez kojih se istorija jugoslovenskog i srpskog filma naprosto ne može zamisliti – Goran Paskaljević i Karpo Aćimović Godina, dok nas Kinopis, ukazujući nam na neka od značajnijih novih izdanja u oblasti filmološke literature, zapravo podseća na dvojicu višestruko nadarenih sineasta, od kojih je jedan zaslužan za razvoj i uspon nekadašnje jugoslovenske kinematografije a drugi je apsolutno nezaobilazna odrednica u svakoj bogovetnoj povesti pokretnih slika. Napokon, tu su i nezaobilazni Rakursi, rubrika koja uvek donosi raznovrsna iznenađenja – u ovom slučaju to su, među ostalima, zanimljivi kritički osvrti na jedan bugarski i jedan estonski film, da pomenemo samo one usmerene na neka od redovno najzapostavljenijih kinematografskih područja u Evropi.

Regionalna afirmacija časopisa omogućila nam je da ozbiljno proširimo krug naših saradnika dalje na zapad, pa ćete tako u ovom FILAŽU naići i na imena Ratka Orozovića i Lejle Panjete (Sarajevo), odnosno Veljka Krulčića, Daniela Rafaelića ili Rajka Grlića (Zagreb). Go West, young man, go West!

S druge strane, pretrpeli smo i jedan istinski težak udarac – ostali smo bez jednog od naših najvernijih saradnika i najiskrenijih prijatelja, bez istrajnog pratioca svih ovdašnjih festivalskih dešavanja i dugogodišnjeg filmskog novinara Dušana Vukića koji je nedavno preminuo, ne dočekavši tako da vidi i prelista treći broj svog omiljenog filmskog časopisa... Stoga ovaj broj posvećujemo najpre njemu, čoveku koji je iskreno voleo festivale i istinski živeo za bioskop i filmsku umetnost...

A na svima vama ostalima, koji nas redovno čitate i imate priliku da kritički ocenjujete naše uređivačke postupke, jeste da procenite jesmo li na dobrom putu... Stoga FILAŽ u ruke!

IZNUTRA - Goran Segedinac

Evo jedne vrlo solidne zbirke priča kojoj sam, u pojedinim trenucima, bio na ivici da zakačim Ghoul's Seal of Approval. To, na kraju, ipak ne činim, kako bih zadržao exkluzivitet i prestižnost te retke značke za najodabranije (a malo niže kazaću i zašto), ali unapred pontifikujem da ovde ima sasvim ozbiljnih potencijala da mladi autor već sledećim svojim zlodelom dobije (makar) i to priznanje.

Zbirka Iznutra sadrži jedanaest kratkih proznih dela od kojih su ranije štampane dve priče: "Sanjar" (Gradske priče 3 – Fantastika, i časopis Europa na rumunskom jeziku) i "Ciklus" (fanzin Emitor), dok je pričom "Nedonošče", Goran Segedinac osvojio prvu nagradu na prošlogodišnjem literarnom konkursu sajta Eniaroyah (ne smem da zamislim kako su izgledale te među kojima je ova bila najmanje loša...)

Iznutra pretežno čine priče iz domena horor žanra i u manjem obimu naučne fantastike. Pored svake sam stavio neku moju okvirnu ocenu,  od 1 do 5, koju ne treba uzimati preozbiljno – tu je samo radi elementarnog orijentira. Listu priča koje se nalaze među koricama ove knjige čine sledeći naslovi:

1. Dug ***

= Čovek ode sam, bez žene (!), na svadbu davnašnjeg poznanika, u selo poznato po lošim ljudima. Slavlje će pokvariti niz natprirodnih pojava koje imaju veze sa jednom prevarom s kojom naš glavni junak nema nikakve veze...

2. Povratak **(*)

= U zombi svetu čovek odlazi u zabarikadiranu crkvu da traži svoju ženu. Besramno predvidiv kraj maznut iz PET SEMATARY (tj. ZEDERA, tj. RE-ANIMATORA). Moto je neironizovan citat iz pesme Panonskog Govnara (!).

3. Ciklus ***(*)

= U nekom budućem svetu crkvenjačkog totalitarizma bojažljivi otac pokušava da pronikne u košmare svog sina, kome se javljaju nekakvi Kucači (Tommyknockers?)... Solidan twist, ne previše ubedljiv (kad se razmisli), ali simpatičan. Odlično opisana atmosfera totalitarne strave, vrlo srbomoguća.

4. Sanjar *(*)

= Dete-bog sanja svetove, al nesavršene... Solidna vinjeta, ne previše originalna; plus, predividiva je, ali okej.

5. Link ***(*)

= Odlično režiran kolaž vinjeta koje se spajaju u zajedničku priču, o dešavanjima u nekoliko stanova jedne stambene zgrade koja postepeno poprimaju hororične posledice zahvaljujući sistemu unutr. kontrole, tj. video nadzoru koji snima i dešavanja unutar stanova, što omogući jednom entitetu da se malo poigra sa svim tim ekranima (i sa psihama njihovih 'gledalaca'). Savršen materijal za jedan solidan kratki horor filmić, do pola sata.

6. Major ****

= Baš dobra priča ratnog natprirodnog horora (moja omiljena sorta, i meni verovatno najdraža priča u zbirci) – neki naši vojnici zaglave u pustom selu gde im čorbu zaprži jedna BABA. Ali kakva! Ima tu nekih mađija i originalnih spooky ludila, i jedino twist kraj nije baš na nivou prethodećeg mu.

7. Nedonošče *(*)

= Blaženo kratka minijatura bez meni vidljive poente.

8. Kolo **(*)

= Dvojica 'frajera' u nekoj provincijskoj kafani sebi zbare ni manje ni više nego – vile. Blagoslov ili prokletstvo? Šta mislite? Ako je gore inspiracija bio P. Govnar, ovde su kao okidač možda poslužili stihovi Blek pantersa: "JA BARABA, A TI VILA, / SVE BIH DAO KAD BI MOJA BILA..."

9. Iz neba ***

= Nekakvi alieni deluju kroz snove na grupu dečurlije u nekom malom mestu kako bi proizveli efekat DECE KUKURUZA. Ispričano iz ugla dece. Vrlo dobro.

10. Trougao **(*)

= Dvojicu obijača jedne vikendice, u podrumu zabarikadirane, spopada vukodlak. Vrlo dobro sve do twista koji deluje usiljeno i besmisleno.

11. Iznutra ***

= Opklada o noći koju treba provesti u stanu na Grbavici (ono, u Sarajevu) koji je navodno uklet (nakon pomora familije koja je u njemu živela). Sve to dovodi do crvljivog, skoro apokaliptičkog, trapavo-lavkraftovskog kraja.

            Najveći kvaliteti ove zbirke su:

            1) Kratkoća, jasnoća, odsustvo smaranja. Elem, kako starim, sve sam mrzovoljniji na prazna naklapanja i bla-bla-trućanja, kao i na nepotrebne egzibicije s jezikom. Toga ovde nema nimalo. Stil je jednostavan, jezgrovit, ali završava posao.

            2) Velika životnost i ubedljivost. Dobri likovi, uverljivi dijalozi, situacije i reakcije prikladni živim ljudima, a ne nekim papirnim, kartonskim lutkama i fikcijama. U najboljim slučajevima čak i ono što, prepričano, zvuči kao otrcani kliše (a ima toga), na delu sasvim fino pije vodu. Ovo je savršen bekgraund za pojavu fantastičnog i hororičnog – jer se te stvari dešavaju nekim uverljivim stvorovima.

            Najveći nedostatak je – paradoxalno – sam žanr. Baratanje žanrom je često trapavo, klimavo i sa srednjim ili zatupljenim učinkom. Donekle osvežava što se većina fanta-zbivanja ovde ne povinuje poznatim (pa time i predvidivim) zakonima; ali odnekle tolika proizvoljnost počinje da nervira, jer se čini da izvire iz anything goes pristupa, a ne svesne, dosledne i promišljene hermetičnosti.

            Npr. u priči "Dug" naš protagonista je krajnje proizvoljno upetljan u vraćanje jednog duga s kojim nema ama baš ništa, i nejasno je zašto se i njemu ukazuje mrtva ćerka.

            U "Povratku" sam već apostrofirao taj žanrovski odavno otrcano predvidiv kraj – zaista ne vidim poentu u još jednoj priči o čoveku koji je baš zapeo da zagrli svoju mrtvu dragu, smradu i truleži i svemu ostalome uprkos. Odnosno, ako se tu radi o nekoj vrsti svesnog samoubistva, onda bi se njegov tok svesti, emocije, čitav ugođaj morali drugačije prikazati; akcioni, maltene RESIDENT EVIL početak, nema tu šta da traži.

            U "Linku" je priča skoro savršena dok god je fragmentarna, i dok vidimo samo izolovana dešavanja u stanoviam zgrade; ali kad se, niotkuda, ubaci sveznajuća perspektiva – pa još na prilično banalan, prozaičan način, otkrije zaleđinu zbivanja – to ubija učinak.

            U naslovnoj priči je uvod, sa opkladom, i dolaskom do ukletog stana, odličan; ali završetak predstavlja školski primer površne, nedomišljene i u svakom (stilskom, idejnom...) smislu trapave primene lavkraftovske kosmičke perspektive. Pisac se, radi terapije, upućuje u neku banju na mesec dana pomnog čitanja NEKRONOMIKONA (i svih pratećih materijala).

            Da zaključim: Segedinac (r. 1984) je ove priče pisao kada je imao 23-25 godine. Zbog njegove mladosti nešto sam nežniji u kritikama i spremniji da ovo pohvalim. Odmah ću reći da on, za sada, ne pokazuje tu slojevitost psiholoških i životnih uvida koje ima, npr. njegov vršnjak, Marko Pišev, niti ima toliko istančan smisao za jezik, atmosferu itd kao on. Ali zato Goran S. ima redak osećaj za ŽIVOT – za likove, dijaloge svakodnevnice, a to nedostaje mnogim, mnogo profilisanijim piscima (neki bi rekli, i meni). On uspeva da uđe među te mediokritete, taj polusvet, te budale, i da ih opiše dovoljno živo, i ubedljivo, a opet ne previše iritirajuće, da nas uvuče u to što im se potom desi. Nedostaje mu promišljenost u pogledu idejnih potencijala žanra, ali i formalna veština da dramski spretnije (i smislenije) uobliči i prikaže završetke tih svojih priča. To su stvari koje se mogu steći; a sa njima, na bazi koju već ima, mogao bi da dostigne i mnogo više.

Inače, autor je na svom skromnom blogu najavio da ima određeni broj primeraka da PODELI (besplatno!) zainteresovanima, pa detalje o tome pogledajte OVDE te poitajte i samo recite: 'Ghoul me poslao!'

BLACK SWAN (2010)

Black Swan (2010) Darren Aronofsky 4.5/5

rivju by SHOZO

Aronofsky je već prvim svojim filmovima postavio sebi visoke kriterijumu u stvaranju stilski i umetnički moćnih filmskih dela. Sa Labudovim prethodnikom, Rvačem, ušao je u prvu ligu holivudskih režisera, tako da druga uzastopna nominacija za najviša američka priznanja ne čudi. Koliko je to bila namera ćoveka koji stoji iza žanrovski potentnih, ali generalno filmova za ljubitelje kultnih radova, a koliko je to zasluga producenata koji su ogromnim budžetima duvali u njegova jedra, pokazaće neki kasniji naslovi.

Black Swan je kvalitetan film, i uprkos sitnijim propustima mahom vezanih za neumerene promene ritma i neubedljiv muški lik, biće naširoko prepoznat kao jedan od najboljih u 2010. godini.

Arnofski uspešno rešava postavljen zadatak u kome pluta premisa naizgled nespojivih žanrovskih matrica: muzičkog romantizma i modernog horora. Zadatak biva još teži ako je u epicentru dramske postavke epohalno delo iz ere romantizma, koje mora da iznese ženski lik.

Da je živ, Čajkovski bi najverovatnije burnim aplauzom pozdravio modernu adaptaciju njegovog čuvenog baleta. Sam Čajkovski je, bežeći od svog prilično tragičnog života, često u pozitivnom karakteru i optimističkim završecima svojih dela bežao od surove realnosti i okruženja u kome je živeo. Odstupanja je bilo u uvertiri Romeo i Julija, i Patetičnoj Simfoniji (pre svega u 4. stavu).

Daren Aronofski pogađa ton i karaketer, kombinujući hrabro surealizam, psiholgiju i neponovljive muzičke sekvence, konvertujući ih u melodramatičan horor, nalik onima iz rane faze Romana Polanskog.

Lik Nine (Odeta iz Jezera) je zamišljen kod Aronofskog kao subjekat sa duplo naznačenom dihotomijom. Pored Lili (Odilija iz Jezera), Nina ima i sopstvenog, unutrašnjeg protivnika. U procesu alteracije, da bi što vernije dočarala crnog labuda u baletu, ona gubi svoj identitet, i jedini način da se oslobodi unutrašnjeg zlog paranjaka je samoubistvo. Negde usput, Aronofski naglašava da je Nina dostigla savršenstvo u kreiranju dramsko-scenske transformacije.

Za razliku od dramske postavke baleta, film nudi samo naizgled dominatnog muškarca, režisera baleta koji se razbacuje svojim pozicionizmom i mačoizmom do nepodnošljivih granica. Kaselova uloga, kao i sam njegov dramski karakater, je najslabija tačka filma; njegov Francuz osim seksualnih frustracija, kuloarskih intriga i egzotičnosti akcenta (na koji se Ameri očigledno i dalje pale), nudi visok nivo frigidnosti i prozaičnosti.

Sličnost sa filmovima Polanskog, kao što su The Tenant i Repulsion, postoji, ali Aronofski, za razliku od Polanskog, psihotičnu transformaciju, deluziju i paranoidno-šizofreni raspad ličnosti ne posmatra kao trajni dramski ćorsokak, za koji je krivo okruženje (pritisak režisera, paranoja zbog zamene i kvaliteta dvojnice, efekat preambiciozne majke), već kao problem čiji se spas nazire u postizanju umetničkog savršenstva i glorifikaciji smrti.

Ono po čemu će ovaj horor biti zapamćen je dokazivanje Natali Portman kao jedne od najboljih američkih glumica mlađe generacije. Bravura koja samu sebe kandiduje za Oskara; njena Nina je u isto vreme otelovljenje savršenstva i nevinosti, kao i fatalna zavodljivost zla.

Nakon par godina horor fanovi imaju naslov koji će u trci za najprestižniju američku nagradu ući ne kao prvi među jednakima, već najverovatnije kao favorit.

Ghoul's Artwork (2): Horror Film Inspiration

u prethodnom nastavku prikazao sam neke radove nastale kopiranjem tj. ugledanjem na određene fotke iz dragih mi filmova.

            u ovom sada obzanjujem crteže rađene bez pomoći takvog materijala – rađene su po sećanju, po uzoru na postojeće scene iz filmova na koje sam otkidao u periodu 1989-1993 (iz koga potiču skoro sve ove umjetnine).

            svaki umetnik počinje oponašanjem, pa tako i ja: ovde, oponašam upečatljive prizore iz horor filmova koje sam gledao u to doba. na tome sam vežbao svoju ruku (i ubijao vreme na časovima u gimnaziji stevan sremac) kako bih, kasnije, vizuelizovao i neke osobenije, originalnije i idejno potentnije prizore, potpuno iz svoje glave (vidi naredne nastavke ovog uzbudljivog art-serijala)!

            znači, uz blago izvinjenje – imao sam 16-20 godina kada sam ovo dole crtkao – evo tih sirovih, ali istorijski značajnih dokumenata u mom bildungs-horror-romanu.

  

 BAD TASTE

 BRIDE OF REANIMATOR

 DEAD RINGERS

 HELLRAISER

 HELLRAISER

 

 EVIL DEAD 2

 THE FLY

 THE HAND
 (ova scena ne postoji u filmu, ali je inspirisana mojim besom što se tu otkinuta šaka koristi isključivo na neke ultra-nemašovite načine za ubijanje!)

TWO EVIL EYES: BLACK CAT

DARK STARS RISING – KNJIGA GODINE!

            evo knjige koja je napravljena kao poručena za ghoulish taste i koju svim srcem i dušom preporučujem sličnim ghoulish individuama!

            pun naslov je DARK STARS RISING: Conversations from the Outer Realms a autor je Shade Rupe – baja koga sam nakratko upoznao na ovogodišnjoj Fantaziji, kada mi je i dao flajer za ovu knjigu i najavio njen izlazak.  

on je, u svojstvu publiciste, organizatora i svašta-nešto, bio prezauzet bavljenjem kenom raselom tako da nije bilo mnogo prilike za druženje, ali flajer sa sadržajem bio je dovoljan da me zainteresuje da s nestrpljenjem dočekam pojavu ovoga iz štampe.

            naime, u pitanju je knjiga nakrcana sa 27 intervjua sa veličinama kao što su:

1.   Richard Kern

2.   Alejandro Jodorowsky

3.   Buddy Giovinazzo

4.   Udo Kier

5.   Jim VanBebber

6.   Dennis Paoli

7.   Tura Satana

8.   Teller

9.   Brother Theodore

10. Peter Sotos

11. Johannes Schonherr

12. Chas. Balun

13. Divine

14. Floria Sigismondi

15. Hermann Nitsch

16. Genesis P-Orridge

17. William Lustig

18. Dennis Cooper

19. Gaspar Noe

20. Johanna Went

21. Zamora, The Torture King

22. Andre Lassen

23. Arnold Drake

24. Richard Stanley

25. Dame Darcy

26. Stephen O'Malley

27. Crispin Glover

            ova knjižurina je pravi remek za sve ljubitelje transgresije, provokacije, šoka, horora, bizarne erotike i svega pomerenog i excentričnog.

            uostalom, sve fotke u ovom postu pokazuju uzorak toga kako izgleda prejebano dizajnirana unutrašnjost, a ona je zaista neuporedivo bajoslovna slikovnica za svu perverznu veliku decu!

            ako ovaj SADRŽAJ – odnosno skup imena prizvanih ovde – nije dovoljan za interesovanje, i ako vas čak ni slike velelepno-mračno-morbidnog šarenila unutar ovih korica ne kupuju, evo onda mog neumerenog, ali VRLO zasluženog hvalospeva koji je danas objavljen na popularnom filmskom sajtu BEYOND HOLLYWOOD!

            ako imate 15-ak funti na raspolaganju i mogućnost naručivanja iz inostranstva, ne časite ni časa – ovo je zaista MUST HAVE prvog reda za svaku osobu iole pomerenog (tj. izgrađenog) ukusa!