Jodorovski u Beogradu: izveštaj (2. deo)

             u prethodnoj tiradi pokušao sam da skiciram zašto mislim da je jodorovski i dalje itekakao relevantan i bitan; a sada, malo konkretnije o tome kako su izgledali susreti sa njim.

            u petak, 15.04. stigao sam negde oko 18.30 u francuski kulturni centar – tačnije, pred njegova zaključana vrata, ali mi ljubazna prolaznica pokaza bočni ulaz. obezbeđenje je mrko pogledalo mene i kolegu ivana tomića – tomu, koji je išao sa mnom, ali rekoh da me je janjetov zvao (kao što zaista i jeste), a ovi nisu ni proveravali. ubrzo i njega spazih unutra: on reče da je sa jodom trenutno na spratu rts-ova ekipa, i da ja upadam posle njih. tu je bio i bane glumac, ko-organizator ovoga, koji se takođe ljubazno pobrinuo sa prevoditeljicom i šta sve ne iz fra. centra da ja imam intervju sa jodom posle rts-a.

            seo sam malo podalje od kamera i reflektora, ali dovoljno blizu da čujem razgovor koji je vodio nebojša popović, zadužen za film u kulturnoj redakciji rts-a. njegova pitanja bila su solidno pripremljena, ali pretežno konvencionalna i predvidiva: šetanje kroz karijeru, hronološki, od FANDA do SANGRE, sa uobičajenim usputnim zadržavanjima. njegovo prvo pitanje bilo je: 'dal si jodo il si hodo il si, možda, žodo?' a odgovor je bio, otprilike, 'nit sam jodo nit sam hodo, a nisam ni žodo, I am infinite, I contain multitudes.' 

malo me je iznerviralo kad ga je pitao za nadrealizam, jer sam time ja hteo da započnem, pa sam onda na licu mesta morao da improvizujem drugačiji start, da ne bih joda smarao istovetnim pitanjima. inače, taj njihov razgovor je rađen na francuskom, koji popović takođe parla, a ja sam ga poprilično razumevao sa svojim nikad-ljucki naučenim, ali za osnovno snalaženje dovoljnim francuskim. popović je bio, kao i uvek, hladan profi – bez emotivnih boja, bez potpitanja, uredno je prošetao kroz svoja pitanja sa papira, a jodo mu je odgovarao takođe profi, sadržajno i fino, ali bez preteranih elaboracija. za sve to vreme toma je slikao svojim sega-mega aparatom iz svih uglova i unapred sam se radovao odličnim fotkama koje ću imati. 

onda dođe i mojih 20 minuta: malo sam se uplašio da će ovi francuzi nametnuti samo taj jezik za intervju, ali ispade da je i njima i jodu okej da razgovor vodimo na engleskom. njegov engleski je, btw, pristojan ali neizuzetan: bolji je od, recimo, arđentovog. ne bih da prepričavam intervju, pošto je već transkribovan i biće ovih dana okačen ovde ili onde, pa da ne kvarim sad. reći ću samo da je jodo bio vrlo prijatan, zabavan, rekao bih da su ga malo okrepila moja pitanja (i potpitanja, upadice, spontani usklici i smeh na njegove provale), bio je srdačan i otvoren, nije nimalo delovalo da je smoren i da otaljava odgovore mehanički.

ukratko, ja sam, en generale, zadovoljan što sam uopšte mogao da sedim prekoputa takvog giganta i razgovaram s njim, makar i to ograničeno vreme. međutim, moram malo i da cepidlačim: ono čime nisam najzadovoljniji jeste to što jodo, čini mi se, ima ready-made odgovore na neke teme, i ponekad njih izruči, sa manje-više varijacije, bez obzira na specifičnost pitanja. npr. ja ga pitam vrlo konkretno pitanje o tome kako ABELCAIN zamišlja, koja je tema, koja vizuelnost, da li će biti isti stil i pristup kao dosadašnji mu filmovi (hell, ipak je poslednji, zasad, snimio pre više od 20 godina!) – a on mi priča o tome kako ga zajebava ruski producent koji traži zvezdu a neće nasilje! ipak, uprkos ponekom takvom momentu, intervju je vrlo zabavan i sadržajan – samo što nije tako apsolutističko ceđenje sagovornika kakvo sam inače navikao da izvodim (deodato, juzna, spasojević itd).

enivej, stigao sam da ga pitam skoro sve što sam planirao pre nego što nas prekinuše jer se gomilala masa jodočasnika iza mene. dao sam mu da potpiše primerak knjige MISTIČNI KABARE, što je ljupko i učinio (uz pitanje 'did you read it?'), a zatim se baš zabavio i nasmejao kad mu je toma the photographer na potpis ponudio – torbicu za svoj foto aparat, pošto je spremljene knjige i stripove uspeo da zaboravi kod kuće! srećom, moj crni faber castle flomaster je bio na nivou zadatka...

...MISTIČNI KABARE je, kad već pitate, jedna više no solidna knjiga – jodofilozofija kroz viceve! da, čiča prenosi ucelo niz priča, anegdota, viceva, vickastih legendi (najčešće blisko- i daleko-istočnih), i analizira ih u kontextu svoje osnovne teze o težnji ka kompletnosti čoveka, koji danas obitava uglavnom u lažima, nametnutim spolja ('autoriteti') i iznutra (samo-laži, hipokrizija, nesvest itsl). knjiga može biti vanredno korisna za prosečne i blago-natprosečne čitaoce (dakle, za većinu), dok njene teze mogu delovati pomalo kao truizmi onim ostvarenim, potpunim, već-pronađenim i realizovanim ličnostima (manjina) koje već kapiraju kako funkcioniše svet, kako psiha, i kako 'pomiriti' spoljnje i unutrašnje. svakako ima moju preporuku, jer čak i oni kojima duhovne poruke nisu potrebne (?!) mogu se zabaviti vicevima, među kojima ima i prilično masnih...

onda siđoh u prizemlje, još uvek za posetioce zaključano, kad začuh lupanje na izlogu centra. s druge strane bila je unezverena faca abraxasa koji je nešto gestikulirao i, verovatno, vikao, iako ga je bilo nemoguće čuti. obezbeđenje je već bilo u pripravnosti: 'soko zove orla. imamo situaciju. ponavljam, imamo situaciju na koti 305 s crtom. psihotična osoba sa likom čarlsa mensona na duksu pokušava da razbije staklo. zovi pojačanje. gotovo.' ja izađoh na ulicu kroz onaj bočni ulaz i uvedoh abraxasa, umirujući obezbeđenje: 'u redu je: on je sa mnom.' gledali su nas pomalo nepoverljivo ali nas pustiše unutra, a ja zamolih sina da ne pravi incidente i ne bruka me pred ovolikim svetom, što on obeća (i uglavnom ispuni).

dok još nije bilo gužve razgledao sam izložene table, i bio pomalo razočaran videvši da se radi isključivo o strip tablama (a ne ilustracijama), i da su sve iz francuskog dela janjetovljevog opusa, a bez bernarda panasonika i drugih dražih mi ludila. ipak, ima tu lepih stvari za videti: ko voli, nek svrati, jer izložba je tu do 1. juna... od sinka preuzeh primerke njegove novoizašle knjižice, i prijatno se iznenadih koliko to izgleda mnogo pristojnije nego što sam očekivo. u sali počeše da se gomilaju insajderi iz sveta stripa – vlada vesović, veseli dušman, draško roganović, alexa gajić itd. – a onda se raskriliše i vratnice za ostalu svetinu. kao što se i moglo očekivati, stvori se poprilična gužva, kao što je i red kad je ovakav povod. bilo bi bruka da je drugačije.

izložbu je prvo najavila francuskinja iz centra uz uobičajene priče o građenju kulturnih mostova između srbije i francuske i tako to, a onda mikrofone uzeše znatno nekonvencionalniji i zabavniji jodo i janjetov. najviše smeha je izazvala opaska o tome kako je sitan i mršav bio janjetov kad ga je jodo upoznao pre kojih 20ak godinica (u poređenju sa grdosijom u koju je u međuvremenu izrastao). deo njegove priče o toj saradnji, na francuskom, zajedno sa prevodom toga na srpski, možete čuti u ovom petominutnom audio fajlu koji sam usnimio tom prilikom – klikni OVDE.

obojica su bili kratki i slatki sa svojim pričama, a onda je usledio koktel – vina, sokovi i voda + nekoliko činija sa bademima – na radost ne samo jodofila nego i nekolicine izrazito upadljive sirotinje koja se ugurala tu iako sigurno nema pojma ni ko je jodo, ni ko je janjetov, ni ko je ghoul, ali zna šta znači prilika za free eat & drink, pa makar to bilo i usred kinez mihajlove. ovaj fenomen sam primetio i ranije na nekim zbitijima u centru beograda – pa čak i na beokonu! – što mi je bilo isprva malko čudno, jer iako i u nišu ima sirotinje, nikad je nisam zapazio na brojnim promocijama, tribinama i drugim kulturnim čudima u nišu, pa čak ni onima vezanim za filmske susrete koja inače privlače najviše kojekakvog polusveta.

dok su jodo & janjetov marljivo potpisivali (a potonji i crtao) na stripovima fanova, ja sam se družio sa raznim nazočnim osobama, od kojih neke tu videh posle ko zna kolko vremena. druženje je nastavljeno i posle, u kafani, ali to je za pratioce ovog bloga manje bitno, pa preskačem i bacam se smesta na sutrašnji dan – subotu 16.04. tu je već bilo i nekih kontroverzi, neki besniji rekli bi i 'skandala', ali o tome – u idućem nastavku...

ABRAXASOV VODIČ NIZ DOKUMENTARNI FILM

       
Bulažnjenja jednog Pacijenta u kojima veliča Zlo i Nasilje...

ARKHAM SANITARIUM – scenario i najava

ne znam da li svraćate i na moj engleski blog, ali za slučaj da vam je promaklo, okačio sam tamo osvrt na scenario predstojećeg lavkraftovskog omnibusa koji je prethodno izašao na TWITCHU.

otkud to?

videli tvorci moj rivju za del torove nesuđene PLANINE LUDILA, dopalo im se to (iako nije bilo nimalo blago niti zašećereno), i drznuli se da mi proslede svoj scenario, u nadi da su uradili bolji posao od del toroa!

i, suprajz: jesu! scenario je vrlo dobar, kao što možete videti ovde: H. P. Lovecraft's ARKHAM SANITARIUM - Script Review .

            istina, brine me što je reditelj debitant, što su mu glumci sve neki neafirmisani početnici, što se radi sa sitnim parama i sa nekom kamerom koja nije RED, tako da je pitanje na šta će sve to da liči – plus, snimanje kreće sredinom maja, a već oktobra planiraju premijeru, pa se pribojavam da tu neće biti neke opsežne postprodukcije... no, da ne uročim, za sada to ima solidnih potencijala, a dobijaću i nadalje exkluzivne materijale od njih, pa ćemo videti u šta će sve da se izrodi.

Jodorovski u Beogradu: izveštaj (1. deo)

 jodorovski je jedan od poslednjih predstavnika vrste u izumiranju, izrazito old-school sorte fanatika i 100% posvećenika koji su imali kolko-tolko sreće da sazreju i zenit dostignu u svetu u kome su njihova ludila, uz umerenu dozu tvrdoglavosti i fanatizma, mogla da se ostvare u neokrnjenom, čak velelepnom obliku. danas su pravila igre skroz naskroz promenjena, i za ludilo tog opsega više nema mesta niti šanse.

naravno, može neko da bude baš mnogo uporan pa da namakne stotinu iljada evra, kao PORNO mladen, ili da se kocka na samog sebe sa sopstvenih par stotina iljadarki, kao SRPSKOFILMofili, ali to je maximum. niko ti danas neće dati milione da se igraš s njima i da praviš skupe, epske, a ludački osobene filmove kakvih je 1970ih nastajalo po tuce svake godine. prošlo je vreme kad je hercog išo sa onom grdnom expedicijom u džungle amazona da pravi AGIREA, danas može da se zajebava samo u low-budget areni sa nikom kejdžom; prošlo je vreme kad su manijaci poput fridkina mogli da prave blokbastere sa devojčicama koje si nabijaju raspeća u međunožje: u današnjim blokbasterima devojčice se vlaže u čednim snovima o goth-vamp momčićima ili čarobnjacima sa đozlucima; prošlo je, takođe, vreme, kad je isti taj fridkin mogo da pravi 'promašaje' poput CRUISINGA  ili SORCERERA (danas je svakome ko ima trun ukusa jasno da je potonji jedan od 10ak najboljih filmova najbolje decenije u istoriji filma, ali ko je to video ONDA, kad su ga svi popljuvali?!)?! pa ti 'promašaji' su čak i u svojim najslabijim, najmanje inspirisanim momentima žešći, mudovitiji, bolji od većine 'uspeha' iz poslednjih 15-20 godina u svetskom 'filmu'. eeeej, zamislite samo s kojim je parama jedan tarkovski baratao na SOLARISU i STALKERU? il kopola na APOKALIPSI SAD?

...ali odoh previše u digresiju. samo oću reći da je to vreme 'my way or the highway' filmmejkinga praktično uništeno, ili svedeno na low-budget i direct-to-dvd arenu (gde, takođe, danas operišu pretežno nekakvi kastrati, slepci, pičkice, misguided idioti čiji je najveći domet da prave drugorazredne omaže i ejpovanja i reimaginisanja onih mudovitih ludila iz 1970ih).

a ovo sve govorim da bih skicirao zašto poštujem i obožavam jodorovskog: iako nijedan njegov film od mene nema čistu peticu, nijedan od glavnih mu četiri komada nije ni mnogo daleko od nje. konkretno: FANDO & LIS = 3+; EL TOPO = 4; HOLY MOUNTAIN = 4+; SANTA SANGRE = 5- (zapazi pattern: svaki naredni je sve bolji! jer jodo zaista svakog dana u svakom pogledu sve više napreduje!)

jodo u sebi oličava taj duh maverika, autsajdera, apsolutiste, vizionara, svete lude, džokera, trixtera, mudovitog genija koga živo zabole za bilo koga, a naročito za rulju i njen neukus, za 'autoritete', za vlast, za moć, pare, slavu i ostala govna oko kojih se sitne dušice-mušice lepe. he he, videćete za koji dan kad okačim intervju koji sam s njim napravio, kaže u njemu: dali mu u čileu nekakvu medalju, a on kad došo kući (u pariz, gde je pobego od čileanaca i mexikanaca koji su teli da ga UBIJU zbog njegovih filmova 20 godina ranije), okačio je – u svom klozetu.

to je moj čovek.

isto ko barouz, recimo – koga su prvo teli da zabranjuju i cenzurišu i apse, a posle mu davali medalje i titule, a on kaže: 'nisam ih jebavao onda kad su me pljuvali, a ne jebavam ih ni sada kad me hvale.'

time hoću reći da je jodo za mene mnogo više od 'samo' reditelja nekih filmova koje veoma volim: on je jedna od poslednjih živih inkarnacija ideala koje primarno cenim i pokušavam da sledim – nije preterano reći da je on za mene nešto kao živi svetac u panteonu koji čine njemu slični posvećenici što ne jebu živu silu, no teraju po svome, u skladu sa pjesmom onog mafijaša: I'LL DO IT MYYYY WAAAAYYY...

prema tome, prezahvalan sam zoranu janjetovu što je upriličio povod da se jodo dovede u beograd, jer – da se ne lažemo – bez njega on ovde ne bi ni dolazio, niti bi imao ko da ga dovede (ne u smislu logistike i para, jer to se nađe; već u smislu nekoga zbog koga bi ovaj potegao na toliki put). otvaranje izložbe strip tabli janjetova bilo je, dakle, povod da se među srbe dovede i legenda koja hoda, aleksandar jodorovski (po ruski), odnosno alehandro hodorovski (po španski). fala francuzima kao saučesnicima u ovom pothvatu, ali što se mene tiče, ime 'žodorovski' ne prihvatam iz istog razloga iz koga ne prihvatam ni 'žanžetov' (da, tako oni zovu janjetova!) i iz koga sutra, recimo, ne bih prihvatio da me neko zove 'dežan'. znači, fuck the french. 

a pošto su imbecilni srbi opsednuti ovakvim detaljima u svom idiosinkratičkom slepilu da od drveća ne vide šumu, a od jednog slova ne vide ČOVEKA – ako odete na neke forume, kao što je OVAJ, videćete da retardirana srpska stoka jedino o tome i ume i zna da govori kad se ime/imena ovog Čoveka pomene, jer – o čemu bi drugome? dal je žodo il je hodo il je jodo, to je najbitnije, i kad to raščistimo, onda je sve jasno: znamo čoveka! (što reče moj prijatelj toma, koji je sve ovo ovde slikao, "Jodorovski, Hodorovski, Žodorovski... Ma čiča vredi bar za trojicu!!!")

elem, normalno je da se on, kao neko ko je koren pustio u francuskoj, gde leba i sleba zarađuje, francuzima predstavlja kao Žodorovski; ali je takođe činjenica, ako uzmete neki bolji dvd sa njegovim filmom koji ima director's commentary – kao npr. SANTA SANGRE spec. edition, gde sa njime razgovara alan jones, na engleskom: čućete ga da kaže: 'helou, aj em alehandro hodorovski.' 

 

uzgred: ne samo što je SS njegov najbolji film, nego je i komentar na tom dvd-u jedan od 3 najbolja, bilo gde i bilo čija, koja sam u životu čuo – beskrajno pametan i prosvetljujuć ali i vrlo dirljiv, jer tu jodo govori pored ostalog i o svom sinu teu, koji u filmu igra podvodača, a koji je nekoliko godina posle tog filma stradao; dakle, jodo je uz sva ostala priključenija koja su ga snašla u životu imao i onaj najgori peh koji čoveka može da zapadne, da sahrani sopstveno dete – e, ali način na koji on o tome govori je toliko neopisivo ingeniozan i, čak, okrepljujuć i naprosto LEP da se to mora čuti... dakle, ako ste ovaj masterpis gledali samo na vhs-u – kao i da niste; a ni divx nije to; tek dvd je blizu prave stvari, a ako ikad pređem na blu rej (što za sad ne planiram), SS će svakako biti jedan od prvih koje ću kupiti.

znači, janjetov - ili, ako neko baš insistira: žanžetov – jer ipak je on pod tim imenom slavan u francuskoj i svetu; u srbiji ga možda zna kružok posvećenika, ali bio sam svedok u par navrata da u njegovom novom sadu on mirno ide glavnom ulicom, sedi u kafiću, ulazi u knjižaru i tako to, a niko ga ne spopada za autograme ili bilo šta; jer svaka zvezda mora da bude inkognito u svom rodnom selu, a to je donekle i dobro, jer smaračina je drugačije... ima zašto je dobro da si neznan među svojima...

elem, njemu imam zahvaliti ne samo onu opštu zahvalnost od svih jodofila, zato što ga je doveo, nego i specijalnu ghoul-zahvalnicu što mi je pomogao da se uguram između kojekakvih rts-ova, pinkova, bliceva, b-92 i ostalih preživara, i da dobijem svojih 20 minuta sa jodom kako bih mu postavio i neka malo manje konvencionalna i ofucana pitanja od ovih koja su mu ovi postavljali.

o intervjuu, otvaranju, ko je bio i šta je bilo, sa obilatima slikama – u idućem nastavku.

PS: pored janjetova i baneta glumca, koji su joda doveli, zahvaljujem i ivanu tomiću koji je uredno fotkao celo zbitije, pa zato uživate u exkluzivnim cultofghoul slikama, a ne u copy-paste preuzetim ko zna odakle.

a kad sam već kod toga, ne mogu da ne kažem i sledeće: cultofghoul je pustio svoje pipke u mejnstrim, ali na kvarno – ghoul's seal of approval našao se na slici koju je b92 stavio uz svoju vest jer, nije bilo odakle drugde, ili barem njihov dežurni guglaš nije zapazio ništa čudno na flajeru preuzetom sa ovog bloga. he he he.

- nastaviće se... –

Kratak sadržaj predstojećih nastavaka

             vratih se kući posle izbivanja od punih pet dana koji su bili toliko krcati epohalnim, unikatnim i nezaboravnim akcijama da će trebati neko vreme da se to sve slegne, a onda i opiše. 

zato, evo jedne krajnje svedene, okvirne najave toga šta u narednim danima možete očekivati na blogu:

          

sve to i još mnogo toga drugog, samo na cult of ghoul! stay tuned!