THE PYRAMID (2014)

**

2

            Prvobitno nisam nameravao da ovo gledam: svi rivjui su ukazivali na promašaj i gubljenje vremena (uključujući tu i gnušanje Ace Radivojevića), što u spoju sa omraženom mi formom FFF-a nije obećavalo ništa vredno pažnje.

            S druge strane – dođavola, ipak je tema vezana za meni odvajkada fascinantni drevni Egipat, a režiju potpisuje Ažin scenarista Gregori Levaser (ko-potpisnik remek-dela HAUTE TENSION, ali i gomile drugih Ažinih režijskih i producentskih projekata). Zar to da propustim? Pa ko će ovo da gleda ako neću ja? Tolike sam jebene FFF gluposti odgledao o mlađariji koja s video kamerama baulja po mračnim hodnicima napuštenih ludnica i kojekakvih banalnih kuća, a da zaobiđem film u kojem gomila budala baulja s kamerama po egipatskoj piramidi?! I još ih po njoj proganjaju sfinks-mačko-mumije i sam samcit Tatko na Gulovi, bog Anubis od krvi i mesa? To da prekočim?! Neće da može!

I tako, stegao sam zube i u jednoj dubini noći, nakon iscrpnog rada na nekim pametnijim i hororugodnijim rukopisima, rešio da odmorim mozak uz ovu PIRAMIDU. Da li sam uživao? Pa, ne baš, ali nisam se ni smorio: dobio sam otprilike ono što sam i očekivao – bezumnu petparačku glupost, savršenu za uspavljivanje.

Čitalac ovog bloga sa umetničkim imenom "Čovek iz doline" (Man from the Valley) poslao mi je svoj rivju PIRAMIDE i tako mi uštedeo trud, jer sad ne moram da pišem rivju pošto se slažem sa skoro svime što je rekao, pa zato – evo njegovog rivjua. Ja sam ga samo neznatno priredio (izbacio neka ponavljanja i nepotrebne tuđice) i ubacio nekoliko svojih komentara.

UPOZORENJE: Pošto je ovo suštinski slab film, slede SPOJLERI koji opisuju dešavanja sve do kraha filma.

THE PYRAMID (2014)

Ili: Pazi!!! Vučić vreba!

Jedna od mumificiranih verzija piramidalnog horora, u smislu da su mumije zapečaćene u svojim sarkofazima i da se ne muvaju tunelima piramide, vukući svoje zavoje i zadahe pune zelenog aspergilusa.

Film počinje otkrićem piramide u pustinjskom okruženju, nedaleko od Kaira (zapravo: 250 milja južnije = GHOUL), za vreme političkih potresa 2013. godine. Piramida je duboko ukopana u pesak, a locirana je termovizijskom geo-pretragom terena pomoću satelita, za čiji hvalospev američke tehnološke superiornosti su potrošene rečenice i par minuta. Ovo je daughter-dad discovery, porodica arheologa. Piramida je inače trostrana (?), što odstupa od četvorostranih, tipčnih Gizinih (bizaran detalj koji film, osim ako sam zadremao baš u tom trenutku, ne opravdava niti objašnjava: uostalom, tretman prostora u ovom filmu je više nego slobodan – neko bi rekao i besmislen = GHOUL). 

Početak filma je začinjen tipičnim humanim seksuabilnim začkoljicama, tipa lik Zahir koji je u arheološkom timu, kome je NASA poverila minijaturnu verziju Rovera sa Marsa vrednu 3 mega miliona $, tim robotom na gusenice, zvanim Shorty, se muva po šatoru ćerke arheologa, snima joj gaćice, brus, skupljajući onanišuće gradivo. Nekoliko puta ovaj lik napominje da Kratki vredi 3 mega dolara i da mnogo vredi, 3 mega dolara ej, kum na zemlji, NASA na nebu. (Zapravo, to insistiranje na vrednosti je da bi se opravdalo njihovo kasnije ulaženje u piramidu jednom kad Šorti unutra umukne i iščezne = GHOUL)

Odrpani najamnici, pokupljeni sa kakvog vašara, uveliko rade na otkopavanju epohalnog otkrića i dolaze do otvora na vrhu piramide iz koga pri otvaranju šibne zeleni gas za koji tvrde da je aspergilus (proizvode ga gljive) od kojeg jedan radnik pobenavi, pusti žvale na ustima i okrene oči (njegovi zombi simptomi nestaju iz kadra kamermana). Film je sniman u fazonu dokumentarca, snimatelj jurca i gledaoci filma posmatraju dešavanja na filmu kroz njegov objektiv, mada ima dosta scena gde je snimano u trećem licu kako bi i snimatelj ušao u kadar, kad god su u pitanju sočnije scene (i fala Anubisu na tome! = GHOUL).

Odjednom arheološkom timu biva zabranjeno da istražuje, imaju 24 sata da kupe prnje, ujka Sem naredio kroz lik dušebrižnog CIA-FBI-someone, pod plaštom da se plaši za njihovu bezbednost, za šta se na kraju ispostavlja da ova briga bude opravdana, ma koliko cinično zvučala na početku (Zapravo, povlačenje je naredila egipatska vlada = GHOUL). Ćera Nora i tata Holden arheolozi su razjareni, ali ćerka se dosetila njenog voajera Zahira i njegove igračke od 3 MEGA DOLARA koju je NASA NAPRAVILA, čime pada dogovor da uguraju Kratkog da snimi unutrašnjost piramide, dok su tu, dok se spakuju torbe, jer Ameri nemaju nikog u okruženju, pa dok stignu, pa nisu znali, pa neće to niko da dira, rupa tunela koji vodi u piramidu stoji tako neosigurana satima, čuva je samo neki egipatski kolerik, vojno lice, corporal Šadid, koji im se povremeno unosi u facu tipa „Aj samo krenite u (nebranjeni) tunel, sad ću ja vas po turu da izudaram... ma dobro, ajde idite ali samo 10 minuta, dok sam ja u kantini.“

Grupica od tate, ćerke, snimatelja Ficija i njegove kolegenice novinarke Sani, kao i Zahir, pustaju Kratkog od 3 mega... neću više, da cunja po tminama svojim tehnološkim novotarijama. Na ulazu u piramidi stoje hijeroglifi koji prevedeni od strane arheologa bukvalno znače „NE ULAZI! KOLJEM! PODZEMLJE!“ ali šta sad, znanost ispred svega. „Budale!“ što bi rekao Zoran Kesić, stavio neko da plaši pljačkaše grobova. Šortija ubrzo oduva nešto repoliko i na ekranu im se pojavi PRC! tačnije No signal. 

E sad se Zahir malo uplaši i prvi put upotrebi najveću filmsku poštapalicu „NASA gonna be pissed...“ Pošto je Zahir pozajmio Kratkog da voajeriše žene i da ne bi i njegovi praunuci otplaćivali kratkog, ova vesela, tinejdžeroliki naivna, grupica kreće da traži Kratkog, pod pretpostavkom da je kuče ušlo u tunel i poigralo se s njim, jedva nabedivši papa Štrumpfa (Holden) da krenu. A da, Šadid opet dolazi, besni, pljuje, sprema se da se bije i naglo trgne u kantinu na sokče (islamski svet) da zažmuri dok oni uđu tamo.

Oni ulaze u šorcevima, majicama i GAS MASKAMA, arheolozi doživljavaju arheološki orgazam gomilom simbola koje prevode i koji opet kažu „ALO LJUDI, KOLJEMMMM!!!“, ali oni na to reaguju u duhu Kesića. Ponose čeličnu sajlu koju razvlače od ulaza kako bi se vratili nazad. Tu sad kreće mrak, dust, kamerni reflektor i CSI lampice, te povremena divljenja hijeroglifima, čime otkrivaju da ovde počiva ili Oziris ili njegov sin Anubis, nisu sigurni, oba su označavana isto. Oziris je bog zagrobnog života, prvi faraon Starih Egipćana, a njegov sin Anubis ima zadatak da na kantaru meri iščupana srca smrtnika, kojima nikako da otvori put do zvezda i pridruži se tati Ozirisu.

Ispostavlja se da su Kratkog razbucale sfinks mačke, nakot mačaka koji je milenijumima zapečaćen u piramidi da čuva grobnicu i koji se održao visoko kontrolisanom kanibalizmu (mladi jedu stare i tako u živa materija kruži u krug), faraoni i njihovo voršipovanje mačke. High-IQ detected! Ali, da li će vrsta toliko evoluirati  za 5-6 hiljada godina da inteligentno proguta matorog sterilnog mužjaka/ženku? Prekratko za višemilionske tokove ovako preciznih adaptacija. Možda, sisari su to. A Zahir se nervira, jer NASA gonna be pissed, praunuci prezaduženi... Nakratko upada Šadid, isprazni rafal na mačke, ali nešto ga uvuče u uzan tunel kao kada neki veliki kaput zguramo u malenu kutiju. Šadide, Šadide, bolje da si ostao u kantini.

I tako, družina prolazi prašnjave prepreke po mračnim tunelima, nestaju jedan po jedan, Zahirovu nogu poklopi kamena gromada gde biva zarobljen, nakokaju ga narkoticima i dok družina traži put napolje (čeličnu sajlu vodilju im je nešto pokidalo) nešto ga odnosi ali mora da ostavi trag, svih 5 litara krvi je isteklo iz njega na toj trasi gde je odvučen. Potom nestaje Sami, zapravo, mačke ih pojure a oni se kao deca zguraju i debilski je gurnu da padne u ambis pun šiljaka, gde joj pritrče goluždrave mačke (vrlo loš CGI, i ovde i kasnije, sa Anubisom = GHOUL) i grickaju je u pirana stilu, juhu, kanibalizam može da odmori, stigli novi hranljivi resursi u ovom izolovanom „ekosistemu“. Sve vreme preostale aktere hvata neka vrsta tumorolike nekroze kože gde god su ih mačke grebnule u onoj jurnjavi... ah, the curse of mummy. 

Na kraju se spuštaju duboko na dno piramide (a sve vreme traže izlaz na vrhu odakle su se i zagubili u lavirintu), pronalaze ogroman kovčeg Ozirisa (valjda njegov) i pored njega leš masona iščupanog srca, koji je krajem XIX veka kročio u piramidu, listaju njegov dnevnik, mada su oni ovo već znali sve, da je ovo grobnica Ozirisa i da njegov sin mutant Anubis traži put do zvezda merenjem iščupanih srca na kantaru. U tom trenutku neka kandža probode grudi i iščupa srce papa Štrumpfu sa epidermalnom nekrozom tkiva i ispostavlja se da je to ANUBIS - lično.

Vizijski, CGI Anubisa je odrađen solidno, dugačka njuška, šiljaste uši, grbavo stvorenje 1,5 visine prosečnog čoveka, bez dlake, obučen u „suknjicu“ koja ne zapada za oko, jer jedini snimak u celosti Anubisa vidimo kada meri srce ovom jadniku a potom jurne ka Friciju koji ga snima IR modom na kameri, ali ga odaje displej koji svetli. Ne liči na onog Anubisa sa slika, crna glava šakala i ljudsko telo u beloj odori, više mi liči na one vukodlake iz Howlinga ili Dog Soldiers, ali u ćelavoj verziji. Ovde je prisutan sindrom duge njušketine (na slikama Anubis ima pristojnu šakalsku njušku), verovatno je CGI master podsvesno opterećen nekim drugim dugim organom. Na mah mi je Anubis zaličio na košmarnu verziju zlog Vučića iz Crvenkape. (A tu je i obavezni kliše: unošenje monstruma u facu curici a la ALIEN 3 = GHOUL)

Logički, od čega živi ovaj Anubis, ako je već materijalizovano božanstvo? Sfinks mačke ne jede sigurno, sav taj kanibalistički poredak, jedi stare mačke, ali čuvaj neke primerke da i mladima ostane kako bi se održali. I pored tolikog preciziranja u lancima ishrane, ne jede ih sigurno, jer dok on jurca Noru i Fricija koji nikako da priguši displej na nevidljivoj IR kameri, mačke natrčavaju na njih, odjednom ugledaju Anubisa i jurnu na njega iz sve snage a on ostane na muci da ih skida sa sebe, te dosadne mačkolike pirane.

Mora da ipak ovaj napaćeni entitet naručuje interstelarno hamburgere i šejkove, jer telo masona je netaknuto, ako ne računamo iščupano srce (zapanjujuće da ga ni mačke nisu grickale, ne žele da naruše svoj kanibalni poredak kruženja materije ili je ovo rupa u scenariju = Rupa je; ni prva ni poslednja = GHOUL). Nora otkriva da je Anubis u ovoj piramidi zatvorenik i da meri srca za put do zvezda. A oni upozoravajući natpisi? „Budale“???

Tu ide malo dramaturgije skrivanja oko zidova i ovo je najupečatljivi i, da kažemo, najstrašniji deo filma (dok ovaj humanoliki šakal urla mereći srce Holdenu, a potom, nezadovoljan srcem, zdrobi srce što se prenosi na obamrlog Holdena čije se telo smežura). Preostala družina, Nora i Fritzi, nalaze Šadidove lestvice kojima je on sišao i isplašio rafalom mačke, uzimaju Šadidov pištolj i pentraju se naviše, Nora prva, za njom Fritzi (eh da je Zahir na njegovom mestu), a za njima i Vučić, ovaj, Anubis.

E sad, Vučić se mnogo približio Friciju (pentra se vešto i brzo po vertikalnim tunelima), Frici ispaljuje šaržer metaka (eh da su bar srebrni), ali Vučku ništa, on smandrlja Fricija (obavezno merenje srca) i onda za Norom. Kad neće metak, onda vatra. Nora upali baklju (one speleološke, crvene kao iz Descenta) i opeče ga njome, na šta Anubis vrisnu i pobeže dole (vatre se plaše zveri, a za metak nisu ni čuli, šta znaju Cigančići šta je sto kila pa se igraju šinama na pruzi?). Nora sa sve vidljivijim anomalijama na koži na kraju izlazi na vrhu piramide, već se vidi dnevno svetlo, prilazi joj dečak (još marinci nisu stigli da okupiraju piramidu, već se po njoj deca igraju žmurke sa čika Anubisom, izgleda da je samo pokojni Šadid čuvao ceo kompleks), ali prilazi i Anubis i razjapi čeljusti. Kraj filma???

Ocena? Ne znam da li da obrazložim ocene po sistemu uvod-razrada-zaključak ili konačnu ocenu. Ako ćemo po prvome, ja bih stavio 2-3-1, a kao konačna ocena je neka aritmetička sredine 2+. Možda je ovo i za 3-, možda, da su obrazložili malo više tu konfuznu priču oko Anubisa i njegovog kantarenja srca.

A sad opet malo GHOUL: Ma ne, dvojka (**) je vrhunski domet ove budalaštine. Ovo je debilana namenjena konzumentima video igrica, koji nemaju blage veze sa mitologijom i starim Egiptom osim onoga što su u igricama i stripovima možda videli: dakle, vulgarizacija na svim nivoima uključujući tu i taj trash besmisao sa Anubisom kao tamo nekim čudovištem od krvi i mesa (!) s kojim se naša Final Girl maklja, šutira, pesniči, pecka bakljama i gađa tortama u facu. Ali, budimo realni – da su se ovi vajni arheolozi i novinari (sa psihologijom debila) po tim hodnicima jurcali sa jednom sparušenom lešinom umotanom u zavoje, ja ovo ne bih ni gledao. Ovako, zahvaljujući tim treš budalaštinama sa mačkama i Vučićem, to ima neki zametak poluzabave za odmor polumrtvog mozga uoči zore i izlaska boga Ra... 

IT FOLLOWS (2015)

*** 

3

            "Prokletstvo trojke", avaj, i dalje vlada hororom: uz sve naše nade i molbe Azatotu, uz sav hajp žanrovskih i drugih glasila, uz sve cviljenje od uživanja horor fanova širom interneta - IT FOLLOWS, ipak, ne uspeva da prebaci ocenu koja označava vrlo dobar, gledljiv, zabavan solidan film, i da se popne za stepenicu više, da pređe u društvo momaka koji znače "odlično, sjajno, polugenijalno, skoro pa izuzetno, još malo pa antologijsko".

            Ne; ONO PRATI je tek jedan OK horor, vredan pažnje i gledanja, sa sasvim pristojnim kvalitetima, ali kad se sve sabere i oduzme, to je ipak tek nešto malo iznad proseka, nikakva revolucija niti antologija, ništa za višestruko gledanje i proučavanje i promišljanje i gustiranje natenane.

Fin filmčić koji izgleda bolji nego što jeste samo u poređenju sa generalno debilnim hororima koji danas vladaju scenom, ali sam po sebi, uz svoje određene kvalitete, ipak sadrži i ozbiljne nedostatke koji mu krešu krila i spuštaju ga među, recimo, OCULUSE i BABADOOKE ovih godina.

Iako su im zapleti različiti, pristup i dometi su donekle slični: u sva tri slučaja pokušava se sa dramom, sa ozbiljnošću, bez treša i bez "pet drugara u kombiju" i bez FFF-a i komendije; pokušava se sa ozbiljnom, nereferencijalnom, nederivativnom, strejt stravom; 

i u sva tri slučaja, filmovi su umanjeni donekle preteranom proizvoljnošću koncepta, zatim napadnom simbolikom, i najzad – smrtno dosadnom, nevešto sprovedenom "sumornošću" koja iz njih isisava skoro svaki nagoveštaj zabave, uživanja, radosti u hororu.

Da skratim, jer prezauzet sam ovih dana važnijim pisanijima.

Šta je ovde dobro?

+ Koncept je relativno originalan: ko se jebe, proganja ga svaki-put-drugačija "utvara seksa", koju mora da prenese sledećoj žrtvi. Sličan fazon kao u RINGU, samo što ovde umesto gledanja kasete imamo seks; a isti je i "lek": prenesi dalje, pa nek drugi trlja glavu s problemom; uostalom, neće ni njemu/njoj ništa biti ako prenese sledećem, a ovaj sledećem itd. Ukratko: jebite se, ljudi!

+ Likovi su zamišljeni i odglumljeni realističnije nego što smo u ovakvim filmovima navikli, uključujući tu i neke životne, a u žanru retko (na ovaj način) viđane odnose – npr. "najbolji drug & komšija" koji bi da bude nešto više "drugarici" koja, pak, ima drugog. To njihovo druženje ima u svojoj inscenaciji nešto životnije od uobičajenih klišea.

+ Za razliku od 9/10 današnjih horora, ovaj ima nekoliko efektnih horor scena (da ne nabrajam i ne spojlujem sad), zasnovanih na sugestiji odnosno na pretnji koja ima ambivalentan a ne eksplicitni palp izgled (iskežene face, demoni, čudovišta, duhovi…). To će reći da režiser zna šta i kako radi, kako slika, kako frejmuje, gde/kad seče, itd.

+ Muzika je izuzetna: pravi blast from the synth past, zvuči kao Tangerine Dream iz zlatnih 1980-tih horor dana (The Keep, Manhunter, Near Dark). Istina, moram reći da je muzika maltene bolja nego što film zaslužuje – štaviše, ponegde i odskače od scena na koje je nalepljena: jeste lepa za uho po sebi, ali je često u slaboj vezi sa time što, kao, ilustruje u datom trenutku.

Šta fali?

- Idejnost je problematična, jer opet se vraćamo na staru ideologiju slešera "Sex is bad, mkay? If you fuck – you die, mkay?" Dobro, nije to baš toliko debilno kao u doba Petka 13-og, jer ovde je poenta radije "Pazi s kim se fukaš, možeš se pokajati" pa je stoga "demon" ovog filma ne toliko seks kao takav, koliko polna bolest; znači, uz malo pameti i pažnje može se taj "demon" izbeći.

- Tempo je previše letargičan, a likovi previše nezanimljivi da bi se njihova priključenija pratila sa dubokom unesenošću: nema tu one sočnosti i duše koje je Krejven u svojim zlatnim danima umeo kao niko da proizvede (A Nightmare…, Scream) a da, opet, time ne naruši stravu. 

Odnosno, likovi nisu loši, ali jedva dosežu nivo zvani OKEJ: drže vodu ali ništa za pamćenje (ista boljka kao OKULTIS i BABA ĐUKA).

- Proizvoljnost koncepta je donekle kvalitet (weird, iracionalno, neizvesnost, ne se znaje…) a odnekle nedostatak, kada taj anything goes počinje da smeta sa svojim apsurdnim neobjašnjivostima. 

Ne, ne tražim da mi se crta do poslednjeg slova kako sve ovo funkcioniše, kako je nastalo ovo "seks prokletstvo" i zašto ima baš ovaj oblik, baš ova pravila, zašto se javlja baš kroz onakve prikaze itd. ali opet, bar malo nekog privida reda i smisla ne bi bilo loše. 

Zašto baba? Zašto goli muškarac? Zašto silovana devojka? Ako već nisu od krvi i mesa, zašto krvare kad se u njih puca?

Šta, tačno, biva sa žrtvama jednom kad ih stigne to što ih PRATI? Curu na početku nađu sa jednom nogom zalomljenom unapred (vidi sliku); originalan prizor ali, šta s tim? To je sve?
 
Momka koji strada kasnije - ženska prikaza praktično siluje. Implicira se da mu time nekako isisa životnu energiju, ali suviše je to mutno prikazano, a on na kraju - samo malo bleđi nego inače: ništa mumija i facijalna deformacija a la RINGU žrtve. Fali nam treća žrtva bilo kog pola za patern (if any); ovo, ovoliko, deluje previše proizvoljno.

- Odsustvo jakih set-pisova, previše anderstejtmenta, sumnjivo-plitka idejnost, neupečatljivi likovi, mlak završetak… sve to nisu strašne boljke da se film pokopa pod zemlju, ali akumulirane ovako ipak opterećuju ono što u njemu valja, i naginju ga ka trojci.

Znači, gledajte, plašite se, uživajte, i – pazite šta (i s kim) radite!

VUKODLACI (1)! WOLF COP (2014)

            Vukodlaci! Na mase i na buljuke! Gomila vukodlačkih filmova izašla u poslednjih pola godine! Zakon velikih brojeva je neumoljiv – nešto tu mora da valja! Ili ne? Hm, videćemo...

           

WOLF COP

CAN, 14

**(*)

2+

            VUKOPAJKAN je kanadski pokušaj palp-krimi-noar-horora o smrdljivoj pijanduri u uniformi koju ujede vukodlak, što ovoga pretvori u noćnog borca za pravdu.

To znači da on postaje branitelj opšteg mesta u ovim petparačkim scenarijima – malih privrednika, dragstora i sličnih sitnih prodavaca na udaru sitnih pljačkaša.

Postavši vrsta superheroja, i on, kao takav, mora da ima svoje specijalno vozilo: ako može Betmen da ima Betmobil, može i ovaj da ima Vukmobil! Budalaština, ali za decu i mlađe tinejdžere te stripadžije ovo možda čak i bude svarljivo.

A onda se iza sitnih lopova i džeparoša otkrije i malo veća zavera u mestu, sa nekakvim šejpšifterima i nekom nabudženom mitologijom i masterplanovima (zeeev, zaboravio sam već detalje, dal ima neke veze s "Krvavim Mesecom" ili sa krvlju vukodlaka il tako nekim sranjem koje je neophodno da bi se... postiglo nešto strašno veliko i opasno... zeeev...).

To dovodi do okršaja sa ovim čudima sa obiljem osrednjeg CGI-ja i nimalo saspensa ili zabavnosti u tom limp dick finalu.

Film počinje srednje-obećavajuće, a onda već posle prve trećine krene da tone prema kraju, čim ispuca svoja 2 ½ fazona i postane sve usiljeniji, sve nezanimljiviji.

Efekti maske su pristojni, ali nema ih baš mnogo, i nisu po sebi dovoljan razlog za gledanje. 

Sama transformacija (obavezan deo svakog poštenog WW filma!) rešena je tako što je vukodlak već gotov ispod ljudske kože, pa samo treba pocepati tu kožu, i eto njega gotovog, rutavog, ispod.

Ukratko, ako niste mnogo probirljivi, ako volite palp-treš i žanrovske bućkuriše bez mnogo pretenzija a kamoli ozbiljnosti, plus baš izgarate za vukodlacima, ovo je dovoljno podnošljivo za jednokratno neobavezno osmatranje.