понедељак, 8. фебруар 2016.

NAJBOLJI HORORI 2015. GODINE (top liste)

  
            Evo šta je u prošloj, za horor jadno-žalosnoj godini, isplutalo na površinu kao najmanje loše. Već i sama činjenica da dva najbolja filma godine imaju skromne ocene 3+ i 3 govori više i slikovitije nego bilo kakva moja tirada. Zato, umesto tirade, evo top-liste, od najmanje loših prema izrazito lošima, pa vi vidite da li vam je nešto od ovih top-21 gledljivih promaklo, a da zvuči primamljivo. O skoro svim ovim filmovima već sam pisao na blogu. Ako su vam ti rivjui promakli, ili želite da ih se podsetite, linkovani su u donjem spisku: samo treba da kliknete na naslov, i čudesima moderne tehnologije obrećete se na rivjuu željenog filma!
            Ispod ćete naći ocene za ukupno 64 horora (!) koji su postali vidljivi tokom 2015. (dakle, produkcija 2014/15), a ja ih odgledao do kraja (oni koje sam u startu zaobišao, ili započeo pa ugasio, ne računam ovde). Podeljeni su u tri grupacije:
gledljivih = 21
srednje-žalosnih = 33
užasnih = 10.


Najbolji horori 2015.
TOP-21
 

AUS, 14
***            3+

USA, 15
***             3

UK, 14
***            3

USA, 15
***             3

5. SPRING
USA, 14
***            3-

6. CUB
BEL, 14
***          3-

7. BASKIN
TUR, 15
***         3-

8. Come Back to Me
USA, 14
***            3-

JAP, 15
**(*)          3-

CAN, 15
**(*)           3-

11. Wyrmwood: Road of the Dead
AUS, 14
**(*)         3-

USA, 15
**(*)          3-

13. CREEP
USA, 14
**(*)          3-

USA, 15
**(*)          3-

GER, 15
**(*)          3-

SPA, 15
**(*)           3-

NZ, 15
**(*)          2+

18. A Christmas Horror Story
CAN, 15
**(*)          2+

19. Scouts Guide to the Zombie Apocalypse
USA, 15
**(*)       2+

20. GREEN INFERNO
USA, 14
**(*)        2+

USA, 15
**(*)     2+


BBB: 
Bljutavo-Bezlične Budalaštine
-bez nekog reda, jer ko će još tu da se bakće nijansama-


JULIA
USA, 14
**               2

USA, 2015
**              2

USA, 15
**               2

THE VOICES
USA, 14
**         2+

USA, 14
**(*)         2+

The Woman in Black 2; Angel of Death
UK, 14
**             2

From the Dark
IRE, 15
**(*)          2+

THE ASYLUM
USA, 15
**               2

USA, 15
**               2+

USA, 15
**               2+

USA, 15
**          2

GER, 15
**              2

SLO, 15
**              2

CZ, 15
**(*)          2+

USA, 15
**              2

USA, 15
**(*)          2+

CAN, 15
**               2

The Blood Lands
UK, 15
**              2

USA, 15
**              2

USA, 15
**               2

ARG, 15
**              2+

USA, 15
**          2+

USA, 15
**               2

Tales of Halloween
USA, 15
**(*)        2+

HOWL
UK, 15
**(*)        2+

The Hallow
UK, 15
**              2+

THE DIABOLICAL
USA, 15
**             2

USA, 15
**               2

SINISTER 2
USA, 15
**              2+

The Abandoned
USA, 15
**(*)     2+

THE VEIL
USA, 15
**          2

MARTYRS
USA, 15
**          2

Jeruzalem
ISR, 15
**          2


Najgori horori 2015.
TOP-10


1. TREMORS 5: BLOODLINES
*     1
  
2. Curse of the Witching Tree
USA, 15
*(*)            2-

3. THE VATICAN TAPES
USA, 15
*(*)            2-

4. CHILDREN OF THE NIGHT
ARG, 14
**               2-

5. A GIRL WALKS HOME ALONE AT NIGHT
USA, 14
**              2-

6. Purgatorio
ARG, 15
**               2-

7. The Pyramid
USA, 15
**               2-

8. THE HOUSE WITH 100 EYES
USA, 15
**               2-

9. THE MAN IN THE ORANGE JACKET
LAT, 14
**                2-

10. UnfRIENDed
USA, 15
**              2

 * * * 


субота, 6. фебруар 2016.

DILAN DOG: „Gavranova presuda“


            Za sve one koji se vajkaju nad zlatnim danima Dilana Doga, i kukaju nad današnjim epizodama, evo lepih vesti: DILAN još nije gotov! Ispod su moji osvrti na dva vredna, (relativno) nova izdanja ovog junaka koja je Veseli četvrtak izbacio u poslednjih par meseci.

„Gavranova presuda“
Redovni (br. 102)
Scenario: Roberto Recchioni
Crtež: Daniele Caluri
96 strana

            Ovo je epizoda na neki način započeta u petom broju Obojenog programa, u kratkoj priči pod nazivom „Pregaženi vremenom“, ne u smislu zapleta koliko po tome što jedan antagonista, uveden tamo, ovde dolazi da odigra nešto veću ulogu.
Dilan se već na početku nađe zarobljen i ucenjen životom zgodne klijentkinje: mora da prođe čitav niz testova/mučenja, u stilu serijala SAW (iliti, srpski, SLAGALICA STRAVE), ali –odmah da kažem- sa znatno manje body horror sadizma nego u tom torture porn serijalu.
            Ne, ovde je mučenje više psihičko, u smislu da na probi nije Dilanova spremnost za samosakaćenje, već – za gaženje ili bar zaobilaženje svojih principa. Ako hoće da spasi curu, mora da uradi nešto protivno svojim uverenjima: da slisti žestoko piće, da pojede meso, da udari slaboumnog strip gika itd.
            Dobro, ne ostaje sve na psiho-nivou: ima on ovde i da iskrvari, i da doslovno pređe preko užarenog uglevlja (eh, tu ga malko prećeraše sa fiziološkom fantazijom!) i još dvesta čuda do kraja...
            Ni iz ove epizode ne vidi se „Bog Otac Rekioni, Izbavitelj“ (kakvim ga mnogi smatraju, ili su to donedavno činili) – ali vidi se bistar scenarista koji ume da preživa i svari i u solidnu konkokciju upriliči neke horor motive, i da to solidno poveže sa Dilanom i njegovom mitologijom.
            Epizoda je sasvim dobra; od krupnijih zamerki, najviše mi smeta (polu-SPOJLER!) što je pričočinitelj pustio Dilana da se relativno glatko izvuče kao moralna gromada u ovim testovima a da ozbiljno ne poklekne ni u jednom; od sitnijih, i koncepcija i figuracija strip-gika „Kapetana Fantastika“ (!!!) previše je karikaturalna, maltene kako mali Đokica zamišlja stripadžiju (debeo, ružan, poluretardiran, infantilan, opsednut nekakvim debilnim superherojem i željom da i sam bude poput njega...).
            S druge strane, hm, ko zna...? Oni koji su pohađali te belosvetske strip-sajmove kažu da ovakvih ima mnogo više nego što bi ono humano i čovekoljubivo u meni želelo da veruje!
            Crtež je OK, ali znatno ispod Karnevaleovog, koji je dotad najčešće radio Rekionijeve priče.

Superbook: „Kuća izgubljenih ljudi“
Broj: 34
Scenario: Tiziano Sclavi
Crtež: Giampiero Casertano
134 strane

            Evo jedne nešto starije epizode, ali tek sada izašle na srpskom: tata Sklavi i tata Kazertano na jednom mestu... ehhh, zar je tu uopšte potrebna preporuka? Dilan dolazi u kuću na zlom glasu u jednom malom mestu, da istraži nestanak kolege specijalizovanog za ispitivanje „ukletih kuća.“ Iako u ovoj nema duhova u klasičnom smislu prikaza preminulih osoba, nekakvo „prisustvo“ jeste tu – ali šta ono zapravo hoće, i ko ovde stvarno predstavlja Zlo, moraćete sami da otkrijete.
            Iako se ovde možda malkice prećeruje sa psihodelijom – znate ono: da li je san, da li je java, halucinacija, ludilo, LSD, šta koj moj...? – nije to najgori način da se popuni traženi broj strana.
Scenaristički, inverzija na kraju je dobra, pametna i dosledna Sklavijevom svetonazoru i šteta što ne mogu pobliže o njoj, kako bih izbegao spojler. Crtački, ovo je Kazertano iz najboljih dana, i u jednom od svojih najuspelijih izdanja, nadahnut za sve pare, sa desetinama kadrova i celih stranica vrednih barem da se njima "pare oči", ako ne i da se urame za na zid!
Zaista, ovaj Blast from the Past je prava uživanjcija!


четвртак, 4. фебруар 2016.

VRLO DOBRI, NOVI HORORI (2015)


            Loša godina za horor, kažete? Jeste! Sve manje i manje filmova vrednih preporuke a kamoli analize i detaljne kritike. Ipak, za najgladnije horordžije evo nekoliko grickalica, da se bar privremeno napune creva dok (eventualno) ne stigne supstancijalnija hrana za pod zub. Naravno, ovde mislim na iole probirljive stomake, koji ne gutaju baš svakakav fast fud, odnosno koji, i ako ga ponekad jedu, umeju da razlikuju hot dog od Karađorđeve šnicle.
            Nedavno sam se osvrnuo na gomilicu solidnih, gledljivih novih hororčića, i to imate OVDE; a sada, sa ovim izborom, praktično zahvršavamo sa svim naslovima iole vrednim pomena od prošlogodišnjih horora (samo još jedan će zaslužiti zaseban, detaljniji rivju), i spremamo se za obznanu top-liste (uskoro)!


THE VISIT
USA, 15
**(*)          3-
Tko bi se pak tomu nadao? Ima još života u Šlajmalanu! Ne zakopavajte ga još, iako nije da nije to zasluživao još od one abominacije zvane SIGNS, pa sa svim abortusima naovamo, svaki gori od prethodnog.
THE VISIT je skromni niskobudžetni film u kojem je Š zauzdao svoju prepotenciju i ambicije kojima nije dorastao, i posvetio se jednoj u suštini irelevantnoj storiji sa bezveznjikavim tvistom koja je, uprkos tome, iznenađujuće duhovita i zabavna! Da, humor je ovde nameran! I prilično prljav.
Tinejdž seka i njen mlađi, iritantno-simpatični (sic!) bata-reper odu na selo kod dede i babe koje nisu videli još od... nikad. Ali, tu počinje čudno ponašanje, i čudna pravila na toj farmi, i gomilo psiho-body-horora zasnovanog na jazu generacija i arhetipskim strahovima vezanim za starce (senilnost, gnjavaža, veštičarstvo, telesne funkcije itd)...
Više su nego preterane tvrdnje da je ovo najbolji Š-ov film: tu titulu ipak i dalje nosi ŠESTO ČULO; ovo je tanka i nebitna ali, dok traje, sasvim zabavna pričica, iliti grickalica, sa obiljem gross-out humora (šifra: pelene za starce!).


DEATHGASM
NZ, 15
**(*)           3-/2+
Ovoj horor komendiji o dva blentava metalca koji prizovu Đavola, ili tako nešto, bila je najavljivana kao najveći događaj u hororu još od... ehm, TRICK OR TREAT (1987). I zaista, ovo je nešto bolje od te nebuloze, ali ne dovoljno da postane moderni klasik hevi metal horora. 
Mada, u tom pod-podžanru konkurencija je toliko tanka da ovo čak i može da prođe.
Moj najveći problem s ovim filmom deli se na dva: 1) izrazito antipatični protagonista; i 2) dobra premisa protraćena na previše konvencionalnu storiju kojoj fali više duha i humora i imaginacije da bi stvarno bila ono što svi (neprobirljivi) horor fanovi po netu tvrde.
Ipak, ima ovde nekoliko dobrih fazona (rekreacija hevimetalske mačo-fantasy imaginacije; scena sa dildom; ubistvo bully-kretena) i nešto OK splatera za prijatno popodne.


THE FINAL GIRLS
USA, 15
***             3
Veoma pametan, duhovit, i iznenađujuće dirljiv (!) meta-slešer u kojem grupica ženskinja upadne, doslovno, u koljački horor iz ranih 1980-ih (kroz platno, obrnutim putem u odnosu na "horor postaje stvarnost" u L. Bavinim DEMONIMA), i mora da se bori sa Džejsonolikim ubicom koristeći svoje poznavanje klišea ovog zloglasnog podžanra.
Likovi i gluma su znatno iznad proseka novijeg low budget horora, kao i vispreni duh kojim je Zlatnim Gulom ovenčani scenario prožet (ljubav + znanje + pamet + imaginacija + talenat), a glumica koja igra mamu, iz vintage generacije slešera, okitila se i Zlatnim Gulom za žensku ulogu!
 THE FINAL GIRLS je, takođe, osvežavajuće ženocentričan – ne onako kako to obično biva, u smislu exploatacije (sise! dupići! sex!) nego u skoro-feminističkom smislu, ali bez preterane dubine u tome, sem podsmeha mizoginim konvencijama slešera, koje se jasno vide iz aviona i ne treba mnogo pameti ni promućurnosti da se ismeju.  
Film uspeva da bude ne samo zabavan nego i uzbudljiv, a za pohvalu su i inscenacije pojedinih ambicioznih i vizuelno nadahnutih set-pisova (naročito: zamka za koljača, kad ga cure namame u kolibu).
PS: Oprez – postoji i novi hororček koji se zove FINAL GIRL, i on je sranje. Dakle, jedna cura (GIRL) = govno; množina, cure (GIRLS) = dobro! Jasno?


CRIMSON PEAK
USA, 15
**(*)     2+
Ovaj film samo uslovno stavljam među "gledljive" – zato što je vizuelno šaren i kitnjast i lep za oko zahvaljujući del Torovoj trejd-mark tetkastoj ljubavi prema goblenima i tapiserijama. Dakle, ako hoćete viktorijanski neogotik napravljen sa solidnim budžetom i lepo slikan, eto vam GRIMIZNOG VRHA, pa onanišite.
Za sve druge svrhe i namene, ovo je anemična, mlaka, nezanimljiva, zaboravljiva pričica, sa tipičnim del Torovim gorko-slatkastim pristupom: on je kao neki nesrećni Spilburger kome nije bilo dato da se rodi u blagostanju Amerike nego u mondo-snuff okruženju Meksika, pa uprkos svoj svojoj sklonosti melodrami, ženskom pismu, patetici, suzama i šećerlemama – i svom suštinski PG-13 svetonazoru – u njemu povremeno proradi R-rated meksikanski gen i s njim prisećanje na patnju, krv i leševe, pa tako dobijamo čudne mutante koji su suštinski mlakonjavi ali povremeno, prilično inkongruentno, bivaju krvavi i bolni.
Tako i ovde imamo nekakvog (ničim izazvano) krvavog duha, i nešto malo liptanja crvenila (u ničim izazvanoj, nepotrebno brutalnoj sceni lomljenja lavaboa), ali ni to ne vredi jer crvena farba na kraju ipak curi u blato otužnosti i zaborava...

Izuzev Zlatnim Gulom nagrađene Džesike Častejn za epizodnu ulogu, kao i hiperstilizovane, preterane scenografije, malo toga ovde ima za pod zub iole zahtevnijeg a naročito hororu težećeg gledaoca...