NEVESTA (THE BRIDE, 2016)

**(*)

2+/3-

U okviru akcije „RUSKI HORORI“, u kojoj sam vam nedavno prikazao film VURDALAKI (2017), evo još jednog svežeg (barem po godini proizvodnje) ruskog horor sočinjenija. Ovo je nešto malo gledljivije i, ehm, manje loše od goreopisanog filma o obožavaocima VURDE, ali razlike su suptilne, i u krajnjem saldu radi se o dve različite varijante lošosti.  

Devojku njen mladoženja odvede po prvi put u kuću svoje familije u šumi kraj sela ili u selu kraj šume, gde ovu čas spopada duh nekakve ranije neveste a čas mladoženjina majka i ostala rodbina, s tim što i jedna i druga napast tokom većem dela filma bude prilično nekonsekventna.

Sad, u rukama nekog iole pametnog čoveka ovo je moglo da bude potentna i pregnantna analiza (de)konstrukcije ženskog u savremenoj muškošovinističkoj Rusiji, promišljeni i surovi atak na njihov ortodoksno toksični zatucani patrijarhat, feministički krik beznađa iz srca ruske tame lukavo i kvarno sakriven iza obrazine „filma strave“, ili nešto u tom smislu. Ima toga u filmu, ali neosvešćeno, nedorađeno, nedomišljeno.

Reditelja su više zanimali džamp skerovi i tako neki jeftini horor fazoni, uglavnom nekonsekventni. Znate ono, tišina, mir, šetamo lagano, istražujemo čudni šum ili senku u hodniku ili avliji, a onda BUU!!! iskoči neko čudo, junakinja se trgne i – ili se probudi (bio je to samo san!) ili, kad trepne, duha više nema, dvaput ništa je ništa, crva nije ni bilo, idemo dalje za iste pare...  

Ovaj kvazi-ruski film (kao, zasnovan na nekakvoj ruskoj tradiciji, ritualu venčanja, šta li) je u suštini besramni rip-off J-horora, pa još napravljen 10 godina posle smrti tog kratkotrajnog trenda. Dakle, em je derivativan, em je drugorazredan, em je okasneo.

Kao takav, on nudi deprimirajuću sliku i priliku, da ne kažem paradigmu, za to malo horora što se u Rusiji danas sporadično pravi: beznadežno derivativno i besramno prepisano i sa Istoka i sa Zapada, pri čemu se ono nominalno svoje koristi samo kao začin, lokalna boja, glazura, umesto da to bude glavni sastojak iz kojeg sve ostalo (i tematski i stilski) proishodi i razgranava se.

Ipak, pristup „hororu“ u NEVESTI nije toliko dalek od onog koji se danas uspešno (barem u komercijalnom smislu) rabi u Americi – KONJURING, ANABELA, VIDŽA i ostali njihovi nastavci, prikveli, sajdveli i šta ti ja znam pravljeni su na sličnu mustru: alternacija između prazno-razvučenih nedogađanja („atmosfera“) i džamp-šokova za trzanje poluhipnotisane-poluuspavane publike („wow, dude! got me!“).

Mora se priznati da je ovo kompetentno uslikan film i da su pojedine scene, posmatrane u izolaciji, efektno jezive, da ima nešto fino jezovite ikonografije (naročito vezano za tu nevestu), a u naznakama je i nešto gadnoće i „prljavosti“ koji, makar i ne bili dosledno razvijeni, i u ponuđenom zametku nisu neprijatni za gledanje onima koji takvo što vole. Otud ne treba da čudi što je ovaj osrednji ali umereno učinkovit hororčić zaradio šansu za neku ograničenu distribuciju čak i u današnjoj rusofobičnoj, hladnoratovskoj Americi.

Inače, isti reditelj prethodno je napravio takođe osrednji horor PIKOVAJA DAMAJA: ČERNAJA OBREDAJA (jaka dvojka od mene), pa se može govoriti da, izgleda, na pomolu imamo za-horor-opredeljenog Rusa, u sredini za tu vrstu horora neprijateljsku, koji, može biti, ovde očijuka sa Zapadom da ga uvezu kako bi im režirao rimejke i nastavke horora: „Kup’te me, kup’te, radiću za tri rublje i još ću vam usput oprati rublje!“