4. septembar, subota
prepodne i rano popodne ovog dana proveli smo mladen i ja sa pomenutim fdu veteranima u exkurziji slikovitom okolinom, ali o tome ću zasebno izvestiti. krenuli smo nešto kasnije, a morali da stignemo nazad u 14h, pravo na 'radni ručak' povodom budućnosti festivala.
u sali gde smo i inače ručavali tih dana već je bio i upravo pristigli đorđe kadijević, kome je organizator (na svu sreću) odmah prepustio uvodno slovo, pa je kadija smesta svoju viziju festivala okrenuo u daleko ambicioznije vode od onih koje su prethodno u medijima bile najavljivane ("Festival će raspisati i konkurs za kratke horor filmove, čiji autori neće morati da budu opterećeni tehnologijom njihove izrade - to mogu biti i filmovi napravljeni amaterskim i kamerama foto aparata.") kadija je, praktično, sugerisao da bi festival trebalo da a) prevaziđe 'horor' iz svog sadašnjeg naziva, i da bude posvećen fantastici u najširem smislu, i b) da prevaziđe ono 'srpski' iz svog sadašnjeg naziva, i da postane barem regionalni, a u perspektivi i međunarodni u ozbiljnijem smislu reči. na kadijine reči nadovezao se mladen, koji je naglasio kadijino insistiranje na ozbiljnoj, umetničkoj fantastici i metafizičkom hororu, što sam i ja podržao – tako da, posle svega toga, niko više nije ni pomenuo konkurs za filmove sa mobilnih telefona.
domaćini i pokretači ukazali su na ozbiljne potencijale koje banja ima za ovakav festival, ali i na neke moguće probleme (predvidivo vezane za politiku, izbore, i to ko će biti na vlasti...). u principu, sve opcije su otvorene, a bliska budućnost pokazaće koliko će i kako potencijali biti ostvareni. dogovoreno je da se sa konkretnijim idejama i planovima, zasnovanim na ovom razgovoru, okupimo tokom oktobra i da se krene sa ozbiljnijim pripremama nakon što se uradi statut festivala sa njegovim osnovnim idejama i namerama.
nešto kasnije došao je red na VEČE ĐORĐA KADIJEVIĆA.
posle "Leptirice" – prikladno puštene u 18h – kadiji je uručena novoustanovljena nagrada LEPTIRICA, 'za doprinos razvoju srpske poetske fantastike i horora'.
slavoljub marković je na početku večeri pozvećene reditelju kazao:
"jovan dučić je jednom prilikom rekao kako je čovek najstrašljiviji stvor na svetu - boji se čak i insekata. i upravo je jedan insekat, možda tek malo veći od ostalih, postao zaštitni znak srpskog horora. leptirica! vešto izvučena iz duboke riznice srpskog arhetipa, živopisne narodne tradicije i njene nadogradnje u vidu književne klasike, leptirica je na ekranu, i to televizijskom na kome nas je prvi put preplašila još daleke 1973. godine, postala svojevrstan sociološko-psihološki fenomen, simbol srpskog horora i ideal za sve potonje autore koji su istraživali granice žanra i njegovo preslojavanje, u ovom slučaju na poetsku fantastiku, sa kojom đorđe kadijević tako voli da korenspondira."
nakon opširnog obrazloženja koje je marković pročitao, na binu je izašla neka devojka da pročita dodatno obrazloženje, što je i učinila. nagradu festivala je dobitniku uručio predsednik organizacionog odbora festivala i direktor ribarske banje dr branislav katančević. nagrada, kao što se može videti, izgleda kao spoj filmske rolne i vodeničkog točka, a skoro isto toliko je teška. ove godine su je napravili od nekog veštačkog, ne preteškog materijala, ali za iduću godinu nose se mišlju da točak bude od lokalnog, čuvenog peščar-kamena. to će joj dati zaista specifičnu težinu među domaćim nagradama, a i šire...
razgovor sa kadijevićem vodio sam uhodano i trudeći se da se ne ponavljam u odnosu na prethodne intervjue koje sam već imao sa njim, a i on je bio standardno rečit, vispren i zanimljiv, iako je govorio pred publikom od jedva 30ak osoba (mnogi od njih iz medija ili organizacije i gostiju festivala). bilo mu je vidno krivo kada je većina njih izašla zajedno sa njim iz sale, a na projekciji "svetog mesta" koja je usledila ostalo je možda 7-8 osoba. ne znam koliko ih je bilo na "štićeniku" zatim.
istina, i taj broj je dobar, ako se ima u vidu da nikakvi plakati, posteri, baneri ili drugi vidovi obaveštenja nisu stajali nigde u širem krugu kompleksa ribarska banja, izuzev jednog isprintanog crno-belog šturog obaveštenja zalepljenog na vratima lifta u prijemnom centru. takođe, iz političkih razloga, nijedan medij iz kruševca nije smeo da najavi ili izveštava o ovom dešavanju (različite stranke su na vlasti u ta dva mesta), a kruševački žanrovci me izvestiše da je dodatni problem i to što "čini mi se da poslednji bus iz r. banje kreće u 19 časova. ko ima privatan prevoz taj može da isprati festivalske večeri, ostali moraju da se zadovolje novinskim člancima ili tv prilozima." o ovome će morati da se vodi računa u narednim festivalskim izdanjima, ako ih bude bilo.
veče je krunisano privatnom žurkom kod nemanje, jednog od prekaljenih fdu-veterana, koji tu relativno blizu ima praznu i slobodnu dedinu kuću. meso iz hotela nastavismo da zalivamo (i dimimo) u prijatnoj atmosferi nekoliko kilometara niže, u kućici u kojoj se u jednom nadrealnom trenutku, između vrlo heterogene muzike, začuo i jedan hit dark-stoner grupice OM! gde su mladi, tu je i šala, bilo je zezanje svake vrste, mladen je čak začeo trend nošenja slamnatih šešira koji se smesta primio među omladinom, a povratak do hotela pešice, oko 03h ujutro, kroz divljine i pustare ove banje, bio je avantura za sebe. srećom, pratio nas je ivan rizinger, veliki rock znalac, pa smo bili bezbedni od omaja i sanđama (iako sam se ja povremeno osvrtao da ih svojim zlopogledima držim na odstojanju).
inače, ovu i narednu noć proveo sam u krevetu daleko, daleko od cicvare, pa sam zato uspeo i da nešto malo odspavam.
