недеља, 5. децембар 2010.

MY SOUL TO TAKE (2010)

*(*)  2-

            u okviru akcije 'omiljeni reditelji tonu u dubine senilne retardacije' overio sam najnoviji, i jedan od najgorih filmova vesa krejvena. krejven je najnepredvidiviji od svih aktivnih horor reditelja A i visoke B lige. od ovih ostalih manje-više znamo šta možemo da očekujemo: argento je puko, i sposoban da pravi samo senilno-promašene debilizacije svega što je kod njega nekada valjalo, na nivou nekog sopstvenog lošeg, netalentovanog ejper-plagijatora; cronenberg više ne želi da ima išta sa hororom, a sve i ako mu se nekim čudom vrati, to će sigurno da bude daaaaleko od nekadašnjih masterpisova; carpenter je blizak argento-fazi, ali ne toliko extremno – i on, otprilike, najviše što može da dobaci jeste da nas ponekim kadrom ili detaljem podseti kakvog je king-sajz monumenta danas, ipak, samo ruina; 
od hupera su odavno svi digli ruke, pa izgleda i on sam, te obitava u m.i.a. tamnom vilajetu iz koga izroni sa tek ponekim at best kompetentnim direct-to-dvd filmićem; romero je ogrezo u debilizaciji svojih zombija, i od njega se ništa više OZBILJNO ne može očekivati; dante je, kao i carpenter, na nivou sopstvenog osrednjeg imitatora, mada, ako mu se samo potrebne kockice slože, on ima potencijal da iznedri bar još nešto na nivou nekadašnjih radova (koji, da se ne lažemo, ni na svojim vrhuncima nisu prevazilazili osrednja postignuća ostalih ovde navedenih)…
            znači, sa njima, kao i sa SPS-om, nema neizvesnosti – osim ako niste jedan od onih beznadežno zatočenih u prošlosti, koji veruju da 'dok ima života ima i nade' da kreativno mrtav reditelj vaskrsne. avaj, ja sam bolno realan, i ničemu takvom odavno se ne nadam kad su upitanju gorenabrojani. kod njihovih projekata već od trenutka kad ih najave, ili započnu, mogu da predvidim rezultat sa sigurnošću od zvezdica ili čak pola zvezdice gore-dole. npr. nema sile koja će da me ubedi da bi THE WARD mogo od mene da ima više od **(*). ili da će agentov DRACULA da bude jači od **, 2+ (at best!).
            e, ali krejven je skroz naskroz blesav po ovom pitanju. on je, i ovako mator, u stanju da napravi (skoro)masterpis, ali isto tako može da potpiše nešto što pas s maslom ne bi ni pomirisao!
            MY SOUL TO TAKE je školski primer filma toliko sramotno promašenog da sam se ja tokom celog trajanja grčio i stezao stomak od neprijatnosti – u smislu, bilo mi neprijatno zbog krejvena, koji je ovo piso i režiro, i zbog glumaca prinuđenih da ovo izgovaraju i rade! ovo je promašeno na svakom zamislivom nivou, počev od samog koncepta, koji je bezvezno usiljen: šizo-ubica od pre 16 godina, koji je možda stradao a možda i nije, izgleda da počinje da ubija 7 omladinaca koji su rođeni na noć njegove smrti i to baš na njihov 16 rođendan! ovo što sledi sadrži SPOJLERE - ali najveći spojler je činjenica da se radi o vanrednom promašaju!
            krejvenova beznadežna izgubljenost po pitanju toga kako danas mladi govore i ponašaju se i šta je 'in', onako kako je ispoljena u ovom nedelu, uporediva je jedino još sa arđentovim autizmom i promašenošću! čovek koji je napisao remek-delo STRAVA U ULICI BRESTOVA, i režirao ga besprekorno, ovog puta potpisuje neke od najimbecilnijih likova, scena i dijaloga ikada viđenih i čutih u nekom iole respektabilnom hororu!
            prva scena donekle još i ne deluje loše, ako ništa drugo a ono zahvaljujući dinamičnoj inscenaciji i energičnoj režiji, tako da čovek gotovo pomisli: "opa, krejven se vratio, big style!" but, not so fast, yamamoto! već i ta prva scena, tj. prolog, 'kulminira' sa jedno 15 vaskrsavanja navodno ubijenog zlikovca, koji deluju toliko usiljeno bezvezno neubedljivi i nenamerno komični da film već tu počinje da me gubi.
            ali nije to ništa, u poređenju sa prvom scenom u 'sadašnjosti' (16 godina kasnije): tu vidimo, ni manje ni više, nego ovo sedmoro teenova kako su od izgorelih ambulantnih kola (16 godina kasnije, ta olupina je još uvek na mestu nesreće, na nekakvoj livadi kraj puta! ej, pa to nema ni u srbiji!) napravili nekakav kao hram, ukrasili krš svećama, i sad im neki klinja drži bukvicu koja zvuči izveštačenije od bilo koje replike u LAJANJU NA ZVEZDE! and that says A LOT budući da organski mrzim pomenuti 'film'. žao mi je što trenutno nije dostupan nikakav eng. subtitle pa da citiram, a mrzi me da transkribujem tu orgiju izveštačenih, neubedljivih, imbecilnih klišea kakve nijedan 16-godišnjak koji iole drži do sebe ne bi izgovorio, pa još pred gomilom vršnjaka koji, umesto da idu negde i da slave svoj(e) rođendan(e), dolaze na mračnu livadu u šumi da slušaju trabunjanje ovog nesrećnika.  
a ni to nije sve – ima tu nekakva savršeno idiotska 'urbana legenda', ili barem krejvenov patetični pokušaj da konkoktuje jednu, i onda u kulminaciji ionako glupe scene imamo i jednog od ovih, maskiranog u šizo-ubicu koji uleće među njih da ih plaši. a ovi još beže, iako nije halloween. već na ovoj sceni počeo sam glasno da jaučem, a posle nje sve je još samo mnogo, mnoooogoooo gore.
            toliko sam deprimiran ovim đubretom da ne želim detaljnije ni da se njime bavim, samo ću napomenuti da, ako vas prva scena posle prologa ne odbije od ove orgije budalaština, onda će samo najtvrdoglaviji (+ neizlečivi optimisti) da ostanu i ovo ispoštuju do kraha nakon most-embarrassing-scene ikada u nekom mejdžor hororu – scene u kojoj dvojica drugara na času biologije, u fazonu 'show and tell' krenu da prezentuju neke fakte (?) o kondorima, tako što se jedan od njih maskira u džinovsku ticu i krene da jurca po učionici kao sumanut dok se ovaj drugi dernja iz sveg glasa…
kuku, majko! kad sam ovo preživeo, sad mogu da se bacim i na zadugo pripremanu reprizu TROLL 2!!! ako vam se ovo čini kao neki 'so bad it's kinda good' – izvinite što prepričavam tako da to zvuči bolje nego što jeste. verujte, ovo je naprosto mučno gledati – zabave ni za lek!
            glavni lik je nešto između odrasle verzije onog mučenika iz LET ME IN i gej protagoniste NIGHTMARE 2 (na koga pomalo i liči) – 
 
dakle, jedna ogavna plačipička, stalno nešto sa mučeničkim izrazom lica, tugaljiv, s obrvama dignutim do temena, 'emo, džemo, brate moj'! uostalom, šta reći kad ga polu-sestra u jednoj sceni tako krvnički izlema da je to da pukneš od smeja! postoji tu i neka kao token hetero ljubavna pričica u pokušaju, ali od nje ništa ne ispadne, pored ostalog i zato što (suprajz!) curica zagine nasred filma. umesto toga, veći akcenat je na odnosu dvojice drugara, pomenute plačipičke i njegovog comic-pathetic sidekicka – ali ni to se ne razvije u bilo šta zanimljivo jer krejven nije uspeo da kreira dva LIKA nego umesto njih imamo dve kartonske dvodimenzionalne kreature sa NULA ortačke hemije između sebe, i sa NULA sposobnosti za empatiju sa publikom, barem kroz eventualnu (ovde nepostojeću) glumačku harizmu ako već ne kroz to kako su (loše) napisani… a tu su i token asian guy i token black guy – pa čak i nećete-verovati-dok-ne-vidite token religiozno fanatična crvenokosa curica! holy molly kakva papazjanija od klišea!
            što se 'horora' tiče: imidž ubice je puka varijacija na roba zombija (+ izvorni ubica, pre 16 godina, UOPŠTE nije tako izgledao; kako je i zašto u međuvremenu tako radikalno promenio imidž, niko nam ne reče), a ubistva su – nakon pristojnog prologa – u ostatku filma toliko mlaka, jadna i patetična da ovoliko odsustvo inspiracije kod krejvena odavno nije viđeno! krvi ima malo, set-pisova nema uopšte, ubistva su inscenirana izrazito nezanimljivo, a u jednom slučaju i 1) napadno glupo i 2) napadno neverovatno, u svetlu twista.
            da, ima tu i twist. on je najgori deo filma. kao govno umesto šlaga na ovu smućkanu, prokislu, nejestivu tortu. neću da spojlujem, jer znam da će neki ipak poželeti da ovo lično provere – kao, 'ipak je to krejven ej, možda onaj ghoul ništa nije razumeo, možda je film super, možda baba postane deda, samo ako joj izrastu… itd.'
            gledao sam još razočaravajuće slabih filmova u poslednje vreme, recimo već opisani PARANORMAL ACTIVITY 2, ili još neopisani DEVIL (2+), ili bezvezni omnibus TRAPPED ASHES (2+) ali me nijedan od njih nije razbesneo kao krejvenov. zaista se radi o više nego zasluženom flopu na usa blagajnama. potonje, naravno, nisu neko merilo za iole ozbiljne filmove, ali ovo je ipak pravljeno kao populistički, teen-friendly horror-classic wannabe, dakle repertoarski film, pravljen za publiku, za mase. voleo bih da mogu reći da je MY SOUL TO TAKE neshvaćeni masterpis za čiju radikalnu estetiku i genre-bending zahvate današnja publika nije još dovoljno zrela, ali koji će u godinama koje dolaze biti otkriven kao skrajnuta džindžer diva i predmet kulta… ali nemojmo se zajebavati, ovo je naprosto 100% misguided, promašen film koji je puko tačno kao što je zaslužio.
            oh, how the mighty have fallen! :(

субота, 4. децембар 2010.

IZVEŠTAJ SA TRASH FESTIVALA - PRVO VEČE


by Shozo

U Nišu se tradicionalno malo šta vezano za umetnost dešava tokom godine, a onda u par dana grune grom iz vedra neba i imamo kulturna dešavanja na sve strane.

Tako se desilo da se 4. Trash festival, na kome gostuju naši eminentni spisatelji, desi usred sajma knjiga. Što je u biti odlična stvar, i ti događaji se logično vezuju jedan za drugi; međutim, udarac na bužet ljubitelja knjige je često bolan.

Srećom, Shozo je štekao prethodnih mesec dana, odvajao od usta, i mogao je da si priušti odlazak na ovaj zanimljiv hepening sa prijateljima.

Mesto dešavanja: popularni niški Vinograd!

Kad god bude neko intersantno kulturno dešavanje u gradu, Shozo krene da zove ljude da mu se pridruže. I nema baš puno sreće: ljudima je često izgovor da je dešavanje organizovano u poslednji čas, i 'ne mogu tako brzo da se organizuju', ili, s obzirom da je vikend 'već su se nešto dogovorili, i izlaze posle ponoći!'

Naravno, pojedini su kivni na organizatora festivala.

LAME EXCUSES!

Srećom, moj kolega iz benda Proces - Velja, je bio voljan da cirkamo, slušamo Skrobonju, Otvanjija i Tuševljakovića, i nakon toga uživamo u žestokom rokanju prijatelja iz benda Gospodin Pinokio.

Par minuta pošto smo stigli, za našim buretom više nije bilo praznog mesta. Skupilo se društvo i krenulo je mahnito puštanje tura pića. Posle par čaša vina Shozo je javno zamerio gazda Popu zašto nije marnuo neku fritezu iz pokojnog Zlatnog kotlića, pa da svi uživamo u pomfritu, uz alkohol. Kad je Pop to čuo, svaka sledeća čaša mi je bila sve punija, i do momenta kada sam prišao Goranu, posle izlaganja, nisam baš bio siguran koliko sam novca za knjige uopšte imao u džepu.

Za naše bure sam se vratio sa Knjigom izgubljenih snova i Šilom u čelu.

Izlaganje veselog trojca je u početku bilo sporo, ali kako su se zahuhtavali bilo je sve zabavnije. Ne znam da li zato što je bio najbolje ozvučen, ili je bio u najboljem raspoloženju, izlaganje Ota Oltvanjija je bilo najinspirativnije. Treba dodati i to da se Goran kasnije efektno aktivirao u analiziranju dosadašnjeg rada svoje izdavačke kuće i budućim projektima. Mislio sam da će Dexa biti moderator, ali sam razgovor je bio neka vrsta interakcije, gde su gosti jedan drugom postavljali pitanja.

Onda su nastupili neki klinci Herc minuta, koji su me već na početku kupili sa Green Onions. Svirka Gospodina Pinokija je bilo standardno kvalitetna.

Treba istaći da su se Oto i Darko, verovatno posle večere, vratili na svirku i ispijanje pića sa gostima. Ovo zaslužuje moj TOTALNI RISPEKT!!!, znajući kako se pojedini autori ponašaju posle ovakvih događaja. Posle se pojavio i Dexa.

Unapred se izvinjavam organizatoru, i posebno mom prijatelju Bokeriniju, što zbog privatnih obaveza neću moći da prisustvujem drugoj večeri festivala.

Ali, eto mene ponovo u nedelju!

петак, 3. децембар 2010.

SAYAM'S LOOT, NIŠ

 kao što ja to uvek ponekad kažem, niko još nije uspeo da napravi sajam knjiga na kome ja neću naći neku za sebe, pa tako i na niškom sajmu, iako je on tek pitino dete onog beogradskog (kao što je to i bilo koji drugi 'sajam' knjiga u vanbeogradskoj srbiji).
evo novih i starih knjiga koje sam upravo natovario na gomilu 'za čitanje nakon doktorata' (koja raste sve više i preti da me zatrpa mnogo pre tog svečanog, istorijskog čina). pratioci ovog bloga i sličnočitajuće osobe možda u ovom izboru opskurnijih i manje izvikanih naslova nađu ponešto i za svoju dušicu.


1. STOGLAVA – Mihail Bulgakov, 1980 – 250 d
prastaro izdanje – koje prvi put u životu vidim. u pitanju su kratke priče koje nikad (dotad) nisu izašle u knjiškom obliku, što valjda znači da ih nema ni u tomovima sabranih dela. potonju seriju od 8 knjiga, posle dugo vremena, videh ovde u prodaji, ali mi je cena od 6000 din. bila vaistinu prevelika. dok ne iskopam neku normalniju cenu za ovaj must-have izbor, tešiću se pričicama iz ove knjige, kao i ovom sledećom:

2. PSEĆE SRCE - Mihail Bulgakov, 2008 – 300 d
ne znam kako mi je i zašto ovo promaklo do sada, ali eto, dolijala je. obećava da bude bulgakov at his best, i javlja mi se da ću, uprkos dedlajnovima i žurbi oko 300 akcija (doktorirajućih, i drugih), ipak da ukradem neki tren i ovo pročitam asap!

3. SRNA IZ SNA: Antologija rumunske fantastične pripovetke, 1997 – 100 d
niška prosveta je mrtva – živela prosveta! iako već 3-4 godine ne postoji, zombi-prosveta se na niškom sajmu obavezno voskresne da, po principu 'daj šta daš', budzašto rasprodaje zaostavštinu nekadašnjeg regionalnog pa i državnog giganta. ovo je jedna od poslednjih prilika da za 100-400 din max. kupite neke knjige, među kojima se zaista ima šta probrati. ovo je tvrd povez, 400ak strana, rumunska fantastika, za 100 din, pa da ga jebem, ako JEDNA priča bude dobra, biću zadovoljan, a javlja mi se da će ih biti mnogo, mnogo više.

            4. PRIČE KIŠE I MESECAUeda Akinari, 2006 – 450 d
            proklectvo: ova knjiga je objavljena pre 4 godine, i niko od vrlih pratilaca fantastike i horora na kojekakvim sajtovima i forumima nije našo za shodno da o tome izvesti?! ne znam kako je meni do sad promakla, jer je neko vreme već tražim: u pitanju je japanski prethodnik KWAIDANA, dakle – klasik horor/fantastike prvog reda! knjiga je 1960ih izašla u ediciji 'među javom i međ snom' ali je u tom obliku nikad nisam ni video; ovo je novi reprint. kome je žao da da 4 evra za ovo, knjiga je odavno dostupna u e-obliku, ima je gde god oćete, ali ja ipak volim artiju...

            5. OKO U TROUGLU – Izrael Regardije, 2010 – 900 d
            biografija alistera kroulija iz pera kolege-sledbenika-učenika. vrlo obimna i detaljna, s mestimičnim cb ilustracijama. ovo je već treća debela knjiga o krouliju u mom posedu, ali nisam mogo da odolim da uzmem i ovo. ipak je iz pera nekoga ko je 'insajder', i kroulija, i magije. odlomak iz knjige imate OVDE.

6. PODZEMNI TOK – Nemanja Radulović, 2009 – 380 d
"ezoterično i okultno u srpskoj književnosti" kaže podnaslov. naravno, to lepo zvuči, sve dok ne dođemo do onog 'u srpskoj' – koje sjebava koncepciju, pošto su srbi duduci i tupsoni i za okultno i za ezoterično, te se stoga ova studija bavi tim što ima: to mu je što mu je, šta ima, to se analizira. pa, aj da vidimo: kandor i inicijacija; sima milutinović i istočno-zapadna tradicija; ezoterija u lučetu mikrokozma; laza komarčić i spiritizam; dragutin ilić i okultizam; isidora sekulić i rudolf štajner...

7. REN L ŠATO: Od izgubljenog Jevanđelja po kainitima do tajnih sekti – Marijano Bizari, 2010 – 400 d
templari, katari, gnostici, isusova familija, katedrale, stare crkve, masoni, ezoterici, vladari iz senke, sekte, tandara-broć... ima ovde materijala koji mi je inspirativan i intrigantan i donekle blizak nečemu što spremam...

8. LJUBAVNI ŽIVOT RIMSKIH IMPERATORA – Najdžel Kotorn, 2008 – 100 d
iz čuvene skandal-edicije 'večernjih novosti' – evo, naterah se da dam 1E za ovaj akaunt kvintesencijalne perverzije od ljudi koji su tome zaista mogli i hteli i umeli da se odaju – i umesto da se kriju ko miševi, da još filozofiraju i pesme pevaju o tome.

9. SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA – S. Karganović, Lj. Simić, 2010 – 200 d
kako odoleti ovom naslovu? nađoh je u kutiji 'sve za 200', iako je iz ove godine. eto kako se srbi odnose prema ozbiljnoj literaturi i nacionalnoj svesti. ali zato crvi i gilipteri drže konferencije za štampu i potpisuju knjige... anyway, ko zna – znaće...

toliko, u nišu. ja prezadovoljan! (sajam se završava u nedelju)

четвртак, 2. децембар 2010.

1001 FILM KOJI MORATE VIDETI PRE SMRTI (5. deo)


posle poduže pauze – burna jesen, grdna zbivanja za pokriti, vesti za preneti, filmovi za prikazati... – vraćam se šnajderovoj listi 1001 Movies You Must See Before You Die iz istoimene knjižice, kako bih se podsetio naslova vrednih reprize, klasične lektire koju sam dosad zaobišao a mestimično (retko) i da bih otkrio nove i dosad mi neznane naslove.
šnajderova lista za 1001 filmsku noć praćena je mojim ocenama (i kratkim komentarima) filmova koje sam gledo, kao i beleškama vezanim za one koje (ne) planiram da pogledam. zvezdicama (*) sam sebi obeležio prioritetnost filmova koje što pre (asap!) oću da pogledam (po jačini prioriteta, *** za pod odma, a * za relativno uskoro). numerički su ocenjeni oni koje sam gledo dovoljno skoro da tu ocenu mogu da potpišem i branim, dok sam u nekim maglovitim slučajevima sebi dopustio pravo na reprizu pre def. ocene.


 

* Come Drink with Me (1966)
= hm.
A ruthless band of thugs kidnaps a young official to exchange for their leader who has been captured. Golden Swallow is sent to take on the thugs and free the prisoner (who is also her brother). Though she is able to handle the overwhelming odds, she is hit by a poison dart and gets help from a beggar who is really a kung-fu master in disguise. With his help, she forms a plan to get her brother back.
ovo bi moglo da mi legne.

Seconds (1966)
= ovo bih baš i mogo da repriziram u nekom trenu dokonosti, da proverim zašto mi, tačno, nije lego na prvo i jedino gledanje.

Who's Afraid of Virginia Woolf? (1966)
= *** 3-
r. barton i e. tejlor su savršeno vickasti i zabavni u ovoj prilično doslovnoj adaptaciji čuvene drame.

* Persona (1966)
= jaka trojka, a možda i više – treba da ponovim.

Masculine-Feminine (1966)
= godar?
Paul is young, just demobbed from national service in the French Army, and dishillusioned with civilian life?
couldn't care less!

Balthazar (1966)
= uh, ne znam baš. možda, nekad, kad budem dovoljno mator...

In the Heat of the Night (1967)
= ne žudim previše da ga izvučem iz izmaglice detinjih memorija: bilo mi ok ko klincu, ali bojim da bi mi sad bio malkice, eh, pregažen vremenom. možda ga pogledam opet, ako doživim 90-tu...

Two or Three Things I Know About Her (1967)
= opet glodar. dokle više?
što se mene tiče, ne u ovom životu.

The Graduate (1967)
= ovo je jedan od retkih filmova prema kojima imam oštru negativnu predrasudu samo na osnovu zapleta, one ogavne pesme iz filma, i ljudi kojima se taj film sviđa. ko zna, možda ipak nije toliko loš koliko mi sva moja čula govore? jednog dana ću svakako proveriti... ali ne očekujem čudo, niti nešto više od trojke, max.

** Playtime (1967)
= Monsieur Hulot has to contact an American official in Paris, but he gets lost in the maze of modern architecture which is filled with the latest technical gadgets
ok, kupljeno – gledaću vrlo brzo!

Report (1967)
= kratki film o JFK-u.
možda ga nekad i pogledam...

Hombre (1967)
= ovaj vestern bi se mogao pogledati u nekom času dokolice... za deceniju ili dve...

* Belle de Jour (1967)
=  4- a možda i čista 4. nisam ga gledo u ovom veku... repriza!!!

The Young Girls of Rochefort (1967)
= Delphine and Solange are two sisters living in Rochefort. Delphine is a dancing teacher and Solange composes and teaches the piano
wow – lost me at hello!

Week End (1967)
= opet jebeni glodar! pa jel taj čovek filmskom trakom leči rak, ili je svaki njegov isprdak zlatan? ovaj vikend sam svojevremeno, u doba pojave CRASHA, pokušao da gledam – i smorio se na polovini. ugasio posle 40-50 minuta. so shoot me! ne varim te francuske dramosere pa to ti je!

*** The Godson (1967) aka Le samouraï
= pod odma!

* Cool Hand Luke (1967)
= ovo sam skino još pre godinu dana, i više, al nikako da dođe na red...

Point Blank (1967)
= ***
jaka trojka, prenadrkana režija, tripozno.

Wavelength (1967)
= opet neka avangarda, experimenti, drka-drka-đoni...

Bonnie and Clyde (1967)
= precenjeno. smaračina. a pre svega zato što su gl. junaci nesnosno iritirajući idioti čiju krvavu smrt priželjkujem od PRVOG kadra.

The Red and the White (1967)
= dok me neko ili nešto ne ubedi u suprotno, ovo ću zasad zaobići.

*** Marketa Lazarova (1967)
= i ovo mi čuči na hardu već više od godinu dana, a DOLINA PČELA od istog reditelja mi je baš prijala (jaka trojka) – ovo bi moglo da dobije i više.

The Jungle Book (1967)
= uf, ne znam baš dal mi u životu treba diznifikacija romana koji sam voleo kao klinac, i pamtim ga kao ne baš tako dizni-šugar-svit...

The Fireman's Ball (1967)
= nekad, možda, ali bez žurbe...

Earth Entranced (1967)
= može, al i ne mora... sačekaću neku ozbiljnu preporuku.

Closely Watched Trains (1967)
=meh.

Vij (1967)
= **(*) 3-
dobro... za decu. odrasli nek se jave u ordinaciju kod dr kadije.

The Cow (1968)
= The whole village knows that Mashti Hassan loves his cow to death. One day he goes to the Tehran. His cow dies. The villagers are afraid of what might happen once Hassan finds out his cow is dead. What will happen when he finds out?
THE SUSPENSE IS KILLING ME! NOT!

Once Upon a Time in the West (1968)
= ***** 5
čista 5 ko suza. dobro, ne baš ko suza, jer je maaalkice razvučen u sredini. i malkice too overblown for its own good. ali... ko sam ja da nekome zameram preterivanje? I LOVE IT!

Planet of the Apes (1968)
= 3-
palp-treš. i ova smejurija je po dr. zoći 1 od 20 najznačajnijih sf filmova ikad? HA!

Faces (1968)
= An old married man leaves his wife for a younger woman. Shortly after, his ex-wife also begins a relationship with a younger partner. The film follows their struggles to find love amongst each other.
ljucki rečnik ne može da izrazi koliko me apsolutno ama baš žešće zabole uvo (i drugi udovi) i za kasavetesa, i za ovaj konkretni plot, i za njegov 'stil' i za sve! uostalom, polanski je lepo pokazao da je kasavetes đavolov sluga u donjem remek-delu:

Rosemary's Baby (1968)
= ***** 5
remek delo. reko sam zašto u FAUSTOVSKOM EKRANU, pa da se ne ponavljam. takva perfekcija strave i crnog humora, psihologije i burleske, satanizma i ateizma – ne viđa se nigde u ovako uspelom, besprekornom izdanju!

If… (1968)
= uf... sviđao mi se kao klincu, pa me smorio na reprizu pre nekih 15 godina, ali samo zbog mekdauela možda ga ponovim opet.

Memories of Underdevelopment (1968)
= Sergio, a wealthy bourgeois aspiring writer, decides to stay in Cuba even though his wife and friends flee to Miami. Sergio looks back over the changes in Cuba from the Castro revolution to the Cuban missile crisis, the effect of living in an underdeveloped country, and his relations with his girlfriends Elena and Hanna.
e, već polako počinje da me gnevom ispunjava levičarski slant ove jebene liste – ali kad sam već krenuo po njoj, ajde, završiću. za ovaj konkretni film – puca mi prsluk.

The Producers (1968)
= 2+
moram reći da mi je ovo na reprizu (2004) delovalo znatno bleđe i slabije nego što sam ga pamtio od ranije. kolko god bio hvaljen i slavljen, meni nije u vrhu bruxovih sočinjenija.

David Holzman's Diary (1968)
= nije moja šolja, bojim se.

* Shame (1968)
= Ingmar Bergman's psychological study of how humans react in a situation of war. The film takes place on Gotland, where invasion forces arrives.
ok, pogledaću, kad mi dođe.

2001: A Space Odyssey (1968)
= ***** 5
šta god film značio, ako išta znači, toliko je superiorno napravljen da mogu da ga gledam bar jednom godišnje (mada, ne postizavam!), a to za malo filmova mogu da kažem.

Hour of the Wolf (1968)
= *** 3-
precenjeno. smaranje sa otrcanim traumama iz prošlosti... ipak, ima nekoliko memorabilnih slika, i prilično dobru spooky-dreamy atmosferu sve vreme.

Targets (1968)
= **(*) 2+
ovo je manje film a više naporni, vremenom pregaženi, klinački mrdajući-esej sa napadnom tezom, koja kao takva svakako stoji, ali je previše simplifikovana (kontrast: gothic horror vs. real life horror) i sa prilično uninvolving narativom.


Night of the Living Dead (1968)
= ***(*) 4-
i ovo je poprilično zastarelo kad se danas gleda, iako zadržava visok nivo respektabilnosti all thing considered, tj kako je i čime pravljeno. dodatno ga podrivaju duh prenadrkanog studentskog filma (iako to nije) i vrlo drvena gluma. sreća te ona mega-antipatična krava barbara padne u katatoniju u prvih 15 minuta, inače... otpala bi bar cela zvezdica sa ocene samo zbog njenog cviljenja.

My Night with Maud (1969)
= shoot me, ali više volim džordža od erika romera!

Lucia (1969)
= kuba, komunisti, žene... zabole me.

** A Touch of Zen (1969)
= An artist, Ku, lives with his mother near an abandoned fort, reputed to be haunted. One night, investigating strange noises, he meets the beautiful Yang who is living there. She is being pursued by agents of an Imperial noble who have murdered her family. Ku finds himself caught up in her struggle to survive, and many fierce battles take place before all is resolved. Action adventure with a lyrical feel, this is a kung fu film with a strong spiritual element.
ok, kupljeno. baciću pogled u narednim mesecima.


* Butch Cassidy and the Sundance Kid (1969)
= ovo vredi ponoviti pre nego što se definitivno odredim prema njemu.

Midnight Cowboy (1969)
= mnjah. nisam ovo voleo pre 20ak godina, al ajde, možda mu dam još jednu šansu, nekad.

Satyricon (1969)
= **** 4
now that's decadence, high style! mnoge felinijeve filmove ne volim ili i ne nameravam da gledam, ali ovaj nudi vizuelnu raskoš koja baš prija oku i duši, a ima i duh koji mi godi.

** Z (1969)
= Costa-Gavras chronicles the overthrow of the democratic government in Greece. When a liberal politician is murdered in an attack during a peace demonstration, the right wing established figures in the military and the police try and hide not only their parts in it, but try to cover up the murder as well. The magistrate must act as a detective in order to go through the cover up. While historically accurate, it is told as a combination mystery and thriller.
hmmm, ovo mi zvuči kao jedini kostin film kome ću, ipak, dati šansu, iako nije o zorou, kako bi se na prvi pogled reklo!

* The Conformist (1969)
= ***(*) 4-
odličan, vrlo mračan i mučan film, sa vanredno dobrom scenom egzekucije ljubavnice u šumi. baš bih i mogo da ga ponovim uskoro – jedan od dražih mi bertolučija.

Easy Rider (1969)
= **(*) 3-
god damn hippies!

High School (1969)
= dokumentarac, ali ne od moje sorte, rekao bih.

* In the Year of the Pig (1969)
= dokumentarac o sranju i vijetnamu koji ću svakako pogledati, kad mi dođe.

The Wild Bunch (1969)
= ***** (5)
najbolji vestern svih vremena i jedan od 10-20 najboljih filmova ikad snimljenih. volim svaki kadar i svaki momenat u filmu. perfekcija.

Andrei Rublev (1969)
= **** (4-)
ima tu prelepih slika, i momenata, ali ne kupuje me i ne dodiruje celina onoliko koliko to, izgleda, čini one u duši pravoslavne. izgleda da čovek mora da bude ortodox u duši da ovo ceni više nego što ja to mogu.

The Butcher (1969)
= e, baš sam nedavno skino ovog šabrola za reprizu: mutno ga pamtim kao solidan, blago starinski low-key thriller.

* The Color of Pomegranates (1969)
= a biography of the Armenian troubadour Sayat Nova (King of Song) reveals the poet's life more through his poetry than a conventional narration of important events in Sayat Nova's life. We see the poet grow up, fall in love, enter a monastery and die, but these incidents are depicted in the context of what are images from Sergei Parajanov's imagination and Sayat Nova's poems.
ufff. malo se useknem kad vidim da glavni glumac igra sledeće uloge: Poet as a Youth / Poet's Love / Poet's Muse / Mime / Angel of Resurrection
ipak, pokušaću.

* Kes (1969)
= čuči mi na disku već 3 godine... valjda se jednom i nakanim da propustim ovu rupu u obrazovanju... barem sam je svestan, ako je to neki alibi...

nastaviće se:
u idućem broju kreće najzanimljiva, najbogatija i u svakom smislu najbolja decenija za dobar film u dosadašnjoj istoriji – SEDAMDESETE!

среда, 1. децембар 2010.

DEATH TUBE (2010)


Death Tube (2010) 
Yohei Fukuda 
***

rivju by SHOZO


Još jednom je Fukuda uspeo od dobre premise da napravi filmčić vredan prosečnih studentskih radova. Nije nesreća kada autor putem palpa i eksploatacije želi da na indirektan način ukaže na šire i dublje društvene probleme; ali veliki problem nastaje kada poželi da kreira umetničko delo sa naznačenim psihološkim sugestijama. Ali, ajmo malo o fabuli.

Igrači se protiv svoje volje, a već su protivno svojoj volji smešteni u izolaciju, podvrgavaju beskonačnom psihološkom krugu smrtonosnih igara, koje ih na brutalan,a za sadiste kraj monitora i na zabavan i maštovit način, eliminišu jednog po jednog. Nažalost ovo važi samo za početak filma - kasnije se smrt banalizuje i svodi na omču, pištolj i poneko sečivo usled unutrašnjih obračuna. Ovo bi po nekim današnjim standardima moglo lako da se podvede i pod triler, a ne pod punokrvni horor; mada krv ovde ne manjka i pljuska na sve strane, nasilje je uglavnom van vidokruga kamere i gledaoca.

Poruke gledalaca koje idu po sred ekrana su maštovite, međutim najveći njihov broj ne stiže da bude preveden zbog same brzine radnje.


Previše je ovde patetistanja za moj ukus, iako sam navikao na tradiocionalno stripovsko oslikavanje likova. Njihova gikovština ne smeta kada u filmu ima dovoljno mesa i krvi, ali je potpuno groteskna kada psihologija uzme maha. Death Tube podseća na neuspele radove Takashi Ishiija, iz faze kada je pokušavao da mu nasilje vaga između Kitana i Miikea. Krajnji produkti su mu bili neuverljivi, kao što je i ovde slučaj. Nije problem kada režiser ne uspe na gledaoca emotivno veže za likove, ali kada mu njihova sudbina nije važna, ili kada poželi da se tirada što pre završi, e onda nastaje opšta papazjanija za sitnu boraniju. Death tube deluje kao roulerkouster koji se sunovratio u ponor posle obećavajućeg dizanja u nebesa.


Završni twistovi su uglavnom predvidivi, i da nema zanimljivog izbora kompozicija klasične muzike, bojim se da većina horor fanova ne bi izdržala ovu torturu od 2 sata.


Ghoul's PS: Moji senzori su predvideli da ovo nije vredno mog vremena i truda, a kad se čak i Shozo slaže sa mnom, to mnogo govori.