Negotin Gothic (6): Manastir i Kapije Vratne

 U nastavku slikovitog izveštaja iz šire okoline Negotina, evo i spektakularne završnice:

- (ženski) manastir Vratna, prekrasno prirodno izolovan, daleko od razuzdane gomile (inspiracija za DARK WATERS?);

- šumarak na brdima oko i iznad njega, gde se štuje Šub-Nigurat;

- vrtoglave stene koje se nadnose nad monahinje, i Ghoul-divojarac na njima;

- vaginoidna pećina gde se štuje Magna Mater;

- spektakularne stenovite formacije, tzv. "kapije" Jog-Sotota;

- smelo balansiranje na mostiću preko kanjona;

- domaća gibanica za ghoulish okrepljenje (courtesy of Siniša & mom);

...i, uostalom, čemu reči kad slike sve govore? Uživajte! (Kliknuće na sliku čini je većom & detaljnijom)

PS: A što je najzabavnije, čak ni ovo nije sve što smo Siniša i ja obišli tog dana. Kraj u sledećem nastavku!

 

 

 

 

 

 

F. F. Coppola's TWIXT (2012)

*(*)     
2-

            Kopola je karijeru započeo hororom DEMENTIA 13, a lako bi mogao da je okonča filmom koji se najbolje može nazvati DEMENTIA '12. U svakom slučaju, zajedno sa PROMETEJEM (a kako izgleda i sa Arđentovim DRAKULOM), ovo je samo još jedan recentni povod za realizaciju moje davnašnje ideje: da ljudima starijim od 70 godina ne treba dopuštati da režiraju.

            Ova travestija govori o posustalom piscu koga adekvatno igra posustali glumac, Val Kilmer, američki Pera Božović, čija je debela glavudža sve veća a praseće očice sve sitnije i izgubljenije u alkoholom-naduvenim obrazima. Ovaj zabasa u neku američku nedođiju da bi u gvožđari (!) promovisao svoj najnoviji horor roman (o vešticama!), i još za taj drek traži sramotnih $ 19.99. 

Naravno da tu niko nije čuo za njega – niko, osim šerifa (Brus Dern koji žvaće scenografiju i preživa je kao da neće svanuti sutra). Šerif bi da se uortači sa ovim zaboravljenim nikogovićem pa da zajedno piskaraju roman o seriji zločina u ovom malom mistu: štaviše, on ga povede u mrtvačnicu u razgledanje tela devojke probodene glogovim kolcem. Bravo, šerife: tako to rade pravi profesionalci!

Plot se zgusti kad Kilmer otkrije da je u ovoj vukojebini, nekad, nekako, ko zna zašto, noć proveo THE genije, E. A. POE: štaviše, tu je i napušteni ex-hotel, poprište tog istorijskog događaja, komemorisanog metalnom plaketom, koju naš piščić s dužnim poštovanjem, prikladno, zalije flašom crnog vina (pošto prvo sam dobro potegne iz iste).

Mora da je tu na delu neka klinačka igra reči sa "spirits" (znači, i duhovi, ali i alkohol), jer ubrzo zatim ovog zadriglog krmka u odelu počnu da spopadaju a) duh preslatke 13-godišnje goth nimfete Virdžinije i b) duh Oca Horor Proze Lično! Da ne bude "bez ništa", tu su i nekakvi goth momci i cure koji orgijaju kraj reke uz tragikomičnu muziku i pod neverovatno smehotresnom šminkom. Možda su krivi za misteriozne zločine s kolcima, a možda im to namešta očigledno sumanuti šerif ; nekakve veze sa svim tim možda ima a možda nema veliki zvonik sa satom usred mesta, gde je nekada možda bio Đavo – a možda i nije… 

Rezultat ovog bućkuriša liči na jeftiniju, bezvezniju i otkačeniju verziju neke Mick Garrisove made-for-cable stivenkingovštine – zapravo, najzlokobnija stvar oko TWIXTA je to koliko podseća na nedavnu ekranizaciju BAG OF BONES (autopsija tog nedela sledi u narednim danima: ne menjajte kanal!), samo što traje triput kraće, a sadrži sličnu količinu besmisla, ludila i nenamerne smejurije.

E. A. Po, kako je ovde prikazan, unosi zaista nepodnošljivu količinu ničim izazvane blasfemije prema tom divnom, napaćenom geniju: šta je on, jadan, skrivio da ga prizivaju radi ovako nedokuvanih splačina, da ga igra osrednji glumac koji na njega i ne liči (i to uz živog i aktivnog Džefrija Kombsa koji Poa bez greške reinkarnira u predstavi THE RAVEN!) i da ga teraju da deklamuje dajdžest verziju znamenitog eseja "Philosophy of Composition"! Taj kratki ali mega-uticajni rad suviše je klasična, opštepoznata lektira svakome ko je završio srednju školu, a hororistima svakako, da bi se ovde plasirala kao nekakvo otkrovenje koje natprirodnom intervencijom dolazi u san horor-piscu koji bi, kao takav, s tim tekstom još ponajviše morao biti upoznat! Fuck, to je kao kad bi nekom današnjem fizičaru u san došao Ajnštajn da mu kaže: "Čuj, ja sam možda samo ishlapjeli starac, ali ipak, poslušaj moj savjet: E = mC2"

Naročito deprimira što čak i nekad-genijalni Kopola ovde Poa tretira kao karikaturu i pačvork sačinjen od opštih mesta poznatih svakoj babi na pijaci: voleo da pije, imao teen-ženicu, bio nadahnut motivom "mrtve drage", pisao imajući na umu krajnji efekat, voleo refren "nevermore"… Krpenjača od najbanalnijih otrcotina: kad bi iz nekog razloga KURSADŽIJE htele da u neki skeč ubace i Poa, on bi izgledao i ponašao se slično ovome u TWIXTU… Nema tu ni trunka dubljeg uvida kakav imamo (?) prava da očekujemo od mislioca i umetnika ranga Kopole. Potonjega je ovde, kanda, bodysnatchovao njegov alter-ego, Kopula, ali umesto da, shodno ovom budžetu, snimi pornjavu, za iste pare je isporučio nekakvu kič-goth-travestiju srodniju sočinjenijima Žerara Kikoina, Džima Vajnorskog i Dejvida de Kotoa (u hetero-fazi).

Baš kao i kod PROMETEJA, može se čovek na kraju razložno upitati: "A šta ste pa očekivali od matorog prdekanje? Samo zato što je snimio neka remek-dela pre više decenija ne znači da još ima stare magije u prašnjavoj boci SADA." Uostalom, what has he done LATELY? Kad je taj majstor poslednji put snimio dobar film? Odgovor: 1992-ge, baš kao i Ridli Skot.

I zaista, TWIXT je low-budget varijanta PROMETEJA.

Baš kao i PROMETEJ, i TWIXT je snimljen u  savršeno nebitnom i nepotrebnom 3D.

Baš kao i PROMETEJ, i TWIXT donosi povratak starog majstora davno napuštenom žanru i (neuspeli) pokušaj da, posle dužeg odsustvovanja iz horora, ovome pruži dašak nečeg svežeg, drugačijeg, neviđenog – ali umesto toga donosi samo buđavi dronjak, krpenjaču od delića koji u izolaciji nisu tako loši i donekle obećavaju, ali – "tesno mi ga skroji, Mile"! Apsolutno ništa što se desi u filmu nema nikakvu konsekvencu po bilo šta što zatim usledi: likovi bauljaju od scene do scene, bez ikakve kognitivne ili emotivne napetosti, bez kulminacije, raspleta, pančlajna – ako ne računamo ultra-imbecilni kraj koji pre deluje kao predvidivi "o ne neće valjda" vic negoli kao Kraj zamišljen još na samom početku, odakle je ka njemu sve potom precizno vodilo. 

Baš kao i PROMETEJ, i TWIXT govori o primarnim silama (Ljubav! Smrt! Stvaranje! Umetnost! Alkohol!), i u potrazi za Velikim Pitanjima odlazi na sam Početak Vremena, u Nultu Tačku, u Arhi-Primarnu Scenu Nastanka Horora, u onaj Big-Bang momenat kada je Poe singlehandedly izjebao Gothic i u njemu začeo Moderni Horror ubacivši mutogeni DNK čiste genijalnosti i dvije žlice ludila. Razlika je samo u sledećem: u PROMETEJU, "Bog" je siledžija, mišićava copina nespremna za diskusiju ali orna za tabanje i masovno uništenije. U TWIXTU, "Bog" (Poe) je dobroćudno mrtvo puvalo koje uz čašicu rujna vina deklamuje ono što svaki školarac zna i radi čega se nije moralo potezati čak s onu stranu sna da se objasni u snu san…

            Baš kao i PROMETEJ, i TWIXT je sramotna brljotina dobronamernog ali senilno izgubljenog nekad-velikog autora u kojoj je najveća misterija: WHAT WAS HE THINKING?! A SPOILER odgovor na to je isti u oba slučaja: Not much, really.

Baš kao i PROMETEJ, i TWIXT je slab, promašen film koji je, uprkos tome, promašen na prilično zanimljiv i zabavan način: možda nije zabavan onako kako bi se očekivalo, ali jeste dovoljno čudan, unikatan trash da ga – uz drastično smanjena očekivanja – ipak vredi overiti kao i svaki bizaran trainwreck. Ne viđa se svaki dan da jedan od prvorazrednih velikana američkog filma i reditelj kome ja priznajem najmanje jedno remek-delo u najstrožem smislu reči (APOKALIPSU DANAS) a većina će tome pridružiti barem još prva dva KUMA (od mene: jake četvorke) i (po meni, precenjeno) PRISLUŠKIVANJE – dakle, da taj i takav autor snimi nešto između low-budget trash hororčića i amaterske srednješkolske pozorišne predstave / home movie-ja i još da to ne potpiše kao Alan Smithee nego da svoje kršteno ime stavi na špicu! Pa to stvarno ne biva često!

Nažalost, Kopolina demencija je daleko manje inspirativna, skoro nimalo podsticajna za širu priču i teško da će bilo koga sem najzadrtijih i najdokonijih drka-drka-đon "teoretičara" nadahnuti za nešto nalik analizi, raspravi, diskusiji. TWIXT je ipak samo jedna zanemarljiva (i nepotrebna) fusnota u filmografiji nekadašnjeg velikana koji sada snima skoro-negledljive home-movies…

Zato, ako hoćete da vidite film u poređenju s kojim PROMETEJ deluje kao remek-delo moderne kinematografije i dostojanstveni povratak majstora horor-korenima, obavezno pogledajte TWIXT. Potonji, istina, ima "olakšavajuću okolnost" u tome što se radi o niskobudžetnom "autorskom" filmu a ne o naduvanom letnjem blokbasteru, ali… ako ćemo iskreno, ja bih daleko radije onaj blokbaster pogledao još 2-3 puta, dok ovo Kopolino nedonošče, uz sve poštovanje prema časnoj starini, smesta brišem sa harda, u nadi da će njegova blasfemija relativno lako biti obrisana i iz mog sećanja. Mada, bojim se da 

...duša mi se od te senke što se njišuć podom piše
            spasti neće - nikad više!

ALIENS (1986) by Bob Živković

            Na blogu sam nedavno postavio mali omaž likovnom umetniku, Bobu Živkoviću, kroz izbor njegovih fanta-horor ilustracija rađenih za ALEF, a zatim i kroz neke njegove bezobraznije radove.

            Ono što je manje poznato, možda i među njegovim zagriženijim fanovima (neupućenim, ili površno upućenim u fantastiku) jeste da je Bob jedno kraće vreme pisao i objavljivao nešto nalik filmskoj kritici, i to za isti taj već pominjani magazin ALEF. Nisu to, naravno, bili tekstovi sa ambicijom da pariraju "ozbiljnim" kritičarima tog vremena, ali neki od njih bili su zaista nadahnuti, vrcavi i zabavni kako se od Boba može očekivati.  

Pojedini među njima bili su veoma značajni u mom životu i imali su izvesnog uticaja na profilisanje mog ukusa, ne samo u smislu odabira filmova, nego još i više u smislu otelovljenja ideala opuštenog, nesmaračkog, zabavnog, sočnog izraza – u vreme kada još nisam imao ni najmanje pretenzije da jednog dana i sam pišem o horor filmovima. Zapravo, ako sam uopšte imao nekakve uzore, a naročito za svoje opuštenije i bezobraznije pisanje na blogu, onda su to bili upravo Bob i Tirke (Bogdan Tirnanić). Svojevrstan omaž Tirketu već postoji na ovom blogu, u dva dela, pa ko to nije overio, neka to sad učini na ovim linkovima: Bogdan Tirnanić (1) – Horor-kolaž omaž i Bogdan Tirnanić (2) – Kronenberg i ja. Zapravo, imao sam i trećeg uzora – Aleksandra Žikića, koji je u TAJNAMA, u isto to vreme kada sam se ja formirao (kraj SFRJ, uspon Slobe) imao rubriku "Hororskop" u TAJNAMA. Uskoro će i ti tekstovi biti predstavljeni pratiocima Kulta, ali prvo – Bob!

            Predstaviću ovde neke od Bobovih najboljih filmskih tekstova jer oni zaslužuju da ih vide i čitaoci koji ne spadaju u SF-geto i koji, krajem 1980-ih i na samom početku 1990-ih, nisu kupovali ALEF. Pošto je još uvek aktuelan film PROMETHEUS, evo šta je Bob napisao u vreme pojave Kameronovog nastavka Skotovog ALIENA.

            PS: Odmah da kažem da je ovo jedan od njegovih manje nadahnutih tekstova: pravi biseri tek slede u idućim nastavcima, kada na red dođu hvalospevi HELLRAISERU, MUVI, PRINCU TAME itd, ali i još zabavnija pljuvačina po LOST BOYS i drugima...

KLIP (2012)

Rivjy by Marijan Cvetanović

Režija: Maja Miloš

TEKST JE IZVORNO NAPISAN DAN POSLE PREMIJERE U NIŠU, TAČNIJE U UTORAK 12. JUNA.

Sinoć je u polupopunjenoj maloj sali Kupina bioskopa u Nišu održana premijera dugo iščekivanog prvenca Maje Miloš zvanog Klip.

Po starom dobrom srpskom običaju ljudi iz bioskopa su smetnuli s uma, ili možda nisu ni znali, da film sadrži scene eksplicitnog seksa, te su pustili da 80% publike u sali čine lica između 10-14 godina... što je značajno daleko od onog standardnog parental advajzorija. Međutim, možda ovaj film i nije toliko loš za klinčuriju od sinoć - ono što je za moju generaciju u edukativnom smislu osamdesetih bio Super Nindža, to je od sinoć za onu decu Klip.

Neki naivni posmatrači-moralisti od sinoć su već od izlaznih vrata krenuli da popuju kako je ovaj film sramota, kako deca nisu smela ovo da gledaju, kako ovo nema veze sa realnošću, kako bi ove reditelje trebalo osuditi, i sva standardna shit stroming blataranja.

Međutim, mene ponovo brinu neke druge stvari. Zašto na premijeri nije bilo autora? Zašto ovoliko loš marketing? Zašto je Niš nebitan autorima? Zašto sa ovolikim zakašnjenjem? I ako se već ovoliko čekalo, zašto se nisu čekali Filmski susreti? Gde bi opet film bio sklonjen od daleko od očiju javnosti, što u ovom datom slučaju i ima smisla... osim ako Maja žešće ne katuje svoje "zlodelo".

Klip je još jedan u nizu hrabrih projekata naše male kinematografije, i još jedna mala pobeda izvojevana u zemlji u kojoj su represivni aparati sistema izuzetno negativno nastrojeni prema ovakvim umetničkim poduhvatima. Što samo znači da uspeh ovog filma na međunarodnim festivalima zaslužuje još veći respekt i podršku domaće javnosti. Što se verovatno neće desiti u onoj meri u kojoj autorka filma zaslužuje.

Naravno, film nije bez mana. Nakon dužeg razmišljanja sinoć, negde mislim da je vrlo teško napraviti film o polusvetu ili bilo kojoj subkulturi, ako joj SUŠTINSKI ne pripadate. Autorka nije iz tog kulturnog i sociološkog miljea, tako da joj u kreairanju fikcije pomažu isključivo sećanja na mladost, i iskustva u toku školovanja na ljude i događaje koje svaki normalan čovek želi da izbriše iz glave. Tu autorka u dramatizaciji ide više u dubinu, nego u širinu. Okupirana je Jasnom oko koje se sve i svi okreću. Njeno seksualno sazrevanje i moralni pad prožduru ljude oko nje, pa i sam film. Iako svesno i beskompromisno gazi preko svih, ona postiže rezulate, bez da trpi određene konsekvence.

Upad u školu je trebalo da predstavlja katarzu filma, posle kojeg bi nasilnici koji spaljuju dnevnike i uništavaju društvenu imovinu morali da odgovaraju sistemu. Autorka u nekoliko katova preskače nešto što čini dramsku rupu filma. Koliko god naše društvo bilo trulo, teško da će policija propustiti da procesuira klince, bilo da su maloletnici ili osamnaestogodišnjaci. Spaliti dnevnike i školu, a potom nekoliko sati kasnije izaći iz istrage, bez da zato saznaju roditelji je možda moguće u fikciji Maje Miloš, ali u realnom ključu tu je negde trebao da bude pad koji bi vodio u kraj filma.

Mnogo bre nešto droge ima u ovom filmu, a izgleda da niko ne diluje... ili ih barem ne vidimo od junakinje. Sve jedni isti ljudi, žurke svako veče, a nigde policije ili radoznalih komšija. Previše smo mi konzervativno društvo da bi bez ovih detalja prošao film.

Neizvesnost povodom gomile kompromitujućih klipova je sveprisutna, ali se na kraju svodi da su oni negde aposlolutno beznačajani za dramsku strukturu, i više služe kao sredstvo za zabavu i manipulaciju dokone tinejdžerke.

Međutim, i pored ovih sitnijih propusta, film ima sjajnih momenata. Majini džamp-katovi pogađaju metu na efektan način; dijalozi nose u sebi ispraznost tinejdžerskog bitisanja; rivalitet na društvenim mrežama je zabavno prikazan.

Malo je reći da je ovo kontroverzan film, ali za jednu kinematografije koja gaji više i veće aspiracije je neophodan, tako da mi je žao što autorima sinoć nisam mogao velikim apluzom pokažem zahvalnost za prijatno veće u bioskopu.

Možda neki drugi put...

---Da, na Filmskim susretima, krajem avgusta! - prim. Ghoul.

Izašao NEKRONOMIKON (Drugo izdanje)

             Najzad je izašao NEKRONOMIKON: Drugo, dopunjeno izdanje! Da se ne bih ponavljao, kliknite na ovaj link za detaljnu najavu sadržaja novog izdanja i prikaza unutrašnjih stranica.

            Ovo izdanje ima mnogo veći broj kolor strana od prvog, nešto veće i deblje korice, i teško je skoro 1,5 kg.

            Tiraž je samo 300 komada, pa ne čekajte predugo da nabavite svoj primerak.

            Izdavač EVEREST MEDIA nudi bizarnu opciju: ko ima I izdanje, dobro očuvano, može da ga vrati izdavaču i uz doplatu od 1000 din. dobije ovo drugo, veće, obimnije, šarenije. Ne vidim baš zašto bi neko to radio, ali – verovatno će biti i takvih, pa eto. Izvol'te.

            Vrlo mali broj primeraka knjige će biti u knjižarama, po visokoj ceni od oko 3.800 din. Direktno od izdavača možete je naručiti –ali samo tokom prva dva meseca- za oko 2.000 din. U te svrhe, možete pisati na mejl urednika edicije i izdavača, Bobana Kneževića: znaksagite@yahoo.com. PO isteku tog roka - dakle, danas - cena knjige direktno kod izdavača i kod mene iznosi 2.400 din.

            Privju knjige u PDF-u imate OVDE.

            Ja ću imati samo nekoliko extra primeraka, pa zato ako je nekome naročito stalo da knjigu nabavi baš od mene, neka mi piše ODMAH.