GHOUL SHOP: Bila mi je jedna topla zima…

            Evo ponude starih i novih knjiga, na srpskom i engleskom, po najpovoljnijim cenama! Ako vas nešto od ovoga zanima, pišite na dogstar666 at yahoo dot com radi dogovora i rezervacije! Ko se prvi javi, njegovo je! 

 ZAVODNIK 

Ovaj roman je nedavno dobio svoje drugo, dopunjeno izdanje (appendix priča „Crni čovek“ i pogovor Đorđa Kadijevića), sa novom koricom i novim unutarnjim grafičkim dizajnom, u tvrdom povezu, u izdanju Orfelina.

Drugo izdanje ZAVODNIKA ima ukupno 310 strana, sa unutrašnjim ilustrovanim pregradnim stranama ispred svakog poglavlja, sa tvrdim koricama i jakim, šivenim povezom, i naravno, sa novim ilustracijama na prednjoj i na zadnjoj korici. Ovom knjigom započinje edicija „Gluvo doba“ koja će sadržati mračna dela domaćih autora i koju ću ja uređivati.

Cena je 800 din + 60 za ptt.

A ako želite da imate PRVO izdanje pre nego što postane „collector's item“, po duplo nižoj ceni od drugog, evo prilike. Imam još samo 2 komada.

Cena je 350 din + 60 za ptt

 POETIKA HORORA 

Temeljna studija o nastanku i razvoju horor književnosti od 18. do 21. veka. Unikatna u Srbiji, a i mnogo šire. Preko 500 strana velikog formata, vrhunski dizajnirano, ilustrovano...

1700 din + 100 za ptt

VRBE – Aldžernon Blekvud

„Moje je čvrsto uverenje da je njegova poduža pripovetka 'Vrbe' najbolja priča strave ikada napisana“ napisao je Lavkraft svojevremeno. Proverite da li je taj Lavkraft znao nešto o hororu! Pored "Vrba", u knjizi su još dve vrhunske novele: „Vendigo“ i „Silazak u Egipat“ te obiman pogovor i biografija.

800 din + 60 za ptt

ŠAPTAČ U TAMI – H. F. Lavkraft

Po prvi put na srpskom odlične Lavkraftove priče i novele: Šaptač u tami, Slika u kući, Vrebajući strah, Neizrecivo, Strava u četvrti Red Huk, Hladan vazduh, Ljubav prema mrtvima + obiman pogovor, biografija i bibliografija.

800 din + 60 za ptt

 ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI - M.R. Džejms 

Treća knjiga iz edicije „Poetika strave“ – ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI M.R. Džejmsa. Sa ovom knjigom nastavljamo – Orfelin i ja – misiju objavljivanja vrhunskih dela svetske književnosti strave koja do sada nisu prevođena kod nas. 

Ukratko, radi se o 284 strana prvorazredne, zlokobne strave, u tvrdom povezu, sa izuzetnim ilustracijama na koricama i unutra (autor: Dragan Bibin), sa obimnim stručnim pogovorom te bio- i bibliografijom pisca.

Nemojte se mnogo premišljati niti čekati, Džejms je majstor strave kakav se retko viđa i ovo svaka pravoverna kuća u svojoj biblioteci mora imati.

840 din + 60 za ptt.

 BEST GHOST STORIES – Charles Dickens  - PRODATO!

            Baš to što kaže: najbolje priče o duhovima od strane vrhunskog pripovedača i jednog od najvećih i najuticajnijih pisaca 19. veka, Čarlsa Dikensa. Odličan izbor, odlična old school strava! Izdanje Wordsworth Classics, 275 strana.

            Cena: 400 din + 60 za ptt.

BEST BRITISH HORROR 2015 - Johnny Mains  (editor) 
PRODATO!

Mass Market Paperback, 336 pages

Published July 15th 2015

Salt Publishing

With stories from: Steven J. Dines, Helen Grant, Christopher Harman, Andrew Hook, Jane Jakeman, Graham Joyce, Stephen Laws, Alison Littlewood, Rebecca Lloyd, Helen Marshall, Gary McMahon, Alison Moore, Rosalie Parker, Sara Pascoe, John Llewellyn Probert, R.B. Russell, Mark Samuels, Priya Sharma, Reece Shearsmith, Lisa Tuttle, Simon Kurt Unsworth and Conrad Williams.

Na Bukdepozitoriju je ova knjiga 13 E! Kod mene=

850 + 60 din

LOVECRAFT: COLLECTED ESSAYS 
– AMATEUR JOURNALISM

             

Mek povez, veliki format, 440 str.

Pisma i eseji koje je Lavkraft objavljivao u amaterskim časopisima, pre nego što je postao zvezda u WEIRD TALES, po prvi put sakupljeni u ovu knjižurinu. Tematika je različita, ali pretežno su to osvrti na prozu i poeziju objavljivanu u tim časopisima, kao i opšte stvari vezane za novinarstvo, etiku, estetiku, poetiku...
1.100 + 60

MISTERIJE SVIJETA – Artur Klark

AUGUST CESAREC 1982. ZAGREB 

            Klasična knjiga o velikim svetskim misterijama: kvalitetan tekst i fotografije, bogato ilustrovano, KOLOR.

Tvrd povez, strana 221, evo sadržaja:

Zaštitni omot nedostaje, prednja tvrda korica nešto okrznuta brisanjem i samo zato je cena niža, inače unutra je odlično očuvano, nije požutelo. 

Vidi slike.

Cena: 390 din + 60 din ptt

Shaun Hutson: TRI ROMANA

            Odličan pulp horror: ako volite Džejmsa Herberta, ako volite film PUŽEVI GOLAĆI (rađen prema njegovom romanu SLUGS) ovo je prava stvar za vas!

DEADHEAD

For Nick Ryan, private detective, life is all work and no play; his family has left him, and he's been given six months to live. When his daughter is kidnapped by a gang responsible for a series of murders, he begins an obsessive hunt fof her and will not stop. Time is running out for both of them.

Paperback, 326 pages

Cena: 390 din + 60 din ptt

HEATHEN

Chris Ward is killed in a car accident with a pretty girl. His wife never suspected that Chris was having an affair and her feeling of betrayal makes her want to find out how long it had been going on. But her investigations lead her into danger as she is stalked by the evil Sons of Midnight.

Paperback, 402 pages

Cena: 390 din + 60 din ptt

DEATH DAY

In a desolate graveyard, a workman finds an ancient amulet - and untold terrors are released from the past.

Paperback, 384 pages

Cena: 390 din + 60 din ptt

Sve tri za 1100 + 60 din ptt

Kupac koji kupi sve tri knjige, ako želi, može da, u okviru ove cene, dobije sasvim besplatno i jedan od stripova koji se nude dole (D. DOG ili M. MISTERIJA)!

ANNO DRACULA: THE BLOODY RED BARON - Kim Newman
PRODATO!

Vampiri u alternativnoj istoriji I svetskog rata! U borbenim avionima!

It is 1918 and Dracula is commander-in-chief of the armies of Germany and Austria-Hungary. The war of the great powers in Europe is also a war between the living and the dead. As ever the Diogenes Club is at the heart of British Intelligence and Charles Beauregard and his protege Edwin Winthrop go head-to-head with the lethal vampire flying machine that is the Bloody Red Baron...

Paperback, 586 pages

Cena: 590 din + 60 din ptt

HOROR - Lavkraft, King, Barker

Kultno izdanje, odavno rasprodato i vrlo retko, sa 12 vrhunskih horor priča, nudim na prodaju (odlično očuvano).

Naslovnica: Dobroslav Bob Živković

Sadržaj:

Lovecraft: Otpadnik, Pikmanov model, Pacovi u zidovima, Danvički užas

King: Ponekad se vrate, Kamioni, Jerusalemovo, Jedna za put

Barker: Knjiga krvi, Jetering i Džek, Bluz svinjske krvi, U bregovima gradovi

Meki povez, 332 stranice

Cena: 1990 din. + 60 din ptt

            OVA RETKA KNJIGA retko se nudi na Kupindu i sličnim mestima, i skoro nikad ispod 2000 din. Nabavite ovaj jedan primerak dok možete!

            Kupac ove knjige, ako želi, može da, u okviru ove cene, dobije sasvim besplatno i jedan od stripova koji se nude dole (D. DOG ili M. MISTERIJA)!

MALA NOĆNA POŠTA - Zoran Spasojević

A little night mail: e-mail art, Centar slobodarskih delatnosti,

Kragujevac, format: 24.5 x 17.2, kolor, tvrdi povez sa zaštitnim omotom, str. 144.

Mail art, angažovan, antiglobalistički, sa prilično čestim hororičnim ilustracijama (lobanje, leševi, rogovi itsl). Uostalom, vidi koricu! Evo i par primera iznutra:

Cena: 390 din + 60 din ptt

DILAN DOG: SAMOSTAN

Da li se knjiga sudbine može prepraviti itako se izbrisati svi oni monstrumi, more i strahovi koji su nas opsedali topkom života? Iako deluje neverovatno, između svake dve reči nalazi se beskonačan prostor sa beskonačno mnogo puteva koji mogu biti izabrani. Eleanor Drew sada traži onaj pravi. Onaj koji je može spasti od zle sudbine, od jedne strašne rečenice iz knjige sudbine koju je pročitala, a koja je glasila: „Ubiće te Dylan Dog!“

SCENARIO: Claudio Chiaverotti

CRTEŽ: Giovanni Freghieri

NASLOVNICA: Angelo Stano

160 strana

Cena: 190 din + 60 din ptt

DILAN DOG: KUĆA IZGUBLJENIH

Kuća Velascovih je potpuno prazna. U njoj više niko ne živi, jedino tišina noći. Stanovnici grada Haven mora da kriju neku tajnu, ili makar tako samo izgleda. Dylan dolazi da istražuje misteriju kuće, ali prvo mora da čuje i razumije one čudne glasove iz dubine podruma kuće...

O srpskom izdanju ovog odličnog stripa već sam pisao OVDE.

SCENARIO: Tiziano Sclavi

CRTEŽ: Giampiero Casertano

NASLOVNICA: Angelo Stano

160 strana

Cena: 190 din + 60 din ptt

MARTI MISTERIJA: TAJNA JOVANKE ORLEANKE

Scenario: Charles Recagno

Crtež: Edwards Bros.

U Parizu, profesorka srednjovekovne istorije pronađena je mrtva u svom stanu. Neko vreme, ova intelektualka već neko vreme osećala je da joj vreba opasnost, ali nije mogla da učini ništa da to spreči. Sergej Orlof viđen je u blizini mesta zločina u vreme kad je ubistvo počinjeno, a kada Martin za tu vest sazna, počinje da preispituje nevinost svog bivšeg kolege. Da li je moguće da se on vratio kako bi izvršio ovo svirepo ubistvo? 

160 strana

Cena: 150 din + 60 din ptt

MARTI MISTERIJA: ZATOČENIK LAGUNE

Scenario: Carlo Recagno
Crtež: Luigi Coppola

Potonuli gradovi, stvorenja s pipcima, Lavkraftijana... Šta još reći?

160 strana

Cena: 190 din + 60 din ptt

HISTORY OF THE BRITISH AND AMERICAN CIVILIZATION 

- Aleksandar B. Nedeljkovich 

Ovako autor, dr ABN, opisuje svoju knjigu: "To je autorovo zhivotno delo, koje sumira njegovo ukupno poznavanje ove oblasti i njegov pogled na svet (a ima i poprilican broj po glavlja o knjizhevnosti, ali, kratkih; naucna fantastika, horor i fantazija su dobili ono mesto koje, po svojoj knjizhevnoj vrednosti, realno zasluzhuju). Knjiga je izrazito futurski i internetski orijentisana, a poslednje dve reci knjige (glavnog teksta) glase: will be."

Da se ovo prodaje kao fiction, ovo bi bilo vrhunsko postmodernističko delo, na tragu HAZARSKOG REČNIKA, samo mnogo smešnije!

Pisano je konverzacijskim tonom – 'da vam čiča objasni' – koji nema ni u naznakama natruhe AKADEMSKOG PISANJA: ni fusnote, ni citati, ni izvori/autori ne navode se za (mestimično VRLO slobodne i extravagantne) tvrdnje i tumačenja, što svemu tome daje ton (i vrednost) kafanske rasprave. Znači, uzeo čiča banku i priča li priča o istoriji Engleske, Amerike i Srbije, istovremeno.

Vidite: Dr Nedeljković u svom UDŽBENIKU, pišući o američkim nobelovcima, na njihovom spisku spontano usklikne kraj Hemingvejevog imena: 'the most deserved!' 

Vidite: u 'major authors' amer. knjiž. I polovine XX veka ABN ladno ubraja Isaka Asimova i Margaret –prohujala– Mičel (zajedno sa, zapanjujuće, Lavkraftom!) dok u 'lessers' u isti koš natrpa Paunda, Čendlera, Roberta E. Hauarda (!) i Zejna Greja zajedno sa Drajzerom i Štajnbekom!

Učite: u 'majors' iz II polovine XX veka ABN tura i Agatu Kristi i Tolkina i Karla Segana, a u 'lessers' Nabokova, Apdajka i M. Etvud!

            Unikatni smehotres!
950 + 60

        
RANXEROX 1 & RANXEROX 2

Remek-delo kiberpank-splater veselog apokaliptičnog nihilizma. Prve 2 epizode na engleskom. Izdanje Heavy Metal. Pun kolor, mek povez. Uncut!

Cena: 1200 din + 100 za ptt (cena i pakovanje važi za obe sveske zajedno).

 RANXEROX 3 

U vreme kad sam ovo kupovao (pre 10-ak godina) u USA nije bio dostupan treći album, ali pošto sam baš veliki fan ovog stripa, kupio sam ga – na francuskom! Dakle, ovaj album je u tvrdom povezu, i na francuskom.

Cena: 600 din + 66 za ptt.

NJEŽNI RAT - T. Breton i D. Beneich 

Informatički triler (Delta / Mladost, 1987) 
200 + 60

            DRACULA – Bram Stoker 
- PRODATO!

Što da čitate prevod ako možete u originalu? Izdanje Oxford University Pressa, edicija World's Classics, mek povez, fin predgovor...

300 + 60

Ognjanović: Intervju za OMAJU

            Pominjao sam već na blogu sajt OMAJA, koji je nedavno oživeo i značajno obogatio Mladen Milosavljević, antropolog, pisac, reditelj i fanta-aktivista. Sajt je posvećen domaćoj folklornoj fantastici i na njemu možete naći vrlo vredne priče domaće fantastike i horora, kao i tekstove o njima, i intervjue sa autorima.

            Nedavno sam i ja imao čast i zadovoljstvo da porazgovaram s Mladenom na razne horor teme koje su ga zanimale, i taj intervju je izašao baš na moj rođendan, 30.01. upravo OVDE. Uz Mladenovo dopuštenje, tekst intervjua sada obznanjujem i na ovom blogu, a vama još jednom toplo preporučujem da overite sajt OMAJE, jer čitaoci kojima je prijao moj roman ZAVODNIK sigurno će i tamo naći mnoštvo vrednih stvari...

            A sad, evo intervjua, sa naslovom koji je dao autor i urednik (tj. Mladen):

TREBA SAMO HTETI, SMETI I UMETI

Prvo delo iz oblasti fantastike koje pamtiš?

- Biće da je to SF roman Plutonija V. Obručeva, koju sam dobio za odličan uspeh u II razredu osnovne. Govori o ruskim istraživačima koji silaze u neku vrstu zemlje ispod Zemlje, gde još vladaju preistorijski uslovi: tu su mamuti, dinosaurusi i ostala puzava, plivajuća i leteća čuda. Prijalo mi je to, u tom uzrastu, i čitao sam je nekoliko puta. Isto i Jana Bibijana na Marsu (ili beše na Mesecu?), i slične stvari. U vreme kada sam bio klinac, nažalost, nije bilo dostupne horor literature, pa sam svoje potrebe za fantastikom tada zadovoljavao uglavnom kroz SF. Prvi književni horor koga sam se dočepao bila su izabrana dela E. A. Poa u tri toma, koja sam kupio kada sam imao 16 godina, i do tada sam se bez ostatka posvetio gotiku/hororu.

Pored više knjiga iz oblasti teorije žanrovske književnosti i filma, autor si i dva romana „Naživo“ i „Zavodnik“. Budući da su različiti po temi i, uslovno rečeno stvaralačkom senzibilitetu, možeš li nam reći nešto više o njihovom nastanku?

- Ova dva romana deli 11 godina ako gledamo datume objavljivanja (2003/2014), ali zapravo i više ako se uzme u obzir da sam prvu ruku romana Naživo koncipirao i napisao još 1995. godine, kada se radnja i odigrava. Dakle, može se reći da su ih pisali neki prilično različiti ljudi. U vreme Naživog bio sam tek besni mladić na pragu otkrivanja horora, života i horora života; Zavodnika je, pak, pisao neko ko je već stekao nekakvo ozbiljnije životno iskustvo – neko ko je preživeo jedan rat (1999. na Kosovu), osetio život na drugom kontinentu (godina dana u Americi), bio zaposlen 10 godina na fakultetu, magistrirao, doktorirao, objavio nekoliko knjiga...

To, međutim, ne znači da je Naživo nezrelo, početničko delo; meni je drag njegov mladalački duh, ta nepatvorena energija i emocija koji su plenili tolike čitaoce i od njega napravili kultni roman. S druge strane, žanrovska i lična autorefleksija u Zavodniku su, čini mi se, zreliji, dublji, manje transparentni i jednoznačni. Ipak, oba romana se, svaki na svoj način, zapravo bave preispitivanjem smisla i značaja/značenja horora snažno ukorenjenog u ovdašnjem prostoru i ovdašnjem iskustvu, ali tako da pritom ne budu lokalni, već, uz sve domaće „boje“, ipak i univerzalni, zahvaljujući upotrebi žanrovskih arhetipova.

Spadaš u grupicu retkih srećnika sa ovih prostora (jedini pored Jovanke Vučković, ako se ne varam), koji sarađuje sa časopisom „Rue Morgue“, jednim od najvažnijih časopisa iz sveta horor kulture.  Kako je došlo do saradnje?

- Jovanka Vučković je samo uslovno govoreći „sa ovih prostora“ – tačnije, njeni roditelji su odavde, ali ona je rođena tamo, u Kanadi, i srpski jedva nešto malo natuca. Ja sam jedini saradnik tog magazina izvan engleskog govornog područja – ostali su Kanađani, Ameri i Englezi. Do saradnje je došlo tako što sam upoznao urednika magazina u Montrealu, gde sam na festivalu „Fantasia“ 2010. godine predstavljao program srpskih žanrovskih filmova „Subversive Serbia“. 

On je video te moje uvodne govorancije pred publikom, dopalo mu se, i angažovao me je da napišem temat o novim srpskim hororima, s naglaskom na Srpskom filmu, za novembarski broj magazina. To sam i uradio, i pošto su bili zadovoljni mojim pisanjem, započela je saradnja. Ipak, pošto živim u Srbiji, daleko od svetskih tokova (festivala, pretpremijera novih filmova itsl), češće pišem o horor knjigama (fiction i non-fiction) po svom izboru, kako prikaze tako i poduže članke, pa i temate. Recimo, prošle godine priredio sam i napisao temat o deci-ubicama na filmu i jedan povodom 125 godina od rođenja H. F. Lavkrafta.

Budući da si sarađivao sa više domaćih izdavača, koliko je teško doći do iole pristojnih uslova za izdavanje prve kjige?

- U Srbiji danas je teško doći do iole pristojnih uslova za bilo šta, jer pristojnost kao takva je ubijena: živimo u vreme vladavine nepristojnih, nekulturnih, falsifikovanih, nakaradnih „autoriteta“. To se odražava i na planu kulture, koja je najčešće prva žrtva ekonomske i duhovne nemaštine. Na ovim prostorima kultura se tradicionalno doživljava kao luksuz, i čim malo zagusti, prvo što će se odbaciti je – kultura. Nažalost, ovdašnji političari nisu ni do cipela jednom Čerčilu koji je, usred II svetskog rata, govorio da, ako se čak i tada, dok je Engleska svakodnevno bombardovana i dok učestvuje u krvavom ratu, zapostavi kultura – da onda ako i prežive rat, neće imati radi čega da prežive. Čemu borba za opstanak ako odgurneš i zapostaviš duhovne vrednosti? Ali, lažnim doktorima i lošim đacima koji nama danas vladaju tako nešto ne može ni da dođe do mozga: oni misle da je kultura nešto mrtvo, u muzeju ili, što je još gore, crkvi, i da to može da sačeka neka bolja vremena, kad nam porastu bi-di-pi, dži-bi-mi i šta ja znam koje još skraćenice i floskule prepisane od stranih nalogodavaca. A do tada, ostaje nam golo preživljanje gorke stvarnosti – uz paralelnu „stvarnost“ rijalitija.

Dakle, u kontekstu duboko nezdravog društva i poremećenih vrednosti – što se oslikava i na izdavačkoj sceni – veoma je teško naići na pristojnog izdavača sa kojim će biti ne samo unosno nego pre svega prijatno i inspirativno sarađivati. Ja sam imao sreću da mi se to desi tek sa mojom osmom knjigom, Poetika horora, kada sam započeo saradnju sa „Orfelinom“ iz Novog Sada. Većina prethodnih mojih iskustava, kako sa „malim“ tako i sa „velikim“ izdavačima, bila je manje ili više neprijatna, što se vidi i po tome što ni za jednog nisam objavio više od jedne knjige...

Imamo talentovane pisce, bogatu istoriju, mitologiju, stvarnost koja je, gotovo svakodnevno prožeta elementima grotesknog, apsurdnog i neverovatnog. Zašto nam je onda scena književne i filmske fantastike, ako uopšte možemo govoriti o nekoj sceni, tako slaba?

- Najveći problemi koje ja vidim u ovdašnjim pokušajima bavljenja hororom jesu derivativnost i neiskrenost. Dakle, kao prvo, radi se, uglavnom, o reciklaži već viđenog u stranim filmovima i TV serijama ili pročitanog u američkoj žanrovskoj prozi i stripovima, pa onda sa manje ili više umeća i truda preslikano ovde. Kao drugo, kada kažem „neiskrenost“, zapravo mislim na nedovoljnu udubljenost: kad čitam domaći horor, retko kada imam osećaj da je autor dubinski posvećen tome, da iznosi neku svoju intimnu priču. Daleko češći je utisak poigravanja, gega, šale, igrarije koja će, koristeći horor motive, pokušati da isporuči vic, dosetku, ili eventualno satiru za jednokratnu upotrebu, bez ironije, bez višeznačnosti na kojima horor fundamentalno počiva.

Da budem jasan: ne mislim da je bavljenje hororom nešto što treba da bude smrtno ozbiljno, lišeno poigravanja, pa i humora, ali da bi se neko uspešno nečim igrao prvo treba da ga dobro poznaje i spolja i iznutra; u suprotnom, bez dovoljne prirpeme i bez dovoljne ambicije, šala neplanirano ispadne na njegov/njen račun.

Važiš za najboljeg domaćeg poznavaoca stvaralačkog opusa H.F. Lavkrafta. U kojoj su meri domaći stvaraoci inspirisani Lavkraftom?

- Čini mi se da nisu previše, mada je bilo pokušaja igranja s njegovim motivima na tematskom konkursu za Emitor, čiji su rezultati bili polovični (u najboljim slučajevima). Ali ja i ne mislim da Lavkraft treba da bude uzor ovdašnjem piscu u nekom doslovnom smislu: da neko ovde treba da piše o okeanskim i morskim čudima, o pipcima i mutantima, o veštičarskim kultovima itsl. Bilo bi mnogo bolje kad bi neko ovde Lavkrafta video, pre svega, kao uzora u smislu iskrene, duboke i totalne posvećenosti književnosti strave, i to kvalitetnoj, zasnovanoj više na atmosferi nego na zapletu i akciji; i još, kao nekoga ko je imao složen, prodoran svetonazor indirektno iskazivan kroz priče. To je ono što najmanje vidim u domaćem hororu: jasnu tačku gledišta, stav, „etitjud“, misaonost, a ponajmanje (implicitnu, nepropovednički impliciranu) filozofiju.

Pošto se uspešno baviš filmskom kritikom i teorijom horor filma, planiraš li da se okušaš i kao filmski autor?

- Nemam takve planove a ni mogućnosti. Odavno sam se pomirio s time da, na moju veliku žalost, neću biti reditelj (jer nemam ni potrebno obrazovanje ni dovoljnu tehničku potkovanost, a ni živce za tu vrstu kolektivnog rada). Preostaje mi da svoje filmove „snimam“ kroz svoje romane i priče koji su, čini mi se, vrlo filmični. To, naglašavam, nije „filmičnost“ u smislu današnje bestselerske popularne proze koja je brza, plitka, i krcata dijalozima i akcijom pa deluje kao površno novelizovani scenario lišen atmosfere, ugođaja, konktemplacije. Moja filmičnost, ako postoji, jeste tu u smislu za dramaturgiju, ekonomičnost izlaganja, za proizvođenje određenih žanrovskih efekata koji su, pored ostalog, zasnovani i na vizuelnom, na slikama – samo što su ove naslikane rečima. Ako baš insistiraš, ja sebe prevashodno vidim kao pisca: to znači da bih se, možda, u odgovarajućim okolnostima, okušao kao scenarista, ali kao reditelj – ne.

Trenutno završavaš knjigu razgovora sa jednim od naših najvećih filmskih reditelja Đorđem Kadijevićem. Možeš li nam reći nešto više o samoj knjizi?

- Knjigu Više od istine čine razgovori koje sam sa našim velikim rediteljem vodio tokom 2015. godine, u više navrata, uz nešto materijala napravljenog ranije ali glatko uklopljenog u strukturu knjige. To je iscrpan hronološki osvrt na Kadijevićevu karijeru, od prvog njegovog filma (Praznik, 1967) pa do, za sada, poslednjeg projekta (TV serija „Poslednja audijencija“, 2008). Kadijević je intelektualac u najužem, najstrožem smislu reči, izuzetno lucidan i autorefleksivan, i u ovim razgovorima on govori najiscrpnije i najdublje do sada o svakom svom filmu, od inspiracije preko autorske intencije do uslova nastanka i, na kraju, recepcije.

Posebno je vredno što je ovo prva prilika da se čuje i njegovo gledanje na filmove koji su široj publici (i novinarima koji su ga intervjuisali) manje znani, ili su sasvim neznani, pa o njima do sada nije mnogo ni govorio. Tek kada se njegov opus sagleda u celosti postaje jasno koliko je on dubok i značajan – mnogo više nego što je to iko od domaćih kritičara do sada naslutio i opisao. Prema tome, mislim da će to biti dokument od prvorazrednog značaja za razumevanje ovog umetnika i njegovog opusa – ali to, uz brojna druga važna estetička pitanja (Crni talas, problem adaptacije književnog predloška, istorijski naspram savremenog filma, rad sa glumcima, bioskopski naspram televizijskog filma, itd.) uključuje i razumevanje modaliteta javljanja fantastike i horora u domaćem okruženju.

Dodatni kvalitet biće i obilje ekskluzivnih, nikad viđenih fotografija iz njegovih filmova i sa njihovog snimanja, koje sam dobio iz Kadijevićeve lične arhive. Njihova živopisnost će podsetiti na činjenicu da je on, pored ostalog, i jedan od vizuelno najrafiniranijih domaćih filmskih umetnika.

Odnedavno radiš kao urednik u izdavačkoj kući Orfelin iz Novog Sada, gde uređuješ dve interesantne edicije „Poetika strave“ i „Gluvo doba“. Možeš li nam reći nešto više o samim edicijama i Orfelinovim planovima za ovu godinu?

- „Poetika strave“ se spontano izrodila iz moje Poetike horora, i zamišljena je kao edicija posvećena vrhunskim delima inostrane horor proze koja do sada nisu bila dostupna na srpskom jeziku – a njih, nažalost, ima itekako mnogo. Krenuli smo, prošle godine, sa klasicima: Blekvud, Lavkraft, M. R. Džejms, a ove godine nastavljamo sa još tri knjige nešto novijih autora, iz druge polovine XX veka. Već su otkupljena prava za zbirku Hladna ruka u mojoj Roberta Ajkmana, dok o ostala dva naslova još pregovaramo pa njih za sada ne bih najavljivao. Čim ugovori budu potpisani, obznane će biti na mom blogu The Cult of Ghoul.

„Gluvo doba“ je edicija posvećena domaćem kvalitetnom hororu. Pošto njega nema baš toliko mnogo da bismo išli sa tri naslova svake godine, nisam siguran koji će nam tempo u tome biti moguć. Za sada razmatramo dve knjige (jedan roman i jednu zbirku priča), ali šta će sa njima biti – još ne mogu da otkrivam. Ono što je izvesno to je da će Orfelin ove godine objaviti i zbirku priča Đorđa Kadijevića pod naslovom Božja volja; ja sam urednik i te knjige, i mogu samo da kažem da se radi o oporoj, mračnoj prozi koja ne spada u fantastiku, sem vrlo sporadično, ali ima tu i mraka, i nasilja, i patnje, i užasa sasvim dovoljno da ćemo je možda ipak objaviti u okviru edicije „Gluvo doba“, a ne kao zasebno izdanje. Videćemo.

Budući da se časopis Omaja bavi temama iz oblasti folklorne fantastike, ima li u domaćem izdavaštvu potrebe i mesta za ovom vrstom stvaralaštva?

- Apsolutno! Ne samo mesta i potrebe, nego i nužnosti. Svojevremeno je Zoran Živković (izdavač, pa pisac) kazao da „leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac“. Valjda je hteo time reći da smo mi suviše mali i nebitni za velike SF priče; verovatno je zbog toga, kao pisac, posvećen univerzalnom do suvoparne apstrakcije a toliko lišen lokalnog, sočnog, specifično ovdašnjeg. E pa, iako se ne slažem s tom floskulom čak ni kad je u pitanju SF, mogu samo da kažem da je horor kao poručen za naš opšti „Lajkovac“ – jer cela Srbija je jedan Lajkovac – i zbog toga mislim da je krajnje vreme da se srpski horor iz nevešto zamaskiranog Kasl Roka preseli – u Lajkovac. Ali, uz važnu napomenu: delajte lokalno ali mislite globalno.

Dakle, da ne budem pogrešno shvaćen: uopšte se ovim ne zalažem za nekakvu getoizaciju srpskog horora tako da ovaj bude zatočen u svoj folklor i lokalne specifičnosti koji, navodno, neće biti razumljivi (eventualnom, mada slabo verovatnom) stranom čitaocu. To nikako. Ali, i po ovom pitanju možete za uzor uzeti Lavkrafta, i način na koji je on delao lokalno – kroz rekonstrukciju lokalnog kolorita i mitologije Nove Engleske, sa njenim puritanskim nasleđem, lovovima na veštice, zabačenim selima, divljom prirodom, specifičnom topografijom itd. – a mislio i između redova plasirao nešto globalno, odnosno „kosmičku stravu“. Nema razloga da se tako nešto ne uradi i na ovom našem, „lajkovačkom“ terenu, sa našim folklorom, istorijom, predanjima, verovanjima, sa našim mentalitetom, našim osobenostima, pa čak i sa nesrećnim nasleđem groznih ratova. Ovaj ideal o kojem govorim pokušao sam da na delu ostvarim upravo u svom prvom romanu, Naživo, i čini mi se da sam pokazao da se tako nešto može izvesti. Treba samo hteti, smeti i umeti.

Poruka mlađim kolegama piscima?

- Sve je već rečeno gore.