Strava i užas u Dubočkoj pećini

 

Nedavno sam gostovao u Kučevu, gde sam sa Mladenom Milosavljevićem razgovarao o stranoj i domaćoj horor književnosti (klikni da vidiš i čuješ tu priču). Ljubaznošću domaćina-organizatora iz Narodne biblioteke, iskoristio sam taj povod da posetim i jedno slikovito, mračno, slatko-zlokobno mesto.

Čitaoci mog romana PROKLETIJE znaju da jezoviti brdskoplaninski predeli, a naročito pećine, igraju vanredno važnu ulogu u mom zapletu. Stoga je ovo bila odlična prilika za mene da overim još jednu prelepu, pompeznu pećinu – ovog puta u Srbiji (moj foto izveštaj iz bugarske pećine Magura, koja me je poprilično nadahnula za PROKLETIJE, videti OVDE!).

Zbog postojeće logičke veze bila je to idealna prilika i za foto-sesiju s mojim novim romanom na lokaciji koja kao da potiče sa njegove korice – i iz njegove druge polovine…

Dan je bio sunčan, prijatno-jesenji, a pristup pećini ukrašen prelepim kasnooktobarskim šumarcima i golim stenama, te skromnim, nenametljivim ukrasima (drvene stepenice, mostići i sl) koji olakšavaju pristup a da istovremeno time ne narušavaju ugođaj (skoro) netaknute prirode.

Veoma mi se dopada što nema okolo lampi, bandera, prodavnica, kioska, klupa i ograda na svakom ćošku, i drugih podsetnika na čovekovo prisustvo.

Barem, nema ih previše, nego taman toliko da budu prikladno patuljasti u kontrastu sa straobalno divljom prirodom.

Mukla tišina i samotnost mesta… Zamiruće dnevno svetlo nadomak predvečerja… Pozlaćeno lišće… Polugolo drveće… Žubor potoka u blizini…

Ogromna zjapeća vrata pećine… Njena polumračna, zamamna unutrašnjost prebogata pećinskim nakitom…

Uljezi, načas privirili u njen mrak, jedva nešto malo preko praga (jer pećina je veoma razgranata i duboka, ali njen veći deo nije namenjen slučajnim, neobučenim posetiocima – ima tu i jama, i bunara i ponora neistraženih i, možda, bolje prepuštenih mraku…

Možda u njoj i nema nešto malik onome u PROKLETIJAMA, ali… ko zna? Ko može da bude siguran?

Bila je to za maštu vrlo podsticajna poseta, a ja ću ovde prestati sa pećinskom poetikom – koga to zanima, može da čita u mom romanu.

Pustiću da govore zaista fenomenalne fotke koje sam načinio svojim telefonom. (Uzgred, bio je prisutan i profi foto aparat sa nama, ali njegove fotke se nisu proslavile, i ne mogu ni da priđu ovima s mog fona.)

tragovi pećinskog čoveka

the horror... the horror...

 

Strava u domaćoj i stranoj književnosti

Kao što je ovde na blogu već bilo najavljeno, uoči Noći veštica gostovao sam na jednoj horor večeri gde sam, po ko zna koji put (ali u datom mestu, i datoj publici prvi put) objašnjavao razna važna pitanja vezana za poetiku horora.

            Konkretno, radilo se o dešavanju BIBLIOSALON SA DEJANOM OGNJANOVIĆEM, s podnaslovom „U BRDIMA, HORORI“. To se odigralo u četvrtak, 28. oktobra 2021. u Narodnoj biblioteci u Kučevu (Biblioteka „Nikola Sikimić Maksim“), s početkom u 18 h.

            Gost-domaćin mi je bio kolega, pisac folklorne fantastike i strave, antropolog Mladen Milosavljević, autor odličnog romana JEZAVA o kojem sam ovde već pisao, a moderator i autor BiblioSalona bila je i ostala Jovana Dišić, filolog i folklorista, ujedno direktorka biblioteke.

            Razgovor je trajao skoro sat i po (tj. oko 84’), i zahvaljujući odlično odabranim i izloženim Mladenovim pitanjima moram neskromno reći da su i moji odgovori bili nadahnutiji i sadržajniji nego što bi bili da je voditelj bio neko ko o tematici nema pojma i priča/pita koješta.

            Neka od pitanja koja elaboriram u ovom snimku jesu: kako premostiti jaz između književne i žanrovske fantastike, koliko znače književne nagrade fantastici, kako se radi građenje tradicije, koje su dečje bolesti domaćeg horora, kako sprovesti širenje dijapazona mogućnosti horora, da li preferiram eksplicitni ili atmosferični horor, Naživo ili Zavodnik, šta su zapravo Prokletije, kako je koncipirana „Poetika strave“, šta se zbiva sa „Gluvim dobom“, pa onda pitanja iz publike o Ligotiju, Aci Radivojeviću…

            Ukratko, koga horor zanima, imao je šta da čuje, a zahvaljujući biblioteci koja je to sve uredno snimila i okačila na Jutjub, to sada mogu da pogledaju i poslušaju i svi drugi, a pre svega vi, dragi moji kultisti. Pa zato, evo tog snimka odmah ispod.

Inače, podrazumeva se da sam i ovog puta, kao i uvek kad idem negde u goste, posetio i nekoliko slikovito-jezovitih lokacija, ali bogati foto-izveštaji iz starih tvrđava i pompeznih pećina stižu u nekom narednom nastavku.