Poprilično sam uživao u čitanju nekoliko priča iz ove zbirke, pa iako se radi o okasnelom čitanju (knjiga je izašla 1995.), ponegde se još može naći u prodaji, a svakako je ima u bibliotekama, pa možda moja preporuka neće biti sasvim okasnela.
Zbirku otvara najbolja priča, ovde prevedena kao MALI ČOVEK, a u ANTOLOGIJI RUSKE PRIPOVETKE (gde sam je prvi put i pročitao) – kao ČOVEČULJAK. U svakom slučaju, reč je o neverovatno duhovitoj priči: glasno sam se smejao i neprestano zabavljao grotesknom egzistencijalnom farsom koja, svakako, ima određene paralele i sa mnom lično. Naime, radi se o čoveku niskog rasta koji je oženjen visokom i krupnom ženom. Pošto se ionako oseća 'unižen' životom (radi kao službenik, sasvim je nemaštovit i bez ambicija), odluči se za drastičnu meru – od jednog sumnjivog mefistofela kupi napitak čijih nekoliko kapi izaziva postepeno smanjivanje. Namera da to metne u čaj svojoj ženi i svede je na svoju meru okreće se protiv njega kao bumerang kada žena zameni čaše, i mali čovek popije konkokciju od koje brzo počne da postaje još manji... i manji... i manji.
Čitava situacija tretirana je u dead pan maniru, bez preterivanja, ali ipak burleskno i beskrajno smešno, sa neprocenjivim reakcijama njegove žene, njenih roditelja, šefa na poslu, predstavnika vlasti, a na kraju i krojačke agencije koja ga koristi za reklamne svrhe, bukvalno kao čovečuljka u izlogu.
Dakle, sjajna, nadahnuta, jednostavna ali dosledno sprovedena priča koja se može čitati u slojevima – od puke zabave (sjajan humor) do psiholoških, gender, filozofskih i metafizičkih dimenzija. Deluje kao puka zabava bez naročitih ambicija, a zapravo uspeva da neke vrlo pametne opservacije sprovede na pitak način. Mislim da je nije preterano nazvati gogoljevskom u najboljem smislu reči. Kao NOS baš i nije, ali pripada toj istoj satirično-grotesknoj fantastičnoj tradiciji kao i Gogoljeva fantastika.
Za njom sledi druga po redu najbolja u ovoj zbirci, SMRT PREKO OGLASA, koja nudi baš to: čoveka koji vidi oglas u novinama u kome neka mlada žena kaže da će uraditi sve za preko potreban novac. On joj novac obeća, ako ona pristane da izigrava njegovu smrt. Ona dođe, i baš se primi u ulogu: pruži mu more than his money's worth! Vrlo zabavna, pametna, crnohumorna i mračno-duhovita stvar!
Najzad, i treća po redu u zbirci, i treća po kvalitetu: DUŠA I TELO, kratka je ali pronicljiva i duhovita priča o bezličnim službenicima obeščovečenim svojom hijerarhijskom podređenošću svojim šefovima, i o bezdušnim šefovima koji ih bukvalno pretvaraju u svoje lutke i robove. Nešto direktnija od prethodne dve, jednodimenzionalna, ali sa neumanjenom dozom vrlo crnog i prodornog humora.
LEPOTA je zanimljiva priča u nešto drugačijem maniru, što nagoveštava i podnaslov LIRSKA PRIČA. Govori o mladoj ženi koja živi sama (tj. sa starom tetkom koja je tu samo da pazi na njenu čednost, tj. da sama devojka ne zastrani) koja ima običaj da uveče pred ogledalom na sasvim nevin (?) način uživa u svom golom telu. Nakon što je u toj aktivnosti spazi služavka, ništa više nije isto... Simpatično je to, mada ne na nivou prethodnih priča. U njoj se nagoveštava jedan od lajtmotiva čitave zbirke, a to je: pakao, to su drugi. Konkretno, u pitanju je gotovo mizantropska vizura totalne destrukcije koju mogu da proizvedu i naizgled nevini komentari, pogledi, psovke ili kletve.
Ove ostale su nešto slabije, i kreću se oko proseka: BELI PAS i CRV su pomalo zastarele i patetične (naročito CRV) bukvalizacije metafora, u kojima se kletve materijalizuju baš onako kako su izrečene: jedna zla žena pretvori se u belu kučku, a jedno ružno pače od deteta za slomljenu omiljenu šolju svog surovog stanodavca bukvalno shvati njegovu pretnju da će mu usred noći crv upuzati u usta i progisti iznutrice. zbog toga ono počne da kopni i propada verujući da ga zaista crv jede iznutra. JAGNJEŠCE je bezvezna biblijska parabola o nevinosti dece, a SENKE su prilično usiljena i neubedljiva priča o dečaku koji postaje opsednut pravljenjem likova od senki prstiju na zidovima. Ta opsesija je slabo motivisana, a još je manje ubedljivo potpadanje njegove majke pod istu fix-ideju, pa je i 'tragičan' kraj patetičan i isprazan - pre je to jedan napregnut pokušaj začudnosti nego li zaista smisleno, ubedljivo i emotivno jako pripovedanje.
Uprkos promenjivom kvalitetu ovih priča, zbog prve četiri navedene ovoj zbirci svakako bi trebalo da pruže šansu svi oni koji vole fantastičnu i 'uvrnutu' književnost. Sologub piše jednostavnim, možda čak za moj ukus i suviše jednostavnim jezikom. Prevod je podnošljiv, mada ne naročito nadahnut što se mestimično oseća kroz previše 'drvene' i bukvalne rečenice u kojima kao da je zadržana ruska sintaksa; mestimično bi ovom prevodu dobar redaktor bio od pomoći, mada posao nije obavljen tragično, i može se čitati.
Нема коментара:
Постави коментар