DEMONOLOGIJA

Iz knjige The Encyclopedia of Witchcraft and Demonology

(Bonanza Books, 1959)

autora Rosela Houpa Robinsa (Rossell Hope Robbins)

Odabrao, preveo i prilagodio:

Dejan Ognjanović

Demonologija, ili naučno proučavanje demona, tretira se ovde kao suprotna pojmu veštičarstvo, a ne kao antiteza teologije, nauke o Bogu. Teolozi su mogli da od svojih učenih čitalaca pretpostave izvesno znanje o problemima dobra i zla, ali demonolozi su ovu komplikovanu teoriju uprostili u jednostavan jezik za sveštenike i upravnike na lokalnom nivou. Suđenje Jovanki Orleanki bilo je međunarodni događaj, i njene odgovore su proučavali ne samo njene sudije, koji su svi bili učenjaci, već i udruženi fakulteti Sorbone. Suptilnosti u pitanjima – poput, na primer, onog da li se Sv. Mihajlo njoj činio topao na dodir – odmeravali su evropski stručnjaci kako bi joj odredili krivicu. Slično tome, distinkcije u obraćanju Đavolu učenjačkom umu behu jasne: molitva znači priznanje njegovih moći pa je prema tome jeretička; naredba, imajući u vidu da je bog Satani dozvolio određene moći (npr. nad vremenom), u ovom kontekstu nije bila jeretička. Među brojnim drugim autorima, advokat Paulus Grilandus (1525) pozabavio se finesama ove dileme dualizma.

U praksi, sveštenici i sudije koji su ispitivali veštice nisu bili visoko obrazovani - Karpcov se žalio da su sudije u Saksoniji pretežno sirovi i polupismeni (Benedikt Karpcov, 1595-1666, nemački sudija kome se pripisuje da je potpisao smrtne presude za oko 20.000 osoba, i autor uticajne knjige Practica rerum criminalum, koja se smatra protestantskom verzijom znamenitog (katoličkog) Malleus Maleficaruma - prim.prev). Sami optuženici, oni koji su imali posede i bili pismeni, bili su običan gradski ili seoski svet sa malo religioznog obrazovanja sem onog stečenog u lokalnoj crkvi. Za sudije i žrtve, Đavo je prosto bio nadljudska figura, apoteoza zla, koji se ponašao nalik surovom brigadiru poznatom iz ratnih godina, naročito u ranom sedamnaestom veku. Teolozi su mogli da nadugačko raspravljaju o tome kako je Đavo mogao da ukrade seme muškarca i održi ga toplim dovoljno dugo da potom oplodi ženu, ali sudije su u praksi iznuđeno priznanje o opštenju s Đavolom –makar ono bilo i hladno- smatrali dovoljnim za presudu. Biskup Hačinson je 1718. sumirao stav koji je vekovima bio važeći: ''Đavo je umnogome kao čovek, samo što ima rep, kandže, rogove i rascepljeno kopito.''

Tako su eksperti poput Bodena, Del Rija ili Remija, iako visoko učeni i sofisticirani, pretežno bili zaokupljeni veštičjom praksom (pakt i sabat) radije nego đavolstvima demona. Đavo se nije dovodio u pitanje, ali je njegov sluga završavao u sudnici.

Đavo ima moć, makar i onda kada su njene razmere podložne raspravi. Johan Vejer, skeptični lečnik, pisao je 1563. godine:

''Satana poseduje veliku hrabrost, neverovatnu lukavost, nadljudsku mudrost, najoštriju prodornost, savršenu praktičnost, neuporedivu veštinu da naročito zamaskira najpodmukliju prevaru, i zlobnu i beskrajnu mržnju prema ljudskoj vrsti, neutaživu i neizlečivu.''

Žan Boden, francuski sudija vešticama, bio je spreman da Satanine atribute proširi i na niže demone (1580):

''Sigurno je da đavoli imaju duboko poznavanje svih stvari. Nijedan teolog ne može da tumači Sveto Pismo bolje od njih; nijedan advokat ne poznaje od njih bolje testamente, ugovore i akcije; nijedan lekar ili filozof ne može bolje da razume sastav čovečjeg tela, i odlike nebesa, zvezda, ptica i riba, drveća i biljaka, metala i kamenja.''

Otprilike u vreme Bodenovog pisanja, u Francuskoj su se pojavili mnogi mali pamfleti koji su svedočili o čudnim veštinama Đavolovim. Na primer, jedna knjižica, štampana u Parizu 1619. imala je naslov: Šokantna ali istinita povest, koja se desila u Solijeru u Provansi, o čoveku koji se posvetio Crkvi ali mu je, kad nije ispunio svoje obaveze, Đavo odsekao intimne delove.

Mihaelis Pselus je demone klasifikovao prema njihovom habitatu, ali barem dve njegove vrste nisu imale veze sa vešticama. Drugi demonolozi su pokušali da takva grupisanja urede prema demonskim moćima. Alfonsus de Spina je pronašao deset varijanti đavola:

1. Suđaje. Neki tvrde da su videli Suđaje, ali ako je tako one nisu žene već demoni (a Avgustin kaže da je Božja volja jedina sudbina).

2. Poltergajsti, obično nazvani duende de casa (kućni duhovi, prim. prev.), koji čine male trikove tokom noći, kao što je lomljenje stvari, skidanje posteljine, zvuci koraka nad glavom. Oni pomeraju stvari ali čine malo štete. (Binsfeld je držao da je poltergajst u kući opravdan razlog za raskid zakupa.)

 

3. Inkubi i sukubi. Opatice su posebno podložne ovim đavolima. Kada se ujutro probude, ''nađu se okaljanim kao da su spavale sa čovekom.''

 

4. Marširajući duhovi, koji se pojavljuju kao horde ljudi čineći mnogo halabuke.

 

5. Demoni familijari, koji jedu i piju s ljudima, imitirajući anđela iz Tobita.

 

6. Demoni košmara, koji ljude zastrašuju u snovima.

 

7. Demoni stvoreni iz semena i njegovog mirisa kada muškarac i žena opšte. Ovi demoni takođe čine da ljudi sanjaju žene kako bi demoni mogli da ''prime njihovu poluciju i od toga načine novog duha.'' (Spina u ovo nije verovao.) ---Ova stvorenja se u okultnoj praksi nazivaju još i larvama, ili klifotima, i spadaju u najpodmuklije entitete. (prim.prev.)

 

8. Demoni prevare, koji se nekada javljaju kao muškarci a nekada kao žene.

 

9. Čisti demoni (ali zapravo najgadniji) koji napadaju samo svete ljude.

 

10. Demoni koji varaju stare žene (nazivani još i xorguinae i bruxae) i čine da ove veruju kako lete na sabat.

Drugi demonolozi su načinili hijerarhiju đavola i pripisali im moć da ljude navedu na sedam smrtnih grehova. Binsfild, na primer, daje jednu takvu listu:

 

Lucifer – Gordost

 

Mamon – Pohlepa

 

Asmodej – Požuda

 

Satana – Gnev

 

Belzebub – Proždrljivost

 

Levijatan – Zavist

 

Belfegor – Lenjost

 

U knjizi Magus, ili nebeski spoznavalac (The Magus, or Celestial Intelligencer), objavljenoj u Londonu 1801. Frensis Baret –okultista rođen dva veka prekasno- izmenio je raspored demona i pripisanih im grehova.

 

Deo procedure u službi egzorcizma, još uvek uključen u Rituale Romanum štampanom 1947. bio je ispitivanje opsedajućeg đavola. Sveštenik zahteva njegovo ime i položaj, a đavo je, poput ratnog zarobljenika, čašću obavezan da odgovori. U čuvenom egzorcizmu u Auhu (1618), đavo se predstavio kao ''Mahonin, iz treće hijerarhije, i drugog reda arhanđela, i da je, pre no što je ušao u telo posednutog, živeo u vodi.'' Smatra se da poznavanje đavolovog imena, prema primitivnoj animističkoj teoriji, isterivaču đavola daje vlast nad njime.

Pod egzorcizmom, ljudi su redovno davali imena đavola koji ih opsedaju. Jednu od najpotpunijih lista đavola i njihovih funkcija zabeležio je slavni egzorcista Otac Sebastijen Mihaelis u svojoj Zadivljujućoj istoriji (Admirable History, 1612). Balberit, demon koji je opseo Sestru Madelenu, u Eks-an-Provansi, poslušno je potkazao svešteniku ne samo ostale demone koji su opseli opaticu, već je i dodao posebne svece čija je funkcija da im se suprotstave. Poznavati ime sveca koji se protivi konkretnom đavolu imalo je praktičnu upotrebu, ne samo u molitvama tokom egzorcizma, već i u manje časne svrhe u delanju s đavolima. Đavoli se mogu prizvati sa većom sigurnošću ako se molitve prvo upute njihovim protivnicima; mnogi grimoari – uradi-sam knjige o prizivanju duhova – sadrže takve molitve.

 

Broj đavola beše legija. Sv. Makarije iz Aleksandrije molio se Bogu da mu omogući da vidi nosioce zla; svečeve oči behu otvorene, i on vide mnoštvo đavola, ''brojnih poput pčela''. Alfonsus de Spina je 1459. smatrao da je jedna trećina prvobitnih anđela pretvorena u đavole, tačnije – njih 133.306.668. Jedan kibernetičar iz šesnaestog veka (1567) izbrojao je 66 prinčeva koji komanduju nad 6.660.000 đavola. Jedan drugi ih je procenio na više – 7.405.926 demona i 72 paklenih prinčeva. Nekoliko godina kasnije, jedan istraživač je kazao da đavoli broje više od polovine svetskog stanovništva.

Ovo je tekst koji sam preveo u okviru temata o DEMONOLOGIJI, koji sam pre 4 godine zajedno sa Z. P. Sigmom priredio za GRADINU. Sadržaj tog temata je seledeći:

Demonologija

• Rosel Houp Robinson: Rečnik demonologije

• ---: Ko je Đavo?

• Alisa Ostrajker: Ples na Đavolovoj zabavi

• Johann Wolfgang von Goethe: Kralj Vilenjaka

• Jovica Aćin: Izabrane demonofanije

• Marilyn Manson: Omađijani crv

• Radosav Stojanović: Đavo

• Ahil Mango: Đavo u pozorištu

• Franko Lorenco: Đavo u muzici

• Dejan Ognjanović: Faustovski ekran

• Rastislav Dinić: Kratak izvod iz priručnika muzičke demonologije

• Dragana Stojiljković, Pavle Zelić: Ale i bauci mog kompjutera

• Dejan Stojiljković: Ljudi su od snova, snovi su od peska

Marko Stojanović: Đavoli, đavoli, đavoli

• Branislav Miltojević: Skica za portret Ivice Stevanovića

• Zoran Penevski: S one strane ivice

• Borisav Stojanović: Ljubazni leševi