Nedavno me je intervjuisala Vera Ovanin, novinarka Balkan Insighta, povodom ovogodišnje filmske verzije DILANA DOGA, a na temu popularnosti ovog stripa kod nas. Za tu priču bili su upitani još reditelj Nikola Ležaić, strip crtač i reditelj Aleksa Gajić, izvesni Žarko Milićević itd. Skraćena verzija svega toga nalazi se ovde, na engleskom.
Ekskluzivno ovde na blogu evo mojih integralnih odgovora.
Zašto je baš Dilan Dog toliko popularan kod nas?
Mislim da je Dilan Dog kod nas popularan ne toliko zbog svog osnovnog žanra – odnosno horora, koji nikada u Srbiji nije bio naročito voljen – koliko zbog svog odnosa prema životu, iliti svetonazora, koji je izrazito apsurdistički i egzistencijalistički, ali je iskazan na nenametljiv, prijemčiv, popularan način, sa puno humora. Glavni junak je jedan od prvih antiheroja u okvirima široko-dostupnog stripa kod nas: mislim na one koji su se prodavali na trafikama i obraćali najširoj publici (Lunov magnus Strip, Zlatna Serija: ne zaboravimo da je Dilan Dog pokrenut kao specijalno izdanje Zlatne Serije), a za razliku od "umetničkijih" kakvi su se mogli naći u Stripoteci (npr. Aster Blistok), Yu stripu (npr. Bernar Panasonik) i sličnim magazinima u drugoj polovini 1980-ih. Bio je to neobičan spoj šarma, humora, erotike, strave i užasa, monstruma, krvi, melanholije, otuđenosti, usamljenosti. Za razliku od nekih drugih stripova, koji zahtevaju posvećenu, maltene elitističku publiku (spremnu da izdvaja visoke novce za luksuzna izdanja grafičkih novela i strip albuma), strip Dilan Dog je, kao i njegov naslovni junak, pristupačan, da ne kažem proleterski.
- Šta popularnost Dilan Doga govori o našem društvu?
Nisam baš siguran da se kultni status tog stripa može proširiti na neke dubokoumne paralele sa čitavim društvom. Činjenica da taj strip ima svoju publiku kod nas, i to veoma posvećenu, kao i da odnedavno, u izdanjima "Veselog četvrtka", dobija ozbiljan tretman kroz propratne eseje, tekstove, komentare, uputstva za upotrebu itd. pokazuje da ovdašnja publika reaguje upravo na misaonu, idejnu dimenziju tog stripa, a ne samo na onu zabavljačku. Potonja, naravno, takođe postoji, jer ovo nije nekakav suvoparan i dubokouman strip, već pre svega dinamičan, vizuelno nadahnut, originalan, neobičan, nepredvidiv, a to su kvaliteti na koje valja računati čak i kod nas, gde su Zagor, Blek i Komandant Mark zadugo predstavljali pojam toga šta je strip.
- Da li se popularnost ovog stripa može povezati sa tradicijom
vampirologije u nasoj kulturi?
Motiv vampira jedan je od češćih i popularnijih u hororu uopšte, a u poslednje vreme naročito je oživljen zahvaljujući serijalu romana Sumrak, serijama kakve su Bafi, ubica vampira i Prava krv (True Blood) i nizu popularnih filmova. On se često javlja u Dilanu Dogu, a poznato je da Srbi imaju naročit odnos prema vampirima zbog svoje bogate tradicije narodnih priča (mada, nažalost, ne i književnosti ili filmova o njima, kojih ima jezivo malo). Zbog toga nije isključeno da ovaj strip barem delić svoje popularnosti duguje upravo svom originalnom, nekonvencionalnom tretmanu vampira. Možda vredi istaći da su u Dilan Dog knjigama, u kojima su u tvrdom povezu ponovo objavljuju rane epizode ovog stripa, izašli brojni propratni tekstovi upravo na temu vampira u horor književnosti i filmu, te vampira u konkretnim epizodama ovog stripa.
Нема коментара:
Постави коментар