Posle par godina pauze, ničim izazvano, naprasno i sasvim iznenada pojavio se novi broj magazina za SF i horor - ZNAK SAGITE! Tako barem tvrde neki ljudi na internetu; ja još uvek nisam dobio autorske primerke, ali to je već normalna stvar sa izdavačem Bobanom Kneževićem koji stoji iza ovoga.
U novom broju možete pročitati nekoliko izvanrednih teorijskih i kritičkih tekstova, kao i nekoliko priča sumnjive vrednosti. Za teoriju su zaduženi već dokazani i pouzdani muškarci, a za sumnjive priče – žene.
Ex-saradnik ovog Kulta, R. R. Radunović (aka Tripp) piše o romanu Stivena Kinga UNDER THE DOME: dakle, sada i na papiru možete čitati njegov tekst premijerno ovde na blogu objavljen 2. decembra 2009. godine! A tu je i njegov tekst o Simonsovom DROODu, izvorno okačen na ZS forumu.
Ex-saradnik Kulta, Miloš Cvetković (aka milosh), piše o navodno odličnom SF romanu SPIN – to je tek malkice izmenjena verzija teksta sa njegovog bloga.
Ivan Jovanović (u kibersvetu poznatiji kao Nightflier) obznanjuje tekst svog predavanja o ženama koju pokušavaju da piskaraju o vampirima i vampiricama, što će svakako zanimati one koje to zanima.
U novom broju možete pročitati nekoliko izvanrednih teorijskih i kritičkih tekstova, kao i nekoliko priča sumnjive vrednosti. Za teoriju su zaduženi već dokazani i pouzdani muškarci, a za sumnjive priče – žene.
Ex-saradnik ovog Kulta, R. R. Radunović (aka Tripp) piše o romanu Stivena Kinga UNDER THE DOME: dakle, sada i na papiru možete čitati njegov tekst premijerno ovde na blogu objavljen 2. decembra 2009. godine! A tu je i njegov tekst o Simonsovom DROODu, izvorno okačen na ZS forumu.
Ex-saradnik Kulta, Miloš Cvetković (aka milosh), piše o navodno odličnom SF romanu SPIN – to je tek malkice izmenjena verzija teksta sa njegovog bloga.
Ivan Jovanović (u kibersvetu poznatiji kao Nightflier) obznanjuje tekst svog predavanja o ženama koju pokušavaju da piskaraju o vampirima i vampiricama, što će svakako zanimati one koje to zanima.
Davor Šišović za štampu nudi svoje na netu već objavljivane prikaze, a tu je i izveštaj sa nekakvog fanta-dešavanja u Sarajevu iz 2010. što je još i jedan od svežijih tekstova u ovom broju.
A. Manić piše o Bilalu a velika istarska lavkraftovka Natalija Stepić intervjuiše nekoga ili nešto vezano za fantasy, čini mi se.
Najobimniji prilog u ovom teoretskom delu potpisuje Dejan Ognjanović (u kibersvetu poznatiji kao Ghoul): u pitanju je drugi deo gigantskog eseja (sitne knjige!) o carevima italijanskog horora.
Prvi deo tog teksta izašao je pre toliko mnogo godina, u ZS br. 13, da se toga sećaju samo oni najstariji. Na tom broju stoji datum "oktobar 2004" što možda jeste ali i ne mora da znači da je datum kad je to zaista izašlo. U tom delu govorilo se vrlo detaljno o Mariju Bavi, Rikardu Fredi i Dariju Arđentu, pa je stoga naslov sasvim logično glasio: ZLE OČI, KRV I CRNE ČIPKE. U međuvremenu su izašla četiri broja bez nastavka tog zaboravljenog teksta, a onda je Bobanu ćunulo da davno poslati drugi deo, koji je bio spreman još za br. 14, izda u ovom "friškom", 18-om.
Pošto se drugi deo eseja zove CRNE RUKAVICE, KANIBALI I ŽIVI MRTVACI, onda je sasvim logično da se unutra detaljno analiziraju opusi horor-legendi kao što su Lučio Fulči, Ruđero Deodato, Umberto Lenci i Džo D'Amato, uz osvrt na doprinos scenariste Dardana Saketija, najplodnijeg horror-scenariste u Italiji. Dakle – punih 40 strana ovog broja zauzimaju iscrpne analize najboljih filmova ovih autora, uz ukazivanje na najznačajnije elemente njihovih poetika, pa stoga, koga italijanski horor zanima, ovo mora imati, i to što pre, jer tiraž je smešan (oko 300 komada). Nemojte godinu ili dve dana kasnije da me smarate pitanjima kako i gde da ovo nabavite, kao što to sada brojni čine za Nekronomikon (rasprodat! nema! ne zna se kad će i da li će biti opet!).
U III delu biće detaljno obrađeni Lamberto Bava, Pupi Avati, Mikele Soavi, kao i 10 najboljih italo horora nastalih izvan opusa obrađenih autora. Međutim, taj treći deo, kako stvari stoje, najverovatnije neće izaći u Znaku sagite, već negde drugde. O tom potom.
Ako vam i pored svega ovoga nije dosta horora, imate tu i priče 12 žena, od kojih su neke dokazane kao pisci (3-4), a neke (5-6) tek pokušavaju da se afirmišu.
U svakom slučaju, možda ima neke simbolike u tome da se moje ime po prvi put javlja na baš ovako užasno ružnim koricama pa još ovako napadno ženskog broja magazina za koji, inače, pišem od njegovog 5. broja (1995), čuvenog po mojoj "Nekrofiliji" (esej), Lavkraftovom "Goniču" i Brajtinom "Pelinu". Šesnaest godina kasnije, evo i njegovog 18. broja, pa ko voli – nek izvoli, dok ima.
Нема коментара:
Постави коментар