H. F. Lavkraft: S ONE STRANE I DRUGE PRIČE (Erik Krik)

Erik Krik / H. F. Lavkraft

S ONE STRANE I DRUGE PRIČE

prevela s holandskog Bojana Budimir

Broj strana: 114

Štampa: crno-bela

Format: B5

Povez: tvrdi

Izdavač: Besna kobila

            Evo jednog svežeg izdanja koje će zanimati čitaoce ovog bloga: radi se o strip adaptacijama priča našeg omiljenog H. F. Lavkrafta u izvedbi hvaljenog i nagrađivanog holandskog autora, Erika Krika.

Izdavač kaže: "Pet priča H. F. Lavkrafta koje je pretočio u strip holandski autor Erik Krik, stilski se približivši američkom stripu strave i užasa iz pedesetih godina prošlog veka. Knjiga koja je za kratko vreme postigla zapažen uspeh u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Španiji i Italiji, imaće i svoje sedmo, srpsko izdanje."

            I još: "Erik Krik (Amsterdam, 1966) poznat je u Holandiji (a i šire) pre svega po stripu bez teksta o avanturama antiheroja Gutsmana i Tigre, njegove devojke u kostimu tigra, te brojnim ilustracijama za domaće i inostrane časopise. Godine 2008. dobio je jednu od najznačajnijih nagrada koja se dodeljuje strip autorima u Holandiji - Stripschapsprijs za celokupno delo. Međunarodni uspeh postigao je knjigom S one strane i druge priče."

            Priče ovde obrađene jesu sledeće:

1. Otpadnik"

2. "Boja izvan ovog svemira"

3. "Dagon"

4. "S one strane"

i 5. "Senka nad Insmutom"

            Pored njih, ovo izdanje sadrži i predgovor Herarda Sutemana i pogovor Milana Hulsinga; to su kratki napisi, uvodni, nedubinski. Pogovor iznosi sumnjive tvrdnje o Lavkraftu (npr. da iza njega nije ostalo mnogo fotografija; to je koješta, ima ih bar 50-ak sačuvanih, što za to doba, kada se ljudi nisu slikali svaki čas, uopšte nije malo) i nepotrebno mistifikuje, odnosno prolongira neke tlapnje o njegovom životu i delu koje su odavno demistifikovane. Na kraju je i hvale vredna napomena da su se prevodioci držali već postojećih prevoda naslova, imena i toponima upotrebljenih u referentnom NEKRONOMIKONU by truly yours, koji se tu i preporučuje zainteresovanima za ovog pisca koji će možda baš ovde prvi put za njega čuti.

            A ja kažem sledeće: u nedavnim skicama za esej o problematici strip-adaptacija Lavkraftovih dela opisao sam nekoliko najčešćih pristupa tome, od nebrige do indirektne razrade i nadgradnje. Krikove adaptacije verne su tekstu izvornika, ne ubacuju nikakve izmene, dorade ili "popravke" originala na nivou scenarija pa ni crteža, s tim što se autorski pečat ogleda pre svega u potonjem, dakle u idiosinkratičnom crtežu.

            Sa scenarističke strane, mora se reći da su uspelije duže adaptacije – one koje zauzimaju bar 20-ak strana. Toliko je bilo potrebno jer se ionako u korenu radi o novelama ("Insmut" i "Boja..."); tu priča, iako kondenzovana i uprošćena, uspeva da pomalo "diše". S druge strane, adaptacije kraćih priča, svaka na po 7-8 strana, previše su sabijene, guste, svedene, a da bi adekvatno prenele ugođaj izvornika – mada je trud u tom pravcu ponegde vidljiv i pohvalan.  

            Ipak, da nije sve u broju stranica nego da ima nešto i u kapiranju strave, može se videti ako recimo uzmete da uporedite kako je priču "Dagon" adaptirao Korben, na SEDAM strana (imate je u LEGLU STRAVE, izdao Darkvud) i šta je s njom uradio Krik na ŠEST strana. Kod Korbena vidimo znatno mračniji svetonazor: protagonistu-brodolomnika sebični mornari bezobzirno izbace iz čamca za spasavanje, dok kod Krika imamo "korektne" Nemce koji ga zarobe ali im on pobegne. Kod Korbena vidimo Dagonov kult – stotine čovekolikih stvorova koji se i dan-danas mole nemrtvom Dagonu i prinose mu žrtve (čime je pretnja opsežnija, aktuelnija i prodornija); kod Krika ne vidimo nikakve sledbenike nego samo tog jednog čudovišnog divovskog Dagona (istini za volju, Krikov je, ovde, maštovitije dizajniran nego Korbenov džinovski oktopod). Što je najgore, budući da kod Krika nismo videli nikakve ljudske (?) sledbenike, tim je apsurdniji poslednji kadar, u kojem se protagonisti približava nekakva monstruozna šapa s kandžama i plovnom kožicom. Avaj, ta šapa je ljudskih proporcija, dakle nije veća od ljudske, dok smo na prethodnoj strani videli da bi Dagon mogao čitavog čoveka da drži u šaci, doslovno. Čija je onda ova, sitna?

            Krikov crtež podseća na starovremske radove, iz Lavkraftovog doba ili nešto ubrzo zatim, što je dobro. Istina, njegov stil se odlikuje prevelikom jasnoćom i oštrinom, prejakim kontrastima koji ono što je kod Lavkrafta u senkama, neodređeno, amorfno, neopipljivo, dobija preveliku dozu plastičnosti. Osvetljena prejakim reflektorom, tuđinska monstruoznost ovde biva demistifikovana, svedena na jasne obrise, čime joj se umanjuje zastrašujući ugođaj neodređenosti.

            Pored toga, ako ćemo već sve direktno da prikazujemo (što je legitiman postupak) mora se reći da Krik nije baš naročito maštovit po pitanju ovaploćenja Lavkraftovih Bogova-Demona i ostalih za njega tipičnih čudesa. Rekoh već u ranijim skicama za esej da Korben, recimo, takođe ima jasan i precizan crtež koji malo toga skriva u mraku: ali njegova virtuoznost i nadarenost za vizuelizaciju najkošmarnijih prizora Pakla, te senzibilitet koji savršeno iznutra poima i percipira horor, u zajedničkom dejstvu uspevaju da čak i ono što je izneto na svetlost bude upečatljivo, grozomorno, gnusno i – nezaboravno!

            Krik nema tako bogatu horor imaginaciju, i njegova vizuelizacija Lavkraftovih čuda i čudesa u granicama je standardnog, predvidivog, nedovoljno upečatljivog (barem u kontekstu ikonografskog bogatstva koje Lavkraft inače nudi iskusnim čitaocima; ako, pak, kao merilo uzmemo nedavne Zagorove lavkraftovske epizode, onda su Krikova čuda otelotvorenja najgroznijih, nikad dosad viđenih košmara!). Konkretno: u čuvenom preokretu na kraju "Otpadnika" Krik nam prikazuje najobičnijeg zombija, iako bi gul bio prikladniji. Da, ghoul i jeste, pored ostalog, sinonim za zombija, pa ovaj izbor, strogo gledano, nije nužno pogrešan – ali jeste indikativno da se autor opredelio za najkonvencionalnije rešenje (zombi), i za njegov najkonvencionalniji ikonografski prikaz.

            Zatim, u priči "S one strane" sva ona ludila i čudila koja lebde oko nas, neviđena i neslućena, jednom kada budu razotkrivena fantastičnim sokoćalom – ogole se kao obične leteće meduze. Najzad, Veliki Ktulu kojega vidimo pred kraj "Senke nad Insmutom" (str. 102 ovog izdanja) izgleda kao najtradicionalniji Ktulu kakvog ste već sto puta videli svuda na netu. Istina, prikaz buljookih i amfibijskih Insmućana je sasvim dobar, kao i već pohvaljeni Dagon, a vala i sa Bojom izvan ovog svemira urađene su neke vizuelno zanimljive i hvale vredne stvari, tako da je Krik u krajnjem saldu uradio solidan posao: crtež mu je negde više a negde manje nadahnut, ali u proseku je okej.

            Ko voli Lavkrafta ionako nema baš previše izbora po pitanju strip izdanja na srpskom, pa zato preporučujem da obratite pažnju na ovo izdanje, proučite ga, prelistate, pa ako vam "legne" – dodajte ga svojoj kolekciji. Privju (sa celom jednom epizodom) imate OVDE, pa sami prosudite.

            Svi tehnički aspekti izdanja – od prevoda preko štampe do poveza – vrhunski su urađeni i ovo je svakako jedan dražesno izgledajući artefakt kojega možete za sitne parice potražiti kod izdavača na mejl info@besnakobila.co.rs : mislim da je cena oko 1000 din, možda i manje – a na Sajmu knjiga svakako će biti nekog popusta, pa vi sad vidite...