Nedavno
je iz štampe izašla knjiga na koju sam naročito ponosan, a kad je budete
videli, prelistali i pročitali vi koji je do sada (u pretplati) još niste
nabavili – brzo ćete i sami shvatiti zašto. Mislim, naravno, na knjigu
razgovora sa našim velikim rediteljem, istoričarem umetnosti, likovnim
kritičarem, intelektualcem i piscem, Đorđem
Kadijevićem, pod naslovom Više od istine koju je objavio Orfelin.
Tim
povodom, imam vas zadovoljstvo obavestiti o događaju na koji pozivam sve one koji su iole fizički u stanju da
mu prisustvuju; ko god je u Beogradu i njegovoj razumnoj blizini, kajaće se ako
ne dođe na ovo!
Evo o čemu je reč.
Muzej Kinoteke, Program “Fokus: Đorđe Kadijević” u utorak 20. juna prikazuje dva njegova filma – Praznik
(1967) i Pohod (1968), a iste večeri biće predstavljena knjiga Više
od istine – Kadijević o Kadijeviću. Na promociji učestvuju autor Dejan Ognjanović, reditelj Kadijević i filmski kritičar i
teoretičar Ivan Velisavljević.
Konkretno, evo kako će to
izgledati:
utorak 20. juna
18h – Praznik
21h – Pohod
Za filmove se plaća redovna karta od 150 din,
a ulazak na samu promociju je slobodan, tj. besplatan.
a ulazak na samu promociju je slobodan, tj. besplatan.
Radi se uistinu o retkoj
prilici da dva najbolja Kadijevićeva filma pogledate u bioskopu, sa filmske
trake, i da tu uživate u njihovim zavidnim likovnim, odnosno vizuelnim
kvalitetima zahvaljujući majstorskoj crno-beloj fotografiji našeg najboljeg
snimatelja, Aleksandra Petkovića Petka.
Pored toga, ovo je i prava
prilika da ovu knjigu kupite po povoljnoj ceni (samo na promociji cena je 2.000
din; u knjižarama je oko 2.400) – pa još i da na nju dobijete Kadijevićev
potpis i posvetu!
Podsećam, knjiga je velikog
formata, u tvrdom povezu, šivena, na kvalitetnom papiru, na 500 strana, sa preko
200 ekskluzivnih fotografija iz Kadijevićevih filmova i sa njihovih snimanja. Ovaj
post ilustrovan je nekolicinom njih.
Želim da naglasim da ova publikacija
prevazilazi uobičajene, naizgled slične knjige razgovora i intervjua, da je ovo
mnogo više od knjige o filmu: u njoj Kadijević,
govoreći o svojim filmovima i o svojim mračnim nazorima, zapravo govori o
istoriji ovog našeg regiona od II svetskog rata do danas i dotiče se brojnih
pitanja estetike, filozofije, metafizike, religije, i uopšte života (gledanog
pre svega iz egzistencijalističke vizure) da je u određenom smislu ograničeno
smatrati ovo „samo“ knjigom o filmu: ovo je knjiga o životu i smrti, knjiga u kojoj sagovornik pleni svojom
rečitošću i dubinom uvida – ukratko, knjiga koja se po lepoti izraza može
smatrati jednim oblikom ispovedne proze, odnosno, lepe književnosti – dakle,
izdanje u kojem ćete sigurno, na svakoj drugoj strani naći bar poneki citat koji
ćete zabeležiti i kojem ćete se vraćati...
U prilogu je nekoliko
kraćih citata iz knjige Više
od istine koji će vam pobliže pojasniti njen naslov.
„Recimo, ta scena
streljanja glavnog junaka je realna, ona je čak i zasnovana na stvarnom
događaju koji je Roselini umetnički obradio. U čemu je veličina toga događaja?
U tome što on prevazilazi svoju notornu zbilju, i otiskuje se u ono što je
čisto ljudski transcendentalni prostor, u nadilaženje svake iskustvenosti, u
nešto što je više od istine. Prema
tome, transcendencija je moć nadilaženja onoga što je iskustveno i vezano
isključivo za objektivnost, za fenomen egzaktne izvesnosti do koje možemo doći.
To me je fasciniralo u tom filmu, i ja sam tada osetio veličinu filma kao
umetnosti, to je potpuno promenilo moj habitus. Ja sam posle toga shvatio da
drugačije gledam na svet.“
*
„Kad se gleda Manola (iz
filma Praznik), on se ne može mrzeti: on izaziva strah i užas, i meni
su o tom liku pričali krajnje ozbiljni ljudi. Recimo, ja sam vodio razgovor sa
Dobricom Ćosićem o tome, i on je rekao da ga se taj lik dojmio toliko da mu je
za ceo život ostao, od šezdesetih godina kada ga je na filmu gledao pa do kraja
života – on, koji je prošao kroz to vreme i koji je vrlo dobro znao da su takvi
ljudi postojali. On je shvatio da je on njih sve sublimirao, i da je on više
od istine.
On, kao egzekutor
najbrutalnijeg čina koji ljudsko biće može da izvrši jedno nad drugim, prikazan
na način koji je više od istine baš zato što je zaklonjen od onog
pleonastičko-tautološkog fakticizma. Da sam ja njega prikazao faktografski,
jednostavno da sam ga snimio onako, doslovno, iz života, to bi prošlo
nezapaženo.“
*
„Težiti nekom realizmu...
Šta je to? Samo reč koja govori o tome kako se na najuspešniji način podražava
iluzija da je ono što se vidi u mediju realno onome što se stvarno dešava.
Koješta. Čak i stari Grci, čiji princip podražavanja prirode važi u renesansi i
biva slavljen tolike vekove, ni oni sami nisu bili dosledni tome. Njihova
umetnost je potpuno idealistička, ona nije realistička. Onakvi ljudi ne
postoje, one Venere i one atlete. Postoje kanoni kod njih, ali priroda nije ta
koja je njih obavezivala. Ta relacija prirode i umetnosti pokazuje da čovek ima
nad-prirodnu, nad-realnu težnju da se bavi umetnošću: on uvek traži više
od istine.
Ukoliko je sličnost i
bukvalnost manja, utoliko se bliže dolazi istini. To se vidi u tome da jedna
umetnost koja u najmanjoj meri ima veze sa stvarnošću, kao što je književnost –
jer knjiga je samo hartija na kojoj su odštampani neki znaci – da upravo ona
toliko duboko ulazi u stvarni život kao ništa drugo. To pokazuje koliko
medijska prezentacija i stvarnost kao alternativa nemaju nikakve obavezujuće
veze.“
**
"Ja
nikada ne polazim samo od fabule, ili od neke realnosti ili činjenice. Mora da
postoji nešto što je suštinsko, što je više od stvarnosti i više od istine. Tek onda se vraća moj
pokušaj da dosegnem to. S druge strane, Čudo
ima i druge pokazatelje kojima ja ukazujem pažnju. To su: usamljenost, onda
određena težina situacije, izvesno egzistencijalno sivilo, to je ono što
Hajdeger naziva „brigom”. On ima čak i glagol „brigati”, i tvrdi da se život
zapravo sastoji u „briganju”. To nije obična briga, da li će pobediti „Partizan”
ili „Zvezda”, nije to ta vrsta brige. To je ona opšta brižnost zbog suočenja sa
sudbinom i sa samim životom..."
* * *
Mnogo hvala na knjizi, vec se kajem sto ne mogu biti u Kinoteci u utorak.Hoce li Kinoteka mozda praviti neki ciklus Kadijinih filmova?
ОдговориИзбришиpa ovo u utorak je već POLOVINA ciklusa! on ima ukupno 4,5 bioskopskih filmova, a od toga 2 igraju u utorak. kinoteka svakako neće - niti može- da prikazuje njegove tv filmove...
ОдговориИзбришиMislila sam da je moguce da ih prikazu posto je vecina tih filmova snimana na filmskoj traci, malo bez veze sto nece ni Sveto mesto prikazati, pih :/
ОдговориИзбришиIzdanje od velikog znacaja za našu kulturu i istoriju umetnosti.
ОдговориИзбришиRispek za upornost!!
RTS 2
ОдговориИзбришиPohod. nedelja,10.maj 2020,17:10