NAT­PRI­ROD­NA STRA­VA I NI­HI­LI­ZAM TO­MA­SA LI­GO­TI­JA

  

Evo nečega za ljubitelje mraka, Marka i Ligotija: u uglednom časopisu Kultura (br. 163 / 2019) objavljena su dva temata: „Kulture otpora“ i „Kultura i novac“. U ovom prvom objavljen je, pored ostalog, i naučni rad o Ligotiju koji je napisao dr Marko Pišev, naš odličan (pa stoga i ne baš plodan) pisac strave, a u zadnje vreme sve istaknutiji akademski radnik (Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet – Odeljenje za etnologiju i antropologiju).

            Pomenuti temat „Kulture otpora“ priredila je dr Ana Došen, koja je i autor još jednog rada u njemu koji bi čitaocima ovog bloga mogao biti zanimljiv, a tiče se japanskih mangi – konkretno, naslov rada je „Subverzivne odlike manga kulture u kontekstu popkulturnog globalnog sela“.

            Retko se dešava da neki horor pisac, a naročito vrhunski kao što je Ligoti, bude u ovoj zemlji, na našem jeziku, predmet ozbiljnog naučnog rada, pa vam zato sada skrećem pažnju na ovaj rad o Ligotiju. Naslov je „Oni­rič­no pod­ri­va­nje stvar­no­sti: Nat­pri­rod­na stra­va i ni­hi­lizam To­ma­sa Li­go­ti­ja“.

Evo kako glasi sažetak:  

Pro­sve­ti­telj­ski ide­al sve­ta ko­jim u ce­lo­sti vla­da ljud­ski ra­zum i ko­ji je pot­pu­no ustro­jen uni­ver­zal­nim me­ri­li­ma ra­ci­o­nal­no­sti jed­na­ko je ospo­ra­van i bra­njen ot­ka­ko je za­ži­veo u in­te­lek­tu­al­noj tra­di­ci­ji Evro­pe. Ve­ra u ra­zum kao u eks­kluziv­no svoj­stvo ljud­skog uma ka­dro da re­pro­du­ku­je au­ten­tič­nu sliku stvar­no­sti, na Za­pa­du se br­zo po­ka­za­la di­sku­ta­bil­nom ka­ko iz ugla fi­lo­zo­fi­je, ta­ko i umet­no­sti, ali i po­je­di­nih na­uč­nih di­sci­pli­na (pre svih, psi­ho­lo­gi­je i an­tro­po­lo­gi­je). U okvi­ri­ma sa­vre­me­ne knji­žev­ne pro­duk­ci­je, je­dan od naj­ve­ćih pro­tiv­ni­ka pro­sve­ti­telj­ske za­mi­sli o ra­zu­mom spo­zna­tlji­voj pri­ro­di stvarno­sti je ho­ror pi­sac To­mas Li­go­ti. Za ovog au­to­ra, „svet ka­kav je­ste” ima ma­lo ili ni­ma­lo ve­ze sa ra­ci­o­nal­nom sve­šću, a da­leko vi­še sa sa­dr­ža­ji­ma ko­je nam su­ge­ri­šu naj­du­blji ira­ci­o­nal­ni stra­ho­vi oli­če­ni u gro­zni­ča­vim vi­zi­ja­ma i ko­šmar­nim sli­ka­ma. Za­sno­vav­ši svoj lič­ni i umet­nič­ki sve­to­na­zor na in­ver­zi­ji ustalje­nih pred­sta­va o stvar­nom, Li­go­ti stva­ra spe­ci­fič­nu vr­stu sub­ver­ziv­ne pro­ze: na­i­me, onu ko­ju svet li­ša­va vi­šeg smi­sla i ti­me ospo­ra­va čo­ve­ku sva­ku mo­guć­nost ute­he. Da li ova kraj­nja be­zi­lu­zor­nost in­di­vi­dui osta­vlja ika­kvo me­sto za sa­mo­stal­no de­la­nje (sub­ver­ziv­no ili ne) jed­no je od osnov­nih pi­ta­nja na ko­je ću na­sto­ja­ti da od­go­vo­rim u ovom ra­du.

Ključne reči: To­mas Li­go­ti, nat­pri­rod­na stra­va, po­je­di­nac, stvar­nost, ko­šmar, ni­hi­li­zam

           

Ako hoćete da skinete i čitate ceo ovaj broj Kulture (sasvim legalno, na njihovom sajtu), imate ga na ovom linku.

Ako biste da čitate samo Markov rad o Ligotiju, njega sam isekao i okačio ovde.

Ako još niste nabavili dve odlične Ligotijeve zbirke na srpskom, moram vam reći da je PISAR TAME trenutno rasprodat, nema ga kod Orfelina, i ne znam da li će biti rađeno II izdanje (ako vam je knjiga promakla – slobodno gnjavite izdavača na Sajmu da knjigu ponovi!) a da DNEVNIK NOĆI još uvek možete naći, pa se nemojte mnogo premišljati. Uzimajte dok ima!