NOVI HOROR FILMOVI

            u proteklih par nedelja malo sam mu ga poviše dao po knjigama, poeziji, nehororima, trešu i koječemu, pa evo, red je da se vratim onome zbog čega smo valjda primarno ovde: nekim novijim hororima pogledanim u zadnje vreme, a uglavnom nedovoljno vrednim opširnije elaboracije.

SQUEAL

USA, '10

*        

1

đubre nevredno pomena, kritike, pljuvanja, bilo čega. retardirana svinjoguzija o bolesnicima sa jedne farme koji vataju i kolju neku zalutalu omladinu – kao very poor retarded redneck's verzija TEX. MASAKRA, samo usnimljena toliko jadno jeftino i glupo da to ne može da zadovolji ni najneprobirljivijeg gorehounda. ovo je upozorenje.

ROAD KILL

AUS, '10

**(*) 

3-

ovo je jedna velika, džinovska metafora nizašta, apsurdna kada se, na kraju, razotkrije u svojoj šupljini, ali do tada, odnosno tokom ¾ svog trajanja, ovo je jedan natprosečno dobro napravljen, vizuelno kutluran i intrigantan, atmosferičan i sasvim pristojan hororčić, nešto kao australijski pustinjski DUEL sa kamiončinom koja umesto na benzin ide na – ljudsku krv i meso. sasvim ok film za ubijanje vremena, a dokoni će možda ovde da učitaju i neku smelu kritiku savremenog kapitalizma, rata za naftu, američke globalizacije i stanja uma na prelomu milenijuma. ali nemojmo se zajebavati: ovo je jedan pristojan B-movie sa sasvim dovoljno žanrovskih kvaliteta gde dopadljiv kast i simpatični likovi pomažu da se svare grdne apsurdnosti, pa mu se može, donekle, progledati kroz prste što je razrešenje tako razvučeno, predvidivo i bezvezno.

MONSTERS

USA, '10

*(*)     

2-

            ova negledljiva smaračina je iz meni nepojmljivih razloga dobila obilje pozitivnih kritika, pa se zato čuvajte da im ne poverujete: ne znam prosto da li je ogavnije snimiti još jedan u zamorno-neinteresantnom nizu dekadentnih kvazidokumentarnih 'reality' filmića za par iljada dolara koji se sastoje od 9/10 beskrajnih naklapanja, kenjaža, neprekidnih šetanja u real-time-u od nigde ka ničemu, i 1/10 drmavih, drhtavih, tresućih, trt-mrt-ide-smrt kvazi-horor kadrova inspirisanih tv vestima i američkim dnevnikovim dodatkom, ili je još ogavnije i besramnije jedan ovoliko šupalj i uneventful 'film' (sa ovoliko praznim i nezanimljivim gl. junacima!) nazvati MONSTRUMI – iako se ta čuda 'vide' samo u trepni-i-ode kadrovima (e, plakaćete još za KLOVERFILDOM a posle ovih 'MONSTRUMA' - i za HADERSFILDOM!), i u jednom jedinom money-shotu na samom kraju, kad smo počastvovani umereno zanimljivim prizorom alien-ljubavi, koji ipak donosi too little, too late.

            ne shvatite me pogrešno – to što se 'monstrumi' skoro uopšte ne vide (i što je njihov bizaran životni ciklus savršeno imbecilan i neverovatan na bilo kojoj planeti, bilo gde u univerzumu) nije ni jedini pa možda ni najveći problem: podjednako iritiraju površni i nesvareni pokušaji nekakvog podtexta i 'satire' na ne znam šta u današnjoj izolovanoj, od sveta odeljenoj, zidovima ograđenoj americi. retko se dešava da me neki slabi film razbesni (obično slegnem ramenima i samo kažem 'son cosas de la vida' ili 'jebo me alah svemoćni') ali ova idiotarija me je zaista iznervirala svojim 'less is less' pristupom i jeftinim prvoloptaškim aluzijama na, kao, neke ozbiljne teme – koje, sve i da su prisutne u tragovima, nisu vredne da se pakuju u ovu razvučenu, nezanimljivu, neuzbudljivu, iritantnu priču i da se anti-dramatizuju kroz ove tupave likove.

ALTITUDE

USA, '10

**(*) 

3-

            zašto više niko u americi danas ne ume da snimi jebeni monster muvi koji ima muda (i pipke) da bude pre svega MONSTER MUVI, a da se eventualni podtext nalazi tamo gde mu je mesto, između redova: zašto svaki jebeni kvazi-monster-horor koji pretenduje na bilo šta iznad SY-FY septičkog kanala mora da mi maljem u glavu nabija neke društvene (MONSTERS!) ili kvazi-psihološke budalaštine? evo, ALTITUDE: prilično dobar filmić, sve dok pred kraj ne otkrijemo twist koji negira to malo što je valjalo do tada, i sve smesti u psihu/alter. istoriju ili ko zna kakve zono-zamfirsko-sumračne regione.

            šteta, jer prva polovina filma ima nekoliko fenomenalno napetih i jezivih scena vezanih za stravu u privatnom aviončetu izgubljenom u ogromnim vazdušnim visinama, bez moći da se spusti, sa ubrzano nestajućim gorivom i sa nekakvim pipcima koji povremeno izleću iz tmurnih oblaka. strah od visine je jedan od temeljnih ljuckih strahova, i ovde je na momente odlično exploatisan – svako ko je ikada leteo avionom, a i onaj ko nije, imaće ovde prilike za malo ozbiljnog saspensa (naravno, ako ne odustane zbog neverovatno iritantnih, ali baš morska-pena-na-staklu nesnosnih 'likova'). zbog 2-3 prvorazredno-napete high anxiety scene ovo, uz oprez, vredi pogledati.

DEVIL'S PLAYGROUND

UK, 10

**      

2

            brzi zombi brzo trče – ali gde i zašto i s kojim ciljem i za čije babe zdravlje – ko zna i koga je briga? ima ovde nešto malo okej krvopljusa (uglavnom zbrzanog) i standardne zombi akcije u kojoj je jedini blago-inovativan momenat taj da zaraženo-zombifikovani zlikovci brzo i frenetično jurcaju čak i po zidovima (!). i to je otprilike sve. ono ostalo videli ste već 200 miliona puta dosad, i osim ako baš niste zadrti zombi zaluđenik nema potrebe da se bavite ovom mlitavom, jeftinom i bespotrebnom reciklažom 28 DAYS LATER.

NIGHT OF THE DEMONS

USA, 09

*       

1+

wow! ovaj masterpis kao reditelj potpisuje Adam Gierasch, baja koji nam je kao 'scenarista' već izručio remek-dela kakva su RATS, DERAILED, CROCODILE, CROCODILE 2: DEATH SWAMP, SPIDERS... da, to je isti idiot koji je napisao najgori film toba hupera (Mortuary) i zamalo-pa-najgori film darija arđenta (MOTHER OF TEARS: THE THIRD MOTHER). need I say more? griška je isto tako loš reditelj kao što je i scenarista, ali mora da mnogo dobro puši kad mu i dalje daju poslove – makar i ovako jeftine i šugave – dok pošten nekuropušački svet i dalje ima muke da nađe pare za svoje filmove (ričard stenli, mariano baino, fren henenloter...).

            znači, ovo je skoro-negledljivo koliko je ružno jadno i glupo, a šnjur odnosi edvard furlong, 

 

koji se patetično vuče kroz čitav film (umesto da zagine u prvom kadru!) a izgleda kao nešto između sina dragana (BABA SE ČEŠLJA) i bele lugošija iz poslednje (ed vud) faze... eh, šta droge i preuranjeni brak+razvod načiniše od njega. baš patetično. zadrigo, neočešljan, nikakav, oči ko sarme – ko neki srbin. maske demona nisu suviše loše, ali vide se premalo i prekratko da bi čak i to poslužilo kao alibi za traćenje vremena na ovo.

NEEDLE

AUS, 10

**     

2+

po netu kruže neke vrlo blagonaklone kritike, ali ne padajte olako na te fore. IGLA nije negledljiva, ali je na granici nebitnosti. dva izrazito antipatična brata se glože dok pokušavaju da otkriju ko im i zašto ubija drugare uz pomoć vudu-kutijice (sic!) a tu je i devojka koju mlađi nikako da pita da izađu zajedno. nakon što otkriju ko im i zašto vudubija ortake, naš glavnić se smesta, ali ISTOG časa – dok se leš zlikovca nije ni oladio – pomiri s bratom i, onako krvav, pozove curu na večeru. ceo produkt je običan derivat screenwriting for dummies 101, i nema tu ni duha ni poleta ni talenta da se dinamičan ali nebitan scenario oživi bilo čime sem sa nekoliko pristojnih, ali po sebi ipak nedovoljnih, krvavih vudu-pogibija. savršeno zaboravljivo...

TETSUO THE BULLET MAN (2009) – Ghoul's view

***(*)

4-

imali smo na ovom blogu već exkluzivni rivju filma, pravo iz japana, još pre pola godine. film je za ostatak sveta procureo tek danas, i naravno – kao doživotni, nepokolebljivi cukamotov poštovalac – T3 sam pogledao smesta po skidanju.

reći ću samo par stvari:

1) TETSUO THE BULLET MAN je maltene tvrdooklopljen i na-kritike-otporan film. iako se ima tu šta analisati, ako ste analno raspoloženi, ovo je pre svega i iznad svega – jedno krajnje visceralno audiovizuelno ISKUSTVO, i kao takvo, rečima i anal-izom jedva dosežno.

da, postoji neka kao priča i neki podtext u tome, i to je uobičajeni cukamoto: otuđeni službenici u hipermoderno sterilnom japanu sivih stambeno-poslovnih zgrada i metala na sve strane, opsednuti tehnologijom koja, u svom negativnom, uništiteljskom vidu prodire u umove i telesa svojih podanika a frustracija i gnev im služe kao okidači za metalotelesne mutacije i explozivne izlive primarnog atavističkog organskog angsta kroz metal i bla bla bla. 

to nije sporno, sve smo to već videli, prvo crno-belo, a zatim i u koloru. 

ovog, trećeg puta, TETSUO je pretežno u sepija tonovima, ili monohromatskim kadrovima (plavičastim, recimo), uz ponešto sporadičnog full-colora (npr. kad se lije krv), ali to je u suštini ono što volimo i želimo od cukamota, ni manje ni više. 

ja sam prezadovoljan, naročito posle niza negativnih kritika filma koje sam čuo i čitao. baš čudno, ali mič dejvis, koji inače ima respektabilan njuh za ludila ove vrste, bio je neopisivo razočaran trećim TETSUOM, toliko da nije ni hteo da ga zove na fantaziju: mesecima je gnjavio sa pronalaženjem i slanjem skrinera ovog filma, i na kraju su ga pirati pretekli i pustili u opticaj divx (odličnog kvaliteta, dvd rip, sjajnog zvuka i slike).

2) jedini, ali zaista apsolutno jedini smislen način uranjanja u TETSUO THE BULLET MAN jeste sledeći: ili metnuti na uši slušalice i odvrnuti do daske, ili – ako imate kućevnih i tolerantno-komšijskih uslova – odalamiti zvučnike, pa ko preživi, neka priča! 

bilo kakvo polu-tiho gletkanje dok žena deca i kučići trčkaju po stanu ili se ne znam šta dešava okolo dok film traje u ovom slučaju ne dolazi u obzir! da se cukamotova firma ne zove 'kaiyu theater', svakako bi se mogla zvati 'slušaj najglasnije'!

njegov tretman zvuka i saundtreka u T3 na tragu je prethodnih – ništa spektakularno novo za stare poklonike – ali išikava mu ga je dao po riljanju i drmotresenju, sa temama još manje melodičnim nego u antologijskom I i II delu; za razliku od njih, ovo ovde teško da ćete moći da pevušite tokom tuširanja ili klanja svinja. ovo je više za buđenje sebe i/ili komšija.

slično važi i za cukamotove trejd-mark ludački-brze vožnje kamere, milisekund-kadar rezove, epileptični šejkikem, baražnu paljbu vrtoglavih industrijalnih prizora i sve one fore i fazone koje, da se ne lažemo, mnogi su pokušali al niko, ama baš niko ih ne radi tako uspelo, smelo, efektno, smisleno i madrfaking revolucionarno nadahnuto kao čiča cukamoto, cunem ga u čelo! 

dobro je što film (?) traje jedva 70 minuta, jer ovi stroboskopi i industrijska buka u većim količinama mogu da izazovu mutacije u gledaocu (for better or worse)!

3) cukamoto je u BULLET MANu otišao još dalje u pravcu experimentisanja sa filmskom formom i sa trećom varijacijom na TETSUA zapravo je dobrano zašao u nešto što bih nazvao impresionističkim stilom -

 

- u kome je predmetno-prikazivački plan toliko razmrljan i apstrahovan da je praktično otišao dođavola, toliko da je (jedva-nazreti) sadržaj prizora manje važan od impresije koja se njime, i njegovim komponovanjem sa drugim slikama i zvucima, postiže. 

naravno, radio je to cuki i ranije, ali nikad ovoliko extremno. to bi konvencionalnijeg gledaoca moglo da odbije, ali FUCK – šta će takav uopšte na cukamotovom filmu? meni radikalizam postupka nije smetao, ali nekima možda hoće.

mom smorenom dekadentnom senzibilitetu savršeno je lego cukamotov avangardni, skoro-experimentalni stil – svež i efektan i jebitačan kao i uvek! – i ja zaista nemam krupnijih zamerki, sem što je to ipak donekle deža vi, što mu taj engReski stvarno nije trebao (nije toliko užasno neslušljiv, mada oduzima od glume, slažem se), i što kraju fali jači impakt.

4) NIN (da – 9 inč nejlz!) temu za film – koja je, naravno, znatno slabija od skora koji je radio chu ishikawa – možete skinuti OVDE. a ako neko iskopa negde ičikavim T3 skor, neka bude džek (ili džejn) pa nek okači link u komentarima. dil? dil! toliko.

PS: fotke koje ovde vidite nešto su veće u originalu, pa ko oće da sačuva i uživa ukrupno, nek klikne na željenu i gleda veće.

DREAM HOME (2010)

***

3+

            prišao sam ovome sa velikom dozom skepse, jer hong šlong nikad nije dobro stajao sa 'ozbiljnim' hororom: druga je stvar kad su u pitanju CAT III treš-splater-sex-iživljavanja, kliberenja i ludila, ili barem kung-fu-vampir-zombi-čudo-mudo akcije i fantazije, ali horor koji pretenduje na neki elementarni nivo realističnosti i drame? nema toga kod kineza ni za činiju pirinča. zapravo, i ovde reč 'ozbiljno' ima sasvim uslovne, ograničene konotacije, i znači samo to da glavni likovi (uglavnom) nisu karikaturalne šmirantske kreature, da nema zorančalićevskog 'humora' gde mu mesto nije i da tu čak postoje neki ne-suviše-groteskni pokušaji 'drame' i 'psihologije' (striktno na B-movie nivou, ali ipak, ovaj mali korak za čovečanstvo ogroman je za HK!). 

da stvari budu još 'ozbiljnije', DREAM HOME počinje izjavom da je ovo što sledi 'zasnovano na istinitim događajima' (wow! – to je obično loš znak i maltene dovoljan razlog da gasim film, ali, srećom, hongkonžani imaju zabavno 'slobodno' poimanje istine i stvarnosti – uostalom, john woo & golubice su njihov roselini!- pa nisam ni očekivao neki hallmark-fincherovski movie-of-the-week etitjud). tu, na početku, ima čak i nekakva statistika o prosečnim platama u HK i o sumanutim, nedostižnim cenama stambenog prostora u ovom gradu-državi-ex-koloniji. da, braćo i sestre, ovo je filmić koji se prči nekakvim društvenim angažmanom i socijalno-zasnovanim hororom. ali, da se ne zajebavamo mnogo, ne očekujte ovde nekakvog kineskog romera il krejvena. 

pravi kvaliteti su na sasvim drugoj strani: kvazi-angažman je (srećom!) samo alibi za jedan unikatno zabavan slešer! fabula radnje ne može biti jednostavnija jer prikazuje jednu noć u kojoj ludača nesposobna da plati naprasno povećanu cenu za apartman na koji se nameračila – krene da kolje stanare te zgrade, kako bi spustila cenu tom okrvavljenom prostoru. u pauzama između ubistava vidimo flešbekove na dalju i bližu prošlost koji objašnjavaju zašto baš taj stan i zašto baš mora na taj a ne neki lakši način do stana.

već prolog – spektakularno ubistvo noćnog čuvara zgrade – obećava visok nivo izvedbe, kako na polju (zaista odlične!) režije tako i neverovatno vrhunskih efekata maske (ameriko, izedi si trumanova jaja, kinezi i ovde odnesoše primat!). iskusan gledalac azijskog horora na tom mestu može doživeti napad skepse, jer oni često umeju da sve svoje karte iznesu na početku, da vas navataju na udicu, a onda posustanu u ostatku i jedva se dogegaju do kraha. NOT SO HERE! ako vam se svidi prvih 5 minuta (and what's there not to like?!!) sigurno će da vam legne i ostatak, jer ovo je jedan meraklijski, sočno i pošteno odrađen film od početka do kraja, i sa zadivljujućim odsustvom većeg smaranja tokom celog trajanja (čak i u obligatornim 'nemam para za umirućeg oca' scenama). 

što je najlepše, i sekvence nevezane za klanje – ta slaba tačka 97,6% svih slashera! – ovde nude obilje zabavnog, pronicljivo-zapaženog, napisanog i insceniranog materijala (recimo, detalji vezani za odsedanje naše psihotičarke u 'love hotelu' sa svojim ženovarajućim ljubavnikom), a hajlajt je ceo prolongirani set-pis sa dvojicom jebača, njihove dve kurve (od kojih je jedna razvaljena drogom, i pretežno leži obeznanjena, sem u navratima kad povraća) i dilerom koji se zatekne u stanu baš kad ova naša (!) upadne i krene da maše mačetom, slomljenim bongom, skršenom daskom kreveta i drugim priručnim materijalom u zaista fascinantno razduševljavajuće spektakularno neukusno zabavno krvopljusno gnusnoj orgiji džanki-genocida! 

 

obilje golotinje (i skoro soft-porn sexa) u toj sceni relativizovano je samo činjenicom da su svi akteri mongoloidi, ali ima ih i koji to vole, a kad je sve ovoliko dražesno razuzdano i prljavo i WICKED, jebi ga, onda je u tom kontextu bolja i kineska sisa od nikakve (ili od celulitno-bele u tamo nekom puritanskom 'moramo da dobijemo r-rejting' bezmudom američkom 'slešeru'). poslednji put kad su ameri uopšte pokušali ovaj nivo gnusobe bio je onaj jadni, bedni, ružni i idiotski režirani BLOODY VALENTINE 3D rimejk. kažem, 'pokušali'. ali, niko još, bar ne u skorije vreme, a možda i šire, nije pružio ovoliko žestoku scenu klanja tokom karanja (sa kulminacijom u sjajnom one-lineru ništa-nesluteće, natrćene jebulje), niti ovako besramno prosipanje creva, blatantnu upotrebu wc šolje u glavolomne svrhe ili ingeniozno korišćenje kreveta za ubijanje pod-krevet-sakrivene žrtve (varijacija na scenu iz pomenutog VALENTINA – koja istu ima da posrami svojom izvedbom i originalnošću).

a sve ovo je samo u jednoj (istina, najboljoj) sceni. koja je neopevano zabavna čak i pre nego što krene klanje: besprizornost i prljavost tih jebača i njihovih kurvi, ti zanosno amoralni razgovori, te provale, taj smisao za detalje i sjajni životni dijalozi, ta fora sa obeznanjenom kurvom na sofi i načini njene upotrebe – hej, zar moram sve da crtam!? ovo se mora videti!

takođe, zapazite da ništa nisam kazao o oku koje ispada iz duplje, niti o ubistvu trudnice (ponadao sam se da će da ode još dalje nego što jeste, ali ipak – srbi tu ostaju nedostižni! šmrc!) niti o drugim poslasticama... zaslužujete da ponešto otkrijete i sami, ako se rešite da ovome pružite šansu. meni je DREAM HOME pružio više zabave i bacio mi više kezova na facu od većine 'ozbiljnih' filmova koje videh u poslednje vreme i o kojima me pomalo i mrzucka da pišem (šuplji noe, površni finčer & co.). ovo ne da je 'goood...' nego je 'excellent of its kind', prvorazredni slešer, i šteta je samo što sam kraj nema žešći impakt (i što koljačka noć i flešbekovi nisu malkice organskije, prirodnije i tonalno ujednačenije sklopljeni).

sve ono što američki slešeri samo obećavaju, u gimik-zapletima, na posterima, u trejlerima, u hintovima, ali nikad, nikad ovako pošteno i momački ne isporuče - DREAM HOME pruža u zaista respektabilnim količinama. naglašavam: scenario pokazuje zaista za kineze retko viđene doze zločestog duha i mudrolija na mikro-planu, a režija je takođe nenadrkano, elegantno jaka, i sa sigurnošću mogu da tvrdim da će se o ovom mladom reditelju (mom vršnjaku!), Ho-Cheung Pangu, još slušati. sad vidim da zapravo već ima nekolko filmova za pojasom, pa se smesta bacam na čeprkanje po njima. tolko, za sada.

LET ME IN (2010)

**(*)    

3-

ovaj film ima samo jedan problem, a on se zove – LET THE RIGHT ONE IN. odnosno, sve ovo je već ispričano i prikazano mnogo bolje.

jedini razlog postojanja ovog prežvakavanja jeste taj što ameri ne vole da čitaju titlove. iako nije baš shot-for-shot rimejk superiornog šveckog hororčića, ovaj američki samo bez veće potrebe i smisla malkice promeša karte, iznese ih (ponegde) drugačijim redosledom ili unese poneku sitnu i nebitnu varijaciju ali u krajnjem saldu priča ISTU priču, samo po drugi put, i inferiornije. ako ste već gledali šveda, JEDINI razlog da overite i ovo jeste neka gola radoznalost, i ništa više. jer, sve je to bilo svežije i smislenije po prvi put (jer samo jednooom jeee prviiii puuuuut... tra la la la laaaaa...)

vatanje elinog pomagača je otprilike najkrupnija promena, koja se ovde dešava u spektakularnoj akcionoj sceni snimljenoj u 'jednom' kadru iz unutrašnjosti prevrćućeg auta – because we can, a ne zato što to na neki način menja i oplemenjuje priču.

izbacili su scenu sa neuverljivim CGI mačkama samo da bi ubacili neuverljive CGI napade u kojima eli skače kao divlja mačka po svojim žrtvama.

iživljavanje bulija je smanjeno, što obesmišljava extremnost završetka (uz sve pare i tehniku, scena u bazenu je znatno bolje režirana, preglednija i sa jačim impaktom i horora i melodrame u originalu nego li ovde).

ubacivanje reganovih govora na sporadičnim malim ekranima tv prijemnika u pozadini (a i u prvom planu) banalan je i ništaneznačeći 'detalj' kojim i ovaj filmić pokušava da glumi da je o nečemu više, iako nije.

pre-teen ljubavnici bili su znatno bolji u šveckom filmu: KIC-ASS curica naprosto nema ni izgled, ni pogled, ni body language one šveđanke, koja je baš imala savršen balans hladnoće, topline, ranjivosti, ukletosti i zajebanosti (kad zatreba). klinac iz THE ROADA je takođe sav u jednoj smaračkoj skoro emo noti: tokom celog filma ima istu izmučenu napaćenu tugaljivu 'tako mlad a već hemoroidi, proliv i rak debelog creva' facu i njegov 'pretučeno psetance' pogled brzo smori. 

muzika je previše napadna.

onaj mili-sekund iz originala, u kome vidimo (? ako smo čitali knjigu ili imamo ESP) da eli nije devojčica nego kastrirani dečko koji je ko zna kako dobio ženske hormone, ovde je na sreću izbačen, jer nema smisla ni u filmu ni u romanu. ništa bitnije iz romana nije ovde ubačeno – uostalom, ovo nije nova adaptacija KNJIGE, nego novo prepričavanje SCENARIJA za švecki film (to su barem pošteno i priznali na špici; verovatno ih naterali advokati, a ne istinoljubivost).

kraj je isti, samo bez tog odjeka, kao i ceo film zapravo – jedno veliko, nepotrebno MEH. 

valjda bi sad svi trebalo da budemo presrećni što ovo recikliranje nije posralo original, čak mu je prišlo sa određenom dozom kratkovidog i misplejsovanog 'poštovanja', i što samo po sebi 'nije tako loše' (koliko je moglo da bude). ako je to dovoljno da vam čaša bude polu-puna, samo izvolte.

što se mene tiče, džaba su krečili, i šveđanin (predvidivo) ostaje THE verzija tog romana u svakom pogledu i na svim nivoima. ovo američko je samo fusnota, varijacija, kao neka electro-goth obrada pesme (npr. PAINT IT BLACK) koja je u originalu toliko dobra da je čak ni izvesna banalizacija ne može sasvim razvodniti. ipak, obrada je obrada, a oriđinal je – oriđinal! nasuprot većini američkih rivjua, mene mat rivs ama baš nijednog trena nije ubedio da je ova njegova verzija POTREBNA, da ima nešto SVOJE, važno da saopšti ili dopuni u odnosu na švecku. been there, done that, liked it much better the 1st time around, and that's all, folks!

Horori u NIN-u (i Leskovcu)!

 u najnovijem NIN-u, koji je u prodaji od 04. novembra, pored drugih horora možete pronaći i opširan text STRAH KOJI OSVAJA - o vekovnoj popularnosti horora i fantastike, a povodom revije filmova tog žanra nedavno održane u koloseju, bg.

u textu na pune tri strane, koji potpisuje milan vukelić, govori se o atavizmima, pećinama, pričama o duhovima, 3-D tehnologiji, bioskopima, festivalima, subverzivnoj srbiji, nasilju, novim generacijama stvaralaca i njihove publike...

sagovornici su, po redosledu pojave u textu: vladimir gordić, selektor filmova na tom 'festivalu'; dejan ognjanović, "niški pisac i stručnjak za fantastiku"; mladen đorđević, reditelj PORNO BANDE, i jovan ristić, pisac i novinar.

text je sasvim ok, sagovornici na nivou, jedino je ovaj ognjanović za moj ukus bio previše kolokvijalan. no, mlad je, popraviće se.

na korici je anđelina džoli, povodom njene namere da snima 'antisrpski' (?) film ubosni, o čemu takođe ima poveći text u broju.

(PS: da, znam da su sličice male i nečitke, ali ne bi bilo korektno prema listu koji me je kontaktirao za nekakve mudrolije da ovde kačim full scan broja koji je upravo izašao...)

toliko što se tiče mojih aktivnosti na polju promovisanja horora za danas.

kao mali predah od tog slatkog, ali i napornog, danonoćnog posla – evo malo prigodne ghoulish zabave. sutra su zadušnice, što je btw naslov moje novele/kratkog romana koji će se na proleće naći u prodaji (možda). tim povodom, podeliću ovde sa vama jednu neodoljivo okrepljujuću ghoulish vest koju mi je poslao peđa, jedan od pratilaca bloga, kome zahvaljujem na ovom srpskom, suviše srpskom crnohumornom hororu:

TUČA ZA GROB! 

LESKOVAC – Nakon svađe oko vlasništva nad grobnim mestom, četiri žene su se i fizički obračunale.

Prema krivičnoj prijavi koju je policiji podnela Ivanka Stojanović (79), penzionisana profesorka srpskog jezika, nju su pre nekoliko dana napale tri žene, koje je dugo poznavala. Ona tvrdi da je njena jedina krivica što nije dozvolila da vlasnici iz susedstva zauzmu deo parcele njenih predaka.

Nesporazumi oko grobnih mesta u Leskovcu postaju noćna mora za mnoge stanovnike ovoga grada, jer prema podacima Pogrebne službe JKP Komunalac, potrebno je godišnje najmanje oko 600 novih parcela.

U "Komunalcu" ne kriju da je bilo primera ozbiljnih svađa zbog zauzeća pojedinih parcela, ali da poslednjih godina nije zabeleženo fizičko nasilje.

Za potrebe Svetoilijskog groblja, najvećeg u Jablaničkom okrugu, lokalna samouprava, odnosno JKP "Komunalac", otkupili su 15 ari zemlje. Nažalost, to nije dovoljno da se problem grobnih mesta reši, pa se u Pogrebnoj službi razmišlja o nekoj novoj lokaciji, gde bi bilo formirano još jedno groblje.

Sem u planinskoj zabiti juga Srbije, nedostatak grobnih mesta uočljiv je u svim mestima Jablaničkog okruga, što dovodi do brojnih nesporazuma a ne tako retko i do sudskih sporova.

KO PRE GROBU, NJEGOVA JE RAKA! KO RANO RANI, DVA GROBA BRANI! SVOJA GROBNICA, SVOJA SLOBODICA! GROBE, SLATKI GROBE! TUĐ GROB NEĆEMO, SVOJ NE DAMO! BOLJE GROB NEGO DROB! NA GROBU SE POZNAJU JUNACI! GROB JE ZAO DRUG! KO UBIJE, NJEMU DVIJE!