LET ME IN (2010)

**(*)    

3-

ovaj film ima samo jedan problem, a on se zove – LET THE RIGHT ONE IN. odnosno, sve ovo je već ispričano i prikazano mnogo bolje.

jedini razlog postojanja ovog prežvakavanja jeste taj što ameri ne vole da čitaju titlove. iako nije baš shot-for-shot rimejk superiornog šveckog hororčića, ovaj američki samo bez veće potrebe i smisla malkice promeša karte, iznese ih (ponegde) drugačijim redosledom ili unese poneku sitnu i nebitnu varijaciju ali u krajnjem saldu priča ISTU priču, samo po drugi put, i inferiornije. ako ste već gledali šveda, JEDINI razlog da overite i ovo jeste neka gola radoznalost, i ništa više. jer, sve je to bilo svežije i smislenije po prvi put (jer samo jednooom jeee prviiii puuuuut... tra la la la laaaaa...)

vatanje elinog pomagača je otprilike najkrupnija promena, koja se ovde dešava u spektakularnoj akcionoj sceni snimljenoj u 'jednom' kadru iz unutrašnjosti prevrćućeg auta – because we can, a ne zato što to na neki način menja i oplemenjuje priču.

izbacili su scenu sa neuverljivim CGI mačkama samo da bi ubacili neuverljive CGI napade u kojima eli skače kao divlja mačka po svojim žrtvama.

iživljavanje bulija je smanjeno, što obesmišljava extremnost završetka (uz sve pare i tehniku, scena u bazenu je znatno bolje režirana, preglednija i sa jačim impaktom i horora i melodrame u originalu nego li ovde).

ubacivanje reganovih govora na sporadičnim malim ekranima tv prijemnika u pozadini (a i u prvom planu) banalan je i ništaneznačeći 'detalj' kojim i ovaj filmić pokušava da glumi da je o nečemu više, iako nije.

pre-teen ljubavnici bili su znatno bolji u šveckom filmu: KIC-ASS curica naprosto nema ni izgled, ni pogled, ni body language one šveđanke, koja je baš imala savršen balans hladnoće, topline, ranjivosti, ukletosti i zajebanosti (kad zatreba). klinac iz THE ROADA je takođe sav u jednoj smaračkoj skoro emo noti: tokom celog filma ima istu izmučenu napaćenu tugaljivu 'tako mlad a već hemoroidi, proliv i rak debelog creva' facu i njegov 'pretučeno psetance' pogled brzo smori. 

muzika je previše napadna.

onaj mili-sekund iz originala, u kome vidimo (? ako smo čitali knjigu ili imamo ESP) da eli nije devojčica nego kastrirani dečko koji je ko zna kako dobio ženske hormone, ovde je na sreću izbačen, jer nema smisla ni u filmu ni u romanu. ništa bitnije iz romana nije ovde ubačeno – uostalom, ovo nije nova adaptacija KNJIGE, nego novo prepričavanje SCENARIJA za švecki film (to su barem pošteno i priznali na špici; verovatno ih naterali advokati, a ne istinoljubivost).

kraj je isti, samo bez tog odjeka, kao i ceo film zapravo – jedno veliko, nepotrebno MEH. 

valjda bi sad svi trebalo da budemo presrećni što ovo recikliranje nije posralo original, čak mu je prišlo sa određenom dozom kratkovidog i misplejsovanog 'poštovanja', i što samo po sebi 'nije tako loše' (koliko je moglo da bude). ako je to dovoljno da vam čaša bude polu-puna, samo izvolte.

što se mene tiče, džaba su krečili, i šveđanin (predvidivo) ostaje THE verzija tog romana u svakom pogledu i na svim nivoima. ovo američko je samo fusnota, varijacija, kao neka electro-goth obrada pesme (npr. PAINT IT BLACK) koja je u originalu toliko dobra da je čak ni izvesna banalizacija ne može sasvim razvodniti. ipak, obrada je obrada, a oriđinal je – oriđinal! nasuprot većini američkih rivjua, mene mat rivs ama baš nijednog trena nije ubedio da je ova njegova verzija POTREBNA, da ima nešto SVOJE, važno da saopšti ili dopuni u odnosu na švecku. been there, done that, liked it much better the 1st time around, and that's all, folks!