Algernon Blackwood: "A Descent into Egypt"

           

Na današnji dan pre tačno 121 godine rođen je Hauard Lavkraft (20.08.1890). Ovaj važan datum za istoriju horora obeležiću ovde sa nekoliko reči o piscu koga je HPL veoma cenio, i skrenuću pažnju na jednu njegovu manje poznatu, a veoma lavkraftovsku novelu – zapravo, lavkraftovskiju i bolju od mnogih Lavkraftovih!

Verujem da su svi pravi Kultisti već upoznati sa veličanstvenošću Aldžernona Blekvuda, makar iz druge ruke, kroz pohvale koje mu je spevao Lavkraft u svom eseju o Natprirodnoj stravi u književnosti – ali, nadam se, i iz prve ruke, kroz čitanje njegovih zaista izuzetnih horor priča i novela. Nažalost, eventualni užitak u njegovom pisanju ograničen je na one koji dovoljno dobro barataju engleskim i kojima nije problem da iz inostranstva naručuju knjige (ili barem da čitaju tu nekolicinu priča dostupnih na netu), budući da do dana današnjeg, koliko ja znam, na srpski nije prevedeno NIJEDNO njegovo delo, što je sramota i bruka za neku drugu priču.

            U svom posedu već imam Doverovo priceless izdanje BEST GHOST STORIES OF ALGERNON BLACKWOOD, kao i dva podebela stara ali dobro očuvana hardcovera -  TALES OF THE UNCANNY AND SUPERNATURAL i TALES OF THE MYSTERIOUS AND MACABRE krcata njegovim pričama (pretežno manje poznatim – a on ih je za života napisao poprilično, možda i previše). Ipak, pre neki dan sam kupio i zbirku INCREDIBLE ADVENTURES – i to samo zbog jedne jedine novele koju nemam u navedenim knjigama, niti u grdnim zbirkama best-of horror priča, a donedavno je nije bilo ni online.

            "A Descent into Egypt" je jedna od manje izvikanih Blekvudovih novela. U napisima o ovom piscu, kada se ističu njegovi masterpisovi, nikada se ne pominje. U povećoj odrednici o Blekvudu u inače odličnoj Pingvinovoj ENCYCLOPEDIA OF HORROR AND THE SUPERNATURAL ne navode taj naslov čak ni uzgred. Ono što me naročito čudi – ni Lavkraft je posebno ne izdvaja u svojim javnim ili privatnim spisima. Čuven je podatak da je Blekvudove VRBE (WILLOWS) smatrao najboljom horor pričom ikada (ja se s tom ocenom slažem 94,8%), ali poprilično me iznenađuje da nigde ne peva panegirike za "A Descent into Egypt", koja je ne samo izuzetna po sebi, nego je izuzetna upravo po parametrima koje je sam HPL postavio i oduvek isticao (atmosfera! nagoveštaji! suptilno građenje ugođaja!), pa još na temu koja je HPL-u bila naročito bliska (stare civilizacije! egipat! uticaj presnažne prošlosti na krhku, podatnu sadašnjost!).

            Jedini razlog što sam se navadio da baš ovu novelu iskopam bila je tvrdnja S. T. Džošija, u izvanrednoj must-have studiji THE WEIRD TALE, da je "A Descent into Egypt" možda čak i bolja od "Willows"! Ozbiljne reči – od ozbiljnog znalca, koji nije sklon takvim hiperbolama bez supstancijalne zaleđine. Dakle, pošto kopanje po internetu nije urodilo plodom, na kraju sam se naterao da kupim pomenutu knjigu (iako više od polovine njenog sadržaja imam u drugim zbirkama) – samo da bih najzad overio novelu koja me je dodatno kopkala i tim fascinantim naslovom: "A Descent into Egypt"...

            Odmah da pojasnim eventualnim cinicima: to što Lavkraft nigde ne pominje ovu novelu, objavljenu 1914. godine, sigurno nije zbog nekakve eventualne sumnjive sličnosti sa, recimo, njegovom docnijom pričom "Under the Pyramids" (videti NEKRONOMIKON): osim očigledno iste lokacije, ama baš nikakve druge sličnosti nema između ova dva dela, ni u smislu zapleta, ni likova, tema, ugođaja, pristupa... "A Descent into Egypt" je potpuno različita, i znatno superiornija priča od ionako odlične Lavkraftove.

            Zaplet je daleko jednostavniji, i manje ispunjen akcijom bilo kakve vrste: nestrpljivom čitaocu možda bude pomalo i dosadna, jer umesto akcije nudi pretežno refleksiju, meditaciju, i čak poeziju (u prozi). Ugođaj je ovde glavni, a on je postignut vrhunski. Priču kazuje narator poetskih naklonosti ali ipak dovoljno s nogama na zemlji da opiše sudbinu svog mnogo ekscentričnijeg prijatelja, tačnije, misteriozni preobražaj koji je ovaj doživeo u Egiptu...

            Ova novela (50-ak strana u knjizi nešto većeg formata od uobičajenog) pleni, pre svega, elegičnim, melanholičnim ugođajem – vajkanjem nad izgubljenim prijateljem koje je tim teže jer on nije fizički nestao ili stradao; umesto toga, iz Egipta se vratio kao bezlični automaton, bez duše. 

'Some lands enrich you,'  he went on,  seeing that I  listened,  'while others impoverish. From India, Greece, Italy, all ancient lands, you return with memories you can use.  From Egypt you return with — nothing.  Its  splendour  stupefies;  it’s  useless. There is a change in your inmost being, an emptiness, an unaccountable yearning, but you find nothing that can fill the lack you’re conscious of. Nothing comes to replace what has gone. You have been drained.'

            Pored ovog etitjuda vezanog za psihologiju ekscentrika u kontrastu sa prozaičnom ruljom, ono što naročito zadivljuje u ovoj priči jeste vanredno uspeo prikaz ATMOSFERE Egipta: njegove nemerljive drevnosti i zastrašujuće mudrosti. 

There was weirdness in it.  Egypt looked in upon us. Egypt watched and listened,  beckoning through the moonlit windows of  the heart to come and find her. Mind  and  imagination  might  f lounder  as  they pleased,  but  something of  this  kind happened undeniably, whether expression in language fails to hold the truth or not.  And George Isley,  aware of  being seen,  looked straight  into the awful  visage—fascinated.

‘It’s  always  there,’  he  whispered,  half  collapsing back  into  his  chair,  ‘it’s  always  watching,  waiting, listening. Almost like a monster of the fables, isn’t it? It makes no movement of its own, you see. It’s far too strong for that. It just hangs there, half in the air and half upon the earth—a gigantic web. Its prey flies into it.  That’s Egypt all  over.  D’you feel  like that too,  or does it seem to you just imaginative rubbish? To me it seems that she just waits her time; she gets you quicker that way; in the end you’re bound to go.’

Daleko je ovo od konvencionalnih bau-bau pričica za malu decu u kojima je Egipat tek još jedna egzotična lokacija za malo same-old same-old bulšita o prokletstvima skrnavitelja, zlim čarobnjacima i osvetoljubivim mumijama, uz obaveznu dozu reinkaranacije, romanse, akcije, rasističkog humora i ostalih obaveznih elemenata u palp pričama na egipatske teme (od kojih čak ni Lavkraft nije umakao, iako ih je na originalan i memorabilan način proigrao)! 

Ne, ništa tako otrcano nećete naći ovde. Ali baš zato, zbog unikatno evocirane atmosfere Egipta (iz prve ruke: Blekvud je boravio tamo) – a pre svega njegove FASCINACIJE (što će reći, spoja privlačnosti i jezovitosti) – ovo je horor priča sa trajnim učinkom. Njen košmarni ugođaj teško je otresti sa sebe.

Egypt,  which since time began has suffered robbery with violence at the hands of all the world,  now takes her vengeance,  choosing her individual  prey.  Her  time has  come.  Behind a modern mask she lies in wait, intensely active, sure of her hidden power. Prostitute of dead empires, she lies now at peace beneath the same old stars,  her loveliness unimpaired, bejewelled with the beaten gold of ages, her breasts uncovered,  and her grand limbs flashing in the sun. Her shoulders of alabaster are lifted above the sand-drifts; she surveys the little figures of to-day. She takes her choice. . . .

            I ne samo što je Blekvud bio u Egiptu – pih, krda i horde turista "bile su" tamo! – nego je zaista dubinski, iznutra shvatio ŠTA Egipat jeste, u okultnom, ezoteričkom smislu. (Ja, istina, u Egiptu još nisam bio, ali iz onoga što znam o njemu, očito mi je da je ovo sve pisao neko ko vrlo dobro zna o čemu govori!) Ovo takođe ne treba da čudi ako znamo da je Blekvud bio član Zlatne Zore, okultnog reda koji je upravo i začet iz nekakvih (falsifikovanih?) egipatskih papirusa, a čiji je najčuveniji član (i disident) upravo u Kairu primio tzv. Knjigu Zakona. 

Dakle, ovo je priča pisana sa istinskim uvidom i razumevanjem, sa poznavanjem egipatske ezoterične tradicije, što je izdiže kilometrima iznad tipičnih mambo-džambo naklapanja, čak i onih koja nisu loša (kao Stokerov roman JEWEL OF THE SEVEN STARS ili A. K. Dojlove priče "Lot No. 249" i "The Ring of Thoth").

            Toliko je mudrih opservacija, sjajno sročenih i jezgrovitih opisa, zapažanja i nagoveštaja prisutno na tih 50ak strana da je to prvorazredni užitak; progutao sam ovu novelu u jednoj nezaboravno prijatnoj letnjoj večeri, od sumraka do pune noći, napolju, pod zvezdama, kako i priliči, i uživao kako ODAVNO nisam u čitanju neke horor proze.

Close behind this magnitude,  moreover, steps the monstrous. It is revealed not in sand and stone alone, in queer effects of light and shadow, of glittering sunsets and of magical dusks, but in the very aspect of the bird and animal life. The heavy-headed buffaloes betray it equally with the vultures, the myriad kites, the grotesqueness  of  the  mouthing  camels.  The  rude, enormous scenery has it everywhere. There is nothing lyrical in this land of passionate mirages. Uncouth immensity notes the little human flittings. The days roll by in a tide of golden splendour; one goes helplessly with the  f lood;  but  it  is  an irresistible  flood  that sweeps backwards and below.  The silent-footed natives in their coloured robes move before a curtain, and behind that curtain dwells the soul of ancient Egypt — the Reality,  as George Isley called it—watching,  with sleepless eyes of  grey infinity.  Then,  sometimes the curtain stirs and lifts an edge; an invisible hand creeps forth; the soul is touched. And some one disappears.

            Zapravo, tokom 4/5 trajanja bio sam ubeđen da ću i ja da ovoj noveli dam prednost nad "Vrbama", ali na kraju moram reći da poslednja petina nije baš na nivou onog što joj je prethodilo, pa iako kraj nije razočaravajuć ili loš po sebi, ipak nije baš na nivou vrhunskih kvaliteta koji su mu prethodili, i zbog par nijansi razlike moram da ostanem pri tome da su mi "Vrbe" i "Vendigo" i dalje vrh Blekvudovog opusa, a da "Spuštanje u Egipat" zaslužuje vrlo visoko i jako treće mesto – ili još bolje, zaslužuju sve tri da se zajedno popnu na pobedničko postolje kao istinski, prilično ujednačeni vrhunci horor proze uopšte.

            Baš zato što "A Descent into Egypt" nema baš nekih izrazitih set-pisova, čudovišta, entiteta, pogibija, eksplicitnih užasa i sličnoga, već sve vreme ostaje u neiskazanom, između redova, u slutnjama i genijalnim nagoveštajima, pomalo sam sklon da ovu novelu protežiram jače od ostale dve, koje su svoj status odavno stekle i njime paradiraju po svim referentnim knjigama o hororu. "A Descent into Egypt" je skrajnuta diva, nepravedno zapostavljeno siroče, prvorazredna priča koja zaslužuje da bude hvaljena – i čitana, te zato, bez daljeg filozofiranja (ima kad, i ima gde ću se njoj detaljnije posvetiti), evo vam linka za ovu novelu, koja je od pre mesec dana ili tu negde postala available online, pa se uverite sami. Skinuti PDF ovde.  

Na istom mestu imate za skinuti u PDF-u i gomilu drugih odličnih Blekvudovih priča + poseban raritet, njegovu autobiografiju koju posebno preporučujem (Blekvud je imao vanredno slikovit i avanturistički život!) – Episodes Before Thirty.

            A ako vam se sve to dopadne, kupite i knjigu. 

            PS: Jedine dve crno-bele ilustracije gore, bez ikakve kolorizacije u sebi, uradio sam ja svojevremeno, kao svoj omaž magiji Egipta.

NORWAY MASSACRE - THE KILLER'S MIND (2011)

**(*)

3-

U saučetništvu sa notornim saradnikom, Son of Abraxasom, predstavljam prvi svetski dokumentarni program (neću baš reći film, jer to nije) na temu ginisovskog spree-killinga u Norveškoj od pre nema ni mesec dana.

Da se razumemo, ova emisija je tipičan primer pionirskog ispipavanja koje je zapravo jedva prikrivena eksploatacija tog zlodela, dok je još vruće, te stoga ne treba očekivati preteranu analitičnost, složenost, bogatstvo uvida, perspektiva, zadiranje u suštinu ili bilo šta slično. Ovaj program jedva prebacuje ambiciju nešto opširnije reportaže, ali čak i kao takav zaslužuje pažnju zainteresovanih za ovakvu tematiku.

Ja sam bio na Palić Film Festivalu u vreme kad se ovo desilo, i nisam stigao da u vreme dešavanja ispratim ni video ni tekstualne vesti, sem najpovršnije. Stoga je meni ovaj filmić poslužio da sada nadoknadim propušteno, i da na jednom mestu, ukratko, sažeto, jasno i pregledno, vidi šta se tu tačno desilo, kako, iz časa u čas, i donekle – zašto. Na sličan način on može biti koristan i drugima koji se nisu preterano udubljivali u WHAT & HOW ovog zaista unikatnog zlodela.

Glavni kvalitet ovog programa jeste rekonstrukcija DEŠAVANJA – postupno, od jutra do večeri – uz pomoć dokumentarnih snimaka, prvo eksplozije u Oslu (iz više uglova: security kamera u nekoj radnji tokom drmusanja; nekoliko privatnih shaky-cam snimaka uzbuđenih trčećih prolaznika na ulici neposredno posle rušenja i sl.) a zatim i shoot'-'em-upa na ostrvu (snimak ostrva, tokom zločina, načinjen iz helikoptera neke TV ekipe koja je tu stigla pre policije). Za osetljive: krvi ima vrlo malo, u blink'n'miss fazonu, te se može pogledati bez previše šokova.

Sve je dodatno olakšano, bukvalno nacrtano, u kompjuteru, tako da gledaocu bude jasno koliko su daleko ta dva mesta zločina jedno od drugog, kakva je konfiguracija terena, kako se ovaj kretao i šta je kojim redom radio. CGI rekonstrukcija svega toga je veoma od pomoći.

Od govornika, tu su pre svega preživeli: 3-4 političko-svesna & angažovana partijska mladunca koja su izmakla mecima ovog ludaka. Siguran sam da će Sinko sočnije da se izrazi po pitanju njih, pa da mu ne uzimam leba i preuzimam show, mada sam, takođe, siguran da će on biti daleko ekstremniji o mene po tom pitanju. Ja, kao prosvetni radnik, moram po dužnosti da izrazim žaljenje zbog gubitka mladih života, pa makar oni pripadali i podmlatku vladajuće partije.

Da budem jasan: ma koliko neki pojedinac ili grupa bili antipatični, smrt za njih (uglavnom) deluje kao previše radikalno rešenje i ja u načelu ne podržavam to da BILO KO – pojedinac, grupa, institucija – uzima tuđe živote u svoje ruke. Makar nebiće, filozofski posmatrano, MOŽDA bilo bolje od bića, gnusno mi je da neko na sebe uzima odluku ko će da bude a ko da ne bude. Drugim rečima, "to be or not to be" ne bi smelo da ide dalje od ličnog primera. Ako misliš da je život sranje, ili besmisao, apsurd, patnja, da je MALIGNANTLY USELESS ili šta god – okej, tvoj je, izbriši se iz Knjige Postojanja. Učini to što bezbolnije… osim ako se pališ na bol. Tvoja stvar, one way or the other. Ali nemaš pravo da druge povlačiš sa sobom.

Zbog toga, a i zbog drugih stvari, sprovodioci ovih krajnje ograničenih, lokalnih, skromnih "finalnih rešenja" – od Mensona do Brevika – za mene će zauvek ostati samo amaterske, pilićarske lujke. Ljudski problem treba rešavati globalno, a ne lokalno, od vrata do vrata (ili kao ovde, od šatora do šatora), tete-a-tete. Pa jebote, učite malo od Mame Prirode: jedan ozbiljniji zemljotres ili cunami odradi bolji posao od svih tih sitnodušnih ludaka zajedno. No, dobro sad, siguran sam da ima onih – a Sin je među njima – koji razmišljaju u stilu: "Thank God for the small mercies." Ja, kao perfekcionista i apsolutista, ne mogu a da se ne vajkam nad infinitezimalno skromnim dometima čak i jednog poduhvata poput ovog norveškog. Think BIG, suckers; like Dr Strangelove, or Professor Hellingen at least!

Anyway, da malo iz oblasti filozofije, metafizike i pop-kulture siđem do nešto nižih grana.

PSIHOLOGIJA: Iako podnaslov ovoga glasi THE KILLER'S MIND, ovih 40-ak minuta jedva je zagrebalo ne-um ovog mamlaza i, strogo gledano, nije ni učinjen neki ozbiljniji napor u tom pravcu, pa je utisak da je taj podnaslov stavljen zato što lepo (i senzacionalno) zvuči a ne zato što adekvatno opisuje program. Sve što su uradili je – pozvali nekakvog melodramatičnog psihologa-kriminologa da maše ručicama, pravi grimase, unosi se u kameru i žvaće scenografiju svojim uglavnom jadnim opservacijama i predvidim tlapnjama.

U tome ga prati jednako dramatični, duboki, vibrantni glas naratora sa svojim frazama ("It was a bloody massacre!") koje zvuče kao da ih recituje za trejler nekog holivudskog filma. Ozbiljnija analiza Brevikovog bekgraunda, kao i njegove "ideologije" (tačnije: miš-meša kojekakvih heterogenih istina, polu-istina, bulažnjenja i neizbežnih mitova & legendi, uključujući masone, Templare i ko zna šta sve ne) ostaju za neku drugu, kasniju priliku.

SOCIOLOGIJA: Šta, zapravo, ovaj zločin – baš sada, baš tu, baš ovako motivisan – govori o Evropi (i svetu) danas? Film se time ne bavi niti u najavi. Predvidivo. Jedan solidan pokušaj da se Brevikov diskurs dovede u vezu sa diskursima vladajućih (ili snažnih opozicionih) ideologija kojekakvih jakih partija diljem današnje Europe, i da se pokaže da ovaj psiho zapravo na delu ostvaruje ono što ovi politikanti samo govore, ponudio je Žižek u tekstu "Anti-immigration politics: barbarism with a human face."

Iako je ta njegova vizura popularna u "liberalnim" krugovima, za moj groš ona nije dovoljno duboka, zapravo suštinski je promašena za praksu, iako u teoriji, kao ideal, to zvuči kao sjajna stvar i nešto vredno divljenja i aplauza. Što se mene tiče, ona savršeno ilustruje zlogukost teoretičara, čak i kad su well-meaning, u kontekstu prakse kojom dominiraju neke druge sile i neke druge "teorije". Moji nazori po tim pitanjima nešto su drugačiji, ali za svrhe rivjua ovog konkretnog programa oni nisu bitni, pa nek ostanu za neku drugu priliku. Možda kad budem rešio da se kandidujem za Predsednika (kao slobodni radikal) ili kad osnujem svoju Stranku Krajnjeg Rešenja.

U svakom slučaju, kod Sina ćete naći njegov KILL'EM ALL rant kao i linkove za skidanje ovog TV programa.

BLADE RUNNER (1982)

***** 

5

             U okviru akcije "Čekajući PROMETEJA" red je da se podsetimo da je Ridli Skot svoj poslednji masterpis snimio pre pune tri decenije. Da li kod starca još ima udarca? Videćemo – dogodine. Do tada, podsećanje.

Skiciraću ukratko u kom pravcu se kreću moje misli vezane za Dikov bezvezno-nazvani roman i Skotov sjajno-Barouz-kršteni film, a koje ću naknadno elaborirati:

- roman je sam vrh Dikovog pisanja, i rekao bih da mi je još jedino UBIK bolji od njega (s tim što sam ELDRIČA toliko davno čitao da bih ga morao reprizirati pre decidirane tvrdnje);

- uprkos tome, mislim da je film mnogo bolje obradio tu tematiku, i da su sve promene u odnosu na knjigu učinjene NABOLJE;

- još konkretnije, mislim da je film, u svom mediju, daleko bolje ostvarenje nego što je roman u svom.

Skotov film je neuporedivo bolji SF film (i film uopšte) nego li što je Dikov roman dobar kao SF roman (a kamo li kao – roman, nevezano za žanr)! Mislim da je BLEJD RANER van ikakve sumnje jedan od top-5 SF filmova svih vremena, i da mu je svakako mesto među, hm, recimo, top-20 ili bar top-30 najboljih filmova svih vremena i žanrova.

S druge strane, Dikov roman sigurno nije ni za u top-10 sf romana, a kamo li za u top-100 romana, nevezano za žanr (u konkurenciji sa ozbiljnijim književnim delima).

Neke od zamerki na roman:

Sve to naklapanje sa Mercerizmom, tom parodijom na religiju koju iz nekog razloga ceo svet ozbiljno shvata, krajnje je neubedljivo i (nenamerno?) smešno.

Isto tako, sve što je vezano za (istrebljene, i sada pre-dragocene) životinjke, takođe je suviše groteskno i neubedljivo, kao element iz neke satirične kratke priče (gde bi se mnogo bolje smestilo, i imalo neku kao poentu) koji je na bizaran način ozbiljno shvaćen i ubačen u jedan roman na prilično prisilan, veštački način, gde upadljivo štrči.

Razumem zašto i jedan i drugi tematski sklop postoji u romanu: religiozni, da bi valjda ukazao na nešto što je idiosinkratično ljudsko (sklonost veri u nemoguće / nepostojeće / apsurdno), za razliku od androida, koji takvo što ne osećaju; a životinjski, donekle iz istog razloga (da ukaže na empatiju prema drugim živim stvorovima, navodno još jedan faktor koji izdvaja žive ljude od androida), a odnekle prosto da umnoži i iskomplikuje nivoe 'živog' i 'stvarnog' u romanu, da ukaže na sve slojeve i varijetete razlika između živog i neživog – pa i, za mene najefektnije, da ukaže na realnu mogućnost apsurda da se svaka moguća živuljka, recimo žaba, samo zato što je PRAVA I ŽIVA, ceni beskrajno mnogo više nego neki artificijelni stvor koji, uprkos svom veštačkom poreklu, ima emocije, misli, osećanja, pa čak i talente (poput one operske pevaljke: mada, u tom slučaju ostaje nedorečeno da li android može da 'razvije' talenat poput živog čoveka, tj. u kojoj meri su njegovi talenti unapred programirani i fixirani, a koliko su njegovo lično postignuće, tj. da li su prosto jedna od unapred ugrađenih opcija na koje se više ne može voljom i trudom uticati).

Dakle, ZAŠTO je to u romanu je u redu; imam problem sa KAKO.

I odnos prema 'bogu' i odnos prema živuljkama prikazani su suviše simplifikatorski. To su kompleksna pitanja koja možda zahtevaju romane za sebe, a ne sabplotove i ornamente u jednoj sasvim drugačijoj priči. U tim momentima do izraza dolazi Dikova sklonost ka satiri, ali ona je toliko extremna, toliko preterana da mi deluje inkongruentno sa ostatkom romana koji je prilično strejt kada se tiče androida.

Zapravo, postoji samo jedan momenat u romanu koji je genijalno dikovski i gde me je baš uhvatio: kada Dekarda uhapse i odvedu u onaj 'novi' biro, i kad otuda on pozove šefa, a onda i ženu, i ne uspe da dobije nikog od njih, i kad se načas javi mogućnost da on ne postoji, da nije taj koji misli da je, da oni o kojima govori ne postoje zaista, da je umesto androida pobio neke nedužne ljude, itsl.

To je klasični paranoidni košmar, i malo ko uspeva da ih oslika kao Dik: za tu deonicu romana – čista desetka! Na žalost, malo je takvih u ostatku knjige…

Što se tiče filma: scenaristi su genijalno iščistili roman od bezvezarija, i UNAPREDILI ono što je u njemu neubedljivo i/ili nedosledno i traljavo skicirano, recimo, čitaj taj faustovsko-luciferski momenat.

- Lik Roja Betija (nažalost, zadržali su njegovo idiotsko ime iz romana! I, na sreću, ništa više). U romanu je Beti tupavi šonja o kome nam se u par navrata kaže da je strašno zajeban baja ali to nijednog trena ne vidimo na delu – jedino što vidimo je da dopusti svom jednako šonjavom lovcu da ga sjebe ko malo dete u rutinskoj, dosadnoj akciji. U filmu je on stvarno unikatan, memorabilan, genijalan lik još genijalnije realizovan by R. Hauer u svojoj verovatno životnoj ulozi! Pravi pobunjeni anđeo, veličanstven i u svom padu, zloslutno ironičan, surov kad zatreba ali i više nego ljudski i human, gde proceni da treba.

- Meeting the Maker: potpuno genijalna nadgradnja u filmu, koje u romanu nema ni u tragovima. Kod Dika, oni su grupica jadnika pobegla s Marsa i došla na zemlju da bi… šta? Krili se kao illegal aliens i čekali da ih neki državni službenik pokoka jednog za drugim. Bulšit! U filmu oni, kako jedino i treba, dolaze da se sretnu sa tvorcem i da traže duži život. Wouldn't we all?! To je sasvim genijalna motivacija i dimenzija koju samo film ima: to se zove suptilan, religiozni aspekt priče mrtvo-ozbiljno tretiran, a ne infantilno i smešno, kao kod Dika. A tu je i ujedno najbolja i najdraža mi scena filma: susret sa tvorcem, shvatanje da nema ništa od dužeg života, i oce-bogo-ubistvo.

- Završetak filma, explozivan i vizuelno i emotivno i idejno – u romanu je serija antiklimaksa i apsurdno razvučenih i bezveznih deonica, pravi izduvani balon bez ikakvog učinka na bilo kom planu. Nije čak ni 'trt' nego jedno mekano i otegnuto 'puuuuuv'…

Iako to stvarno retko biva, tek sada kada sam pročitao roman mogu da još više poštujem film kao gotovo unikatan primer ekranizacije koja toliko suštinski i supstancijalno unapređuje i obogaćuje predložak da ga, maltene, čini suvišnim. U poređenju sa filmom, roman je tek bleda skica – sama po sebi ne toliko slaba koliko ojađena onda kada stane pored beskrajno superiornijeg filma.

Trenutno mi ne pada na um nijedan slučaj da je neko uzeo DOBAR roman i od njega napravio GENIJALAN film, pritom ne menjajući previše suštinskih stvari, već samo mudro birajući šta da akcentuje a šta da izostavi. BLADE RUNNER je svakako takav film.

Recimo, samo još jedan zaprepašćujući primer.

Retko se dešava da film – zbog prirode svog medija, ograničenog trajanja, itd. itd. – uspe da prenese svu kompleksnost SVETA nekog romana, jer knjiga, zbog svojih osobenosti (stotine i stotine strana na raspolaganju za polagano razvijanje detalja…) ima bolje predispozicije za minucioznije slikanje uređenja i atmosfere i poretka sveta u kome se dešava.

NOT SO HERE!

BLEJD RANER je uspeo da nijednog trena ne zapostavi zaplet, a da opet, paralelno s njim, sjajnim smislom za detalje, oslika jedan kompleksniji, i ubedljiviji svet od onog u romanu!!!

Ni nakon reprize BLEJD RANER: Scott's cut nemam šta da dodam ili oduzmem onome što već naznačih gore. Čisto, suvo remek delo.

Zagleđivao sam ga baš strogo, sa namerom da nađem i najmanju greščicu, i sve što sam uspeo da iskopam su sasvim irelevantni detalji u svetlu monumentalnih postignuća.

Na primer.

- Taj mnogohvaljeni grad zaista ne funkcioniše. Malkice je bezveze da imaš cityscape koji je, kad letiš iznad njega, sav u pompeznim i velelepnim građevinama i svetlima koja impliciraju bilijone stanovnika, a onda kad siđeš dole, nađeš zapuštene i PRAZNE gotske kućerine…

- Još gore, te ulice zaista izgledaju NESNOSNO veštački: taj set je jedan od najgorih u nekom velikom filmu. Ni u jednom trenutku ne izgleda kao nešto drugo do STUDIO nakićen kao za neki trashy '80s MTV spot po kome se vrzmaju neki 'slikoviti' statisti. VRLO NEŽIVO, u svakom smislu.

- Hintovi o istrebljenim životinjama niti su elaborirani niti ikako uvedeni, nego su slepo prepisani samo da izazovu zbunjivanje: tek sad kad sam pročitao roman shvatam smisao do-tada-idiotski-zvučećeg pitanja 'Šta biste uradili da vam neko pokloni novčanik od teleće kože' i odgovora: 'Prijavila bih ga policiji!' WTF!!!

- Što je još gore, ako prihvatimo da su životinje postale retke i skoro istrebljene, prizor u kome ulicom u jednom trenutku neki polusvet prošeta dva NOJA deluje tim inkongruentnije. Da i ne govorim o golubicama na kraju filma… Da nisu i one električne?

- Pajkan koga igra E. Dž. Olmos je mogao da bude BAR MALO profilisaniji, SUVIŠE je misteriozan-neodređen u ovoj verziji filma.

- Ubistvo dobrog Sebastijana mi ne pije vodu i ne vidim koja je njegova poenta, sem da se otarase lika koji im u zapletu više ne treba, iako mi Betijeva motivacija za to ubistvo uopšte nije jasna.

SVE ostalo je baš kako treba.

Prosto je fascinantno koliko je ovo ludački smeo i ekscentričan film (u svom director's cut obliku): koliko se radikalno oslanja na zvuk i sliku, BEZ PRIČE (koju su kasnije, u vojsoveru, morali da ubace za idiote), koliko je lagodan i samouveren u svom laganom ritmu i postepenom uvodu i u zaplet i uopšte u svoj SVET, bez nesigurnosti i nervozne potrebe za objašnjavanjima i opravdavanjima konvencionalnim jezikom! Danas, kada smo odavno već apsorbovali i tu ikonografiju i tu vrstu storitelinga površan gledalac teško može da pojmi kako je ovo izgledalo prosečnom gledaocu 1982. Iste te godine je još jedno remek delo slavno propalo zbog svog radikalizma – mislim na THE THING – i kada su blagajnama vladale Spilburgerove šećerleme E.T. i POLTERGAJST! 

U tom smislu, ja ne znam da je neki film koji se pojavio POSLE BLEJD RANERA imao toliko radikalan odmak od bilo čega što mu je prethodilo u svom žanru, i na planu ikonografije, i na planu storitelinga, pa i mooda.

            Čista petica = timeless classic za beskrajno ponovno pregledavanje i izučavanje.

The Return of GHOUL's SHOP

             Imam nekoliko novih stvari da ponudim zainteresovanima – u pitanju su odlične stvari koje samo sticajem okolnosti imam u više primeraka nego što mi treba. Sve korice date dole tačno su te koje su na navedenim izdanjima.

             First come – first served! U navedene cene već su uračunuti troškovi pakovanja i ptt slanja.

1) TRANSCENDENCE - by Edward Lee, John Pelan and Dejan Ognjanovic

Strip TRANSCENDENCE baziran je na kratkoj priči čiji su autori Edward Lee i John Pelan. Edward Lee je kultni američki pisac horora, poznat po spoju ultra-brutalnog ''splatter'' horora sa žestokim erotskim elementima. Za detalje o ovom izdanju klikni gore na naslov.

Crtež sam radio ja (!), po scenariju Lija i Pelana.

Imam samo 4 primeraka extra, pa ko voli – nek izvoli što pre.

Meki povez: 16 strana stripa (crno-belo) + 14 strana originalne Lijeve priče + 2 strane: galerija horror artworka by Dejan Ognjanović.

Ovo je zaista brutalni raritet – ko ne kupi sada, neće kupiti nikada.

            Cena: 650 din.

 = 1 otišao... 3 ostala...

2) PEOPLE OF THE DARK – Robert E. Howard

            Introduction by Joe R. Lansdale.

            Contents:

            "Kings of the Night"

            "Song of a Mad Minstrel"

            "Children of the Night"

            "The Footfalls Within"

            "The Gods of Bal-Sagoth"

            "The Black Stone"

            "The Dark Man"

            "The Thing on the Roof"

            "The Last Day"

            "Horror from the Mound"

            "People of the Dark"

            Hauard je na ovom blogu već dobio nešto ljubavi od Ratka Radunovića, a uskoro ću mu i ja spevati odu; do tada, kupite sebi ovu lepotinju po razumnoj ceni.

            Trade paperback, as new,

190 str.

Cena: 450 din.

PRODATO gospodinu sa e-novinama.

3) THE HAUNTER OF THE RING & OTHER TALES - Robert E. Howard

From the unsurpassed imagination of the creator of Conan, Robert E. Howard, here are twenty-one tales of suspense, high adventure and Lovecraftian horror.

Foul sacrifices are made to a reptilian God in Hungary, a werewolf prowls the corridors of a castle in strife-torn Africa, criminal masterminds on both sides of the Atlantic vie for world domination, an enchanted ring exerts a terrible influence upon its wearer...

...And, as written in the pages of the accursed Necronomicon and Unaussprechlichen Kulten, the Great Old Ones watch our world from beyond the void - and wait...

Contents

"Introduction" by M. J. Elliot

"In the Forest of Villefere"

"Wolfshead"
"The Dream Snake"

"The Hyena"

"Sea Curse"

"Skull-Face"
"The Fearsome Touch of Death"

"The Children of the Night"

"The Black Stone"

"The Thing On the Roof"

"The Horror from the Mound"

"People of the Dark"

"The Cairn on the Headland"

"Black Talons"

"Fangs of Gold"

"Names in the Black Book"

"The Haunter of the Ring"

"Graveyard Rats"

"Black Wind Blowing"

"The Fire of Asshurbanipal"

"Pigeons from Hell"

Trade paperback, as new,

416 str.

Cena: 500 din.

4) HAUNTINGS – Vernon Lee

            Vernon Li (pseudonim; pravo ime – Violet Paget) jedna je od najbolje skrivenih tajni horora. Ne znam da li zato što je žena, ili zato što je njeno pisanje sofisticirano i značajno prevazilazi prosečne ghost stories, ali... ona zaslužuje da bude iznova otkrivena. Što se mene tiče, njeno pisanje uporedivo je jedino sa Henrijem Džejmsom i, mnogo kasnije, sa Robertom Ajkmanom: vrhunska, inteligentna, sjajno pisana, psihološki produbljena horor proza prvog reda!

            HAUNTINGS je klasična zbirka u kojoj se nalaze 4 njene najčuvenije priče i novele:

'Oke of Okehurst' (also known as 'A Phantom Lover')

'Amour Dure'

'Dionea'

'A Wicked Voice'

            A beautiful and deadly Italian ghost. A rescued orphan girl with mystical powers. A modern woman in love with a long-dead poet. A composer haunted by a "wicked voice."

            Ovo blago prodajem samo zato što sam nabavio jedno drugo izdanje njenih priča, inače...

Trade paperback, as new,

212 str.

Cena: 850 din.

= PRODATO gospodinu sa smešnim šeširom!

5) DRACULA – Bram Stoker

            Oxford's World Classics edition

            Opsežan Introduction by Maud Ellmann

            Paperback

            Odlično očuvan: kroz čitavu knjigu ima običnom olovkom označena važna mesta by Ghoul.

            Cena: 350 din.

6) MISTER B. GONE – Clive Barker

            Barkerov povratak horor romanu, nakon beskrajnih godina davljenja sa "fantastique".

            Trade paperback

            250 str.

            Cena: 700 din.

7) NAŽIVO - Dejan Ognjanović

            Ko zna, znaće; ko ne zna – saznaće OVDE.

            Mek povez, 256 str.

            Cena: 450 din.

8) U BRDIMA, HORORI: SRPSKI FILM STRAVE - Dejan Ognjanović 

            Još malo pa nestalo...

            Mek povez, format 24x16 cm

            210 str.

            Cena: 600 din.

9) LUCIFEREZA – Dorijan Nuaj

            Vredno svoje težine u zlatu: moderni okultni klasik. Više detalja OVDE.

            Mek povez, novo,

            222 str.

            Cena: 500 din.

PRODATO gospodinu iz Zemuna.

10) TRASH br. 4

 

Sadržaj

Hunter S. Thompson
MESKALIN str. 08.
(Preveo: Nenad Župac)

Goran Skrobonja
DO POSLEDNJEG str. 20.

Željko Obrenović
OTROVNA GEJŠA str. 41.

Jovan Ristić
OPEKOTINA str. 48.

Igor Knežević
TETKINA OBRATNICA str. 66.

Aleksandar Radovanović
IZMEĐU HIPERREALNOSTI I REALNOSTI str. 78.

Zoran Ćirić
NEMA GA U SPERMI,
IMA GA U KRVI str. 85.

Dejan N. Kostić
SVAKI ČOVEK JE PROIZVOD SOPSTVENOG MARKETINGA
str. 89

Saša Stojanović Čarli
GANS&ROUZIS str. 96.

Dejan Stojiljković
CRV SUMNJE str. 109.

Velibor Petković
RED SONJA str. 121.

Natalija Stojković
RANI RADOVI str. 132.

Zvonko Karanović
MIRNI DANI U SELU B. str. 136.

Robert E. Howard
KĆI MRAZNOGA DIVA str. 144.
(Preveo: Milan Nikolić)

ĐUBROGRAFIJE str. 155.

Dodatak:
SAVRŠENO MESTO ZA SUNOVRAT
Prema priči Čarlsa Bukovskog

Adaptacija i crtež:
Predrag Stamenković

            Cena: 500 din.

PRODATO zaboravnom gospodinu.

             Takođe su još uvek u ponudi spektakularni horor & B-movies FILMSKI POSTERI po bagatelnim cenama.

 

            A tu su i Originalni DVD-i na rasprodaji.

            Za dogovor povodom bilo čega gore navedenog, piši na dogstar666 et yahoo dot com.