субота, 15. март 2014.

Lavkraft živi: u prozi, poeziji, stripu...

             Na današnji dan, 15. marta 1937. godine, svoju plemenitu dušu ispustio je H. F. Lavkraft, gigant horor misli i horor dela, najuticajniji pisac strave 20. veka, čovek koji je ostavio toliko veliki i dubok trag u hororu da on i dalje odjekuje, a u 21. veku dobija i nove zabavne oblike. Stoga, umesto ožalošćenosti i tuge, ovaj dan obeležiću s nekoliko lepih lavkraftovskih vesti, najava i obznana.



            1) LAVKRAFTOVA POEZIJA

            U najnovijem broju niškog časopisa za književnost i kulturu GRADINA (br. 55-56-57) pored ostalog možete naći esej Dejana Ognjanovića pod naslovom "Lavkraftove 'Gljive sa Jugota'" koji se bavi slabo istraženom temom Lavkraftove poezije.

            To je kratak, uvodni esej koji prati nešto još zanimljivije, a to je izbor od šest Lavkraftovih soneta iz zbirke 'Gljive sa Jugota' koje se po prvi put objavljuju na srpskom jeziku – u prepevu Dejana Ognjanovića. Konkretno, u ovoj GRADINI možete videti kako sam prepevao sledeće sonete: PREPOZNAVANJE, LAMPA, BUNAR, PROZOR, SEĆANJE i KANAL.

            Jedna od ovih pesama, "Sećanje", odabrana je za nedavnu antologiju najboljih pesama strave svih vremena, Dark Dreams (2013). Zbog toga je ekskluzivno objavljujem i ovde, samo za blog The Cult of Ghoul.

SEĆANJE

Divovske behu stepe i ravnice kamenite
pružene ubeskraj pod zvezdanim svodom,
a logorska vatra tuđina jedva tek obodom
osvetli zveri s praporcima na studu zbite.
Daleko ka jugu ravni se spuste i ustreme
ka cik-cak liniji zida što, poput pitona,
tu drema još od nekog iskonskog eona
jer smrznu ga i skameni beskrajno vreme.

Drhtao sam čudno u vazduhu studenom
neznajuć' gde sam i otkud prispeo ovde
kad figura u mantiji spram vatre ustade
i pristupi, da mojim me oslovi imenom.
Videvši mrtav lik što kukuljica ga skri
zamre mi sva nada – jer shvatih usud zli.

            Preostalih pet pesama, kao i moj pomenuti esej, možete čitati u najnovijoj GRADINI.

            2) LAVKRAFT U STRIPU

    Kao što, nadam se, znate, beogradski strip-izdavač Darkwood već nekoliko godina unazad časti domaće ljubitelje stripa izvanrednim strip-poslasticama, uključujući tu i neke bisere HORORA. Pokrenuli su ediciju JEZOVNIK sa klasicima horora u stripu, i tu ste već mogli videti album horor radova Bernija Rajtsona, kao i jedan sa masterpisovima pregenijalnog Ričarda Korbena, o kojem sam ovde na blogu već pisao (baci pogled OVDE).

  
Pored toga, kad već govorimo o Lavkraftu, vredi pomenuti i njihovo izdanje LOCKE AND KEY (LOKOT I KLJUČ) po scenariju Kingovog sina, Džoa Hila, čija je prva epizoda izašla pod naslovom DOBRODOŠLI U LAVKRAFT.

            Darkvud će veoma uskoro, u narednim mesecima, objaviti i dva fenomenalna Korbenova albuma iz serijala HAUNT OF HORROR: jedan u kome su obrade priča i pesama E. A. Poa, i drugi, sa radovima ovog genija crteža u kojima se obrađuju i slobodno prerađuju priče i pesme – H. F. Lavkrafta.
Ja sam imao čast i zadovoljstvo da za Darkvud prevedem oba ova albuma. Gorepomenute Lavkraftove sonete prepevao sam izvorno za ovo izdanje, pa ako vam je neprijatno da vas vide s jednim časopisom za književnost i kulturu pod miškom, sačekajte još samo malo i čitajte ove moje prepeve (ali bez eseja!) u Darkvudovom strip-albumu pod naslovom LEGLO STRAVE.
Pošto oni još uvek nisu obznanili ovo na svom forumu, ja stidljivo kačim samo nekoliko Korbenovih kadrova iz originalnih izdanja, na engleskom, da vas zagolicam... u nadi da ćemo vrlo brzo u svojim rukama imati sve ovo i na srpskom jeziku.

           
            3) OMAŽ LAVKRAFTU MEĐU SRBIMA
           
            Prošle jeseni beogradski fanzin Emitor raspisao je konkurs za priče i pesme inspirisane delima Hauarda Filipsa Lavkrafta. Rezultati tog konkursa obznanjeni su DANAS, i ja ih sada prenosim. Što se tiče bodovanja: svaki član žirija je mogao po svom nahođenju da priče boduje sa 2, 1 i 0; svako je takođe mogao (ne i morao) da jednoj priči dodeli 3 boda ukoliko bi se neka priča posebno izdvojila. Članovi žirija: Tijana Tropin, Marija Samardžić, Milena Ilić, Žarko Milićević i Miloš Cvetković.
            Kao što možete zapaziti, u vrhu se našla i moja priča DAGON, BOG SRBA. Njena ranija verzija bila je odabrana među 30 najboljih na crnogorskom (regionalnom) konkursu IZVAN KORIDORA, najbolja kratka priča, 2010. O tome sam već pisao, OVDE

Ta priča je, dakle, bila objavljena u Crnoj Gori, a sada, četiri godine kasnije, najzad će se premijerno naći i pred čitaocima u Srbiji. Raduje me što je i ovde prepoznata kao jedna od boljih, i što i na ovaj način nastavlja svoj život.

Dakle, prolećni broj Emitora biće horor specijal, Hemitor, i biće poseban i po tome što će biti posvećen Hauardu Filipsu Lavkraftu; činiće ga verovatno prvih 12 najbolje ocenjenih priča sa gornje liste. Izlazak se očekuje do kraja aprila... Trebalo bi da broj bude bogato ilustrovan: spektakularnu naslovnicu radiće Dragan Paunović, odličan crtač i ilustrator o kome je takođe bilo reči OVDE na blogu.

Možda će se unutra naći i neke moje lavkraftovske ilustracije, poput ovih kojima krasim ovaj deo posta – a veći izbor takvih mojih radova možete pogledati ovde: Ghoul's Love Craft & Art, pa onda ovde: ABOMINATIONS i najzad ovde: Lovecraftian Landscapes.
Inače, ovih dana –kad se ne bavim ZAVODNIKOM– uveliko radim na svojoj novoj noveli sa lavkraftovskim motivima. Naslov je NEKRONOMIKON: TREĆE, DOPUNJENO IZDANJE. Glavni junaci su izvesni Ghoul i izvesni Boban, a zaplet se vrti oko sudbonosno-apokaliptičkog izdanja zloguke knjige... 
Ako vam to zvuči kao neki fan-fiction, ili puka in-joke sprdačina – grešite. U pitanju je mestimično komična, ali suštinski ozbiljna metafikcijska studija o moći pisane reči uopšte, a naročito na ovim hororičnim prostorima...



I zato, kao što ja to uvek ponekad kažem – Lavkraft ŽIVI!  

2 коментара:

  1. Zanima me šta je sa poezijom fantastike i horora na ovim prostorima i da li uopšte postoji u takvoj formi? Pošto i sam pišem takva (ne)dela zanima me, takođe, da li se uopšte mogu naći domaći sajtovi, elektronski pa i štampani časopisi koji se bave objavljivanjem ovakve vrste književnosti?

    ОдговориИзбриши
  2. iskren da budem, poezija me vrlo slabo zanima, i ne pratim je. od zaista dobrih fanta-pisaca ovde jedino ilija bakić piše poeziju (bar mi on jedini sad pada na um), ali nisam siguran ni da li je ona 'žanrovska'. jer - ne čitam to :)

    ОдговориИзбриши