LEGLO STRAVE - Edgar Alan Po i Ričard Korben

Naizgled neuništivi a svakako neumorni "Darkvud" je krajem juna najzad izbacio drugi album iz serijala LEGLO STRAVE (odnosno, JEZOVNIK, knjiga 5).  Prošle godine je izašao onaj u kome je pregenijalni umetnik Ričard Korben adaptirao Lavkraftove priče i pesme. O njemu sam tada pisao OVDE.

Sada je došla na red "saradnja" Korbena i Poa – u mom prevodu. Osim što sam preveo dijaloge u samim stripovima, ovo izdanje sadrži i potpuno novi prevod priče "Berenisa", čiji sam autor – ja. 

Jeste, po prvi put u životu bio sam u prilici da prevedem jednu priču giganta, Alfe i Omege horora, E. A. Poa. Kakav je rezultat – moći ćete da se uverite na samom kraju ovog albuma.

A šta, tačno, ima u njemu? Evo sadržaja – na 100 strana velikog formata, na vrhunskom papiru i u savršenoj štampi koja besprekorno oživljava Korbenovo crtačko majstorstvo, nalaze se strip-adaptacije sledećih Poovih priča i pesama.

  Haunt of Horror: Poe

 

"The Raven"

"The Sleeper"

"The Conqueror Worm"

"The Tell-Tale Heart"

"Spirits of the Dead"

"Eulalie"

"The Lake"

"Izrafel"

"The Happiest Day"

"Berenice"

Iz ovog sadržaja jasno je svima osim totalnim Po-četnicima da su ovde u pitanju pretežno obrade pesama. Jedine dve priče ovde obrađene jesu "Izdajničko srce" i "Berenisa", sve ostalo su pesme. Ali nemojte misliti da je zbog toga sadržaj ovog albuma naročito poetičan i nježan. O, ne...

Pesme su na neki način "krive" što je ovo izdanje zakasnilo skoro godinu dana, jer bilo je inače spremno za štampu još prošle godine, odmah posle Lavkrafta; avaj, zbog problema sa autorskim pravima na srpske prepeve upotrebljenih pesama (pošto ovo izdanje, uz stripove, sadrži i sve originalne Poove izvore inspiracije, tj. pesme i priče) nastao je zastoj.

Na kraju sporne pesme je prepevao Milan Jovanović – i to je obavio vrlo dobro, da ne kažem odlično; vrlo sam prijatno iznenađen tim aspektom ovog izdanja.

Što se tiče Korbenovih adaptacija, one su nešto problematičnije nego u prvom LEGLU STRAVE. Kod trivijalizacije i palpizacije tamošnjih, pretežno minornih HPL-ovih dela, nisam imao većih zamerki. Ali, kad se tako nešto radi Poovim vrhunskim pesmama i pričama, odnosno genijalnim delima najvećeg genija kojeg je horor ikada imao, onda moram da ispoljim izvesnu rezervu.

Recimo, pesma "The Conqueror Worm" (koja, inače, govori o čovekovoj smrtnosti i užasu materijalne egzistencije) ovde je adaptirana u SF-horor o džinovskim vanzemaljskim crvima na postapokaliptičnoj Zemlji. To nema blage veze s Poovom pesmom, čak i ne govori o istim crvima... ali, šta da se radi, barem pruža priliku za nešto finih slika s tim divovskim pegavim čudovištima.

S druge strane, potpuno besmislenu trivijalizaciju donose loši vicevi kakvi su "Eulalie" (pesma o savršenoj ženskoj lepoti pretvorena u geg o čiči koji umire nad sex-lutkom na naduvavanje!), "Izrafel" (pesma "Israfel", o muzici anđeoskih sfera, pretvorena je u repovanje o vatrenom okršaju nekakvih crnačkih gangsta imbecila!) 

i "The Happiest Day" (o izgubljenoj mladosti: ugnjetavani geek dođe na proslavu 10 godina mature kako bi upucao one koji su ga mučili i ismevali dok je bio srednjoškolac). Šta reći? Nisam protiv modernizacije kao takve, ali u ovim konkretnim "adaptacijama" od Poa nije ostao ni kamen na kamenu.

Čak je i antologijski "Gavran" prilično trivijalizovan svođenjem na petparačko otkrovenje da je tužni ljubavnik zapravo kriv za smrt svoje drage Lenore, čiji leš čuva u stanu. Zapravo je, u ovoj verziji, Korben bio više nego nadahnut Poovom pričom "Crna mačka". Bezveze. 

Ali je barem vrhunski crtano. Ako ne računam klinačko ubacivanje ogromnih sisa čak i tamo gde im mesto baš baš nije (npr. na kip boginje mudrosti, Atine; ali i uopšte, na Poovo anemično ženskinje).

Korbenov crtež je glavni razlog da overite ovo izdanje: s izuzetkom gorepomenute tri epizode (Eulalija, Izrafel i Najsrećniji dan) ostale se kreću od OK do izuzetnih: moj favorit je "Usnula" – čist, vizuelno bogat, istinski jeziv horor od početka do kraja!

Strogo gledano, i "Berenisa" je u strip verziji uprošćena i banalizovana, ali s nešto zanimljivijim rezultatima; iako nema mnogo veze sa genijalnim Poovim predloškom, barem je solidna epizoda posmatrana sama za sebe. Uostalom, imate Poov tekst (u mom prevodu) odmah posle stripa, pa se uverite sami. 

A ako vam se učini da je ta priča samo senzacionalistički šokantni palp pre palpa (zbog tog čuveno groznog kraja), ne brinite – nećete biti ni prvi ni poslednji robovi te zablude. Ipak, ako ste tako u mogućnosti, bacite pogled na moju POETIKU HORORA, gde upravo "Berenisu" detaljno analiziram kao temeljnu za razumevanje ciklusa Poovih priča o "mrtvoj dragoj", a i šire.

Uprkos mojim zamerkama na pomenute 3-4 adaptacije (od ukupno 10), imajte na umu da je i s tim u ovom albumu najmanje polovina sačinjena od pažnje vrednih, a mestimično i baš odličnih stvari, te ga stoga svaki ljubitelj horora svakako mora imati u kolekciji – više zbog Korbena, manje zbog Poa. 

Odnosno, moglo bi se reći i ovako: dođite zbog Korbena, ostanite zbog Poa! Tj. čitajte ovo zbog Korbenovih moćnih slika, a Poom se napajajte na izvoru, u nekoj zbirci njegovih priča i pesama.