NIŠKI KRITIČARSKI KRUG: AUDIO ZAPIS PROMOCIJE

Kao što je već ranije na ovom blogu bilo obznanjeno, u četvrtak, 25.03.2010. u Bg Kinoteci održana je promocija najnovijeg dvobroja YU filma danas, izdanja u knjiškom obliku pod naslovom SVETLO SA TVRĐAVE: NIŠKI KRITIČARSKI KRUG.

Ako kliknete na naslov, možete se podsetiti sadržaja ovog zbornika odabranih tekstova četvorice najistaknutijih savremenih niških filmskih kritičara.

Sada možete skinuti i poslušati audio-zapis te promocije, u kome govore:

priređivač, Severin Franić

i autori:

BRANISLAV MILTOJEVIĆ

DEJAN DABIĆ

SRĐAN SAVIĆ

DEJAN OGNJANOVIĆ

i specijalni gost-domaćin: DINKO TUCAKOVIĆ!

Oni govore o svom radu, svom dosadašnjem opusu, uzajamnim odnosima (uključujući i izvesna neslaganja između Ognjanovića i Franića), stanju u filmskoj kritici i publicistici na srpskom, itd. Sve je to, rekao bih, izrečeno dovoljno zanimljivo i poučno da bi trebalo da zanima i šire filmofilske mase, a ne samo 'experte'.

Dakle, evo Rapidshare linka, pa ko voli – nek izvoli:

SVETLO_SA_TVRDJAVE__BG_KINOTEKA__MART_2010.rar

HOROR FILMOVI: PRVI KVARTAL 2010 (2) - NOVI NASLOVI

NOVI NASLOVI

u prethodnom delu ukratko sam se osvrnuo na neke starije naslove premijerno odgledane u prvom tromesečju a koji nisu bili dovoljno inspirativni za duže seciranje.

sada to isto radim sa najnovijim hororima, tj. onima premijerno prikazanim u 2009. i na početku 2010. a koji su tek u ovoj godini meni pali šaka.

CARRIERS

Àlex Pastor,David Pastor

USA, 09

*** 3-

slaba trojka je fina ocena, i ovo je najbolji (tj. najmanje loš) film u ovom izboru: svakako vredi gledanja. iako ne izmišlja rupu na saxiji niti leba na kriške, to je sasvim prijemčiva pričica o mikro-grupi uverljivih (i neiritantnih – što je retkost) ljudi koji putuju zaraženom i desetkovanom amerikom (uglavnom zabačenim i pustim putevima i napuštenim gradićima) u potrazi za – čime, tačno? baš kao ZOMBILENDovci ili THE ROADovci, i ovi nesrećnici iz nekog razloga veruju da je obala okeana nešto više, a ne samo kraj zemlje i početak vode. na neki način, put ka mestu na kome su u normalna vremena letovali nije toliko definisan prostorno koliko je iracionalni pokušaj vremenskog putovanja – beg u prošlost koja više ne postoji. zaraza je, ipak, još uvek tu, u sadašnjosti iz koje nema bekstva.

BLOOD CREEK

Joel Schumacher

USA, 09

**(*) 3-

treš premisa o nacističkim naučnicima koji krstare amerikom u potrazi za vikinškim (!) natpisima u kamenju, i o zlu koje se iz jednog od njih budi danas, na jednoj zabačenoj farmi, tretirana je sa onoliko ozbiljnosti koliko se to uopšte može, i za koliko je džoel šumejker sposoban (što nije previše). zaplet je bezvezan, komplikovan i nelogičan, likovi jedva skicirani, njihovo ponašanje često apsurdno ili psihološki neubedljivo, ali se usred svega toga nalazi nekoliko odličnih kadrova i čitavih scena koje ne liče ni na šta u savremenom hororu, pa samo zbog te mestimične OUT THERE atmosfere i WTF momenata vredi overiti ovaj osrednji ali sporadično zabavnjikav filmčić.

DAYBREAKERS

Michael & Peter Spierig

USA, 09

**(*) 3-

još jedan vizuelno upeglan ali narativno šupalj 'film' braće spirig čiji me je UNDEAD svojevremeno već dovoljno ugnjavio da od ovoga ne očekujem previše. ima tu solidnih egzibicija sa kamerom u nekim scenama jurnjave – šteta samo što nema i likova za koje bismo brinuli, pa tako ni saspensa u tim otherwise 'cool' insceniranim akcijama. sve je ovde fejk: i taj neubedljivi svet u kome su vampiri većina, i ti likovi, i motivacije, i krvna srodstva, i nova pravila o vampirizmu smišljena specijalno za ovaj film, i sva ta CGI krv koja šiklja u pixelima na sve strane. džaba sve, pa i viljem defo. savršeno prazan i zaboravljiv film.

THE COLLECTOR

Marcus Dunstan

USA, 09

**(*) 2+

apoteoza (odnosno DNO) torture porn podžanra od strane jednog od njegovih akolita, veterana SAW serijala. zaplet nema ama ni pokušaj neke logike ili smisla nego služi samo kao alibi za to da se neverovatno antipatični lik (koji izgleda drogirano kroz ceo film!)...

...lomata po kući koja je čitava postavljena booby trapovima sadističke sorte (udice, šiljci, oštrice, itd.) – kao neka splatter verzija HOME ALONE, samo bez duha, bez simpatičnog protagoniste i bez uverljivog zlikovca (koji je ovde NULA – maskirano ništa, bez prošlosti, sadašnjosti, motiva, namera, ičega: dakle, praznina na koju bolestan gledalac projektuje svoje sado porive? aktant gledaočevog ida?). da, ima nekoliko 'pipavih', gadnih scena, ima prizora vezanih i mučenih ljudi koji plaču i mole za milost dok im creva vise iz stomaka, ima mučenja (i ubijanja) žena, pa ako drkate na te stvari, COLLECTOR je prava stvar za vas. za moj groš, ova orgija sadizma ne samo što nema nikakav razlog da postoji, nego je i unikatno ružno snimljena, i sa tim nepojmljivo odbojnim glavnim likom zaista predstavlja test izdržljivosti – ali ne zbog krvavih scena.

PAINTBALL

Daniel Benmayor

SPA, 09

** 2

nekakvi španci dolaze u neimenovane istočnoevropske ali verovatno srpske zemlje da se gađaju kuglicama sa farbom – samo da bi se, odjednom, našli na meti nekih (uglavnom nevidljivih) protivnika koji ih gađaju pravim mecima, i drugim ubistvenim oružjem. likove je nemoguće razlikovati jer ih upoznamo sve odjednom, džumle, u 5-minutnom uvodu, a potom ih gledamo u identičnim uniformama i šlemovima kada postaje nebitno ko je ko, ko gde šta, kako i zašto. reditelj oživljava ponešto od frenetičnosti situacija u žarištu borbe pa je ta kamera iz ruke i dokumentarnost upotrebljena umešnije nego inače u ovakvim radovima, ali sve to ipak nema neku bitniju poentu niti smisao (ispostavi se da je cela akcija nešto kao HOSTEL za pejntbolovce u zemljama iz velike šume u kojima, kao, stranci mogu bez problema da nestaju u desetinama i stotinama, i nikom ništa. kulturrasizam na delu). ovo je, inače, trebalo da se snima u srbiji, ali ne znam zašto je na kraju završilo u bugarskoj. ko zna zašto je to dobro!

CABIN FEVER 2

Ti West

USA, 09

**(*) 3-

vrlo prljav i gnjusan (in a good way) nastavak filma koji inače ne volim – CF2 pruža dovoljno podnošljive likove i nadahnute situacije da ga vredi overiti zbog nadahnutih gross-out prizora kakvi mogu da prođu samo u DTDVD produkciji (pljuvanje sperme iz usta pušačice; zaraženo-deformisani penis; žešće i prljavije scene sexa od kojih jedna uključuje i pozamašnu debeljucu, itd.). na žalost, neki potencijali nisu iskorišćeni: pomenuta scena sa debelom jebačicom u bazenu mogla je vrlo lako da bude antologijski set-pis, a zadovoljila se nekim mlakim, neinspirisanim nagoveštajima (eh, da je juzna ovo radio, ne bismo prošli samo sa par mlakih kadrova crvene farbe u bazenu...). isto važi za scenu maturske večeri koja je mogla i MORALA da nadjebe i onu u KERI – ili barem da pokuša – umesto što se njome, takoreći, nije ni bavila. o izrazito glupom kraju filma neću ni da govorim pošto je njega dosnimio ko zna koji idiot nakon što je ti west otišao i praktično digo ruke od filma koji su mu debilni producenti preuzeli ipak, čak i u ovako okrnjenoj verziji vide se dalji tragovi da taj ti west – čiji sam HOUSE OF THE DEVIL vrlo lepo primio – ima odlično poznavanje (+ ljubav) za B-horore iz 1980-ih, i ume da postigne njihov vajb kao malo ko. nestrpljivo čekamo njegov sledeći film.

THE WOLFMAN

Joe Jonston

USA, 10

**(*) 3-

čemu ovo služi, a uz to i ne radi? do poslednjeg trena sam se nadao da je a) endrju kevin voker napisao scenario kakav se od njega očekuje i b) da je ponešto od toga ostalo u finalnoj verziji, nakon što su se na taj scenario posrali producenti, reditelj i svako drugi ko je stigo. avaj. nije ostao kamen na kamenu, ako je ikada i bilo nečega tu. ovo je produkcijski prenaduvan, 'zvezdama' prenatrpan, a opet jezivo prazan, dramski i emotivno uninvolving studijski produkt za navlačenje mediokriteta što je posebno neoprostivo u priči o jebenom VUKODLAKU u kojoj ljudski faktor ipak MORA da postoji ako se teži bilo kakvoj respektabilnosti koju bi budžet i angažovani glumci trebalo da nose (da ne govorim o živim legendama, poput velikog montažera voltera merča angažovanog da iz zbrke snimljenog materijala skocka nešto što ima početak, sredinu i kraj). pozerski uslikani 'gotski' prizori (pun mesec, izmaglice, kvrgave grane golog drveća...) i nešto više krvi nego što je obično u ovom nivou produkcije ne uspevaju da stvore ono bogatstvo gotskog ugođaja koji je tim barton oživeo u USPAVANOJ DOLINI i SVINI TODU. čak su i scene transformacije otaljane i zasrane imbecilnim CGI efektima i prebrzom montažom. zaboravite da ovaj film uopšte postoji kao što ga i ja polagano zaboravljam – i bolje reprizirajte lendisovog USA VUKODLAKA U LONDONU. mada 30 godina stariji, on je i dalje superioran u svakom zamislivom smislu – glumačkom, scenarističkom, tehničkom, a o još uvek spektakularnim i nedostižnim efektima maske da i ne govorim.

EL AÑO DE LA PESTE (1979)

 ** 

 2 

najzad je dolijao! film koji jurim već 20ak godina – a gledao ga pre 30-ak – sa prizorima koji su mi se urezali u sećanje i bla bla bla, opskurni mexički film za koji niko koga sam ikada pitao nije ni čuo a kamo li gledao a kaaaamo li da ga poseduje u bilo kom obliku ili formi – konačno mi je pao šaka, uz malu pomoć CG prijatelja (gde CG označava i jednu bivšu bratsku republiku a sad državicu, a vala i jednu piratsku lokaciju koju ja ne pohađam).

znači, sve donedavno ovo nije bilo moguće naći ni u kakvom obliku, s titlom ili bez, vhs ili dvd rip, whatever – ništa!

a sad, napokon, pogledah ovaj solidan ali nespektakularan vhs rip, bez titla. priznajem, moj španski je prilično rudimentaran, ali film je ipak 'vajanje u vremenu', dakle – vizuelno-plastična umetnost, pa ću sebi ipak dopustiti izvesne sudove iako nisam razumeo baš mnogo od tih grdnih bla-bla-truć dijaloga.

odmah da kažem - EL AÑO DE LA PESTE je savršena ilustracija onoga što je svaki filmofil bar jednom u životu doživeo: imate film koji ste gledali kao klinac, sa 7-8-9 godina, i on vas prestravio, šokirao, oduševio, kidali ste se od smeja, ili šta već. i onda ga ne pogledate deceniju-dve. pa vam padne u krilo posle 15-20-30 godina, i kad ga opet vidite, upitate se: 'damn, zar je ovo ONAJ film? pa u mojoj glavi je izgledao beskrajno bolje – strašnije, lepše, bogatije, smešnije…'

ja sam jedva prepoznao film koji sam sve ovo vreme nosio u glavi. pre svega, uopšte ne patmim da je bio ovoliko spor, brbljiv i dosadan. da li je moguće da sam sa 8 godina bio tolerantniji prema BLA-BLA-BLA- filmovima nego sada, kao mator konj? izgleda da jesam. a titlovi s tim nemaju mnogo veze. ovo je definitivno jedan statičan, spor, uninvolving film. ne znam da li bi neki današnji 8-ili-9-godišnjak DANAS izdržao i 15 minuta ovoga, a kamo li svih 106 minuta!

moj detinji, neiskvareni um izgleda da je bio toliko šokiran-opčinjen sa tih par minuta prizora sakupljanja leševa sa ulica i njihovog trpanja u kamione i odvoženja u masovne grobnice gde ih zalivaju dezinfikujućom penom da je to dodatno nafilovao i ulepšao u odnosu na realnost tih prizora danas, koji izgledaju značajno benignije i nespektakularnije. ima tu par solidnih kadrova, ali ipak čitavu tu intonaciju vanrednog stanja, leševa koji se kao krpe bacaju u kamione za đubre beskrajno bolje je uhvatio i filmovao kronenberg u RABIDU.

ok, možda je nehumano bilo koga, a kamo li ovog sirotog mexikanera, porediti s jednim od najvećih reditelja, ali on drastično pada čak i u poređenju sa, recimo, VARIOLOM VEROM gorana markovića. dođavola, trebalo bi u školama praviti double-bill GODINE KUGE i V. VERE da se uče deca kako se pravi film koji uspeva da funkcioniše i kao zabava i kao poduka (tj. u kome su i žanr i idejni angažman srećno spojeni). jer, ova 2 filma su nebo i zemlja. felipe fazals (CANOA ) je jedan smarački, prozaični dokumentarista koji ume, s vremena na vreme, da namesti poneki solidan kadar, ali ne ume (niti želi) da priča priču, pravi dramu, saspens, emociju: ne, nego suvoparni politički letak.

ok, poštujem angažman, al onda se angažuj u nekoj stranci, postani poslanik, pa se u skupštini bori za prava sirotinje i ovih i onih, a nemoj svetu umetnost filma da banalizuješ ovim prozaičnim sličicama i tiradama. sve što sam reko o KANOI – vidi rivju – kažem i sad, i podvlačim, i za GODINU KUGE. da napravim paralelu sa pozorištem – ako je kronenberg = šexpir, kazals je nekakav poor man's tornton vajlder. on je predstavnik jednog duboko antifilmskog koncepta koji iz srži prezirem.

čak ni to što je g.g. markes saučestvovao na scenariju nije bog zna kako pomoglo: ovde ne postoji dramaturgija, ne postoji drama, jedva da se razlikuje par likova ali nijedan nije zaista glavni u smislu da film gledamo pretežno iz njegovog ugla ili da pratimo pretežno njega, nego je to sve konstruisano kao jedan kolaž fragmenata iz 'sveznajuće' perspektive koja nam se dodatno nabada na nos konstantnim natpisima – kad god se pojavi neki 'lik', na ekranu se (uz iritirajuće zvuke kucaće mašine!) otkucava njegovo ime, starost, i pozicija – npr. "dr. felipe kaetano gonzales, 48 godina, šef bolnice u nju meksiku" itsl. fuuuck that!

bilo bi zanimljivo saznati da li je marković video ovaj film pre nego što je krenuo u V. VERU – sasvim je moguće da jeste, jer je KUGA bila prikazana u okviru revije mexičkog filma u beogradu negde 1980. ili 1981. (a ubrzo za njom je bio i na tv, jedini put, kada sam ga premijerno i gledao). postoje neke daleke paralele između ova 2 filma: pre svega, transparentno korišćenje epidemije za kritiku 'totalitarističke' vlasti (karantin, vanredno stanje, nesposobni nadležni, zataškavanje, umanjivanje opasnosti, spasavanje svoje familije a ostale ko jebe, represija od strane vojske i policije itd.).

postoje, takođe i neke paralele na nivou detalja. recimo, i kod kazalsa ima neki dečak – samo što idiot ništa ne uradi s njim, ni drama, ni zebnja, ni tragedija: dete se razboli, ode u bolnicu, i više i ne saznamo dal je preživeo ili šta. u poređenju s ovim, čak i onaj gnusni markovićev 'kalimero' je mega dostignuće! zatim, tu su zlokobne čike u skafandrima i sa gas-maskama – u mexiku su žuti, i nekako manje strašni. kod markovića je to mnogo umešnije (dramski, ikonografski) upotrebljeno. najzad, tu je i kazalsov half-assed 'it aint over yet' kraj – naime, u prvoj polovini filma jedno detence, verovatno zaraženo, u supermarketu, dok mama šopinguje, sebi na jezik istrese malo paste za zube, a keva zatvori tubu i vrati na raf. pred sam kraj, jedan od glavnih političara pere zube pa možemo da pretpostavimo da će ta pasta zaraženo-okačena na raf u prvom činu da opali u ovom, završnom. ipak, konotacije i implikacije toga beskrajno su banalnije i mlitavije od usiljene (i logički izrazito neubedljive), ali ipak potentne upotrebe one variola-frule kojom berček preteći maše na kraju VARIOLE.

sve u svemu, EL AÑO DE LA PESTE je film koji pokazuje da 'some stones are better left unturned': sve ovo je u mojoj glavi izgledalo beskrajno pompeznije, šokantnije, žešće i bolje. dobar rimejk ili varijacija na temu tek treba da se napravi. ne, KUGA luisa puenza NIJE taj i takav film, mada u poređenju s kazalsovim to ipak barem jeste FILM (prilično šupalj, jednodimenzionalan i zaboravljiv, ali ipak film).

oh, well. šta da se radi? ghoul tells it like it is. GODINA KUGE se rasteže ko gladna godina, a na kraju ne isporučuje ništa više od jednog providnog pamfleta minornih filmofilskih kvaliteta. fotke koje sam skinuo su, maltene, jedini prizori vredni gledanja u celom filmu, pa se ne dajte zavesti njima da čitava KUGA ovako izgleda. jok. to je 100 minuta 'talking headsa' i možda 5-6 minuta kuge. at best.

MAIS NE NOUS DÉLIVREZ PAS DU MAL (1971)

-->

**(*)

3-

pristojna francuska dramica, koja se ponegde vodi i kao horor, a naslov otprilike znači ALI NE IZBAVI NAS OD ZLA. govori o 2 psihopatice koje traže đavola, a na kraju ga i nalaze. katolička škola im ne prija (one bi radije čitale porno romane umesto biblije!), roditelji su im dosadni i ne previše posvećeni, a previše bukvalnog shvatanja bodlera i lotreamona (otkad je pa to literatura za žene?!) vodi ih – uz par usputnih zadržavanja – do ubistva.

usputna zadržavanja su:

1) zavođenje priprostog čobana na livadi dok ovaj ne pobenavi i pokuša da siluje plavu (ružniju od njih dve) u sceni koja je prilično degutantno explicitna, u smislu da je taj glumac bio baš lucky bastard, i da su mu posle ove scene sigurno usta bila puna dlačica iz žbuna glumice koja je, navodno, u vreme snimanja scene bila formalno punoletna, mada ne izgleda baš tako;

2) iživljavanje nad tim istim čobaninom tako što mu – jednu po jednu, da više pati – ubijaju ptičice koje čuva u domu, u sceni koja je prilično degutantno explicitna, u smislu da je ptičica stvarno ubijena pred kamerom zarad 'umetnosti': nema laži, nema prevare, nema lažne tičice!

3) paljenje štale i sena tog čobanina u sceni koja je prilično degutantno explicitna, u smislu da su pravo seno i prava slama korišćeni za prizore požara!

itd.

na kraju, nekog zalutalog domaćina kome se pokvarila kola cure pozovu u svoj zamak (roditelji su, how convenient, otišli na višenedeljno letovanje i ćeru-tinejdžerku ostavili samu) – gde ona plava opet pokuša da se igra igre "daj ćaći dinju", igrajući samo u gaćama pred ovim, sve dok je i on ne zaskoči u još jednoj prilično degutantno explicitnoj sceni, budući da se i ovaj glumac bez mnogo glumljenja ovajdio vatajući, ližući i meseći plavušu – sve dok crnka (mnogo slađa, i sa zanosno psihopatsko-ledenom facom) ne naiđe i sredi ga cepanicom.

naravno, tinejdžerke ubrzo budu osumnjičene za leš bačen u obližnju baru, ali pre nego što ih skembaju, one odluče da pobegnu na svoj osoben način koji neću da vam spojlujem jer se radi o prilično lepom i zabavnom kraju (koji bi bio još lepši i zabavniji da nije lažiran, tj. odrađen sa rudimentarnim 'efektima')!

sad, postoje bar 2 čitanja ovog filma: prema jednom, to je exploatacijska priča o uspaljenim tinejdžerkama koje prave sranja (iz pod-žanra: girls gone wild!), a prema drugom, to je zapravo duboka drama u kojoj su psihopatija, blasfemija, nimfomanija, sadizam, piromanija i drugi oblici igranja s vatrom zapravo simboli prkosa nevinih stvorenja prema odvratnom katolicizmu, školi, porodici, autoritetima i ostalim buržoaskim stegama njihovog nesputanog duha i slobode.

za moj groš, film je suviše exploatacijski i naivan za potonje čitanje, ali čitajući prikaze na netu zaključio sam da su nekim ljudima zaista potrebni tako usiljeni alibiji da bi sebi opravdali gledanje filmova sa polugolim tinejdžerkama (legalno punoletnim). ipak, očigledni su u filmu i neki pokušaji poetizacije mikrokosmosa tih devojaka (ni približno nadahnuti niti živopisni kao u HEAVENLY CREATURES, na koji ovo pomalo liči) ali mislim da se reditelj ipak mnogo više od tih mudrolija i filmadžijstva zadubio u čari one crnokose, s kojom se uskoro posle ovog filma i venčao.

ALL THE BOYS LOVE MANDY LANE (2008)

**(*)

3-

evo jednog slashera koji je odlučio da ne bude slasher, tj da ne igra po pravilima. popriličan rizik koji se, što se mene tiče, nije isplatio.

film uzima uobičajenu postavu ove sorte filmova – jock, nerd, fufa 1 (plavuša), fufa 2 (smeđa), izolovani crnja i devica – i, na početku, pretvara se da oni žive u nekom realnom, a ne filmskom svetu, i tretira ih sa većom dozom 'realizma' (otprilike, kao RUINS). tokom prvih pola sata ili malo jače deluje kao malkice duševnija, mada ipak nenadahnuta tinejdž rutina o gubljenju nevinosti; onda oseti potrebu da deliveruje horror, i tu postaje izrazito razočaravajući… pokušava da bude originalan time što se odmiče od uobičajene inscenacije slashera, bazirane na set-pisovima i poseže za vatrenim oružjem prečesto za moj ukus, a sve to u nekom kao realnom ključu – kao, ovo nije maskirani neuništivi rmpalija koji kolje omladinu, nego jedan od njih, slab, trapav, smrtan, običan. time je horor praktično ubijen.

šta ostaje? drama?

na žalost, nema ni nje, jer nemamo ključne likove za nju, pošto su oni – zbog twista – čuvani u tajnosti, odnosno NIŠTA ne znamo o njima tako da se na kraju, zarad iznenađenja, žrtvuju neki konotativni potencijali (namerno sam neodređen da ne bih spojlovao!) i sve se svodi na jedan prilično half-assed srednjak između nehororičnog slashera i polovnjačke, nedorađene drame. pošto smo već videli milion slešera sa lepom decom zaklanom na razne originalne načine, u ovom slučaju bi me više radovalo da su autori imali muda da zapravo zarone u exploraciju pregnantne ideje, i odmaknu se još više od horora a odu u teen-dramu, umesto što su tu 'foru' sveli na twist.

drugim rečima, voleo bih da –za promenu – neko u Evropi uzme MANDY LANE i napravi rimejk-reimagining koji se ne bi ni pretvarao da je slasher, i koji bi OZBILJNO obradio ovu istu temu…

od mene, ovoj verziji, 3- zbog fine atmosfere začudnosti, dobre prve scene (pool party), zgodne mandy, i to malo potencijala koji su ovde skicirani.