GRAVITY (2013)

****

4-

             Taman kad sam se spremao da napišem rivju GRAVITACIJE za blog, desilo se nešto lepo za mene, ali malo manje lepo za čitaoce ovog bloga: naime, angažovan sam da napišem ozbiljnu kritiku za slovenački magazin EKRAN – pa ćete zato morati tamo, u novom, novembarskom broju, da pročitate moj iscrpni (1250 reči) osvrt na ovaj film. Naravno, na slovenačkom.

            Pošto se ipak radi o najboljem filmu koji sam video u ovoj godini, zaslužuje da ovde dobije barem nekoliko crtica u svrhu preporuke kultistima, jer OVO NE SMETI SEBI DOPUSTITI DA NE POGLEDATE U BIOSKOPU!

            - zaboravite na Sandru Buljook – ne samo što je ona tokom većeg dela filma u skafandru nego i onda kad se vidi, svoj glumački posao sasvim solidno obavlja!

            - ne brigajte zbog velikog uspeha na box-officeu: iako ga amerikanska rulja ovih dana masovno gleda (a izgleda da dobro prolazi i u Srbiji), to u ovom slučaju nije (kao inače) znak da je film tupav, nego "samo" da je redak primer uspelog spoja komercijalnog i art filma;

 

            - veliki deo popularnosti GRAVITACIJE vezan je za spektakularne, neverovatno dobro napravljene scene koje se dešavaju u svemiru, u bezvazdušnom prostoru i olupinama što u njemu lebde – i za saspens kakav nismo videli još od zlatnih, slabo zašećerenih dana Đejmsa Kameruna!

            - ukratko rečeno, uživao sam u ovom filmu neopevano, koje i vama želim, pa zato: po'itajte u bioskop, jer ako postoji JEDAN film ove godine koji se MORA gledati u bioskopu (poželjno, u 3-D, a još idealnije u IMAXU, gde ima) onda je to baš baš baš OVAJ!

            Zašto? Zato! Piše u EKRANU (na svim kulturnim mestima u Sloveniji, od početka novembra)!

            Ko me ne posluša, nego ovo premijerno gleda na nekom piratskom TS ili WebRip snimku na svom kompjuteru ili TV-u – kajaće se – kad bude dockan. Pa vi vidite...

8. FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE

             Danas u Beogradu počinje osmo izdanje najvećeg srpskog festivala posvećenog fantastici i hororu. Publika će imati prilike da pogleda pedeset filmova iz zemlje, regiona i inostranstva i da učestvuje u drugoj godišnjoj Zombi šetnji.

             Ovo je vredno zbitije koje zaslužuje svaku podršku, uključujući pre svega onu konkretnu, naživo – prisustvom! Prošle godine je festival bio malo glamurozniji: imao je veliku svetsku zvezdu za gosta (da podsetim, sa nama se tada družio Serđo Stivaleti, veliki italijanski majstor efekata maske)...

            ...avaj, ove godine je planirani inostrani gost otkazao tik pred dešavanje, a rezerve nije bilo, pa Velikog Stranca nećemo imati, ali će zato prisutni biti autori iz ove i okolnih zemljica: biće treša, biće zajebancije...

            ...avaj, ove godine je skresan i prateći program (tribine, predavanja, promocije...) pa će se od te vrste dešavanja održati samo još jedno izdanje ŠOK KORIDORA (na temu FFF). Prošle godine sam, da podsetim, i ja nešto malo učestvovao u programu (održao sam predavanje na temu APOKALIPSA U HOROR FILMU); ove godine ću tu biti samo kao gost iz senke, pa eto, ko želi da me pozdravi, pohvali, pokudi ili šta već – čekam vas!

            Da je bilo sreće i pameti tamo gde treba, trebalo je ovih dana da izađe zbirka mojih zombi priča pod naslovom ZADUŠNICE; to bi bilo apsolutno idealno za promovisati na ovom festivalu, a naročito u kontekstu njegove Zombi šetnje – da i ne govorim o Sajmu knjiga koji počinje odmah posle ovoga, odnosno 20. oktobra. No, pošto je ovo za mene bila godina loših vesti, po svemu sudeći ni ta jedna knjiga koja je delovala prilično izvesno – neće se desiti u ovoj baksuznoj trinaestoj...

            A kad sam već kod znamenitog pokliča ČEKAMO VAS, da istaknem da je i za ovu godinu planirana Zombi parada (iliti šetnja). Prošle godine je bilo fino zezanje, nema razloga da ne bude i ove – samo ako, daleko bilo, iz bezbednosnih razloga ne bude sprečena!

            Naime, možda ste već čuli da su se oglasili dežurni komedijanti sledećim saopštenjem:

Država da zabrani zombi šetnju u Beogradu

 

SNP NAŠI sa čuđenjem konstatuje da će se u Beogradu 19. oktobra u 17 časova održati "Zombi šetnja", odnosno šetnja ljudi koji će biti maskirani u mrtve.

Posle parade homoseksualaca, iduća zamisao je da se kroz pravoslavni Beograd, koji je posvećen presvetoj Bogorodici, šetaju "pripadnici armije mrtvih". Ovakvi događaji nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa srpskom kulturom i verskom tradicijom, čak šta više ovakve manifestacije su u direktnoj vezi sa veličanjem satanizma, nasilja i izopačenosti.

U vremenu kojem živimo kada su školska dvorišta prepuna nasilja, kada se maloletnici ubijaju i seku mačetama, satanska legija zasigurno neće biti uzor da se poboljša stalje u društvu, a država treba dobro da se zapita kuda vodi srpsku omladinu.

 

A sad opet ja: Čuješ li, zabludela srpska omladino?

Uzimaj se u pamet, pa na FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE! Budite svoji, ili bar naši a ne "naši"!

PROGRAM 8. FESTIVALA SRPSKOG FILMA FANTASTIKE

SREDA, 16. oktobar

19.00
OTVARANJE FESTIVALA

PERFORMANS: TRUPA UV DANCE

PROJEKCIJE FILMOVA:
– NAPRATA (Mladen Milosavljević, 2013) – In competition
– KIYAMET (Ivan Ramadan, BIH 2011) (plus trejler za AŽDAJU) – In competition
– ANGER OF THE DEAD (Francesco Piccone, ITA 2013)
– BREAKAWAY (Ivan Bukta, USA 2013)

22.00
DOMAĆI TAKMIČARSKI PROGRAM
– DILAN DOG (Pavle Pavlović, 2013)
– PRIČA O STANOVNICIMA ZIDA (Andrej Boka, 2012)
– RABBITLAND (Ana Nedeljković, Nikola Majdak, 2013)
– SPACE OPERA (Milica Kolarić, 2013)
– MAGIČNA KUHINJA SUADA LE FEJ (Siniša Dugonjić, 2013)

ČETVRTAK, 17. oktobar

19.00
DOMAĆI TAKMIČARSKI PROGRAM 2
– PUKOTINA (Emilija Gašić, 2013)
– MARIONETA (Mihajlo Vitezović, 2013)
– IGLA (Đorđe Stojiljković, 2013)
– MASKIRCI (Mladen Milosavljević, 2013)
– PREKID PROGRAMA (Jim Production, 2013)

21.00
IZGUBLJENI SVETOVI SRPSKOG FILMA FANTASTIKE
– KNJIGA USPOMENA (Dejan Nikolaj Kraljačić, 1995)
– PROBA (Dejan Nikolaj Kraljačić, 1996)

REGIONALNI PROGRAM
– DOORS (Michele De Angelis, MAK/ITA/USA 2013)
– AMNEZIJAK NA PLAŽI (Dalibor Barić, CRO 2013)
– UBISTVO JEDNE MRLJE (Katarina Kovčin, SRB/CG 2013)
– TELEPORT ZOVKO (Predrag Ličina, CRO 2013)
– HANSEL AND GRETEL: THE TRUE STORY (Goce Cvetanovski, MAK 2010)
– VESLA (Zdenko Bašić, Manuel Šumberac, CRO 2011)

PETAK, 18. oktobar

18.00
ŠOK KORIDOR TRIBINA: PRONAĐENI SNIMCI (FOUND FOOTAGE)
Projekcija filmova koji se takmiče za Piramidu:
– PALI ANĐEO (Marko Marinković, 2013)
– FOUND FOOTAGE (Ernad Osmić, BIH 2013)
– TERRIFIED (Marjan Mihajlovski, MAK 2013)
– BESKONAČNI HODNIK (Bojan Stefanović, 2013)

22.00
DOMAĆI TAKMIČARSKI PROGRAM 3
– BANATSKI TROUGAO (Marko Backović, 2012)
– SHORT TIPS FOR ARTISTS - TIP #12 (Csongor Gazdag, 2013)
– MOJ SUSED JE VAMPIR (Milos Čolić, 2013)
– MISIJA DVE KULE (Nemanja Vojinović, 2013)
– ZAROBLJENA VESTIMA (Mina Radović, 2013)
– MRAK (Sara Santini, 2013)
– THIRST (Janko Pješivac, 2013)
– THERE AND THEN (Stefan Bojić, 2012)
- FENOMEN (Stevan Aleksić, 2013)

SUBOTA, 19. oktobar

11.00 do 16.00
Tokom šminkanja za Zombi šetnju – projekcija filmova iz stranog programa koji se ne takmiče za nagrade:

– THE GUEST (Jovanka Vučković, CAN 2013)
– SECOND WIND (Sergey Tsyss, RUS 2013)
– DISTOPIA ST. (David Cave, UK 2012)
– BENDITO MACHINE IV (Jossie Malis, ESP 2012)
– OUT THERE (Randal Plunkett, IRE 2012)
– REFUGIO 115 (Ivan Villamel, ESP 2013)
– SLEEPWORKING (Gavin Williams, UK 2012)
– I FEEL YOU (Ulf Kristiansen, NOR 2013)
– THE END (Marius Rosu, ROM 2013)
– E.N.D. (Federico Greco, ITA 2013)
– PORTO DOS MUERTOS (Isidoro Guggiana, BRA 2013)

17.00 ZOMBI ŠETNJA

19.00
Proglašenje pobednika i dodela Koskara
Projekcija pobedničkih filmova
Zatvaranje 8. FSFF

CENA DNEVNE ULAZNICE JE 150 dinara, program poslednjeg dana FSFF je besplatan!

Ovaj post ilustrovan je fotkama sa prošlogodišnje manifestacije, a tri fotke od ove godine, koje prikazuju fanta-hororične skulpture kraj ulaza u bioskop Doma Omladine, načinio je Ivan Tomić (hvala mu!).

ČUDOVIŠTA SU MEĐU NAMA

            Pitanje "monstruma" centralno je pitanje horora, jer on (ona, ono...) je nosilac pretnje i izazivač strave (i ne samo strave...), pa je kao takav sine qua non žanra. Zbog toga je ispravno razumeti koncept čudovišnog neizostavni korak za svakoga ko želi da horor kao žanr i kao fenomen shvati kako valja. Ako ne verujete meni, verujte Klajvu Barkeru, koji ovih dana reče ovo:

"I am here for The Other. I am here for whatever form of monstrousness or freakishness the filmmakers can provide, be it Blob, Thing, Werewolf, Vampire, Alien, Zombie, Patchwork Corpse Animated by Lightning, etc. It is the creature that stands at the center of horror movies, not those who have made it their business to bring the beast down. We're all the same. The easiest test of this theory? Try and remember the names of the protagonists (or the actors who play them) in 20 great horror movies. It will be difficult. But you'll remember the monsters. We always remember the monsters."

Ja sam imao tu sreću da jedan od prvih tekstova iz teorije horora na koji sam u životu svome naišao, in my younger & more vulnerable days, bude možda i najbitniji esej o hororu napisan u poslednjih 50 godina: "Uvod u američki horor film" by Robin Wood. To je izašlo u časopisu Pitanja br. 4-5-6, Zagreb, 1989. godine, kada sam ga i kupio u sada, naravno, pokojnoj niškoj knjižari SVETLOST (grad je pretvoren u NIŠta, a umesto svetlosti sad vlada MRAK). Mnogo kasnije otkrio sam da je ovaj esej, u srpskom prevodu, izašao i u tematu SINEASTA o hororu – ali u skraćenom (fuck that!!!) izdanju.

Anyway, tragovi uticaja Vudovog eseja vidljivi su u mom donjem napisu, a i u mnogim drugim mojim tekstovima o hororu – jer, makar Wood malkice i prećerivo sa svojim psihoanalitičkim, marxističkim i gay englovima, čak i kad se malko oljušte naslage njegovih ideologija i njima izazvanih zastranjivanja (npr. u njegovom neshvatanju Kronenberga), to ostaje jedno od najrelevantnijih čitanja poetike horora i mesta/značenja čudovišta u njoj. Druga senka uticaja koja se kod mene (naročito u juniorskim danima) može zapaziti jeste Ranko Munitić, čiju sam legendarnu knjigu ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI kupio i čitao godinu-dve posle Wooda. Ona je kasnije proširena i sada postoji u pet tomova kao must have prvog reda, koji – ako vam je do sada nekako promakao – na predstojećem Sajmu knjiga možete potražiti kod Kreativnog centra. Uzimajte to dok ima, nemoj posle: Ghoule, pomagaj, gde da nađem, itd.

Ovaj esej koji sledi, naslovljen ČUDOVIŠTA SU MEĐU NAMA, izvorno je pisan za niški (naravno, pokojni) časopis NIŠKI ANALITIČAR – kojega sam ja, svojevremeno, u drugoj polovini 1990-ih, u šali, zbog nepredvidivog ritma izlaženja i sve većih kašnjenja, zvao NIŠKI PARALITIČAR. Sada je i taj paralitik ugašen (a i FILAŽ se jedva koprca, hvala na pitanju...). Donji sken potiče iz reprize tog teksta, objavljene u jednom prastarom broju Skrobonjinog EMITORA (koji, začudo, još izlazi, mada ređe, i s drugim urednikom)!

Dakle, ako želite da vidite kako uzimam Wooda da njime lemam Spilburgera & co. bacite pogled na ovaj kratak ali, čini mi se, još uvek sladak napis iz mojih mlađih dana.

 

 

 

NOVI HORORI 2013: Čuvajte se!

             Evo nekoliko slabunjavih i jadnih izgovora za horor koje uglavnom slobodno možete preskočiti, ili gledati samo kad vas uhvati kriza ("novi horor! daj neki novi horor!"), znači: u trenucima očaja i krajnje neprobirljivosti.

ENTITY

UK, 12

**(*)    3-

            Jedan od najjezivijih novih FFF: lokacija (napuštena ruska ludnica) je slikovitija i zabavnija od uobičajenih ruševina, a i misterija u pozadini (gadni eksperimenti na ludacima, i njihovi rezultati) je zlokobnija nego inače u ovoj vrsti filmića. Nisu ovi izmislili rupu na saksiji, ali su napravili hororčić koji uspeva mestimično da bude jeziv i zastrašujuć, pa zato, ako imate toleranciju na uobičajene elemente ovog podžanra (iritirajući likovi, osrednja gluma, drmanje kamere, mrak, uh-i-a-h-i-oh, itd.) ovo ima moju umerenu, opreznu preporuku. Kao takav, može da posluži kao solidan drugi film u double-billu sa GRAVE ENCOUNTERS. PS: Jednu od glavnih uloga - naravno, Rusa - igra Srbin (na slici).

ZOMBIE ASS

JAP, 12

**        2+

            Nije svaki dan – blagdan, niti Noboru Iguči svaki put nabode. Taman kad je prevazišao moja očekivanja sa iznenađujuće zabavnim DEAD SUSHI, i kad se činilo da ima siguran HIT sa ZOMBI DUPETOM (aka KLOZET MRTVIH) – a ono, patka. Usiljeno, nenadahnuto, jadno, dosadno... Samo za zadrte gutače ove vrste treša.

HOME SWEET HOME

USA, 13

**        2

            Samo još jedan dosadni home invasion flick... sa twistom! Naime, ženicu i njenog dragog gnjavi maskirani lik u belom spec. odelu koje klinički izoluje njegove dlačice i druge tragove, tako da ne ostavi ništa za sobom nakon što se poigra sa njima u njihovoj zaheftanoj kući. Zašto tako pazi? Zato što je pajkan. A zašto to radi? Pa, voli to, a može mu se. Kao. Eto. PS: Ovaj mini-rivju sadrži SPOJLER, ali pošto film nije neki – ne važi se!

STRANDED

USA, 13

**        2

            Istrpeo sam ovu orgiju mediokritetizma samo zato što ga je režirao Rodžer Kristijan (dizajner scenografije na ALIENU) i jer sam se nadao da Kristijan Slejter nije baš skroz pukao da bi igrao u nečem trećerazrednom. Pa, ovo je samo drugorazredno, zaboravljivo i nebitno. Vrlo jeftini SF triler sa samo 4-5 junaka na mesečevoj bazi gde... više se i ne sećam šta tačno biva. Neka zaraza. Trčanje. Urlanje. Drmanje kamere. Tako nešto...

LA SENDA (THE PATH)

SPA, 13

**(*)    2+

            Volem filmove o zločestoj deci, ali ovaj španski triler-horor je napadno nedokuvan. Dobra je lokacija (usamljena koliba u šumi) i fotografija, glumci se trude, klinac ume da složi jezivu facu... 

...ali, sve je to uzalud kad je priča o nesimpatičnom liku i njegovim pokušajima da se rekonektuje sa bivšom ženom i čudno-ladnim i zločestim sinom tako uninvolving, pa još zamućkana twistom koji sve baca u zonu sumraka o neizbežnosti hodanja zacrtanim putem predodređenog zločina...

100 BLOODY ACRES

AUS, 13

**    2+

            U nekoj australijskoj zabiti dvojica braće nađu zlatnu koku tj. đubrivo im postane popularno kad u smesu ubace ljudski leš. Oni nastave s tim, hvatajući zalutalu omladinu po pustari – sledi mlaki torture porn sa neduhovitim pokušajima komedije. Predvidivo i zaboravljivo... Plus, brutalno nasilje nije baš najveštije balansirano sa komedijom, i opšti utisak se kreće negde između bljutavosti i gorčine.

KILL ZOMBIE! aka ZOMBIBI

HOL, 12

**          2+

         Uprkos nekim pohvalnim rivjuima na koje naiđoh, ovo je samo još jedna ispod-osrednja ložačka kvaziromantična zombimedija za klinčuriju i tinejdžere braindead mozgova zatupljenih stripovima i igricama.

I likovi i situacije i "humor" i "stil" i poze i sve sve sve je podešeno najnižem zajedničkom imenitelju... 

Ništa ne vredi što je ovo holandskog porekla i što su glavni likovi nekakvi arapi i crnci – rezultat je generička bljuzga sa prilično svedenim splater-efektima: 

ili su offsceen, ili trepni-i-propusti ili, onda kad se vide, to je nacrtano i napadno stripovski-igričasto stilizovano i CGI-ojačano tako da i dečica mogu da gledaju a da se ne šokiraju ili zgroze.

Ukratko rečeno, evo testa: ako vam se ovaj film naročito svidi, na pogrešnom ste blogu!

dr ABN vs Ghoul: Estetika smrti i druge ludorije

            Evo sad jedne prave poslastice za sve ljubitelje ekscentričnog, bizarnog WTF humora! Kontroverzni naučnofantastični dr A. B. Nedeljković (čije ste neke "naučne" radove već mogli da čitate na ovom blogu) nudi apsolutno smehotresan osvrt na jedno moje predavanje... ali prvo – kontekst!

            Preneki dan, 7. oktobra, navršilo se punih 17 godina od mog prvog javnog nastupa izvan Niša. Naime, 07.10.1996. održao sam predavanje na temu "Estetika smrti u književnosti i na filmu" u društvu ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", koje je u to vreme svoje sastanke imalo u beogradskom SKC-u.

            Otkud ja tamo? Tome je direktno zaslužan Goran Skrobonja, tadašnji predsednik društva i urednik EMITORA (najbolji i najvredniji u celoj dugoj istoriji tog fanzina; upravo on ga je doveo do nivoa semi-prozina i nečega što bi neko actually poželeo da KUPI).

            Sa Skrobonjom sam se povezao preko mog horor-fanatizma, odnosno preko činjenice da sam bio Pretplatnik br. 001 njegove edicije KOŠMAR, daleke 1991. Da, zvao sam ga telefonom čim sam doznao za njegove horor planove, a njih mi je došapnuo Boban Knežević, koga sam u to vreme zivkao povodom njegovog HORORA i KNJIGA KRVI i Bredberija i čega sve ne. Smesta sam mu naručio celo prvo kolo (PREŽIVEO + KABAL + TO) pre nego što je Skrobonja uopšte igde oglasio njegov sadržaj i cene... Povremeno smo se tada čuli telefonom (bilo je to pre interneta, mejlova, Fejsbuka...) povodom njegovih izdavačkih planova, ali i uopšte, pričali smo o raznim temama vezanim za horor, pošto sam ja u ovoj zabiti (Niška Banja) bio gladan vesti, informacija i KNJIGA i FILMOVA horor žanra toliko da vam se to ne može opisati...

            U to vreme, početkom 1990-ih, bio sam samo ubogi student, zemlja je bila na ivici rata (doslovno, ginulo se i klalo na par stotina km dalje) a kad je došao kakav-takav mir, ja sam počeo da povremeno odlazim u Bg, počev od 1996. U to vreme nisam poznavao skoro nikoga u velegradu; spavao sam kod jednog očevog prijatelja i njegove dve ćerke, a ponekad, u trenucima nužde, i kod jednog vrlo dalekog rođaka u Surčinu, i nisam izbijao iz Biblioteke Kinoteke (gde sam požudno iščitavao i maltene prepisivao AURUMOVU ENCIKLOPEDIJU HORORA) i iz Bg knjižara i antikvarnica, koje su meni, iz Niša došavšem, bile poprilično otkrovenje. Šteta što u to doba nisam imao više para...

            Anyway, sa Skrobonjom sam se upoznao naživo tek u nedelju 26.06.1996. Znam tačan datum zato što mi je tom prilikom poklonio po primerak svog BLEFERSKOG VODIČA ZA HOROR i GUMENE DUŠE, sa potpisom i posvetom, pa eto, tu stoji i datum... On me je smesta vrbovao za EMITOR: kazao sam mu da od novije horor proze imam antologiju PRIME EVIL, pa me je angažovao da otuda prevedem jednu priču... I tako, počeo sam da pišem i prevodim za EMITOR, a kad sam 1998. intenzivno i duboko zakoračio u sajberspejs, sakupljao sam sa neta i Goranu mejlom slao VRUĆE HOROR VESTI (koje ponekad, zbog velikog kašnjenja fanzina, više i nisu bile tako vruće – ali to već nije bilo do mene).

            I tako, eto, nije prošlo ni par meseci otkako smo se upoznali a Skrobonja mi je već ponudio da u "Lazi" održim predavanje na neku horor temu po mom izboru. Te 1996. sam po prvi put došao do Lavkraftovih priča na engleskom (uključujući tu i neke koje u to vreme nisu bile prevedene na srpski), a kada sam ubrzo zatim u jednoj YEAR'S BEST FANTASY AND HORROR antologiji naišao na priču Popi Z. Brajt "Njegova usta imaće ukus pelina" (His Mouth Will Taste of Wormwood, 1991), mom iznenađenju i oduševljenju nije bilo kraja kad sam shvatio da se radi o originalnoj i zabavnoj preradi/modernizaciji priče "Gonič" (The Hound, 1923) Hauarda F. Lavkrafta!  

Smesta sam tog leta seo i napisao esej NEKROFILIJA - NEKAD I SAD, tekst koji je dobio više pohvala od raznih čitalaca, i znanih i neznanih, nego bilo koji drugi moj esej. I ako me baš povučete za jezik, priznaću da mi je to verovatno najdraži non-fiction tekst koji sam ikada napisao. Niko me nije angažovao za njega; niko me nije terao; štaviše, kad sam ga pisao apsolutno nisam imao obezbeđeno mesto za objavljivanje. Bio je to tekst doslovno pisan za svoju dušu – direktno iz duše, bez uprošćavanja, spuštanja na ovaj ili onaj nivo, bez prilagođavanja ovom ili onom medijumu, uredniku, publici; bez ikoga nad glavom da mi određuje formu, sadržaj, dužinu, kratkoću, debljinu... Napisao sam ga tačno kako sam ja mislio da treba, koliko treba, i... Eto. To svakako nije moj najozbiljniji, pa strogo gledano ni najbolji analitički tekst (ipak sam u to vreme bio mladi, neiskusni akademac, tek diplomirao; na postiplomske studije sam krenuo tek te jeseni...) – ali taj rad ima izvesnu mladalačku dražesnost i naivnost, nepatvoreni duh bunta i gnušanja, ima etitjud na lopate i, ukratko, da ponovim, MNOGO volim taj tekst.

Kasnije je on objavljen u EMITORU, a onda i u ZNAKU SAGITE br. 5, odakle ga mnogi verovatno znaju. Btw, još uvek imam extra primerak tog broja, pa ko to dosad nije nabavio a želi da se proveseli, on je još u mom SHOPU (cijena: prava sitnica! Samo 400 din!)

Elem, kad mi je Skrobonja tog leta ponudio predavanje, ovaj esej mi je bio još svež u glavi, i ponudio sam da usmeno elaboriram njegove teze – istina, bez referenci na dve priče kojima se bavi, jer one publici nisu bile poznate, ali zato sa više primera iz književnosti i filma. Naslov NEKROFILIJA - NEKAD I SAD bio je suviše kontroverzan za njihovog tadašnjeg domaćina, SKC, pa sam predavanje naslovio "Estetika smrti u književnosti i na filmu".

Vrlo slabo se sećam te večeri i predavanja. Mutno mi se čini da nije bilo loše, i da ako sam neku tremu i imao, ona je ubrzo nestala. Skrobonja mi je pripomagao pitanjima i potpitanjima da to moje naklapanje ne postane suviše suvoparno, sala je bila prilično puna (bilo je bar 30-40 osoba, čini mi se), a najveću živost izazvali su komentari i pitanja ABN-a, koga sam tada prvi put video. Niko i ništa nije moglo da me pripremi za tu osobu; nikakvi opisi i komentari ne mogu preneti iskustvo razgovora s njim; i zato, umesto jalovih pokušaja da to učinim, za vašu razonodu i pouku nudim opširni izveštaj koji je ABN napisao ubrzo posle mog predavanja, i objavio ga u EMITORU (zajedno sa osvrtom na druge tribine tog meseca).

Ovaj izveštaj praćen je i komentarom Gorana Skrobonje, koji se osvrće na neke od ABN-ovih netačnosti i nebuloza koje su mu se prividele u moj priči ili ih je u nju projektovao. Ja sam, videvši ovaj ABN-ov osvrt, poslao i svoj odgovor – ne mogu da nađem taj EMITOR, znam da negde u arhivi imam samo kopiju rukom pisanog pisma koje sam poslao Goranu, pa ga je on prekucao i objavio u narednom EMITORU. Možda je i bolje što ga nemam pri ruci, jer, iskreno, taj moj odgovor bio je previše oštar, grub, i sad mi je žao što sam ga sročio tako. Bio sam mlad i besan (angry young man), totalno nepripremljen na ABN-ovski nadrealni diskurs i iritirala su me njegova (nenamerna? nesvesna?) podmetanja, neshvatanja, glupiranja i pornićarenja, pa sam se "osvrnuo u gnevu" – umesto da to učinim, kao danas, u smehu i zajebanciji, u kojem duhu vam ovo sada nudim kao zaista nešto najsmešnije što se može naći na ovom blogu!

PS: Za slučaj da to nije jasno: ne, ja se ABN-u ne podsmevam! Ja mu se divim isto onako duboko i iskreno kao što se divim Žiki Pesniku, jer radi se o isto takvom unikatnom talentu, jedinstvenoj pojavi i (nenamernom?) komičarskom geniju koji neminovno razgaljuje i uveseljava! Dakle – neka nam je živ i zdrav ABN još 100 godina, i neka piše što više ovakvih izveštaja, pa makar im povod bio i ja! Uživajte!

PPS: Evo kako je ABN u prethodnom, septembarskom izdanju svojih rekapitulacija meseca najavio sledeći mesec, u kojem je imalo da bude i moje predavanje:

"...па је онда ваљда петог или који је први термин у октобру, овај из Врњачке бање са некро-хорором као естетским феноменом, то је мени потпуно ван свести, ван појма, икаквог, и тако даље."